Book of Revelation (2002) Part 3

Bio sam u iskušenju da kažem
da još uvek nisam uradio.

Većina sesija još uvek je pred nama,
ali nameravam sve da ih uradim, ako Bog da.

Želim da iskoristim popodneva da
se pozabavim kontroverzama

oko knjige Otkrivenja. Biće malo teže
u popodnevima. Bavićemo se

različitim načinima na koje su se ljudi
odnosili prema ovoj knjizi

i zašto tolika zbunjenost oko njenog
razumevanja i primene.

Ne izvinjavam se, ali moraćemo
poprilično da koristimo svoj mozak

ovog popodneva i jako da razmišljamo.

Znate, najčešći komentar koji dobijam
pošto sam propovedao je:

Sigurno da ste nam dali o čemu da
razmišljamo, rečeno blagim tonom prekora,

što govori da ljudi ne dolaze u crkvu
da bi razmišljali.

Ali najveća neotkrivena teritorija
na svetu je između vaših ušiju,

a podstaknuti smo da volimo Boga
svim umom svojim.

Nažalost, naravno, sesija posle ručka
obično je učiteljevo groblje.

Nešto se dešava našem fizičkom
metabolizmu pošto smo imali dobar ručak,

što poprilično otežava. Rečeno mi je da kada bi
sve koji idu na spavanje tokom propovedi

samo jedne nedelje, u celoj Americi, ako
ih uzmete sve i položite po zemlji,

u pravoj liniji, od glave do pete, ovako,
bilo bi im mnogo ugodnije.

Tako mi je rečeno. To je jedna od činjenica
koje bismo trebali znati. Ali eto je.

Jedan moj prijatelj je propovedao u
seoskoj crkvi u Engleskoj

i njegova celokupna kongregacija sastojala se
od dvoje ljudi, farmera i njegove žene.

Tokom propovedi oboje su čvrsto zaspali.
Moj prijatelj nije znao šta da radi,

pa je pomislio: Možda su umorni pa ću
se iskrasti i otići kući, što je i učinio.

Sledećeg četvrtka je sreo farmera na
pijaci, izvinio mu se rekavši:

Oprostite, nisam znao da li da vas probudim.
Mislio sam da vam je potrebno malo sna,

pa sam vas ostavio tamo. Farmer je bio
prilično ljut. Rekao je: Probudili smo se

u jedan sat ujutru i nismo znali gde se
nalazimo. U mračnoj crkvi.

Dobro. Ako zaspete i ja vidim, biću pun
ljubavi i pretpostaviću da se molite za mene.

Uvešću vas u ovu prvu temu. Uvešću vas
u različite škole interpretacije ove knjige.

Što znači da možete kupiti knjigu o Otkrivenju,
zatim kupiti drugu, i one mogu biti u potpunoj

kontradikciji, jer je bilo toliko mnogo
različitih pristupa ovoj knjizi.

Ilustrovaću ovo kroz pisma koja smo
proučavali u prvoj jutarnjoj sesiji.

Ovih sedam pisama potrebno je primeniti.
Zato su u Bibliji.

Nisu ona samo malo istorije za nas, očigledno.
Zašto bi Bog uključio u Pismo malo istorije

koja nema nikakve veze sa nama i sa time
gde se nalazimo?

Kada hoćemo da primenimo ova pisma
ulazimo u različitosti.

Očigledno je da su ova pisma pisana crkvama
u prvom veku posle Hrista, u mestu zvanom Azija.

Ali moramo ih primeniti na crkve u Americi
danas. Kako to radimo?

Želim da pomenem dva načina na koja je
rađeno od strane propovednika i znanaca Biblije

i studenata Biblije. Sa jednim se mogu saglasiti,
a sa drugim jednostavno ne mogu.

Pozabaviću se prvo negativnim, sa kojim se
ne mogu saglasiti.

To je teorija da su ovih sedam crkava bile
proročke u smislu da su sve gledale unapred

u period crkvene istorije, i da sa tih
sedam crkava pokrivate celu istoriju crkve,

od prvog Isusovog dolaska do drugog.
I ističu jedna iz druge.

Zato je teorija da je I vek bio period
"Efesa" crkvene istorije.

