< Return to Video

Kako funkcionišu vakcine? - Kelvalin Danasarnsombut (Kelwalin Dhanasarnsombut)

  • 0:07 - 0:10
    Godine 1796, naučnik Edvard Džener
  • 0:10 - 0:15
    ubrizgao je materijal iz virusa boginja
    u osmogodišnjeg dečaka
  • 0:15 - 0:18
    naslućujući da će ovo pružiti
    neophodnu zaštitu
  • 0:18 - 0:23
    da se spase ljudi od smrtonosnih epidemija
    srodnog virusa malih boginja.
  • 0:23 - 0:25
    Imao je uspeha.
  • 0:25 - 0:28
    Osmogodišnjak je bio
    inokuliran od bolesti
  • 0:28 - 0:31
    i ovo je postala prva vakcina.
  • 0:31 - 0:33
    Ali zašto je to funkcionisalo?
  • 0:33 - 0:35
    Kako bismo razumeli
    kako funkcionišu vakcine,
  • 0:35 - 0:39
    moramo da znamo kako nas
    imuni sistem uopšte štiti
  • 0:39 - 0:41
    od zaraznih bolesti.
  • 0:41 - 0:43
    Kad nas napadnu strani mikrobi,
  • 0:43 - 0:46
    imuni sistem pokreće niz odgovora
  • 0:46 - 0:50
    pokušavajući da ih otkrije
    i eliminiše iz naših tela.
  • 0:50 - 0:53
    Znaci da ovaj imuni odgovor funkcioniše
  • 0:53 - 0:58
    su kašljanje, kijanje, upala
    kao i temperatura koju iskusimo,
  • 0:58 - 1:03
    koji u telu zaustavljaju, odbijaju
    i uklanjaju stvari poput bakterija.
  • 1:03 - 1:08
    Ovi urođeni imuni odgovori
    takođe pokreću drugu liniju odbrane,
  • 1:08 - 1:10
    adaptivni imunitet.
  • 1:10 - 1:15
    Posebne ćelije zvane B i T ćelije
    regrutuju se u borbi protiv mikroba
  • 1:15 - 1:18
    i beleže informacije o njima,
  • 1:18 - 1:21
    stvarajući memoriju o tome
    kako izgledaju napadači
  • 1:21 - 1:24
    i kako se najlakše protiv njih boriti.
  • 1:24 - 1:26
    Ovo znanje postaje korisno
  • 1:26 - 1:29
    ako isti patogen ponovo napadne telo.
  • 1:29 - 1:34
    Ali uprkos ovom pametnom odgovoru,
    još uvek postoji rizik.
  • 1:34 - 1:37
    Telu treba vremena da nauči
    kako da reaguje na patogene
  • 1:37 - 1:39
    i pojača ovu odbranu.
  • 1:39 - 1:40
    Ali čak i onda,
  • 1:40 - 1:43
    ako je telo preslabo ili premlado
    da se bori kada je napadnuto,
  • 1:43 - 1:49
    može se suočiti sa ozbiljnim rizikom
    ako je patogen naročito ozbiljan.
  • 1:49 - 1:52
    Ali šta kada bismo mogli da pripremimo
    imuni odgovor tela,
  • 1:52 - 1:55
    spremivši ga pre nego što se razboli?
  • 1:55 - 1:57
    Ovde nastupaju vakcine.
  • 1:57 - 2:01
    Koristeći iste principe koje telo
    koristi da se odbrani,
  • 2:01 - 2:06
    naučnici koriste vakcine da pokrenu
    adaptivni imuni sistem tela,
  • 2:06 - 2:10
    a da se ljudi ne izlože bolesti
    u njenoj punoj snazi.
  • 2:10 - 2:14
    Ovako je dobijeno mnogo vakcina,
    od kojih svaka radi na svoj način,
  • 2:14 - 2:16
    i postoji ih mnogo različitih vrsta.
  • 2:16 - 2:20
    Prvo, postoje žive atenuirane vakcine.
  • 2:20 - 2:25
    One se sastoje od samog patogena,
    ali mnogo slabije i pitomije varijante.
  • 2:25 - 2:29
    Onda imamo inaktivisane vakcine,
    gde su patogeni ubijeni.
  • 2:29 - 2:33
    Slabljenjem i inaktivisanjem
    u oba tipa vakcine
