Nežni genijalac, bonobo

Sevidž-Ramboin rad s majmunima bonobo, koji mogu da razumeju govorni jezik i mogu da nauče zadatke posmatranjem, tera publiku da razmotri koliko je ono što vrsta postiže određeno njenom biologijom - a koliko izloženošću kulturi.

Radim s vrstom koja se zove bonobo.

I gotovo da sam stalno srećna

jer smatram da je ovo
najsrećnija vrsta na planeti.

To je nekako dobro čuvana tajna.

Vrsta živi samo u Kongu.

Nema ih u mnogim zoo vrtovima
zbog njihovog seksualnog ponašanja.

Njihovo seksualno opštenje
suviše liči ljudskom,

pa nam je neprijatno.

(Smeh)

Ali -

(Smeh)

zapravo, mnogo toga imamo
da naučimo od njih jer su oni

egalitarno društvo
i veoma empatično društvo.

A seksualno ponašanje nije rezervisano
za jedan aspekt njihovog života

koji je izdvojen od ostalih.

Ono prožima njihov celokupni život.

Koriste ga za komunikaciju.

Koriste ga za razrešavanje konflikata.

Mislim da smo mi,
negde tokom naše istorije,

nekako izdelili naše živote
na mnogo delova.

Izdelili smo naš svet na mnogo kategorija.

I tako sve nekako ima svoje mesto
gde se uklapa.

Ali ne mislim da smo oduvek bili takvi.

Mnogi misle
da je životinjski svet automatizovan

i da postoji nešto veoma,
veoma izuzetno kod čoveka.

Možda je to njegova sposobnost
razmišljanja o posledicama.

Možda je to neka osobenost
u njegovom mozgu

koja mu omogućuje da razvije jezik.

Možda postoji nešto naročito
u njegovom mozgu

što mu omogućuje da pravi oruđa
ili da razvije matematiku.

Pa, ne znam. Pronađeni su Tasmanijci

oko 1600. i nisu imali vatru.

Nisu imali oruđa od kamena.

Nije nam poznato da su imali muziku.

Kada ih uporedite s bonoboom,

bonobo je malo dlakaviji.

Ne stoji skroz uspravno.

Ali ima mnogo sličnosti.

Mislim da ćemo izučavajući kulturu,

nekako shvatiti

kako smo došli tu gde smo.

Ne mislim da je odgovor u našoj biologiji;

Mislim da smo to
pripisali našoj biologiji,

ali ne mislim da je odgovor zaista tu.

Zato vas sad želim upoznati

s vrstom zvanom bonobo.

Ovo je Kanzi.

On je bonobo.

Trenutno je u šumi u Džordžiji.

Njegova majka je poreklom
iz jedne afričke šume.

Stigla je kod nas
dok je još bila u pubertetu,

imala je oko šest, sedam godina.

Ovde imamo desno prikaz bonoboa,

a levo je šimpanza.

Očito je šimpanzi malo teže da hoda.

Bonobo, iako je niži od nas
i ruke su mu duže,

uspravljeniji je, baš kao mi.

Ovde imamo prikaz bonoboa u
poređenju s australopitekusom, nalik Lusi.

Kao što možete da vidite,
nema bitne razlike

između toga kako bonobo hoda

i kako su rani australopitekusi hodali.

Kada se okrenu prema nama, videćete

da je karlični deo ranog australopitekusa
malo ravniji

i ne može da se okreće toliko
s jedne na drugu stranu.

Dakle, hodanje na dve noge je malo lakše.

A sada vidimo sva četiri.

Video: Narator: Divlji bonobo živi
u centralnoj Africi, u džungli

koju okružuje reka Kongo.

Kupole od drveća,
visokog i do 40 metara, 130 stopa,

rastu gusto u ovom području.

Japanski naučnik

je prvi započeo ozbiljna
terenska izučavanja bonoboa,

pre skoro tri decenije.

Bonoboi su po građi
nešto niži od šimpanzi.

Vitkih tela, bonoboi su po prirodi
veoma nežna stvorenja.

Opsežne i pažljive studije zabeležile su
mnogo novih otkrića o njima.

Prema jednom istraživanju
divlji bonoboi često hodaju na dve noge.

Štaviše, u stanju su da uspravnim hodom
pređu velike razdaljine.

Suzan Sevidž-Rambo (Video): Idemo, prvo
pozdravi Ostina, a onda idemo do znaka A.

SS: Ovo smo Kanzi i ja u šumi.

Ništa što ćete da vidite u ovom videu
nije uvežbavano.