Dalje ide na "Smirna" period II i III
veka crkvene istorije, kada je crkva bila

pod najvećim progonom. To je sledio "Pergam"
period crkvene istorije kada je imperator Konstantin

bio preobraćen i crkva je bila službeno
priznata i ustanovljena.

Sledio je "Tijatira" period, što bi trebalo da
predstavlja srednji vek crkvene istorije.

A crkva u Sardu predstavlja protestantsku
reformaciju u 16. veku.

Dalje "Filadelfija" crkva je misionarska
crkva, sa otvorenim vratima pred njom

i veliki misionarski rad u XIX i XX veku.
I znači da mi sada živimo u periodu

"Laidikija" crkvene istorije, u kojem je
svaka crkva mlaka.

To je teorija. Podignite ruke ako ste
čuli da propovednici to govore.

Znači, dobro vam je poznato.
Izvinjavam se, ali ja u to ne verujem.

Iz veoma jednostavnog razloga.
Cela današanja crkva nije kao Laodikija.

Neke crkve jesu, naročito one u zapadnom
svetu, ali ako bih vas odveo na Borneo

ne biste to rekli, daleko od toga. Nema
ni traga mlakosti u nekim crkvama Trećeg sveta.

Drugim rečima, to je veštačka primena
ovih sedam pisama, pretpostaviti da svako

predstavlja period u vremenu. Ima nekih
upečatljivih paralela, ali ima i nekih

velikih razlika, i zanemaruje se činjenica
da ima varijacija između crkava,

čak i u jednom gradu. Verujem da bih vas
verovatno mogao odvestu u crkvu

u ovom gradu, Kanzas sitiju, koja je kao
jedna od ostalih šest,

ili kao svih ostalih šest. Neke su kao
mešavina dve.

Ali reći da smo svi u laodikijskoj crkvi
prilično je osuđujuća optužnica,

naročito za crkvu Trećeg sveta.
Dok vam govorim, 45 je novih hrišćana u svetu

svakog minuta, dok govorim sa vama.
Od toga možete izvesti zaključak

koliko novih hrišćana je svakoga sata,
svakoga dana, svake sedmice.

Dve nove crkve javljaju se svake sedmice.
Crkva nikada nije rasla toliko brzo

kao što raste sada. Preko polovine hrišćana
koji su ikada živeli - živi sada.

To je zadivljujući rast. Dve trećine stanovništva
izjašnjava se kao hrišćani, ako zapravo i nema

Svetoga Duha. Znači, crkva nije laodikijska
uopšte u mnogim delovima sveta.

Ne slaže se. Veliki problem sa ovim pogledom
jeste u tome što šest ovih pisama čini

zastarelim za današnju crkvu. Nema svrhe
proučavati ostalih šest pisama ako smo

svi u stanju Laodikije. Mislim da sam rekao
dovoljno da pokažem da verujem

da je ovo veštačka primena Pisma, da se
kaže da je svaka crkva proročka

i da bi trebalo da predstavlja jedan
kasniji period crkvene istorije.

Verujem da je prava primena ovih sedam
pisama u tome da se sva primenjuju

na različite crkve na današnjem prostoru,
ne u periodu vremena crkvene istorije,

već su sva ova pisma relevantna za
današnju crkvu.

Neke crkve upravo su kao jedna od
ovih.

Crkva u Smirni gotovo je identična kopija
crkve kojoj je Isus pisao.

Ali mogu vas provesti kroz druge crkve
i pokazati vam da su neke vrlo slične Sardu,

druge su kao Filadelfija, i kao što sam već
rekao, neke su kao mešavana dve ili tri.

Ono što moramo učiniti je da čitamo ta
pisma kao da gledamo u ogledalo.

Zaista, Jakov je rekao da je čitanje Pisma
kao gledanje u ogledalo.

Ali opasnost je u tome što zaboravljate
šta ste videli kad se pomerite od ogledala.

Ali ova pisma drže ogledalo današnjoj crkvi
i kažu: Koja ste vi vrsta crkve?

Imajte na umu da je Isusova motivacija
da napiše ova pisma bila

da ih spremi za veliku nevolju koja će
uskoro doći na njih.

Zato predajem knjigu Otkrivenja kad god
dobijem priliku.

Verujem da će veliki pritisak doći na
crkvu širom sveta. Mrzeće nas sve nacije,

kaže Isus, i vidim da to dolazi veoma
brzo.

