< Return to Video

Zašto je arktička promena klime „kanarinac u rudniku uglja”? - Vilijem Čepmen (William Chapman)

  • 0:07 - 0:09
    Područje koje okružuje Severni pol
  • 0:09 - 0:12
    može delovati kao ledeno
    i pusto okruženje
  • 0:12 - 0:14
    gde se nikada ništa ne menja,
  • 0:14 - 0:19
    ali je zapravo složen
    i suptilno balansiran prirodni sistem,
  • 0:19 - 0:22
    a njegova ekstremna lokacija
    čini ga podložnim
  • 0:22 - 0:23
    procesima povratnih informacija
  • 0:23 - 0:27
    koji uvećavaju svaku majušnu promenu
    u atmosferi.
  • 0:27 - 0:32
    U stvari, naučnici često opisuju Arktik
    kao kanarinca u rudniku uglja
  • 0:32 - 0:36
    kada se radi o predviđanju
    uticaja klimatske promene.
  • 0:36 - 0:39
    Jedna od glavnih vrsta
    klimatskih povratnih informacija
  • 0:39 - 0:40
    uključuje reflektivnost.
  • 0:40 - 0:42
    Bele površine, kao što su sneg i led,
  • 0:42 - 0:46
    veoma su efikasne kod reflektovanja
    Sunčeve energije natrag u svemir,
  • 0:46 - 0:49
    dok tamno zemljište i vodene površine
    upijaju mnogo više
  • 0:49 - 0:51
    nadolazeće Sunčeve svetlosti.
  • 0:51 - 0:55
    Kada se Arktik samo malo zagreje,
    nešto snega i leda se topi,
  • 0:55 - 0:58
    otkrivajući ispod sebe
    zemljište i okean.
  • 0:58 - 1:02
    Ova povećana toplota koju su upile
    ove površine uzrokuje još topljenja,
  • 1:02 - 1:04
    i tako dalje.
  • 1:04 - 1:07
    Iako sadašnja situacija na Arktiku
    prati obrasce zagrevanja,
  • 1:07 - 1:09
    i suprotno je moguće.
  • 1:09 - 1:13
    Mali pad u temperaturi izazvao bi
    više zaleđivanja,
  • 1:13 - 1:16
    povećavajući količinu
    reflektivnog snega i leda.
  • 1:16 - 1:19
    Ovo bi imalo za rezultat
    manje upijanja Sunčeve svetlosti
  • 1:19 - 1:23
    i vodilo ciklusu hlađenja,
    kao u prethodnim ledenim dobima.
  • 1:23 - 1:25
    Arktičko more je takođe odgovorno
  • 1:25 - 1:28
    za još jedan mehanizam
    povratne informacije kroz izolaciju.
  • 1:28 - 1:30
    Kroz formiranje sloja
    na površini okeana,
  • 1:30 - 1:33
    led se ponaša kao ublaživač
    između ledenog arktičkog zraka
  • 1:33 - 1:36
    i relativno toplije vode ispod njega.
  • 1:36 - 1:39
    Međutim, kada se istanji,
    slomi ili otopi na bilo kojoj tački,
  • 1:39 - 1:42
    ispusti se toplota iz okeana,
  • 1:42 - 1:46
    zagrevajući atmosferu i čineći da se,
    zauzvrat, topi još leda.
  • 1:46 - 1:47
    Oba slučaja su primeri
  • 1:47 - 1:49
    ciklusa pozitivne povratne informacije,
  • 1:49 - 1:51
    ne zato što čine nešto dobro,
  • 1:51 - 1:54
    već zato što je početna promena
    pojačana u istom pravcu.
  • 1:54 - 1:57
    Ciklus negativne povratne informacije je,
    sa druge strane,
  • 1:57 - 2:00
    kada početna promena vodi ka posledicama
  • 2:00 - 2:02
    koji rade u suprotnom smeru.
  • 2:02 - 2:05
    Led koji se topi izaziva
    negativnu vrstu povratne informacije
  • 2:05 - 2:08
    kroz ispuštanje vlage u atmosferu.
  • 2:08 - 2:12
    Ovo povećava
    količinu i gustinu prisutnih oblaka,
