Ron Gutman: Skrivena moć osmeha

Ron Gutman govori o studijama o smehu i otkriva neke iznenađujuće rezultate. Da li ste znali da vaš osmeh može biti prediktor dužine vašeg života -- i da jednostavan osmeh sadrži merljive efekte vašeg celokupnog zadovoljstva životom? Pripremite se da razgibate vaše mišiće lica dok budete učili nešto više o ovom evoluciono zaraznom ponašanju.

Kada sam bio dete, uvek sam želeo da budem superheroj.

Želeo sam da spasim svet i da sve ljude učinim srećnim.

Ali sam znao i da su mi potrebne super moći

kako bih ostvario te svoje snove.

Tako sam često polazio na zamišljena putovanja

da nađem intergalaktički objekat sa planete Kripton,

što je bilo jako zabavno,

ali nisam dobijao neke rezultate.

Kada sam odrastao, shvatio sam

da naučna fantastika i nije baš dobar izvor super moći,

te sam se odlučio na put do realne nauke,

kako bih pronašao korisniju istinu.

Započeo sam svoj put u Kaliforniji, sa 30 godina

dugom longitudinalnom studijom na Berkliju, Univerzitetu u Kaliforniji,

koja je istraživala fotografije studenata

iz starog godišnjaka

i pokušala da izmeri njihov uspeh i zadovoljstvo

kroz život.

Mereći njihove osmehe tokom studija,

istraživači su bili u stanju da predvide

koliko će ispunjen i dugačak

brak subjekti imati,

koliki će skor postići

na standardnim testovima za ispitivanje opšteg zadovoljstva

i koliko će biti inspirativni za druge.

U jednom drugom godišnjaku, naleteo sam na fotografiju Baraka Obame.

Kada sam prvi put ugledao sliku,

mislio sam da te super moći dolaze od njegovog super okovratnika.

Ali sada znam da je sve zapravo u njegovom osmehu.

Još jedan "aha!" momenat

je došao 2010. iz projekta sa univerziteta Vejn Stejt

koji je pretražio bejzbol kartice od pre 1950. godine

glavnih igrača prve lige.

Istraživači su pronašli

da raspon igračevog osmeha

može da predvidi dužinu njegovog života.

Igrači koji se nisu smejali na svojim slikama

živeli su u proseku svega 72.9 godina,

dok su igrači sa sjajnim osmesima

živeli u proseku skoro 80 godina.

(Smeh)

Dobra vest je da smo mi zapravo rođeni nasmejani.

Koristeći 3D ultrazvučnu tehnologiju,

možemo videti da se već i bebe u razvoju smeju,

čak i u materici.

Kada se rode,

bebe nastavljaju da se smeju --

spontano, najčešće dok spavaju.

Čak se i slepe bebe smeju

na zvuk ljudskog glasa.

Smejanje je jedna od najosnovnijih, biološki najuniformnijih

ekspresija svih ljudskih bića.

U studiji sprovedenoj u Papua Novoj Gvineji,

Pol Ekman,

najpriznatiji svetski istraživač na polju facijalne ekspresije,

pronašao je da čak i pripadnici Fore plemena,

koji su u potpunosti odsečeni od zapadne kulture,

takođe i poznati po svojim neobičnim kanibalističkim ritualima,

pripisuju osmehe situacijama

na isti način na koji bi to uradili vi ili ja.

I tako od Papua Nove Gvineje

do Holivuda

pa do moderne umetnosti u Pekingu,

smejemo se često,

i smejemo se da izrazimo radost

i zadovoljstvo.

Koliko se ljudi u ovoj prostoriji

smeje više od 20 puta na dan?

Podignite ruku vi koji se smejete. Oho.

Izvan ove prostorije,

više od trećine nas se smeje više od 20 puta na dan,

dok manje od 14 procenata nas

se smeje manje od pet puta.

Zapravo, oni sa najizvanrednijim supermoćima

su zapravo deca

koja se smeju oko 400 puta na dan.

