Епска прича технологије

У овом свеобухватном, веома провокативном говору са TEDx конференције у Амстердаму, Кевин Кели анализира како технологија утиче на наше животе, од утицаја технологије на живот појединца до улоге технологије у васиони.

Желим да са вама поделим резултате истраживања

о значењу технологије у нашим животима,

и то не само о непосредним ефектима, већ у космичком смислу,

кроз перспективу дуге историје света

и нашег места у свету:

Шта је све ово?

У чему је значај тога?

Тако да бих желео са вама да прођем кроз

ову причицу о мојим закључцима.

Један од првих феномена којим сам се бавио

је изучавање порекла речи "технологија".

У Сједињеним Државама сваки председник од 1790.

подноси извештај о стању нације.

Сваки појединачни акт у принципу

даје пресек најзначајнијих ствари

у Сједињеним Државама у том периоду.

Уколико потражите реч "технологија",

видите да није коришћена до 1952.

Дакле, технологија није постојала

у умовима људи до 1952. а то је, игром случаја, година мог рођења.

Наравно, технологија је постојала

и пре тога, али ми тога нисмо били свесни,

тако да је то било на неки начин буђење

ове силе у нашим животима.

Тражио сам први запис

у којем је реч "технологија" употребљена.

То је било 1829.

термин је изумео човек који је започињао прeдавања,

курс, у којем је говорио о различитим

типовима уметности и стварања, и индустрије,

и то је назвао "Технологија".

Тада је реч први пут употребљена.

Па, шта је та ствар

која нас све окупира

и узнемирава?

Алан Кеј је рекао: "Технологија је све

што је откривено после твог рођења."

(смех)

То личи на идеју која се јавља када помислимо шта је то технологија:

То су све те нове ствари.

То нису путеви, нити пеницилин,

ни фабричке гуме, то су све нове ствари.

Мој пријатељ Дени Хилис има сличну дефиницију

он каже: "Технологија је све оно што још увек не ради."

(смех)

Опет је представљена као нешто ново.

Али знамо да то нису само нове ствари.

У принципу, датира од ранијих времена, и ја мислим

да је настала пре много, много година.

Можемо размишљати о значају технологије и тако

што ћемо замислити свет без технологије.

Уколико избацимо све технолошке изуме у данашњем свету,

а мислим буквално све,

од жилета, преко шмиргле, до одеће,

ми као врста не бисмо дуго преживели.

Веома брзо би дошло до масовног умирања:

вуци би нас сустигли, били бисмо беспомоћни,

не бисмо могли да произведемо или нађемо довољно хране.

Чак су и ловци у чопору користили основно оруђе.

Поседовали су минималну,

али ипак некакву технологију.

Уколико изучавамо ова ловачка племена

и Неандерталце, који су налик првим људима на планети,

схватићемо нешто веома занимљиво о свету без технологија,

ово је тип криве која осликава просечне године живота.

Сви пронађени фосили Неандерталаца су фосили

особа старих до 40 година,

а просечни век ловачких

племена је између 20 и 30 година.

Пронађено је само неколико новорођенчади

јер су умирала, велики морталитет, и неколицина старих људи.

Добијате профил старосне доби који подсећа на онај у Сан Франциску:

много младих људи.

Ако то погледате, рећи ћете: "Аха, сви су веома здрави."

Па, то је зато што су сви млади.

Исти феномен видимо и код ловачких племена и раним заједницама људи,

а то је да нису живели дуже од 30 година.

Дакле, то је био свет без бака и дека.

Бабе и деде су веома важни,

јер они преносе знање о културолошкој еволуцији и информације.

Замислите свет у ком су сви стари између 20 и 30 година.

Колико можете да научите?

Не можете научити баш пуно у току сопственог живота,

прекратак је,

и нема никога ко би то знање пренео.

То је један део приче.

Веома кратак живот. Истовремено

антрополози знају

да људи у већини ловачких племена,

и са то мало технологије, нису проводили

много времена у тражењу неопходне хране:

само три до шест сати дневно.

Неки антрополози их сматрају веома богатим друштвом*.

Јер су радили кратко, колико и банкари данас.

