Wild Strawberries (1957) [MultiSub] [Film] - (Ingmar Bergman)

Smultronstället, Fresas salvajes, Les fraises sauvages, Morangos Silvestres, Wilde Erdbeeren, Mansikkapaikka, Lesne jahody, Fragii Salbatici, Divlje jagode (1957). - After living a life marked by coldness, an aging professor is forced to confront the emptiness of his existence.

With the exception of his elderly housekeeper Miss Agda who he treats almost like a surrogate platonic wife, widowed seventy-eight year old Dr. Isak Borg, a former medical doctor and professor, has retreated from any human contact, partly his own want but partly the decision of others who do not want to spend time with him because of his cold demeanor. He is traveling from his home in Stockholm to Lund to accept an honorary degree. Instead of flying as was the original plan, he decides to take the day long drive instead. Along for the ride is his daughter-in-law Marianne, who had been staying with him for the month but has now decided to go home. The many stops and encounters along the way make him reminisce about various parts of his life. Those stops which make him reminisce directly are at his childhood summer home, at the home of his equally emotionally cold mother, and at a gas station where the attendants praise him as a man for his work. But the lives of other people they ...
------------------------------------------------
El profesor Borg, un eminente físico, debe ir a Estocolmo para recibir un homenaje de su universidad. Sobrecogido, tras un sueño en el que contempla su propio cadáver, decide emprender el viaje en coche con su nuera, que acaba de abandonar su casa, tras una discusión con su marido, que se niega a tener hijos. Durante el viaje se detiene en la casa donde pasaba las vacaciones cuando era niño, un lugar donde crecen las fresas salvajes y donde vivió su primer amor. (FILMAFFINITY)

Premios
1959: Nominada al Oscar: Mejor guión original
1959: Globo de Oro: Mejor película extranjera
1959: National Board of Review: Mejor película extranjera, Mejor actor (Sjöström)
1958: 2 nominaciones al BAFTA: Film internacional, Actor extranjero (Sjöström)
1958: Festival de Berlín: Oso de Oro, Premio FIPRESCI
1959: Festival de Mar de Plata: Mejor película

-----------------------------------------------

U našim vezama sa drugim ljudima,

uglavnom diskutujemo i procenjujemo

njihov karakter i ponašanje.

To je razlog zbog
koga sam se povukao

iz skoro svih tih takozvanih veza.

To je načinilo moju starost
prilično usamljenom.

Život sam proveo u teškom radu
i za to sam zahvalan.

Počelo je kao rintanje
za hleb i puter

a završilo se ljubavlju prema nauci.

Imam sina, takođe doktora,
koji živi u Lundu.

Dugo godina je oženjen.
Nemaju dece.

Moja stara majka je još živa
i vrlo aktivna, uprkos godinama.

Moja žena, Karin, je odavno umrla.

Večera je postavljena, profesore Borg.

Hvala.

Srećom, imam dobru domaćicu.

Možda bi trebalo da dodam
da sam stara cepidlaka,

koja se, s vremena
na vreme prilično trudi

za sebe i za one koji ga okružuju.

Zovem se Eberhard Isak Borg,

i imam 78 godina.

Sutra dobijam počasnu diplomu
za 50 godina rada u katedrali u Lundu.

DIVLJE JAGODE

U zoru, u nedelju 2.og juna,

usnuo sam čudan i
veoma neprijatan san.

Sanjao sam da sam za
vreme jutarnje šetnje

zalutao u potpuno
nepoznati deo grada

okružen pustim ulicama i
napuštenim kućama.

Nije vam dobro, profesore?

Gđice Agda, spremite
mi doručak. Idem kolima.

Molim vas, profesore! Vratite se
u krevet. Doneću vam kafu u 9h...

i poći ćemo u 10, po dogovoru.

U redu, mogu da krenem i bez doručka.

A ko će da vam spakuje frak?

- Sam ću.
- A šta ću ja?

Možete sa mnom, a možete
i avionom, kako želite.

Čitavu godinu čekam na tu svečanost,

i već smo sve organizovali,

a vi sad hoćete kolima!

Ceremonija je tek u 17h.

Ako odmah krenem,
imam 14 sati vremena.

I sve ćete pokvariti!

Šta će vam reći sin koji vas čeka
na aerodromu u Malmeu?

Moraćete nešto da smislite.

Ako krenete kolima, neću
prisustvovati svečanosti.

- Slušajte me, gđice Agda!
- Uzmite kola...

...i pokvarite najsrećniji
dan u mom životu.

Nismo venčani, Miss Agda.

Bogu hvala na tome!

Pamet me je služila ovih 74 godine,
pa će valjda i sada.

Je li to vaša poslednja reč?

Jeste.

U sebi ću zato svašta reći o gospodi
koja misle samo na sebe

a ne i na one koji ih verno
služe već 40 godina.

Nije mi jasno kako sam
svih ovih godina...

podnosio vašu torturu.

Samo recite i oslobodiću vas.

Idem kolima, a vi radite šta hoćete.

Odrastao sam čovek i neću da
trpim vaše komandovanje.

Ali niko ne ume da
pakuje kao gđica Agda.

Ma je li stvarno?

Matora prznice.

Da vam skuvam neko jaje?

To bi bilo jako lepo. Hvala vam!

Počasni doktor! Koješta!
Bolje da me proglase za veleidiota.

Kupiću joj nešto da se odobrovolji.

Mrzim netrpeljive ljude.

Nikad nisam ni muvu zgazio, a
kamoli da uvredim Agdu.

Hoćete tost?

Ne morate se mučiti...

Šta se sad ljutite?

- Hoćete li i vi?
- Ne, hvala.

