-
...
-
Вилијам и Луис су на различитим часовима физике
-
у Санта Рити.
-
Луисов наставник увек даје тестове са 30 питања,
-
док Вилијамов наставник даје
-
чешће тестове са само 24 питања.
-
Луисов наставник такође даје 3 пројекта по години.
-
Иако два одељења имају различит број
-
тестова, њихови наставници су им рекли
-
да ће оба одељења... дајте да подвучем... оба одељења ће
-
добити исти укупан број питања на тестовима сваке године.
-
Колики је минималан број питања на тестовима које
-
Вилијамово и Луисово одељење могу да очекују да ће добити у току године?
-
Па, хајде да размислимо шта се дешава.
-
Дакле, ако размислимо о Луисовом наставнику који
-
даје 30 питања по тесту, тако да после првог теста,
-
он би урадио 30 питања.
-
Значи, ово је 0 овде.
-
Онда, после другог теста, он би урадио 60.
-
Онда, после трећег теста, он би урадио 90.
-
И после четвртог теста, би урадио 120.
-
А после петог теста, ако постоји пети тест,
-
урадио би... значи, ово је ако имају толико много тестова... он
-
би дошао до 150 питања укупно.
-
И могли би да наставимо тако и потражимо
-
све садржаоце за 30.
-
Дакле, ово је вероватно, наговештај онога о чему размишљамо.
-
Тражимо садржаоце бројева.
-
Желимо минимални садржалац или најмањи садржалац.
-
Дакле, то је са Луисом.
-
Па шта се дешава са Вилијамом?
-
Па, Вилијамов наставник, после првог теста,
-
они ће добити 24 питања.
-
Онда ће доћи до 48 после другог теста.
-
Онда ће доћи до 72 после трећег теста.
-
Онда ће доћи до 96.
-
Само узимам садржаоце од 24.
-
Доћи ће до 96 после четвртог теста.
-
И онда после петог теста, они ће доћи до 120.
-
И ако постоји шести тест, онда ће доћи до 144.
-
И могли би да наставимо даље.
-
Али, хајде да видимо шта нас питају.
-
Колики је минималан број питања на тестовима које
-
Вилијамово или Луисово одељење могу да очекују да ће добити годишње?
-
Па, минималан број је тачка
-
у којој ће имати исти број тест питања,
-
упркос чињеници да тестови имају
-
различит број сами по себи.
-
И видите да је тачка у којој имају исти број
-
тачка са 120.
-
Ово се дешава код 120.
-
Обојица би могли имати тачно 120 питања
-
иако Луисов наставник даје по 30
-
и иако Вилијамов наставник даје по 24.
-
И значи, одговор је 120.
-
И приметите, да они имају различит број тестова.
-
Луис је имао 1, 2, 3, 4 теста
-
док би Вилијам требало да има 1, 2, 3, 4,
-
5 тестова.
-
Али, то их обојицу доводи до 120 питања укупно.
-
Сада, размишљајући о томе у погледу неких математичких записа
-
или као најмањи заједнички садржалац, што смо видели раније,
-
ово нам заправо тражи најмањи заједнички садржалац за 30
-
и 24.
-
И тај најмањи заједнички садржалац је једнак 120.
-
Сада, постоје други начини на које можете
-
да нађете најмањи заједнички садржалац, а не само да тражите
-
садржаоце овако.
-
Могли би да их тражите преко рашчлањивања на просте чинице.
-
30 је 2 пута 15, што је 3 пута 5.
-
Значи, могли би да кажемо да је 30 једнако 2 пута 3 пута 5.
-
И 24... то је другачија боја од ове плаве... 24
-
је једнако 2 пута 12.
-
12 је једнако 2 пута 6.
-
6 је једнако 2 пута 3.
-
Значи 24 је једнако 2 пута 2 пута 2 пута 3.
-
Дакле, други начин да дођемо до најмањег заједничког садржаоца,
-
да нисмо радили ово вежбање горе и рекли, погледај,
-
број мора бити дељив и са 30 и са 24.
-
Да би био дељив са 30,
-
мора да има 2 пута 3 пута 5
-
у својим простим чиниоцима.
-
То је у суштини 30.
-
Значи, то га прави дељивим са 30.
-
И рецимо, да би био дељив са 24,
-
његови прости чиниоци морају бити 3 двојке и 3.
-
Па, ми већ имамо једно 3.