Nema trikova.

Sve je spontano snimljeno

od strane japanskog javnog servisa (NHK).

Imamo osam bonoboa.

Video: Pogledaj šta sve imamo
za logorsku vatru.

SS: Imamo čitavu porodicu
u istraživačkom centru.

Video: Pomoći ćeš mi da sakupimo grančice?

Dobro.

Potrebno nam je još grančica, takođe.

Imam upaljač u džepu, ako ti je potreban.

To je osinjak.

Možeš da ga izvadiš.

Nadam se da imam upaljač.

Možeš da koristiš upaljač
da zapališ vatru.

SS: Kanzi je veoma zainteresovan za vatru.

Ne zna još uvek da je zapali bez upaljača,

ali mislim da, kad bi video nekoga
da to radi, naučio bi

da zapali vatru bez upaljača.

Uči kako da održava vatru.

Uči kako da koristi vatru,

tako što posmatra šta mi radimo s vatrom.

(Smeh)

Ovo je osmeh na licu bonoboa.

Ovo su vokalizacije za sreću.

Video: Srećan si.

Ovaj deo te veoma raduje.

Moraš da pospeš vodu po vatri.
Da li vidiš vodu?

Odlično.

SS: Zaboravio je da zakopča
ruksak do kraja.

Ali on voli da prenosi stvari.

Video: Ostin, čujem da izgovaraš "Ostin".

SS: Razgovara s bonoboima u laboratoriji,
na daljinu

daleko od našeg slušnog polja.

Ovo je njegova sestra.

Ovo je njen prvi pokušaj
vožnje auta za golf.

Video: Doviđenja.

(Smeh)

SS: Savladala je pedale, ali ne i volan.

Prebacuje iz rikverca u napred

i drži se za volan,
umesto da njime upravlja.

(Smeh)

Poput nas, ona zna
da je ona ta osoba u ogledalu.

(Muzika)

Video: Narator: Podižući bonoboe u kulturi
koja je i ljudska i njihova,

i beležeći njihov razvoj
tokom dve decenije,

naučnici istražuju kako su
kulturološke sile

(Smeh)

možda funkcionisale
tokom ljudske evolucije.

On se zove Njota.

To znači "zvezda" na svahiliju.

(Muzika)

Panbaniša pokušava da ošiša Njotu
uz pomoć makaza.

U divljini, bonobo roditelji
timare svoje potomke.

Ovde Panbaniša koristi makaze,
umesto ruku

da istimari Njotu.

Izuzetno impresivno.

Potrebni su prefinjeni pokreti ruku

da bi se izveo ovako delikatan zadatak.

Njota pokušava da oponaša Panbanišu,
tako što sam koristi makaze.

Shvativši da bi se Njota mogao povrediti,

Panbaniša, kao i svaka ljudska majka,

pažljivo vuče, kako bi oduzela makaze.

On sad može da seče
čvrsto životinjsko krzno.

SS: Kanzi je naučio da pravi
oruđe od kamena.

Video: Kanzi pravi oruđe

baš kao što su ih naši preci možda pravili

pre dva i po miliona godina -

držeći kamenje u obe ruke
i udarajući jedan o drugi.

Naučio je da, koristeći obe ruke

i ciljajući pod oštrim uglom,

može da napravi mnogo veće
i oštrije pločice.

Kanzi bira pločicu za koju misli
da je dovoljno oštra.

Čvrsto krzno je teško rezati, čak i nožem.

Kamen koji Kanzi koristi je veoma čvrst

i savršen je za pravljenje oruđa
od kamena, ali je težak za korišćenje,

zahteva mnogo umešnosti.

Kanzijev kamen je iz Gone, u Etiopiji,

i identičan je onom
kojeg su koristili naši afrički preci

pre dva i po miliona godina.

Ovo je kamenje koje je Kanzi koristio,

a ovo su pločice koje je napravio.

Ravne, oštre ivice su poput oštrica noža.

Uporedite ih s oruđem
koje su naši preci koristili;

sličnost s Kanzijevim oruđem
je zapanjujuća.

Panbaniša čezne za šetnjom po šumi.

Stalno zuri kroz prozor.

SS: Dozvolite da vam pokažem
nešto što nismo znali da mogu.

Video: Već nekoliko dana
Panbaniša nije bila napolju.

SS: Ja obično govorim o jeziku.

Video: A onda je Panbaniša
uradila nešto neočekivano.

SS: Ali kako su mi savetovali
da ne radim što i obično,

nisam vam rekla
da ovi majmuni imaju jezik.