Dobro jutro, oče.

Zašto je moja cenjena snaja
tako rano na nogama?

Tresu se zidovi od vaše vike.

Niko nije vikao.

I nije!

Hoćete li kolima za Lund?

To mi je namera.

Mogu li s vama?

Ideš kući?!

Da, hoću kući.

Evaldu?

Ne pitajte za razlog.

Da imam para, pošla bih vozom.

Naravno da možeš sa mnom.

Biću spremna za 10 minuta.

Blagi Bože!

Nemoj. Ne podnosim dim.

Zaboravila sam.

Ženama bi to zakonom trebalo zabraniti.

Vreme je divno.

Jeste, ali je sparno.

- Biće oluje.
- I ja tako mislim.

Uvek možeš da me ponudiš cigaretom.

Cigareta nadražuje i opušta.
To je muški porok.

A koji je ženski?

Da plače, rađa i ogovara svoje susede.

Koliko stvarno imate godina, oče?

Zašto pitaš?

Onako.

Znam zašto pitaš.

Ne sumnjam.

Hajde, reci. Nikad me nisi volela.

Poznajem vas samo kao svekra.

Zašto se vraćaš kući?

Impuls, ništa više.

Evald je slučajno moj sin.

Da, jeste.

Slični smo. Imamo svoje principe.

To znam!

Recimo, ova pozajmica.

Znam šta ćete reći.

Da će vratiti kad dobije mesto predavača.

i da je to za njega pitanje časti.

i tako dalje, i tako dalje.

Dogovor je dogovor.

Za nas to znači da nikada nismo zajedno,

i da se vaš sin ubija od posla.

I ti zarađuješ.

Vi ste puni para

a ne trebaju vam.

Dogovor je dogovor. I ja znam
da Evald to razume i poštuje.

Možda.
Ali vas takođe i mrzi.

Šta ti imaš protiv mene?

Da budem iskrena?

Zato i pitam.

Vi ste matori egoista, oče.

Bezobzirni ste i slušate samo sebe.

Ali se dobro krijete iza maske
uglađenog džentlmena.

Vi ste kruti egoista, iako vas
smatraju velikim humanistom.

Ali mi vas dobro znamo.
Ne možete nas prevariti.

Sećate li se kad sam došla
kod vas pre mesec dana?

Naivno sam verovala sam da
ćete pomoći Evaldu i meni.

Zato sam vas zamolila da
ostanem malo kod vas.

Sećate li se šta ste mi odgovorili?

Srdačno sam to prihvatio.

Ali ste zaboravili da ste mi rekli i ovo:

"Ne uvlači me u vaše bračne lomove.

To me se ne tiče.

Neka svako brine svoju brigu."

To sam rekao!?

- Ne samo to.
- Žao mi je.

Rekli ste doslovce ovo:

"Imun sam na žalopojke,

zato nemoj da mi se žališ.

Ako ti treba duševna
onanija, naći ću ti psihijatra.

Ili sveštenika? To je sad u modi."

To sam rekao!?

Veoma ste isključivi
u svom rasuđivanju.

Bilo bi strašno da čovek zavisi od vas.

A ja sam bio tako srećan
što mi praviš društvo.

Kao neki kućni ljubimac!

Ili ljudsko biće, svejedno.

Ti si fina, mlada žena,
i meni je žao što me ne voliš.

- To nije tačno.
- Stvarno?

- Ja vas žalim.
- Žališ me?

Voleo bih da ti ispričam
svoj jutrošnji san.

Snovi me ne interesuju.

Ne, naravno da te ne interesuju.

Kuda to idete?

Pokazaću ti nešto.

Dolazili smo ovde svakog leta
sve do moje 20 godine.

Bilo nas je desetoro dece.
To verovatno znaš.

Ima li sad nekog ovde?

Ovog leta nema.

Okupala bih se, ako nemate ništa
protiv. Imamo dovoljno vremena.

Možeš.

Divlje jagode!

" Možda sam se malo raznežio,

a možda je to od umora

i blage nostalgije.

Nije čudo da su počela da mi naviru sećanja,

na mestu na kom sam
se igrao kao dete.

Ne znam kako se to desilo,

ali sadašnjost se pretvorila

u još opipljiviju sliku mojih uspomena

i pojavila mi se pred očima

sa svom svojom životnom silinom. "

Saro,

Saro,

ja sam, tvoj rođak Isak.

Malo sam ostario i ne
izgledam kao nekada.

Ali ti se uopšte nisi izmenila.

Dobro jutro, slatka rođako.
Šta radiš?

Berem divlje jagode,
zar ne vidiš, glupane?

A ko će se sladiti tim slatkim voćem

koje je mlada devojka
ubrala u rano jutro?

Pričaš besmislice. Znaš vrlo dobro
da je ujaku Aronu danas imendan,

a ja sam zaboravila na poklon.

Zato će dobiti korpicu divljih jagoda.

Pomoći ću ti.

Sigbrid i Šarlota su izvezle goblen,
Anđelika je napravila kolač,

Ana je naslikala prelepu sliku,

a Kristina i Birgita će mu otpevati
pesmu koju su za njega smislile.

To je najbolji poklon.
Ujak je gluv kao top!

Ipak će se radovati, a ti si baš glup.

A ti imaš divan vrat.

Znaš da to ne smeš da radiš.

- Ko to kaže?
- Ja.

Sem toga ti si jedan nesnosan čovek

koji je uz to i vrlo umišljen.

Ja sam tvoj rođak i ti me voliš.

Tebe!?

Dođi da ti poljubim usne.

Tužiću te Isaku da stalno
hoćeš da me ljubiš.

