Istinska priča koja stoji iza Arhimedove Eureke - Arman Dangur (Armand D'Angour)

Pogledajte celu lekciju: http://ed.ted.com/lessons/the-real-story-behind-archimedes-eureka-armand-d-angour

Kada razmišljate o Arhimedovom trenutku Eureke, verovatno zamišljate čoveka u kadi, zar ne? Ispostavlja se da to nije cela priča. Arman Dangur govori priču o Arhimedovom najvećem zadatku - ogroman plutajući dvorac koji je naručio jedan kralj - koji mu je pomogao da pronađe Eureku.

Lekcija: Arman Dangur, animacija: Zedem Media.

Kada razmišljate o Arhimedovom
trenutku „Eureke”,

verovatno pomislite na ovo.

Ispostavlja se da je bilo više ovako.

U trećem veku pre nove ere, Hijeron,
kralj sicilijanskog grada Sirakuze,

izabrao je Arhimeda da nadgleda

građevinski projekat jedinstvenih razmera.

Hijeron je naručio brod

50 puta veći od standardnog drevnog
ratnog broda,

koji je po gradu nazvan Sirakuzija.

Hijeron je želio da sagradi
najveći brod ikada,

koji je predodređen da bude poklon

egipatskom vladaru, Ptolemeju.

Ali može li brod veličine jedne palate
uopšte ploviti?

U Arhimedovo doba,
niko nije pokušao ovako nešto.

To je kao kada biste pitali,
„Može li planina da leti?”

Kralj Hijeron je mnogo polagao
na to pitanje.

Stotine radnika bi godinama radilo
na izgradnji Sirakuzije

od drveta borova i jela sa planine Etna,

užadi od konoplje uzgojene u Španiji,

i katrana iz Francuske.

Gornja paluba, na kojoj bi se nalazilo
osam osmatračnica,

ne bi bila oslonjena na stubove,

već na ogromne drvene likove Atlasa
koji drži svet na ramenima.

Na pramcu broda bi se nalazio

ogroman katapult koji bi izbacivao
kamene rakete teške oko 80 kg.

Da bi putnici uživali,

na brodu bi se nalazilo šetalište
ukrašeno cvećem,

zatvoreni bazen,

i kupatilo sa vrućom vodom,

biblioteka puna knjiga i kipova,

hram boginje Afrodite,

i teretana.

I samo da još više oteža Arhimedu,

Hijeron je naumio da napuni brod teretom:

400 tona žita,

10 000 tegli ukiseljene ribe,

74 tone vode za piće,

i 600 tona vune.

Brod bi poneo preko hiljadu ljudi,

uključujući 600 vojnika.

I moglo bi se smestiti 20 konja
u zasebne štale.

Izgraditi nešto ovolikih razmera,

samo da bi potonulo na svom
prvom putovanju?

Pa, recimo samo da takav neuspeh

ne bi bio ugodna opcija za Arhimeda.

Tako je on uzeo da razmatra problem:
hoće li potonuti?

Možda je jednog dana sedeo u kupatilu,

pitajući se kako jedna teška kada
može da pluta,

kada mu je došla inspiracija.

Predmet koji je do pola zaronjen u tečnost
izbacuje sila

koja je jednaka težini tečnosti
izbačene tim predmetom.

Drugim rečima, ako Sirakuzija od 2000 tona
izbaci tačno 2000 tona vode,

jedva da će plutati.

Ako izbaci 4000 tona vode,
plutaće bez problema.

Naravno, ako izbaci samo 1000 tona vode,

pa, Hijeron ne bi bio baš presrećan.

Ovo je zakon potiska,

i inženjeri ga i dalje zovu
Arhimedovo načelo.

On objašnjava zašto jedan čelični
supertanker može da pluta jednako lako

kao i drveni čamac ili kada.

Ako je težina vode koju brod potopljen
do kobilice izbaci

jednaka težini broda,

šta god da se nalazi iznad kobilice
će ostati da pluta iznad nivoa vode.

Ovo dosta zvuči kao jedna druga priča
o Arhimedu i kadi,

i moguće je jer je to zapravo
jedna te ista priča,

izobličena ćudljivošću istorije.

Klasična priča o Arhimedovoj „Eureki”
i jurnjava kroz ulice koja je usledila

zasnovana je na kruni,
ili koroni na latinskom.

U srži priče o Sirakuziji je kobilica,
ili na grčkom korone.

Da li je jedna priča možda
pomešana sa drugom?

Možda nikada nećemo saznati.

Na dan kad je Sirakuzija stigla u Egipat
na svom prvom i jedinom putovanju,

možemo samo da zamislimo kako je luka
vrvela od stanovnika Aleksandrije

koji su došli da se dive dolasku
veličanstvenog, plutajućeg dvorca.

Ovaj izvanredan brod je bio Titanik
drevnog sveta,

izuzev potapanja, zahvaljujući
našem drugu Arhimedu.