Било је могуће обезбедити довољно хране.

Али када је наступила оскудност,

екстремно ниске и високе температуре, и суша,

људи су почели да гладују.

Услед тога нису живели дуго.

Тако да је то што је технологија донела,

и то уз помоћ једноставног оруђа као што је ово камено овде,

дакле чак и нешто мало као што је ово,

омогућило раним групама људи

да доведу до истребљења

око 250 врста крупних животиња,

када су први пут пре 10.000 година дошли у Северну Америку.

Дакле, много пре индустријског доба

ми смо на глобалном плану утицали на планету,

уз помоћ примитивне технологије.

Други изум раних људи јесте ватра.

Ватра је коришћена за пречишћавање, и поново спомињем,

то је утицало на травнате екосистеме читавих континената,

и коришћена је за кување.

Омогућила нам је да једемо разне ствари.

На одређени начин, у духу МекЛуана,

то је био наш спољашњи стомак,

јер смо тако спремали храну коју на други начин не бисмо могли да једемо.

Да нисмо имали ватру, не бисмо преживели.

Наше тело се привикло оваквој новој храни.

Наша тела су се променила у току последњих 10.000 година.

Уз помоћ то мало технологије,

број људи је напрасно експлодирао, од мале групе од око 10.000

колико је било и Неандерталаца,

Са појавом језика,

пре око 50.000 година,

дошло је до експлозије броја људи,

и убрзо смо постали доминантна врста на планети.

Потом су мигрирали у остале делове света стопом од 2км годишње

и после неколико десетина хиљада година,

смо заузели сваки могући насељив педаљ на планети

и постали, уз помоћ слабо развијене технологије,

доминантна врста на свету.

Увођењем пољопривреде, чак и у том периоду,

пре 8.000, 10.000 година

утицали смо на климатске промене.

Тако да климатске промене нису нови феномен.

Нове су само стопе промена. Чак и у току

агрикултурног доба су постојале климатске промене.

Тако да су већ и основни технолошки изуми

мењали свет.

То значи, и то је моја порука, да је

технологија постала најмоћнија сила у свету.

Све ствари које срећемо данас

које мењају наш живот, увек им корене можемо наћи

у увођењу неке нове технологије.

То је најмоћнија сила

која је икада деловала на планети,

а има такав опсег делања да је

постала је наш... оно што ми јесмо.

Заправо, наше друштво и све оно што мислимо о себи самима

је оно што смо сами изумели.

Изумели смо сами себе. Од свих животиња које смо припитомили,

најзначајнија животиња коју смо припитомили,

смо ми сами. Океј?

Човечанство је наш највећи изум.

Али наравно још увек нисмо завршили.

Још увек смо проналазачи, а то нам технологија омогућава,

то је константно унапређивање нас самих.

То је веома, веома снажна сила.

Ја називам тај скуп нас самих и наше технологије

свега што смо изумели, уређаје у нашим животима,

називам то технијум. То је овај свет.

Моја радна дефиниција технологије

је "све оно корисно што људски ум створи."

То нису само чекићи и уређаји, као што је лаптоп.

То је и закон. Наравно, градови су један од начина

да ствари учинимо кориснијим.

Иако је ово нешто што смо ми изумели,

то такође вуче корен дубоко

у васиони.

Враћа се у прошлост. Порекло и корен технологија

се налази у Великом Праску,

у смису да је то део

само-организованог скупа догађаја,

који је отпочео Великим Праском,

и протеже се кроз галаксије и звезде,

у живот, у нас саме.

Три главне фазе развоја раног универзума су биле

енергија, када је доминантна сила била енергија,

а потом се охладила и постала материја, то је била нова доминантна сила,

а потом, кадa је пре 4 милијарде година настао живот,

доминантна сила у нашем свету је постала информација.

То је суштина живота: То је информациони процес,

који је реорганизовао све и успоставио нови поредак.

Ајнштајн је показао да су енергија и материја

еквивалентне, а сада нове науке које се баве

квантним програмирањем показују да су ентропија

и информација и материја и енергија

све међусобно повезане, то је један дуг,непрекидан спектар.