Mali Isak! Srediću ga jednom rukom.

Znaš dobro da smo
Isak i ja tajno vereni.

To i vrapci već znaju.

Šta mogu kad blizankinje
imaju dugačak jezik.

Kad ćete se venčati?
Kada... kada?

Ne znam koji je od vas
braće manje uobražen

ali mislim da je to Isak.

Isak je najbolji.

Ti si najgori, najgluplji,

najblesaviji... Ne mogu da
nađem reči da te opišem!

Ali sam ti ipak slabost.

Sem toga pušiš i smrdiš na duvan.

To je muški miris.

Blizankinje, koje inače sve znaju,

kažu da si svašta radio Berglundovoj.

I da ona uopšte nije dobra devojka.
A ja im verujem jer i ja tako mislim!

Kako si lepa kad pocrveniš.

Moraš me poljubiti. Ne
mogu više da izdržim.

Kad bolje razmislim, lud sam za tobom.

- Samo tako pričaš.
- Nije istina.

Blizankinje kažu

da luduješ za svim devojkama.

Je li to istina?

Moje jagode!
Vidi šta si napravio!

I šta će reći Isak, koji je tako
dobar i stvarno me voli?

Baš sam nesrećna...
Ružno si se poneo!

Ukaljao si me...

... bezmalo! Odlazi!

Ne želim više da te vidim,
barem ne pre doručka.

Moram da požurim.
Pomozi mi da pokupim jagode.

Još sam i kecelju isprljala!

Birgita, Kristina... gde je Isak?

Otišao je sa ocem na pecanje.
Sigurno ne čuju gong!

Otac je rekao da ga ne čekamo!
To smo dobro upamtile.

Hvala ti Gospode za hranu
koju jedemo. Amen.

Benjamine, idi operi ruke!

Kad ćeš shvatiti šta znači čistoća?

Oprao sam ih!

Sigbrit, dodaj kašiku Anđeliki,
a ti posluži blizankinje.

Nokti su ti prljavi.

Dodaj mi hleb, Hagbarte.

Ko te je naučio da
tako mažeš maslac?

Šarlota, so se opet zgrudvala.

Dokle da govorim da
mora da se sklanja?!

Oprao sam ruke ali mi je
boja ostala pod noktima.

Ko je to nabrao jagode za mene?

- Ja sam.
- Šta?

Glasnije, draga, znaš da je gluv.

Ja sam ih nabrala!

Setila si se mog imendana.

Baš lepo od tebe.

Može li ujak nešto da
popije na svoj dan?

Nema pića kad otac nije kod kuće.

Popio je već tri čašice.

Videle smo ga kad smo
išle da se kupamo jutros.

I vi ste brale jagode?
Hvala vam.

Ne pričajte dok jedete.

Ni krevete niste namestile.
Čistićete srebro za kaznu.

Čule ste me.

Benjamine, ne grickaj nokte!

Ana, šta radiš ispod stola?
Nisi više mala.

Hoću da poklonim ujaku sliku.

Možemo li sad da ujaku
predamo naše poklone?

- Gde su?
- Ispod stola.

Posle doručka.

Moderno umetničko delo:
Fritjof i Ingeborg.

Teško je pogoditi koji je od njih Fritjof.

A šta su Sara i Sigfrid radili u šumi?

Videle smo vas sa kupališta!

Blizankinjama treba zapušiti usta.

Ćutite ili izađite.

Zar ovde nema slobode govora?

Umuknite!

Sara je pocrvenela!

I Sigfrid je pocrveneo!
Sigfrid i Sara! Sigfrid i Sara!

Hoću tišinu za stolom!

Saro!

One lažu! Lažu!

Isak je tako dobar i pažljiv,

moralan i pun obzira.

Voli da čitamo poeziju...

da pričamo o budućnosti...

i da sviramo klavir u četiri ruke.

I voli da se ljubi samo kad je mrak,

Uvek govori o grehu...

Tako je uzvišen...

a ja se osećam tako
jadno i bezvredno.

I jesam bezvredna, nema sumnje.

Ponekad pomislim da
sam starija od Isaka,

ako shvataš šta hoću da kažem.

A onda mi se čini da je još dete
iako smo vršnjaci.

A Sigfrid je strašno
nevaljao! Hoću kući!

Neću da ostanem ovde,

gde mi se svi rugate!

Neću!

Razgovaraću sa Sigfridom.

Ako se ne bude lepo ponašao,

nateraću ga da uči preko raspusta.

Otac će to lako srediti, kao i sve ostalo.

Ionako misli da Sigfrid
treba nešto da radi.

Jadni mali Isak, uvek je
pažljiv prema meni.

Sve je tako nepravedno!

Biće sve u redu, videćeš.

Slušaj ih, pevaju ujaku.

Zar nije glupo komponovati
pesmu gluvom čoveku?

Tipično za naše blizankinje.

Cveće cveta, trava raste

Oko naše divne kuće

A mi našem ujki Aronu čestitamo

I sa našom pesmom

Lice mu osmehom ukrašavamo

Četiri puta "ura" za našeg ujaka Arona.

Idem da dočekam Isaka i ujaka.

Idi.

Obuzelo me je osećanje ispraznosti i tuge

Ali me je iz sanjarenja prenuo

glas mlade devojke koja mi je
više puta ponavljala isto pitanje.

Je li ovo vaša kuća?

Nije.

Sreća vaša što ne lažete.

Sve ovo pripada mom
matorom, uključujući i kuću.

Stanovao sam nekad
ovde. Pre 200 godina.

Ma nemojte?

- Jesu li ono vaša kola ispred kapije?
- Jesu.

Prilično su stara.

