Желите да промените свет? Почните од тога што ћете бити довољно храбри да покажете да вам је стало

Уметница и песникиња, Клио Вејд, рецитује емотивну песму о томе како изгледа бити поборник за љубав и прихватање у време када се чини да их има мало. Испреплетане у приче људи на почетку и крају њихових живота, она дели чињенице о одрастању (и борби) и осврће се на мудрост добро проживљеног живота док нам оставља једноставну али трајну поруку: будите добри према себи, будите добри према другима, будите добри према Земљи. „Свет ће вам рећи: 'Буди боља особа'“, Вејдова каже. „Не бој се да кажеш 'да'.“

Моја најбоља пријатељица
је недавно добила бебу.

Када сам га упознала,
осетила сам страхопоштовање

док сам била сведок тога како ово мајушно,
лепо биће улази у наше животе.

Такође сам схватила
да он није само улазио у наше животе.

Улазио је у свет -

овај луди свет, који нарочито сада
делује толико невероватно тежак.

Проводим пуно времена на послу
причајући са људима о томе ко смо,

ко морамо бити

и како наше излечење изгледа.

Када сам га први пут држала,
имала сам спреман свој мотивациони говор.

Видите, желела сам да зна
да начин на који проналазимо снагу

произилази из наших потешкоћа.

Желела сам да зна да сви можемо
да постигнемо нешто велико

када почнемо од малих ствари.

Желела сам да зна
да смо сви много отпорнији

него што бисмо икада могли да замислимо.

Тако ја држим малог Телонијуса.

Погледам наниже ка њему

и схватим:

беба је.

(Смех)

Неће разумети ниједну једину реч
од онога што му кажем.

Уместо тога сам помислила
да би вероватно било много боље

да одем кући да то напишем.

Ово је за одрасле,

али је, такође, и за Телонијуса

када буде довољно стар да то прочита.

Свет ће ти рећи:

„Буди боља особа.“

Немој се бојати да кажеш „да“.

Почни од тога што ћеш пажљивије слушати.

Почни од тога што ћеш боље шетати улицом.

Примети људе.

Реци: „Здраво.“

Питај их како су и слушај шта ти кажу.

Почни од тога што ћеш бити бољи пријатељ,

бољи родитељ, боље дете својим родитељима,

бољи брат или сестра,
бољи љубавник, бољи партнер.

Почни од тога што ћеш бити бољи комшија.

Упознај некога кога не познајеш
и спријатељите се.

Свет ће ти рећи:

„Шта ћеш урадити?“

Не бој се да кажеш:

„Знам да не могу да урадим све,

али могу да урадим нешто.“

Уђи у више просторија и реци:

„Дошао сам да помогнем.“

Зближи се са великодушношћу.

Дај оно што можеш да даш
и уради оно што можеш да урадиш.

Дај доларе, дај центе, дај своје време,

дај своју љубав,

дај своје срце, дај свој дух.

Свет ће ти рећи:

„Потребан нам је мир.“

Пронађи свој мир у себи,

чувај га као светињу,

понеси га са собом где год да идеш.

Мир се не може делити
или створити са другима

ако га прво не можемо створити у себи.

Свет ће ти рећи:

„Они су непријатељи.“

Воли довољно да знаш

да само зато што се неко
не слаже са тобом,

не значи да је твој непријатељ.

Можда нећеш победити у расправи,

можда нећеш променити нечије мишљење,

али ако одлучиш да то урадиш,

увек можеш постићи
тријумф потпуне емпатије -

разумевање срца.

Свет ће ти рећи:

„Потребна нам је правда.“

Истражи.

Пронађи истину која се крије
иза прича које ти причају.

Пронађи истину која се крије
иза онога како ствари изгледају.

Питај: „Зашто?“

Питај: „Да ли је ово поштено?“

Питај: „Како смо стигли довде?“

Уради ово са саосећањем.

Уради ово са опроштајем.

Научи да опростиш другима.

Почни од тога што ћеш заиста научити
како да опростиш себи.

Нас сачињава много више
од наших грешака.

Сви смо много више
од онога што смо били јуче.

Сви заслужујемо своје достојанство.

Види себе у другима.

Схвати да је твоја правда моја правда,

а моја је твоја.

Не може постојати ослобођење за једног
од нас ако онај други није слободан.

(Аплауз)

Свет ће ти рећи:

„Насилан сам.“

Одговори тако што ћеш рећи:

„Ја нисам.

Ни по својим речима,
ни по својим делима.“

Свет ће ти рећи:

„Треба да излечимо планету.“

Почни од тога што ћеш рећи: „Не, хвала.
Не треба ми пластична кеса.“

Рециклирај, поново искористи.

Почни од тога што ћеш покупити
један комад смећа у свом кварту.

Свет ће ти рећи:

„Постоји превише проблема.“

Немој се бојати да будеш део решења.

Почни од тога што ћеш
разговарати о проблемима.