  • 2:12 - 2:16
    što može da ohladi atmosferu
    kroz blokiranje Sunčeve svetlosti.
  • 2:16 - 2:18
    Ovaj negativni ciklus je,
    međutim, kratkotrajan
  • 2:18 - 2:20
    zbog kratkih arktičkih leta.
  • 2:20 - 2:23
    Tokom ostatka godine,
    kada je Sunčeva svetlost vrlo retka,
  • 2:23 - 2:25
    povećana vlažnost i oblaci
  • 2:25 - 2:28
    zapravo zagrevaju površinu
    kroz zarobljavanje Zemljine toplote,
  • 2:28 - 2:32
    pretvarajući ciklus u pozitivan
    tokom svih, izuzev par meseci.
  • 2:32 - 2:35
    Dok ciklusi
    negativne povratne informacije
  • 2:35 - 2:38
    podržavaju stabilnost
    kroz guranje sistema prema ravnoteži,
  • 2:38 - 2:41
    ciklusi pozitivne povratne informacije
    ga destabilizuju
  • 2:41 - 2:44
    kroz podržavanje sve većih odstupanja,
  • 2:44 - 2:47
    a skorašnji povećani uticaj
    pozitivnih povratnih informacija
  • 2:47 - 2:50
    može imati posledice daleko šire
    od samog uticaja na Antarktik.
  • 2:50 - 2:52
    Na planeti koja se zagreva,
  • 2:52 - 2:55
    ove informacije obezbeđuju
    da se Severni pol zagreva
  • 2:55 - 2:57
    brže nego ekvator.
  • 2:57 - 3:00
    Smanjene temperaturne razlike
    između ova dva regiona
  • 3:00 - 3:03
    mogu voditi ka usporavanju
    vetrova mlazne struje
  • 3:03 - 3:05
    i manje linearnoj
    atmosferskoj cirkulaciji
  • 3:05 - 3:07
    na srednjim geografskim širinama,
  • 3:07 - 3:09
    gde većina svetske populacije živi.
  • 3:09 - 3:12
    Mnoge naučnike zabrinjava
    da će promene u vremenskim obrascima
  • 3:12 - 3:15
    trajati duže i biti ekstremnije,
  • 3:15 - 3:19
    sa kratkotrajnim nestabilnostima
    koje će postati hladni talasi,
  • 3:19 - 3:22
    toplotni talasi, suše i poplave.
  • 3:22 - 3:25
    Tako arktička osetljivost ne služi samo
  • 3:25 - 3:26
    kao rani alarm upozorenja
  • 3:26 - 3:28
    za klimatsku promenu, za ostatak planete.
  • 3:28 - 3:31
    Njeni ciklusi povratnih informacija
    mogu da nas pogode
  • 3:31 - 3:33
    mnogo direktnije i neposrednije.
  • 3:33 - 3:35
    Kao što naučnici koji se bave
    klimom upozoravaju,
  • 3:35 - 3:38
    ono što se dešava na Arktiku
    ne ostaje uvek na Arktiku.
Title:
Zašto je arktička promena klime „kanarinac u rudniku uglja”? - Vilijem Čepmen (William Chapman)
Description:

Pogledajte celu lekciju: http://ed.ted.com/lessons/why-the-arctic-is-climate-change-s-canary-in-the-coal-mine-william-chapman

Arktik može delovati kao ledeno i pusto okruženje gde se nikada ništa ne menja, ali klima ovog jedinstvenog i udaljenog regiona može biti i rani pokazatelj klime ostatka Zemlje i upravljač obrascima vremenskih prilika širom Zemlje. Vilijem Čepmen objašnjava zašto naučnici često objašnjavaju Arktik kao „kanarinca u rudniku uglja” kada se radi o klimatskoj promeni.

Lekciju pripremio: Vilijem Čepmen, animacija: Sendro Ketamašvili.
more » « less
Video Language:
English
Team:
closed TED
Project:
TED-Ed
Duration:
03:59

Serbian subtitles

Revisions

Our website uses cookies for analysis purposes.