Aplikacija koja čini skupljanje smeća zabavnim

Zemlja je velika površina koju treba očistiti. Uz „Literati“, aplikaciju čiji korisnici identifikuju, sakupljaju i geografski označavaju svetski otpad, član programa TED Residency Džef Kiršner je stvorio zajednicu koja zajedničkim naporom čisti planetu. Nakon što sakupi informacije o otpadu u preko 100 zemalja, Kiršner se nada da će iskorititi te podatke za saradnju sa brendovima i organizacijama kako bi sprečili širenje smeća pre nego što stigne do zemlje.

Priča počinje sa ovo dvoje -

mojom decom.

Pešačili smo kroz šumu u Ouklandu
kada je moja ćerka primetila

plastičnu posudu
sa mačjim izmetom u potoku.

Pogledala me je i rekla:

„Tata,

to ne ide tu.“

Kada je to rekla,
podsetila me je na letnji kamp.

Na jutro dana za posete,

neposredno pre nego što bi pustili
zabrinute roditelje da ulete kroz kapiju,

direktor kampa bi rekao:

„Brzo! Neka svako pokupi pet otpadaka!“

Kažete par stotina dece
da pokupe po pet otpadaka

i vrlo brzo imate mnogo čistiji kamp.

Stoga sam pomislio,

zašto ne primenimo takvo angažovanje
javnosti kao metod čišćenja cele planete?

I to je bila inspiracija za „Literati“.

Vizija je da stvorimo svet bez otpada.

Pokazaću vam kako je počelo.

Fotografisao sam cigaretu
koristeći Instagram.

Onda sam napravio još jednu fotku,

i još jednu fotku,

pa još jednu.

I primetio sam dve stvari:

prvo, otpad je postao
umetnički i pristupačan,

i drugo, nakon nekoliko dana
sam u telefonu imao 50 fotki,

a svaki otpadak sam pokupio,

i shvatio sam da evidentiram

svoj pozitivan uticaj na planetu.

To je 50 stvari manje koje možete videti,

na koje možete zgaziti,

ili koje bi neka ptica mogla pojesti.

Tako sam počeo
da govorim ljudima šta radim,

i počeli su da mi se pridružuju.

Jednog dana

se pojavila ova fotografija iz Kine,

i tada sam shvatio

da je „Literati“ više od lepih fotki,

da postajemo zajednica
koja sakuplja podatke.

Svaka fotografija je priča za sebe.

Govori nam ko je pokupio šta,

geografska oznaka govori gde,

a vremenska oznaka govori kada.

Stoga sam napravio mapu na Guglu

i počeo da označavam mesta
gde se otpaci kupe.

Kroz taj proces, zajednica je rasla

i broj podataka je rastao.

Moja deca idu u školu baš ovde u sredini.

Otpad se stapa sa pozadinom našeg života.

Šta bi bilo da ga stavimo u prvi plan?

Šta bi bilo kada bismo shvatili
šta tačno postoji na ulicama,

na trotoarima

i u školskim dvorištima?

Kako bismo mogli da iskoristimo
ove podatke da stvorimo promenu?

Dozvolite da vam pokažem.

Prvo sa gradovima.

San Francisko je želeo da otkrije
koji procenat otpada su cigarete.

Zašto?

Da bi uveli porez.

Stoga su postavili nekoliko ljudi na ulice
sa notesima i olovkama,

koji su kružili i sakupljali informacije

koje su dovele do poreza od 20 centi
na sve prodaje cigareta.

A onda su ih tužile
velike kompanije duvanske industrije,

tvrdeći da taj metod
sakupljanja informacija

nije ni precizan niti dokaziv.

Pozvali su me iz opštine i pitali
da li naša tehnologija može da pomogne.

Ne znam da li su znali

da je naša tehnologija
moj nalog na Instagramu -

(Smeh)

ali sam rekao: „Da, može.“

(Smeh)

„I možemo da vam kažemo
da li je marka Parlament ili Pal Mal.

Uz to, svaka fotografija
ima geografsku i vremensku oznaku

koja vam pruža dokaze.“

Nakon četiri dana
i 5 000 sakupljenih otpadaka,

naši podaci su iskorišćeni u sudu
da se porez ne samo održi, već udvostruči,

što je stvorilo godišnji prihod
od četiri miliona dolara

koji se koristi za čišćenje San Franciska.

Tokom tog procesa sam naučio dve stvari:

kao prvo, Instagram
nije pravi alat za ovo -

(Smeh)

i zato smo razvili aplikaciju.

Kao drugo, ako razmislite o tome,

svaki grad na svetu ima
svoj jedinstveni otpad poput otiska prsta,

a taj otisak prsta nam ukazuje
na izvor problema

i na put ka njegovom rešavanju.

Ako bismo mogli da stvorimo izvor prihoda

samo razumevanjem procenta cigareta,

šta bi bilo sa šoljicama kafe,

limenkama soka,

ili plastičnim bocama?

Ako možete da to obeležite
u San Francisku, zašto ne u Ouklandu

ili Amsterdamu,

ili negde mnogo bliže domu?

A šta je sa brendovima?

Kako bi oni mogli da iskoriste podatke

da pomire svoje ekonomske
i ekološke interese?

U centru Ouklanda ima jedan blok
prekriven otpadom.

Zajednica Literata se okupila
i pokupila 1 500 otpadaka.

Otkrili smo sledeće:

većina otpada je potekla
od veoma poznatog proizvođača takosa.

Većina otpadaka tog proizvođača
bile su kesice ljutog sosa,

a većina njih nije bila ni otvorena.

Problem i put ka rešenju -

možda bi trebalo da taj proizvođač
daje ljuti sos na zahtev

ili postavi dozator

ili napravi pakovanje koje je održivije.

Kako brend uzme
pretnju po životnu sredinu,

pretvori je u ekonomski pogon

i tako postane heroj u toj industriji?

Ako zaista želite da stvorite promene,

najbolje je početi od svoje dece.

Grupa petaka u osnovnoj
je pokupila 1 247 otpadaka

samo u svom školskom dvorištu.

I otkrili su da su najčešća vrsta otpada

plastični omoti za slamčice
iz njihove kantine.

Zatim su ovi klinci
otišli kod direktora i pitali:

„Zašto i dalje kupujemo slamčice?“

Tako su prestali.

I otkrili su da svako pojedinačno
može da napravi promenu,

ali da zajedno imaju jači uticaj.

Nije bitno da li ste student ili naučnik,

da li živite u Honoluluu ili Hanoju,

ovo je zajednica za sve.

Stvorena je zbog dvoje male dece
u šumi u Severnoj Karolini

i danas je raširena po celom svetu.

A znate kako dolazimo dotle?

Otpadak po otpadak.

Hvala.

(Aplauz)