Kao i njihov vlasnik.

Rugate se i samom sebi.
Fantastično!

Kuda ste krenuli?

U Lund.

Odgovara mi.
Vidite, ja ću u Italiju.

Biće mi drago.

Zovem se Sara.
Ružno ime, zar ne?

Ja sam Isak, ni to ime nije lepše.

Zar oni nisu bili muž i žena?

Na žalost, ne.
To su bili Abraham i Sara.

Hoćemo li?

Sa mnom je još jedna dama.
Evo je, dolazi.

- Marijan, ovo je Sara.
- Zdravo.

Imaćemo društvo do Lunda.

Sara putuje za Italiju, ali je obećala
da će sa nama do Lunda.

Opet ste ironični, ali pristaje vam.

Idemo.

Momci, imamo prevoz
skoro do Italije!

Ovo je Anders, ovaj sa naočarima
je Viktor, a ovo je čika Isak. - Dobar dan.

A ova lepotica koja vas
je zanela je Marijan.

Kakva velika kola.

Ima mesta za sve.

Stavićemo stvari u prtljag,
ako nemate ništa protiv.

Moram vam reći čika Isače,
da se Anders i ja zabavljamo.

Ludi smo jedno za drugim.

Viktor nas prati po tatinom naređenju.

I njemu se dopadam, ali
stalno motri na Andersa.

Tata je to baš lepo smislio.

Možda ću ga se rešiti
ako i njega zavedem.

Bolje da kažem Isaku da sam devica...
I zato sam tako odvažna.

Sem toga, pušim lulu.

Viktor kaže da je to korisno.
On voli sve što je korisno.

U mladosti sam bio
zaljubljen u jednu Saru.

Ma nemojte!
Mora da ličimo?

I ličite.

I šta se desilo s njom?

Udala se za mog brata Sigfrida.
Rodila je šestoro dece,

i sad je sa svojih 75
godina lepa stara dama.

Za mene je starost najstrašnija.

Izvinite, baš sam nesmotrena.

Daj da stavim naočare!

Jeste li dobro?

Izvinite. Mi smo krivi.

Moja žena je vozila.
Niko nije povređen? Hvala Bogu!

Ubice bi trebalo da se predstave!
Ja sam Alman, inženjer iz Stokholma.

Moja žena Berit.
Bivša glumica.

Baš smo o tome diskutovali, kad...

...Hajde, Berit, izvini se!

Oprostite, ja sam kriva.

Htela sam da ga ošamarim
kad uletesmo u krivinu.

Bog neke grehe odmah naplaćuje.
Šta kažeš ti na to, kao pravi katolik?

Bolje da okrenemo kola.

- Nemojte vi da se mučite...
- Ćuti, Sten.

Nisu svi ljudi egoisti,
iako ti tako misliš.

Malo je nervozna,
ali doživeli smo šok.

Gledajte kako odmerava
svoju snagu sa mladićima,

kako se napreže da bi se
pokazao pred devojkom!

Dušo, pazi da ti ne prsnu vene!

Uživa da me ismeva pred nepoznatima.

Puštam je. Čista psihoterapija.

Nikad ne znam kad stvarno
plače, a kad glumi.

Ali sad izgleda da stvarno plače.

Tako je to kad se suočiš sa smrću.

Zaveži!

Ima čudnu sposobnost da
prodre u suštinu stvari.

Dve godine me je držala
u ubeđenju da ima rak

zamajavajući nas sa svim
mogućim simptomima,

iako doktori ništa nisu našli.

Toliko je bila ubedljiva, da smo
verovali njoj a ne lekarima!

Razumem da ste nervozni,

ali bilo bi dobro da je
ostavite malo na miru.

Ne diraj u ženske suze,

one su svete, je l da?

Lepi ste, a moja matora
se malo ofucala.

Zato je i branite.

Žalim je iz nekoliko razloga.

Sarkastični ste!

A pritom niste nimalo histerični.

Berit je primer histerične žene.

Znate li šta to znači za mene?

Vaša žena kaže da ste katolik.

Zato i mogu da podnosim sve to.

Rugamo se jedno drugom.

Ona ima svoju histeriju,
a ja svoj katolicizam.

Ovisimo jedno o drugom.

Nismo se poubijali iz čistog egoizma.

Ovo je sad bila eksplozija!

Ljudi to zovu sinkopom!

Baš smešno.

Da imam štopericu, u sekund
bih odredio vreme eksplozije.

Zaveži!

Možda je ovo trenutak
iskrene ispovesti,

ali vas zbog ovo troje
dece molim da izađete.

Oprostite nam... ako možete!

" Gledajući ponovo ovaj kraj,
obuzimala su me razna osećanja.

Ovde sam vršio prvu praksu,

a i majka mi živi u blizini. "

Dobro jutro, doktore.

Opet ste u ovom kraju? Putujete?

Da napunim? Dajte mi ključ.

Eva! Dođi da se pozdraviš!

Dr Borg lično.

Ovde još svi pričaju o njemu.

Najbolji doktor na svetu!

Predlažem da detetu
damo njegovo ime.

Isak Okerman, nije
loše ni za ministra.

Ako bude devojčica?

Mi pravimo samo sinove!

Otac vam je dobro bez
obzira na svoju kičmu?

Nije najbolje,

ali je zato majka odlično.

I vi ćete sigurno svratiti do vaše?

Izvanredna žena.
Sigurno joj je već 95.

- 96.
- Da, tako je. Zamislite to!

Koliko dugujem?

- Ništa!
- Taman posla!

Možemo i mi da budemo galantni
kao Španci iako živimo u Greni!