Da li ste se ikada zapitali zašto, kada se nađete među decom

koja se smeju toliko često,

i vi sami se češće smejete?

Skorašnja studija na Upsala Univerzitetu u Švedskoj

je pokazala da je veoma teško namrštiti se

kada posmatrate nekoga ko se smeje.

Pitate se zašto?

Jer je smejanje evoluciono zarazno ponašanje,

i potiskuje kontrolu

koju obično imamo nad našim facijalnim mišićima.

Osmeh,

praćen fizičkom ekspresijom,

pomaže da razumemo da li je osmeh lažan ili pravi,

kako bismo razumeli emocionalno stanje

osobe koja se smeje.

U skorašnjoj studiji mimikrije

na Univerzitetu Klermon-Feran u Francuskoj,

od subjekata je traženo da zaključe

da li je osmeh lažan ili pravi

dok su držali olovku u ustima

kako bi potisnuli mišiće zadužene za smejanje.

Bez olovke, subjekti su bili izvrsni procenjivači.

Ali sa olovkom u ustima,

kada nisu mogli da oponašaju osmeh koji su videli,

njihove procene su bile slabije.

(Smeh)

U dodatku o teoriji evolucije u "Poreklu vrsta",

Čarls Darvin je pisao

o facijalnoj teoriji fidbek odgovora.

Postavke njegove teorije su

da čin smejanja sam po sebi

zapravo čini da se osećamo bolje --

pre nego da je smejanje samo rezultat

osećanja zadovoljstva.

U svojoj studiji,

Darvin citira francuskog neurologa, Giljem Dušena,

koji je koristio električne udare na facijalnu muskulaturu

kako bi izazvao i stimulisao osmehe.

Molim vas, ne pokušavajte ovo kod kuće.

(Smeh)

U povezanoj nemačkoj studiji,

istraživači su koristili funkcionalnu magnentnu rezonancu

kako bi merili moždanu aktivnost

pre i posle inekcije botoksa

zbog potiskivanja mišića koji su aktivni prilikom smejanja.

Nalazi su podržali Darvinovu teoriju

tako što su pokazali da facijalna povratna reakcija

menja neuronske procese

emocionalnih sadržaja u mozgu

na način koji pomaže da se osećamo bolje kada se smejemo.

Smejanje stimuliše naš mozak mehanizmom nagrade

na način na koji čak ni čokolada --

poznati nagradni potkrepljivač --

ne može da se poredi.

Britanski istraživači su otkrili da jedan osmeh

može proizvesti jednak nivo moždanih stimulacija

kao skoro 2000 štangli čokolade.

(Smeh)

Stanite. Ista studija je pokazala

da je smejanje jednako stimulativno

kao da primite 16000 funti u kešu.

To vam je kao 25 hiljada dolara za osmeh.

Nije to loše.

Razmislite o tome na ovaj način:

25000 puta 400 --

malo koje dete se tamo napolju

oseća kao Mark Cukerberg svaki dan.

I za razliku od mnogo čokolade,

mnogo osmeha vas može čak učiniti zdravijim.

Smejanje može smanjiti nivo

hormona koji izazivaju stres

kao što su kortizol, adrenalin i dopamin,

povećati nivo hormona koji povećavaju zadovoljstvo

kao što je endorfin

i u globalu smanjiti krvni pritisak.

I ako to nije dovoljno,

smejanje može izgledati dobro

u očima drugih.

Nedavna studija na Pen Stejt Univerzitetu

otkrila je da kada se smejete

ne samo da se činite dopadljivijim i prijatnijim,

već se doimate i kao kompetentniji.

Tako da kada god želite da izgledate i dobro i kompetentno,

da smanjite stres

ili popravite brak,

ili da se osećate kao da ste upravo pojeli gomilu vrhunske čokolade --

bez dodatnih kalorija pri tom --

ili kao da ste pronašli 25000 dolara u džepu

neke stare jakne koju niste nosili godinama,

ili kada želite da upotrebite supermoći

koje će pomoći vama i svima oko vas

da živite duži, zdraviji, srećniji život,

smejte se.

(Aplauz)