Не можемо превазићи оно што занемарујемо.

Што више причамо о стварима,

све више увиђамо да су проблеми повезани

јер смо ми повезани.

Свет ће ти рећи:

„Морамо искоренити расизам.“

Почни од тога што ћеш га
излечити у својој породици.

Свет ће ти рећи:

„Шта да радимо са предрасудама
и нетрпељивошћу?“

Почни од тога што ћеш водити
први разговор за својим кухињским столом.

Свет ће ти рећи:

„Постоји толико пуно мржње.“

Посвети се љубави.

Воли себе толико пуно
да можеш да волиш друге

без ограничења и предрасуда.

Када нам свет постави велика питања
која захтевају велике одговоре,

имамо две могућности.

Прво: да се осећамо толико преоптерећено
и неквалификовано, па да не урадимо ништа.

Друго: да почнемо са једним малим делом
и да се оспособимо.

Ја јесам директор Националне безбедности,

баш као и ви.

Можда нас нико није поставио на то место
и можда Сенат није то потврдио,

али ми можемо пружити безбедност нацији.

Када помогнете само једној особи
да буде безбеднија,

нација је безбеднија.

Само једном испруженом руком
која каже: „Да ли си добро?

Помоћи ћу ти“,

можемо несигурност претворити у сигурност.

Затичемо себе како кажемо свету:

„Шта би требало да урадим?“
„Шта би требало да урадимо?“

Боље питање би можда било:

„Шта радим?“

Тражим мир од света,

али да ли долазим са миром када посећујем
своју породицу и пријатеље?

Тражим од света да искорени мржњу,

али да ли показујем љубав
не само према онима које познајем,

већ и онима које не познајем?

Да ли показујем љубав према онима
чије се идеје косе са мојима?

Тражим од света да искорени патњу,

али да ли помажем онима
који пате на ћошку моје улице?

Кажемо свету:

„Молим те, промени се;
потребна нам је промена.“

Међутим, шта радимо
да променимо свој живот?

Шта радимо да променимо
животе људи у нашим заједницама?

Џејмс Болдвин је рекао:

„Морамо претпоставити
да је сада све у нашим рукама;

немамо право да претпоставимо другачије.“

Ово је увек било тако.

Нико није номиновао
Херијет Табман да има своју сврху,

мисију и храброст.

Није рекла: „Нисам конгресмен
или председник Сједињених Држава,

па како бих уопште могла
да учествујем у борби за укидање

једног великог система
као што је ропство?“

Уместо тога је провела десет година
на деветнаест путовања

док је ослобађала триста људи,

једну по једну групу.

Помислите на децу тих триста људи,

њихове унуке, праунуке и остале.

Наша правична дела
стварају неизмерне таласе

у бесконачној реци правде.

Без обзира на то да ли је у питању
ураган Катрина, Харви, Ирма или Марија,

људи нису рекли: „Има толико пуно штете.
Шта би требало да урадим?“

Латили су се онога што су могли да ураде.

Они са чамцима су ушли у своје чамце

и почели да укрцавају сваку жену,
мушкарца и дете на које су наишли.

Људи изблиза и издалека
дали су своје доларе,

дали су своје центе,

дали су своја срца,

дали су своју душу.

Толико времена проводимо

мислећи да немамо моћ
да променимо свет.

Заборављамо да је моћ да променимо
нечији живот увек у нашим рукама.

Моћ промене не припада једној групи људи;

припада свима нама.

Не треба да чекаш да ти неко каже

да си део овога.

Почни.

Почни тако што ћеш урадити
оно што можеш са оним што имаш,

тамо где си

и на свој начин.

Не морамо бити хероји,

носити униформу,

нити се звати активистима

или бити изабрани да учествујемо.

Само морамо бити довољно храбри
да покажемо да нам је стало.

Видите, када се Телонијус родио,

отишла сам на рођенданску прославу
човека који се зове Џин Морети.

Био је то његов стоти рођендан,

што значи да је живео у САД-у
током Велике кризе, Другог светског рата,

борбе за права радника,
остварења права гласа за жене,

покрета за људска права,
слетања на Месец, вијетнамског рата

и избора првог црног председника.

Села сам до њега и питала га:

„Џин, живиш у Америци сто година.

Да ли имаш неки савет
за ово садашње време?“

Насмешио се и једноставно ми рекао: „Да.

Буди добра према
што је могуће више људи.“

Док је плесао са мојој мајком,

која је, успут, дупло млађа од њега,

у просторији препуној генерација
из његове породице и стотинама људи,

од којих су многи
превалили хиљаде километара

да буду тамо да прославе са њим,

схватила сам да ми није само дао савет;

дао ми је први корак

који свако од нас може да направи

ако желимо да направимо
стваран, свесрдни утицај

на свет око нас, управо сада.

„Будите добри према
што је могуће више људи.“

Хвала.

(Аплауз)