Cenim vašu ljubaznost, ali
zašto biste vi plaćali moj benzin?

Mi ne zaboravljamo!

Neke stvari ne mogu da se plate.

Mi ne zaboravljamo.

Pitajte bilo koga u kraju.

Svi pamte šta ste za njih učinili.

Možda je trebalo da ostanem ovde.

- Kako to mislite?
- Šta ste rekli?

Vi ste rekli da je trebalo
da ostanete ovde.

Jesam li?

Možda je i trebalo...
Hvala vam.

Javite mi se, biću kum
malom Okermanu.

Znate gde me možete naći.

" Za vreme prijatnog ručka
mladima sam razdragano

pričao o godinama koje sam
ovde proveo kao lekar.

Moje priče su imale uspeha,

i nisu se smejali iz puke učtivosti.

Ja sam uz jelo pio ružicu,
a uz kafu porto. "

Kad se otkrije takva lepota,

život se manifestuje u svemu postojećem!
Kako je divno biti ta snaga!

Anders će biti sveštenik,
a Viktor lekar.

Rekli smo da nećemo o Bogu i nauci

na ovom putovanju. Njegov lirski
istup odstupa od dogovora!

Ali je lepo!

Kako neko u današnje vreme može da
bude sveštenik! Anders ipak nije budala!

Tvoj racionalizam je
čisto nadrimudrovanje.

Savremeni čovek je
svestan svoje ništavnosti.

Ja kažem da on

veruje samo u sebe
i svoju biološku smrt.

Sve ostalo je glupost.

Takav čovek postoji
samo u tvojoj mašti.

Čovek se boji smrti i
zazire od svoje ništavnosti.

Svakako, religija za
narod, opijum za bol!

Kako su divni obojica!

Uvek se složim sa onim
koji ima poslednju reč!

Nekad si verovao u Deda
Mraza, a sad veruješ u Boga.

Nikad nisi imao mašte!

Šta vi kažete, profesore?

Šta god da kažem, primićete
sa blagom ironijom.

Zato ništa neću reći.

Hoće li ih sad to rastužiti?

Naprotiv Saro, biće vrlo, vrlo srećni.

"Gde je prijatelj
koga svuda tražim?

"Kad svane dan
moja čežnja jača"

"I prođe dan..."

"I prođe dan, a ja ga ne nađoh."

"Srce mi gori"

Religiozni ste, zar ne profesore?

"Osećam ga svuda
gde se ispoljava snaga"

"gde cvet miriše
a uho osluškuje."

"U uzdahu mome i vazduhu koji
udišem prisutna je njegova ljubav."

Čujem mu glas u letnjem povetarcu...

Kao ljubavna pesma nije loše.

Osećam se tako spokojno. To mi se
ponekad desi, bez ikakvog razloga.

Moram da posetim svoju majku.
Vraćam se brzo.

- Mogu li s vama?
- Naravno.

Izgleda da će oluja.

Upravo sam ti poslala telegram

da znaš da na ovaj veliki
dan mislim na tebe.

I evo te!

U životu nema mnogo
takvih dana, draga majko.

Je li ono tvoja žena?

Neka odmah izađe. Ne želim
da razgovaram s njom.

Nanela nam je mnogo zla.

Ne majko, to nije Karin.

To je Evaldova žena,
moja snaja Marijan.

Neka priđe da se pozdravimo.

Dobar dan, gđo Borg.

Zašto nisi kod kuće?

Posetila sam oca u Stokholmu.

Zašto ne brineš o Evaldu i o detetu?

Mi nemamo dece.

Mladi su danas čudni!
Ja sam ih imala desetoro.

Dodaj mi onu kutiju, molim te.

Moja majka je živela ovde.

A vi ste je često obilazili, sećaš se?

Još kako!

Ovde su neke vaše igračke.

Pokušavala sam da
se setim šta je čije bilo.

Od desetoro dece,
samo je još Isak živ...

A od dvadesetoro unučadi,

samo me Evald posećuje,
jednom godišnje.

Nemojte me shvatiti
pogrešno, ne žalim se.

Petnaestoro praunučadi
nikad nisam videla.

Svake godine šaljem 53
poklona za praznik.

Zahvale mi se pismom, ali
me niko ne posećuje,

sem kad im zatreba novac.

Znam da sam dosadna.

Ne gledaj to tako, majko.

Imam još jednu manu.

Ne umirem!

Nikako da dođu do nasledstva

kako su planirali.

Ovo je bila Sigbritina lutka.

Dobila ju je za osmi rođendan.

Ja sam joj sašila haljinicu.

Ali ona nikad nije marila za nju

pa ju je uzela Šarlota.

Odlično se toga sećam.

Je l znaš ko je ovo na slici?

Sigfrid je tad imao
tri godine, a ti pet.

A ovo sam ja.

Gospode, kako smo izgledali.

Mogu li da je uzmem?

Naravno, to ionako
više nikom ne treba.

Evo i slikovnice.

Ne znam čija je. Možda
je od bliznakinja...

ili je Anina ili Angelikina.
Sve su se potpisale na njoj.

A Kristina je nažvrljala:

"Najviše na svetu volim tatu."

A Birgita je dodala:
"Ja ću se udati za tatu."

Zar nije smešno? Smejala
sam se kad sam to videla.

Ovde je hladno, zar ne?

Ne naročito.

Meni je uvek bilo hladno.
Zbog čega je tako? Ti si doktor.

Najhladnije mi je u
stomaku. Pitam se zašto.

Ti imaš nizak pritisak.

Reći ću sestri da skuva čaj, pa
da malo sednemo i popričamo.

Ne hvala. Nećemo više
da ti smetamo.