-
И већ имамо једно 2, значи само нам треба још две двојке.
-
Дакле, 2 пута 2.
-
Значи, ово прави... дајте да спустим
-
мало... ово овде прави дељивост са 24.
-
И ово је у суштини рашчлањивање на просте чиниоце
-
за најмањи заједнички садржалац за 30 и 24.
-
Ако узмете било који од ових бројева,
-
ово више неће бити дељиво једним од ова два
-
броја.
-
Ако узмете 2, ово неће бити дељиво са 24
-
више.
-
Ако узмете 2 или 3.
-
Ако узмете 3 или 5,
-
ово више неће бити дељиво са 30.
-
И тако, ако би измножили све ово,
-
ово је 2 пута 2 пута 2 је 8 пута 3 је 24 пута 5 је 120.
-
Сада, хајде да урадимо још један од ових.
-
Умама је управо купила један пакет од 21 спајалице.
-
Дајте да запишем тај број.
-
21 спајалица.
-
Она је такође купила паковање од 30 оловака.
-
...
-
Она жели да употреби све спајалице и оловке
-
да направи идентичне сетове школског материјала
-
за своје другове из одељења.
-
Који је највећи број идентичних сетова који
-
Умама може да направи користећи сав материјал?
-
Дакле, чињеница да говоримо о највећем
-
је индиција да ћемо вероватно радити
-
са највећим заједничким делиоцем.
-
И такође ћемо имати посла са дељењем ових ствари.
-
Желимо да поделимо оба ова у највећи
-
број идентичних сетова.
-
Па, постоји неколико начина како би могли да размишљамо о овоме.
-
Хајде да размислимо о томе који је највећи заједнички делилац
-
за оба ова броја.
-
Или бих чак могао рећи највећи заједнички чинилац.
-
Највећи заједнички делилац за 21 и 30.
-
Дакле, који је највећи број који дели оба?
-
Значи, могли би да идемо са простим чиниоцима.
-
Могли би да испишемо све њихове нормалне чиниоце
-
и видимо који је највећи заједнички.
-
Или би могли да потражимо просте чиниоце.
-
Па хајде да само урадимо метод са простим чиниоцима.
-
Значи, 21 је исто што и 3 пута 7.
-
Ово су оба прости бројеви.
-
30 је, да видимо, то је 3... заправо,
-
могао бих да напишем овако... то је 2 пута 15.
-
Ми смо га заправо већ урадили малопре.
-
И 15 је 3 пута 5.
-
Дакле, који је највећи број од простих чинилаца који
-
је заједнички за оба рашчлањивања?
-
Па, имате само 3 овде.
-
Онда немате 3 пута било шта друго.
-
Значи, ово ће једноставно бити једнако 3.
-
Дакле, ово нам у суштини каже да,
-
погледајте, можемо да поделимо оба ова броја са 3
-
и то ће нам дати највећи
-
број идентичних сетова.
-
Дакле, само да буде јасно шта радимо.
-
Значи, одговор на питање је 3,
-
али само да би визуелизовали ово питање,
-
хајде да заиста нацртамо 21 спајалицу.
-
Значи, рецимо да су ово 21 спајалица 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10,
-
11, 12, 13, 14, 15,
16, 17, 18, 19, 20, 21.
-
И онда 30 оловака, па ћу само урадити зеленом.
-
значи, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10.
-
Дајте да то само копирам и проследим.
-
Ово постаје заморно.
-
Значи, копирам и проследим.
-
Дакле, то је 20 и онда проследим, то је 30.
-
Сада смо закључили да је 3 највећи број који
-
дели оба ова равномерно.
-
Значи, могу да поделим оба ова у групе по 3.
-
Дакле, за спајалице, могао бих да урадим то у 3 групе по 7.
-
И онда, за оловке, могао бих да то урадим
-
у 3 групе по 10.
-
Значи ако троје људи
-
долази у ову учионицу,
-
могао бих да дам сваком по 7 спајалица и 10 оловака.
-
Али, то је највећи број идентичних сетова које
-
Умама може да направи.
-
Имао бих 3 сета.
-
Сваки сет би имао 7 спајалица и 10 оловака.
-
И у суштини само размишљамо
-
о томе колики је број којим можемо да поделимо оба ова сета
-
равномерно, највећи број којим
-
можемо да поделимо оба ова сета равномерно.
-
...