  • 2:33 - 2:36
    osigurava se da se patogeni ne razviju
    u bolest u punom obliku.
  • 2:36 - 2:40
    Ali baš kao i bolest,
    oni pokreću imuni odgovor
  • 2:40 - 2:42
    i telo uče da prepozna napad
  • 2:42 - 2:46
    tako što pravi profil patogena u pripremi.
  • 2:46 - 2:51
    Mana je to što žive atenuirane vakcine
    mogu biti teške za napraviti,
  • 2:51 - 2:53
    a pošto su žive i veoma snažne,
  • 2:53 - 2:57
    ne mogu se davati ljudima
    sa slabijim imunim sistemima,
  • 2:57 - 3:01
    dok inaktivisane vakcine ne pružaju
    dugotrajan imunitet.
  • 3:01 - 3:04
    Drugi tip vakcina, subjedinične vakcine,
  • 3:04 - 3:08
    prave se od samo jednog dela patogena
    koji se naziva antigen
  • 3:08 - 3:12
    i koji je sastojak koji zapravo
    pokreće imuni odgovor.
  • 3:12 - 3:15
    Tako što se još više izoluju
    specifične komponente antigena,
  • 3:15 - 3:17
    poput proteina ili polisaharida,
  • 3:17 - 3:22
    ove vakcine mogu izazvati
    specifične odgovore.
  • 3:22 - 3:26
    Naučnici sada rade
    na potpuno novoj vrsti vakcina
  • 3:26 - 3:27
    koje se zovu DNK vakcinama.
  • 3:27 - 3:32
    Za ovu vrstu, izoluju se geni
    koji prave specifične antigene
  • 3:32 - 3:37
    koji su telu potrebni da pokrene
    svoj imuni sistem na specifične patogene.
  • 3:37 - 3:39
    Kada se ubrizgaju u ljudsko telo,
  • 3:39 - 3:43
    ovi geni daju uputstva ćelijama u telu
    da prave antigene.
  • 3:43 - 3:45
    Ovo izaziva jači imuni odgovor
  • 3:45 - 3:48
    i priprema telo za buduće pretnje
  • 3:48 - 3:51
    a pošto vakcina samo sadrži
    specifični genetski materijal,
  • 3:51 - 3:55
    ona ne sadrži druge sastojke
    iz ostatka patogena
  • 3:55 - 3:59
    koji bi mogli da se razviju u bolest
    i naškode pacijentu.
  • 3:59 - 4:01
    Ako ove vakcine budu uspešne,
  • 4:01 - 4:04
    možda budemo mogli da stvorimo
    bolje tretmane za lečenje
  • 4:04 - 4:06
    za invazivne patogene
    koji će se tek pojaviti.
  • 4:06 - 4:08
    Poput neverovatnog otkića Edvarda Dženera
  • 4:08 - 4:12
    nastalog uz pomoć moderne medicine
    pre mnogo decenija,
  • 4:12 - 4:14
    dalji razvoj vakcina
  • 4:14 - 4:17
    možda nam čak dozvoli
    da lečimo bolesti poput HIV-a,
  • 4:17 - 4:18
    malarije
  • 4:18 - 4:20
    ili ebole, jednoga dana.
Title:
Kako funkcionišu vakcine? - Kelvalin Danasarnsombut (Kelwalin Dhanasarnsombut)
Description:

Pogledajte celu lekciju: http://ed.ted.com/lessons/how-do-vaccines-work-kelwalin-dhanasarnsombut

Prvu vakcinu stvorio je Edvard Džener, engleski lekar i naučnik, i uspešno je ubrizgao male doze virusa boginja kako bi jednog dečaka zaštitio od srodnog (i smrtonosnog) virusa malih boginja. Ali kako funkcioniše ovaj naizgled nelogičan proces? Kelvalin Danasarnsombut iznosi detalje o nauci u pozadini vakcina.

Lekcija: Kelvalin Danasarnsombut; animacija: Cinematic.
more » « less
Video Language:
English
Team:
closed TED
Project:
TED-Ed
Duration:
04:36

Serbian subtitles

Revisions

Our website uses cookies for analysis purposes.