Pogledaj ovo. Sigbritinom
najstarijem sinu će uskoro biti 50.

Mislila sam da mu
poklonim očev zlatni sat.

Ima li smisla? Otpale su mu skazaljke.

Sećam se kad se rodio.

Ležao je pod krošnjama
jorgovana, ispred letnjikovca.

A sad će imati 50.

A rođaka Sara koja je volela
da ga nosi i peva mu uspavanke,

se udala za neozbiljnog Sigfrida.

Sad moraš poći ako misliš
da stigneš na svečanost.

Hvala ti na poseti i nadam
se da ćemo se još videti.

Pozdravi Evalda.
Zbogom.

Gde su Anders i Viktor?

Počeli su raspravu oko toga da li
postoji Bog, i onda su se posvađali.

Anders je Viktoru uvrnuo ruku,

a ovaj mu je rekao da
ga time neće ubediti.

Molila sam ih da se
malo posvete meni.

Rekli su mi da ćutim jer ne razumem o
čemu je reč i da je to stvar principa,

pa sam ih ostavila.

Otišli su na brdo da se obračunaju...

jer obojica smatraju da su
im povređena osećanja.

- Gde su sad?
- Gore!

Idem po njih.

Ko vam se više sviđa od njih dvojice?

A tebi?

Ne znam. Anders će biti sveštenik.

Mada je veoma nežan i zabavan.

Ali biti žena sveštenika!

Viktor je takođe divan.
Na svoj način.

- Daleko će dogurati.
- Kako to misliš?

Doktori dobro zarađuju. A biti
sveštenik je tako staromodno.

Mada ima zgodne noge i lep vrat.

Ali kako ljudi mogu
da veruju u Boga!

Pa? Je l Bog postoji?

" Zaspao sam,

ali su me mučili snovi i prizori

koji su za mene bili
toliko jasni i ponižavajući,

da su neobuzdanom silinom
prodrle u moju svest. "

Jesi li se pogledao u ogledalo, Isače?

Pokazaću ti na šta ličiš.

Ti si uplašeni starac
koji će uskoro umreti.

A preda mnom je čitav život!

Sad si se uvredio.

Nisam.

Jesi, zato što ne možeš
da podneseš istinu.

A istina je da sam
imala previše obzira.

Čovek tada postaje
svirep iako to ne želi.

Razumem.

Ne razumeš. Ne
govorimo istim jezikom.

Pogledaj se još jednom.

Ne okreći glavu.

Evo, gledam.

Sad ću ti reći.

Udaću se za tvog brata Sigfrida.

Volimo se onako neobavezno.

Pogledaj se sad! Nasmej se!

Eto, sad si se nasmešio.

Ali to boli!

Kao doktor, trebalo
bi da znaš uzrok.

Ali, ti ne znaš,

jer i pored velikog znanja,
ti zapravo ništa ne znaš.

Moram da idem.

Obećala sam da ću
pripaziti Sigbritinog sina.

Jadni maleni.

Spavaj...

Ne boj se vetra

i ptica...
čavki i galebova.

Ne boj se morskih talasa.

Ja sam sa tobom i čvrsto te držim.

Ne boj se, malecki.

Uskoro će dan.

Niko ti neće nauditi.

Ja sam ovde i držim te.

Uđite, profesore Borg.

Sedite.

Jeste li doneli indeks?
- Naravno.

Izvolite.

Recite koje se bakterije
nalaze pod mikroskopom?

Nešto nije u redu sa mikroskopom.

Ispravan je.

Ništa ne vidim.

Pročitajte ovaj tekst.

Šta to znači?

Ne znam.

Stvarno?

Ja sam lekar, a ne lingvista!

Moram vam reći, profesore, da je
tu ispisana prva dužnost lekara.

Znate li koja je to dužnost?

Znam, ako mi date malo vremena.

Samo izvolite.

Lekareva... prva dužnost...je...

Lekareva...

Zaboravio sam.

Lekareva prva dužnost je da
traži da mu bude oprošteno.

Tačno! Sad sam se setio!

Osim toga vi ste zbog krivice krivi.

Upisaću da niste razumeli optužbu.

Je li to otežavajuća okolnost?

Jeste, profesore.

Imam slabo srce.

Star sam čovek, gospodine Almane.

Morate imati obzira.

Ovde ništa ne piše o tome.

Možda želite da prekinem ispit?

Nikako!

Dajte mi anamnezu i
dijagnozu ovog pacijenta.

Ali pacijent je mrtav.

Šta to pišete?

- Moj zaključak.
- A on glasi?

Da ste nesposobni!

Sem toga, optužuju vas za
manje, ali značajne prestupe:

ravnodušnost, egoizam,
bezobzirnost... - Ne!

Tužbu je podnela vaša žena.

Suočićemo vas.

Ali moja žena je odavno umrla!

Mislite da se šalim?

Hoćete li poći dobrovoljno?

Ionako nemate izbora.

Većina zaboravlja ženu koja
je mrtva već 30 godina.

Poneki čuvaju uspomenu
koja polako bledi...

ali vi se uvek možete setiti ovog
prizora. Čudno, zar ne?

Bio je utorak, 1. maj, 1917.

Stajali ste na istom mestu

i sve ste videli i čuli.

Ispričaću sve Isaku i znam šta će reći.

"Jadnice moja, baš te žalim."

Kao da je sam Gospod Bog!

Ja ću onda plakati i reći,
"Žališ li me stvarno, bar malo?"

A on će reći, "Strašno te žalim."

Ja ću zatim još plakati i
tražiti da mi oprosti.

A on će reći,

"Ne traži to od mene, jer
nemam šta da ti oprostim."