To je geometrijski jezik.

Video: Uzima komad krede

i počinje da piše nešto na podu.

Šta to ona piše?

SS: Takođe izgovara
ime toga, svojim glasom.

Video: Sada prilazi dr Sju
i počinje ponovo da piše.

SS: Ovo su simboli na njenoj tastaturi.

(Muzika)

Govore kada ih dotakne.

Video: Panbaniša saopštava dr Sju
kuda želi da ide.

"A znak" predstavlja kolibu u šumi.

Uporedite crtež kredom
sa leksigramom na tastaturi.

Panbaniša je počela da ispisuje
leksigrame na šumskom podu.

SS (Video): Veoma dobro. Divno, Panbaniša.

SS: U početku,
nismo shvatali šta to ona radi,

dok se nismo udaljili,
pogledali i zarotirali crtež.

Video: Leksigram se takođe odnosi
na mesto u šumi.

Zakrivljena linija
je veoma slična lekigramu.

Sledeći simbol koji Panbaniša crta,
predstavlja "ogrlicu".

Označava ogrlicu koju Panbaniša
mora da nosi kad izlazi napolje.

SS: To je zahtev institucije.

Video: Ovaj simbol nije jasan kao drugi,

ali je jasno da Panbaniša pokušava
da izvede zakrivljenu liniju

i nekoliko pravih.

Istraživači su počeli da beleže
šta Panbaniša govori,

pišući kredom leksigrame na podu.

Panbaniša je posmatrala.

Uskoro je počela i sama da piše.

Sposobnosti bonoboa
su zapanjile naučnike širom sveta.

Kako su se razvili?

SS (video): Otkrili smo da je najvažnije

da bi bonoboi naučili jezik,
da ih ne učimo tome.

Već da prosto koristimo jezik
u njihovoj blizini

jer ono što nas nagoni da usvojimo jezik

jeste razumevanje šta nam drugi,
do kojih nam je stalo, govore.

Čim posedujete taj kapacitet,

sposobnost da proizvedete jezik

dolazi krajnje prirodno
i krajnje slobodno.

Zato želimo da stvorimo okruženje
u kome bonoboi,

kao i svi pojedinci
s kojima su u kontaktu -

želimo da stvorimo okruženje
u kom mogu da se zabavljaju

i okruženje u kom su drugi

za njih značajni pojedinci.

Narator: Ovo okruženje oslobađa
neočekivani potencijal

kod Kanzija i Panbaniše.

Panbaniša voli da svira
svoju usnu harmoniku,

sve dok joj je ne ukrade Njota,
koji je sada star jednu godinu.

Onda željno pilji u majčina usta.

Da li on to traži izvor zvuka?

Dr Sju smatra da je važno
dozvoliti ovakvoj znatiželjnosti da cveta.

Sada Panbaniša svira klavijaturu.

Niko je nije terao
da nauči da svira klavijaturu;

videla je da istraživač
svira instrument i zainteresovala se.

Istraživač: Nastavi. Nastavi. Slušam.

Odsviraj onaj veoma brzi deo kao malopre.
Da, taj deo.

Narator: Kanzi svira ksilofon;

koristeći obe ruke oduševljeno
prati dok dr Sju peva.

Kanzi i Panbaniša

su podstaknuti ovim okruženjem
ispunjenim zabavom,

koje podstiče nastanak
ovih kulturnih sposobnosti.

(Smeh)

Istraživač: U redu, sad sredi čudovišta.
Sredi ih.

Pokupi i višnje.

Sad pazi, drži se, za sad,
podalje od njih.

Sad možeš ponovo da ih juriš.
Vreme je da ih pojuriš.

Sad moraš da pobegneš. Beži.

Beži. Trči.

Sad možemo ponovo da ih jurimo. Sredi ih.

O, ne!

Dobro, Kanzi. Veoma dobro. Mnogo ti hvala.

Narator: Niko od nas, ni bonobo, ni ljudi,
ne mogu uopšte da zamisle?

SS: Dakle imamo okruženje s dve vrste,
zovemo to "panhomokulturom".

Učimo kako da budemo kao oni.

Učimo kako da komuniciramo s njima,

u zaista visokim tonovima.

Saznajemo da
verovatno poseduju jezik u divljini.

A oni uče da postanu kao mi.

Jer mi verujemo da je to stvar,
ne biologije, već kulture.

Zato delimo oruđe i tehnologiju i jezik

s drugom vrstom.

Hvala vam.