Nauka o koži - Ema Brajs (Emma Bryce)

Pogledajte celu lekciju na: https://ed.ted.com/lessons/the-science-of-skin-emma-bryce

Između vas i ostatka sveta leži granična površina koja čini 16% vaše fizičke težine. To je vaša koža, najveći organ u telu: izravnan bi pokrio skoro 1,7 kvadratnih metara zemlje. Ali, osim što drži organe unutra, koja je njegova svrha? Ema Brajs nas vodi u pokrovni sistem kako bi to saznali.

Lekciju priredila Ema Brajs, animaciju uradio Augenblick Studios.

Između vas i ostatka sveta
leži granična površina

koja sačinjava 16% vaše fizičke težine.

To je vaša koža,
najveći organ u vašem telu:

kada bi se izravnala, pokrila bi
gotovo 1,7 kvadratnih metara zemlje.

Njena svrha može izgledati očigledna -
da drži našu unutrašnjost unutra.

Ali jedan pogled ispod površine

otkriva da ona igra iznenađujuće
mnogo uloga u našim životima.

Prvo, osnovni pojmovi.

Koža je osnova pokrovnog sistema,

koji takođe obuhvata vašu kosu, nokte
i specijalizovane žlezde i nerve.

Sačinjena od tri sloja,

pokožice,

krzna

i potkožnog tkiva,

debljina kože varira
od 0,5 milimetera u najtanjem obliku

do četiri milimetara u najdebljem.

Ona takođe vrši tri ključne funkcije:

štiti,

reguliše

i opaža svet izvan svojih granica.

Njena ogromna površina svakodnevno
obradi stotine, ako ne hiljade

fizičkih oseta,

oslanjajući se na velike komponente kože
osetljive na pritisak

zvane Merkelove ćelije.

Samo na vašim vrhovima prstiju

nalazi se 750 Merkelovih ćelija
po svakom kvadratnom centimetru kože,

uparenih sa preko 2.500 receptora
koji vam daju vaše čulo dodira.

Ova površina je takođe prva velika
linija odbrane tela.

Bez nje bili biste gnjecava masa
tkiva i tečnosti,

fatalno izložena spoljašnjim uticajima.

Koža efikasno zapečatira vašu unutrašnjost

i takođe apsorbuje pritisak i šok

fleksibilnim kolagenom
koji čini veći deo krznatog sloja.

Pokožicu sačinjavaju uglavnom ćelije kože
nazvane keratinociti

koje se u potpunosti zamenjuju
na svake četiri nedelje.

Kako nove ćelije nastaju u bazi pokožice,
stare su izgurane na površinu.

Kada se ove ćelije kreću naviše,

one se pune očvrslim proteinom
zvanim kreatin.

Kada dospeju na površinu,

one formiraju jako zgusnuti
vodootporni sloj

koji mikrobi teško mogu da probiju.

Bilo koji štetni mikrobi
koji dospeju do pokožice

naići će na Langerhansove ćelije.

Ova grupa zaštitnih ćelija kože
detektuje uljeze

i o njihovom prisustvu obaveštava
prisutne T ćelije imunog sistema,

koje reaguju tako što
pokreću imunološku reakciju.

Ključno svojstvo ove imunološke odbrane

je postojanje nekoliko hiljada
vrsta mikroorganizama

koji nastanjuju površine,

pregibe

i pukotine vaše kože.

Ovi mikrobi,
koji uključuju bakterije i gljivice,

bujaju u sebumu,

masnoj supstanci
koju na površinu kože izlučuju

lojne žlezde ušuškane unutar krzna.

Ovi mikrobi kože drže imuni sistem
u stanju stalnog nadzora,

osiguravajući spremnost da reaguje
ako je telo zaista u opasnosti.

Izvan ove zaštine uloge,

vaša koža je takođe čulni organ
koji pomaže regulaciju telesne temperature

koje su dve međusobno povezane uloge.

Nervi detektuju da li je vašoj koži
toplo ili hladno

i prenose tu informaciju do mozga.

Zauzvrat, mozak daje instrukcije
lokalnim krvnim sudovima

da se ili šire ako je telo pretoplo,

oslobađajući toplotu iz tela kroz kožu,

ili sužavaju ako je telo hladno,
što zadržava toplotu.

U bilo kom trenutku do 25% krvi u telu
cirkuliše kroz krzno,

čineći ovaj proces izuzetno efikasnim.

U toplim uslovima,

znojne žlezde kože će lučiti znoj
kroz kanale do površine,

prenoseći toplotu izvan tela.

Kosa takođe može biti stimulisana
da čuva ili oslobađa telesnu toplotu.

Prosečan čovek ima
5 miliona folikula dlake,

koji su umetnuti svuda po telu

osim na dlanovima ruku i tabanima.

Devedeset do 150.000 njih
su na koži glave,

gde pomažu pri zaštiti
ogromne površine glave

od fizičke povrede i opekotine od sunca.

Kada ti vam je hladno mali mišići
zvani arrector pilli

čine da kosa stoji uspravno po celom telu.

To je fenomen poznat kao naježena koža
i on zadržava toplotu blizu vaše kože.

Ogromna površina kože nije samo štit;

ona nam takođe omogućava
da interagujemo i povežemo se sa svetom.

Njen višefunkcionalni sloj
nas hladi i greje.

Pokrovni sistem može biti mnogo toga,

ali je sigurno više nego površan.