Ali sve te reči su neiskrene,

jer je on potpuno bezosećajan.

Odjednom će se strašno raznežiti,

a ja ću mu u besu reći da je lud

i da mi je muka od te
lažne velikodušnosti.

Doneće mi onda nešto za smirenje

i reći će mi da sve razume.

A ja ću njemu da je on kriv za sve.

Onda će se snužditi i priznati krivicu.

Ali njemu nije stalo ni do čega,

jer je lišen svih osećanja!

Gde je ona?

Nema je. Nikog više nema.

Zar ne čujete kako je sve tiho.

Operacijom je sve
uklonjeno, profesore Borg!

Hirurško remek - delo!

Bez bola i krvi.

Zaista je sve tiho.

Sjajno obavljen posao, profesore.

Kakva će biti kazna?

Ne znam.
Valjda uobičajena.

A to je?

Usamljenost.

Usamljenost!?

Tačno tako. Usamljenost!

Zar nema milosti?

Ne pitajte mene. Ja ne
znam ništa o tome.

Gde smo?

Deca su izašla da
malo protegnu noge.

Ali još pada kiša.

Rekla sam im za današnji dan.
Žele da vam iskažu poštovanje.

Jeste li dobro spavali?
- Da, i sanjao sam.

Poslednjih meseci
sanjam čudne snove.

Glupo je. - A šta to?

Kao da me proganja u snu
ono od čega budan bežim.

A šta je to?

Da sam mrtav, iako još živim.

Vi i Evald ste veoma slični.

To si mi već rekla.

Evald je izgovorio istu rečenicu.

Ako je mislio na mene, slažem se!

Ne, mislio je na sebe.

Ali tek mu je 38 godina!

Ispričaću vam, ako vam nisam dosadna.

Biću ti zahvalan.

Bilo je to pre nekoliko meseci
Htela sam da razgovaramo,

pa smo se odvezli do mora.

Kiša je isto ovako padala...
a Evald je sedeo gde i vi sad.

Evo, saterala si me.
O čemu hoćeš da pričamo?

Sigurno ništa lepo.

Volela bih da ne moram.

Razumem. Našla si drugog.

Ne budi detinjast.
- A šta drugo?

Dovedeš me ovamo, mrtvačkim
tonom kažeš da moramo da pričamo

a onda nikako da progovoriš.

Reci već jednom!

Prilika je sjajna za najintimnija
priznanja, ali nemoj da me mučiš!

Sad bih se nasmejala!

Šta si mislio da ću ti reći?

Da sam počinila ubistvo
ili neku proneveru?

Dobiću bebu.

Sigurna si?

Doktor mi je juče rekao.

To je znači ta tajna.

Hoću da rodim to dete.

- Odlučna si?
- Jesam!

Znaš da ne želim decu.

Moraćeš da biraš : ja ili dete.

- Siroti Evalde.
- Prestani da me žališ!

Život je besmislen a još je
besmislenije verovati

da će naša deca biti bolja od nas!

- Tražiš izgovor.
- Nazovi to kako hoćeš.

I ja sam neželjeno dete iz braka
koji je bio oličenje pakla.

Misliš da je stari siguran
da sam njegov sin?!

To nije razlog da se
ponašaš detinjasto!

Moram da budem u bolnici u 3:00.

Ne želim više da pričam o tome.

Ti si kukavica!

Jesam.

Ovaj život mi je odvratan.

Ne želim da budem prinuđen
da preuzmem odgovornost

koja će me naterati da živim i
dan duže nego što bih hteo.

I znaš da govorim ozbiljno.

Znam da ovo nije dobro.

Ne postoji dobro i loše.

Ponašamo se prema
našim potrebama.

A koje su naše potrebe?

Ti imaš užasnu potrebu
da živiš i stvaraš život.

A ti?

Da budem sasvim, potpuno mrtav.

Zapali ako želiš, neće mi smetati.

Zašto si mi to ispričala?

Videla sam vas sa vašom majkom,
i strašno sam se uplašila.

Ne razumem.

Pomislila sam... ovo mu je majka...

patrijarhalna i hladna,

hladnija od smrti.

A ovo je njen sin.

Dva ljudska bića koja
razdvajaju svetlosne godine.

On za sebe kaže da je živi mrtvac.

A tu je i Evald koji je sve više
povučen, hladan i mrtav.

Tu je zatim i dete koje nosim u sebi.

I pomislila sam da se svuda
oko nas nalaze hladnoća, smrt

pokojnici i samoća.

Negde mora da postoj kraj tome!

Ali ti se vraćaš Evaldu!

Da mu kažem da ne
prihvatam njegove uslove.

Hoću dete. Niko mi ga neće uzeti.

Ni on, koga najviše volim.

Mogu li ti pomoći?

To niko ne može.

Nismo više deca.
Predaleko smo otišli.

Šta je bilo posle vašeg razgovora?

Ništa. Otišla sam sledećeg dana.

Nije ti se javljao?

- Ne želim da naš život postane kao...
- Kao?

Kao život ono dvoje koje sam
izbacila iz kola. Kako se ono zvahu?

Baš mislim na Almana i njegovu ženu.

Podsetili su me na moj brak.

Ali mi se volimo!

Neka živi dugo
Neka živi dugo

Neka živi bar
još godina sto

Čuli smo da je danas značajan dan.

Ovim skromnim buketom
želimo da vam čestitamo.

Impresioniraju nas vaše poodmakle
godine i što ste lekar već 50 godina.

I što ste sigurno veoma
pametni i mudri.

Čovek koji zna sve o životu

i svim njegovim pravilima!

Hvala vam...