Уколико убаците енергију у систем уређен на прави начин,

из тога добијете неискоришћену топлоту, ентропију

и екстропију, а то је уређеност.

То је виши степен уређености.

Одакле та уређеност потиче? Њени корени се налазе у далекој прошлости.

Ми уствари не знамо то.

Али знамо да је процес само-организације

у универзуму веома стар,

и отпочео је са самим галаксијама,

оне одржавају ред у себи милијардама година.

Звезде су у принципу машине нуклеарне фузије

које се већ милијардама година само-организују и само-одржавају,

то је уређеност насупрот ентропији света.

Исто се дешава са цветницама и другим биљкама, наставак тога,

и технологија је у принципу продужетак живота.

Уочили смо један принцип који прати све ове ствари

а то је да се количина енергије по граму, по секунди

која протиче кроз систем повећава.

Количина енергије у систему се постепено повећава.

Количина енергије по граму,по секунди која протиче кроз жива бића

је уствари већа од енергије звезда,

будући да звезде дуго живе,

густина енергије је већа у живим бићима него у звездама.

Највећу густину енергије у односу на било шта у читавој

васиони запажамо код рачунарског чипа.

Кроз чип протиче више енергије по граму, по секунди

него у било чему другом за шта знамо.

Уколико желимо да схватимо у ком смеру

се технологија развија, ја предлажем да наставимо том путањом

и уочимо: "Ово ће поседовати већу густину енергије,

у том правцу ће се развијати." Ја сам такође

анализирао исте те ствари

из других углова и аспеката

које карактеришу еволуцију живота,

"Који су то општи трендови у еволуцији живота?"

Постоје ствари које се развијају у смеру

веће сложености, веће разноликости,

крећу се у смеру веће специјализације,

осећајности, свеприсутности и најважније:

способности за еволуцију. Све ово карактерише и технологију.

У том смеру се и технологија креће.

Чињеница је да технологија убрзава

развој свих аспеката живота,

и то лако можемо уочити, као што постоји разноликост у живом свету,

постоји и различитост у стварима које производимо.

У живом систему je прво насталa једна неспецифична ћелија,

а затим се ћелије специјализују: Ту су ћелије ткива,

мишићне ћелије, ћелије мозга. Исту ствар уочавамо и код

нпр. развоја чекића, прво имамо општи тип,

а онда развијамо чекић за специфичне намене.

Предложио бих овде да постојећим царствима живота,којих има шест,

технологију придодамо

као седмо царство.

Она се грана од гране људи.

Али технологија има сопствену агенду,

као и све, као и сам живот.

На пример, баш сада, ми користимо три четвртине енергије

како бисмо одржавали сам технијум.

Транспорт постоји, не да бисмо се ми кретали, већ како

бисмо пребацили ствари које правимо или купујемо.

Користим реч "желети". Технологија жели.

Ово је робот који жели да се прикључи на пуњач да би напунио батерије.

Ваша мачка жели више хране.

Бактерија, која уопште не поседује свест,

жели да се креће ка светлости.

Има нагон, и технологија има нагон.

Истовремено жели да нам пружи ствари,

а оно што нам пружа је уствари напредак

Можете анализирати разне криве, све се крећу на горе.

Нема сумње да се ради о напретку,

уколико занемаримо цену тога.

То је оно што мучи многе људе,

напредак је заиста стваран,

али размишљамо и питамо се: Коју цену за то плаћа животна средина?

Прегледао сам и избројао број артефаката у мом дому,

имам око 6.000 ствари. Други људи имају око 10.000.

Када је Хенри, краљ Енглеске, умро

поседовао је 18.000 ствари у кући,

али то је било читаво богатство Енглеске.

И са тим читавим богатством Енглеске,

краљ Хенри није могао да купи антибиотике,

нити расхладне уређаје, није могао да оде на пут од више хиљада километара.

А возач рикше у Индији може

да уштеди и купи антибиотике,

и може купити расхладне уређаје.

Он може да купи ствари које краљ Хенри са свим својим богатством није могао

То је оно што напредак доноси.

Тако да је технологија и себична и великодушна.