Sad treba da krenemo.
Kasno je.

Konačno! Evald i ja
smo već digli ruke.

Putovanje kolima je praktično
i ne zamara, zar ne?

Moraćete odmah da se obučete.

Dobro jutro, Marijan.
Rekla sam Evaldu da dolazite.

Hvala vam. Ljubazno od vas.

Ipak ste doputovali, gđice Agda.

Smatrala sam to svojom dužnošću,
ali mi je radost pokvarena.

Dobrodošli, oče.
- Hvala ti, Evalde.

Kao što vidiš, doveo
sam ti Marijan.

- Zdravo, Marijan.
- Mogu li da odnesem svoje stvari?

Hoćeš gostinsku sobu, kao i obično?
- Može.

Ja ću, teška je.
- Pusti mene.

- Lepo si putovala?
- Vrlo lepo.

Ko su ti mladi ljudi?

Ne znam, idu za Italiju.

- Izgleda da su prijatni.
- Jesu, veoma.

Sad je već 16:15h.

Kupila sam vam nove pertle.

Sutra odlazim, ne brini.

- Odsešćeš u hotelu?
- Ne, a zašto bih?

Možemo spavati još jednu
noć zajedno, ako se slažeš.

- Pomozi mi da se raspakujem.
- Drago mi je da te vidim.

Nisam te očekivao.

I meni je drago.

Hoće li posle biti neka večera?

Javiću Stenbergu da dolazim sa damom.
On je zadužen za organizaciju.

Požurite, profesore!

" Za vreme ceremonije,

uhvatio sam sebe kako
razmišljam o ovom danu,

i odlučio sam

da zapišem sve čega se setim.

Smatrao sam da u tom
užasnom spletu događaja,

sigurno postoji neka duboka veza. "

Je li vam se dopala svečanost?

Jeste.

Jeste li umorni?

Jesam, priznajem.

Uzmite jednu moju pilulu
za spavanje. - Ne, hvala.

Gđice Agda, žao mi je zbog onog jutros.

Bolesni ste, profesore?

Ne, zašto pitate?

Ne znam, zvuči uznemiravajuće.

Zar je toliko čudno što
žalim zbog nečega?

Hoćete li bokal na sto?
- Ne, hvala.

Pada kiša.

Ipak... hvala vam.
Laku noć.

Gđice Agda...
- Šta želite?

Znamo se i dobri smo prijatelji

čitav jedan vek.

Zar ne mislite da bismo mogli
da govorimo "ti" jedno drugome?

Ne slažem se.

Zašto?

Jeste li oprali zube?
- Jesam.

Poštedite me bilo kakvih intimnosti.

Naš odnos ne treba menjati.

Ali sad smo stari!

Govorite u svoje ime. Ženi je
stalo da sačuva svoj ugled.

Šta bi rekli ljudi kad bih
vas prestala persirati?

- Pa šta bi rekli?
- Rugali bi nam se.

Uvek se držite principa?

Skoro uvek.

U našim godinama moramo
znati kako da se ponašamo.

Laku noć, gđice Agda.

Laku noć, profesore.
Ostaviću odškrinuta vrata.

Znate gde sam ako vam
nešto zatreba. Laku noć.

Sunčana deco vazduha i svetla...

Razumem vašu tugu

Doline u punom cvatu

Dom su za umorno srce...

Hej, čika Isače! Bili ste
sjajni na ceremoniji!

Ponosni smo što vas poznajemo.
Moramo dalje!

Prebaciće nas jedna kaluđerica
od 50 leta, sve do Hamburga.

- Anders se već zaljubio.
- Umukni!.

Samo smo hteli da se oprostimo.

Zbogom. Hvala na društvu.
- Zbogom čika Isače.

Jeste li shvatili da ja
zapravo volim vas?

I danas i sutra i zauvek.

Upamtiću to.

Hajde.

Zbogom, profesore!
- Zbogom, Viktore!

Zbogom, profesore!
- Zbogom, Anderse!

Moramo da idemo sad.

Javite se ponekad.

- Tata spava.
- Evalde!

Da, oče?

Već si se vratio?

Marijani je otpala štikla.
Došla je da promeni cipele.

Idete znači na igranku?

Trebalo bi.

- Kako se osećaš?
- Odlično.

- Srce je izdržalo?
- Bez problema.

Laku noć oče. Lepo spavaj.

Evald, sedi malo!

Nešto te muči?

Šta će biti s tobom i Marijan?

Izvini što pitam.

Ne znam.

Nije moje da pitam, ali...
- Šta?

Zar ne bi bilo lepo...

Molio sam je da ostane.

Ali zar ne bi trebalo...

- Ne mogu bez nje.
- Misliš ne možeš sam?

Ne mogu živeti bez nje!
To sam rekao!

Razumem.

Biće kako ona želi.

A ona... šta je rekla?

Rekla je da će razmisliti.

Onaj novac koji mi duguješ...

Ne brini, dobićeš ga!

Nisam to mislio.
- Vratiću ti ga!

Kako se osećate?

Odlično.

Slomila sam štiklu.
Mogu li u ovim cipelama?

Možeš, baš su lepe.

Hvala ti na današnjem društvu.
- Hvala vama.

Volim te, Marijan.

I ja vas volim.

" Kad god sam bio
uznemiren ili tužan,

pokušavao sam da se
setim svog detinjstva.

Tako sam učinio i večeras. "

Isače, nema više jagoda!

Tetka kaže da potražiš oca.

Pokupićemo te čamcem
s one strane ostrva.

Već sam ga tražio. Ali ne mogu
naći ni mamu ni tatu.

Ja ću ti pomoći.

Hajdemo.