Тај сукоб и тензија ће нас увек пратити,

да понекад технологија жели да уради оно што жели да уради,

а понекад ће нам чинити добре ствари.

Мало смо збуњени око тога шта треба да мислимо око нових технологија.

У овом моменту став који генерално прати

појаву нове технологије се своди на,

па ми увек причамо о мерама опреза,

а то је нарочито карактеристично за Европу,

став се своди на следеће: "Не чини ништа. Када се суочиш са новом технологијом

застани,

док се не докаже да не наноси штету."

Сматрам да то никуда не води.

Сматрам да је проактивни приступ бољи,

а то је: интерагујеш са новом технологијом.

Испробаш је.

Очигледно радите оно што нам мере предострожности налажу,

покушате дa предвидите технологију, а после тога

је константно процењујете

не само једном, већ вечно.

Уколико одступа од онога што ви желите,

онда ризик ту има приоритет, оценимо не само

нове ствари, већ и старе ствари.

Поправимо то, и што је још важније, релоцирамо је.

Оно што желим да кажем јесте

да томе нађемо нову сврху.

Нуклеарна енергија, фисија, то је заиста

лоша идеја за производњу бомби.

Али то је можда веома добра идеја

ако је применимо за производњу обновљиве нуклеарне енергије

за струју, уместо сагоревања угља.

Када имамо лошу идеју, одговор на то није

брисање идеја, није престанак размишљања.

Одговор на лошу идеју

као што је на пример тунгстен халогена сијалица*,

је боља идеја. Океј?

Тако да су боље идеје увек одговор

на технологију која нам не одговара,

а то је у принципу боља технологија.

И на одређени начин, у суштини је

технологија увек метод за стварање бољих идеја,

уколико то сагледате са ове тачке гледишта.

Можда је запрашивање усева ДДТ-јем лоша идеја.

Али запрашивање кућа ДДТ-јем,

не постоји ништа боље за искорењивање маларије,

од мреже за комарце импрегниране ДДТ-јем.

То је веома добра идеја, то је добар посао за технологију.

Ми, људска бића, имамо задатак

да се старамо о својим плодовима ума,

да им пронађемо добре пријатеље,

да им пронађемо добар посао.

Тако да је свака технологија нека врста креативне силе

која тражи прави посао.

Ово овде је мој син.

(смех)

Не постоје лоше технологије,

као што не постоје лоша деца.

Деца нису неутрална, деца су позитивна.

Само морамо да им пронађемо право место.

Тако да оно што нам технологија пружа

на дугорочном плану, током на неки начин

продужене еволуције, од самог почетка времена,

кроз настанак биљака и животиња,

и еволуције живота, еволуције мозга,

оно што нам све време пружа је

повећање различитости:

повећава разноликост, повећава број опција,

повећава број избора, прилика,

могућности и слобода.

То је оно што све време добијамо од

технологије. Зато људи напуштају села,

и одлазе у градове, јер људи увек нагињу

ка местима која пружају више избора и могућности.

Ми смо свесни те цене.

Ми плаћамо ту цену, али смо је свесни, и уопштено гледано

платићемо цену повећања слобода,

избора и прилика.

Чак и технологија жели чисту воду.

Да ли је технологија потпуно супротна у односу

на природу?

Технологија је грана живота,

развија се паралелно и у складу са стварима

које живот жели.

Тако да ја сматрам да технологија воли биологију,

ако јој то дозволимо.

Сјајан покрет који је настао пре милијарду година

пролази кроз нас и наставља да се развија,

и наша шанса у технологији,

могло би се рећи, је у томе да се ускладимо

с овом силом многом снажнијом од нас.

Технологија је више од скупа ствари које носите по џеповима.

Више је од самих уређаја, више је од скупа изума које људи направе.

Део је веома дуге приче,

сјајне приче, која је почела пре неколико милијарди година.

Развија се кроз нас, тај процес само-организације,

ми га проширујемо и убрзавамо,

и можемо бити део тога уколико уклопимо

технологију коју стварамо са тим процесом.

Хвала на пажњи. Хвала вам.

(аплауз)