Urgentno pokušavam da pripremim crkvu
za progon. U zapadnom svetu nismo na to

naviknuti i nismo za to spremni. Ali čitanje
ovih pisama nam kaže kako se crkva može

spremiti, iznad svega, starajući se da ne
pravi kompromis ni u verovanju ni u

ponašanju, ni na koji način, što će dozvoliti
da crkva bude podrivena od onih spolja.

Samo svete, dosledne, disciplinovane
crkve će preživeti kada nevolja stvarno udari.

To je uvod za moju glavnu temu za prvu
sesiju ovog popodneva.

Zovu se škole interpretacije. Grupe
učitelja Biblije i učenjaka okupe te škole

koje imaju svoj sopstveni pristup
knjizi Otkrivenja.

To je uglavnom zbog toga što u knjizi
Otkrivenja ima toliko mnogo proricanja

o budućnosti. Prošle noći rekao sam vam
da postoji 56 različitih proricanja

o budućnosti u ovoj knjizi. Preko 2/3 stihova
u sebi sadrži proricanje.

Tada se rađa krupno pitanje: kada će ova
proricanja biti ispunjena?

Kada će se ovi događaji odigrati?
A odgovor na to veoma jednostavno pitanje,

iako jednostavno,
postao je veoma komplikovan.

Četiri različita odgovora data su na pitanje
kada će događaji koje ćemo večeras proučiti,

u tim srednjim poglavljima, kada će se
dogoditi ta velika nevolja?

Neki kažu da se već dogodila.
Prošlost je.

Neki kažu da je to sadašnjost,
da smo usred toga.

Neki kažu da je to budućnost,
da tek treba da se desi.

A neki kažu da ne pripada ni jednom
posebnom vremenu,

već da se može primeniti na sva vremena
i na sve situacije.

Daću vam tehnička imena tih različitih škola
interpretacije, jer ste ih susretali.

Već su mi neki od vas pokazali knjige o
Otkrivenju koje su kupili,

pitate se da li su dobre i da li bi trebalo
da ih proučite.

Morate se zapitati kojoj školi interpretacije
komentator ili propovednik pripada.

Onda ćete moći razumeti kako
se odnosi prema knjizi.

Ovo su četiri škole interpretacije,
što se tiče Otkrivenja.

Imaju tehnička imena, nemojte se time
obeshrabriti, ali nazivi su korisni.

Zvani su preteritistička škola, istorijska škola,
futuristička škola i idealistička škola.

Vrlo jednostavno, svaka od njih daje različit
odgovor kada su proricanja iz Otkrivenja

bila, jesu ili će biti ispunjena.

Preteritistički pristup je veoma jednostavan.
Jednostavno kaže:

Ova proricanja su učinjena za
hrišćane prvoga veka. Rečeno im je:

"To će se uskoro desiti", i zato su se morala
desiti ubrzo pošto je knjiga napisana.

Zato su ispunjena u vreme Rimskoga carstva.
I zato su sva proricanja iz sredine Otkrivenja

već prošlost i istorija. Odnose se na progon
crkve u vreme Rimskoga carstva.

Čitamo o nečemu što je već iza nas,
što bi bilo prilično utešno kada bi bilo istina.

To je preteritistički pristup. I zato kažu:
Ne pokušavajte išta da čitate iz ovih

proricanja što se odnosi na
savremeno društvo.

Možemo crpsti inspiraciju iz prošlih kriza i
prošlih događaja,

ali nemojte misliti da ih morate iskusiti
ni na koji način.

To je preteritistički pristup, da se sve
dogodilo u I veku posle Hrista,

ili uskoro posle toga. Drugim rečima,
sva su ispunjena u prošlosti.

Samo ću navesti šta svi oni tvrde,
a potom oceniti svaki pogled

i pokušati da vidim koliko je istine
u svakome i koliko možda i nije.

Druga škola, istorijska, veruje da je centralni
deo Otkrivenja, od 4. do 19. poglavlja,

zapravo cela istorija hrišćanske crkve,
da u odelu simbola i slika

daje celokupnu crkvenu istoriju od I veka
pa do poslednjeg.

I zato smo mi usred toga. I postoji mala
diskusija o tome da li mi živimo u 15. poglavlju

ili 16. poglavlju ili 17. poglavlju. Oni koji
zastupaju ovaj pogled su malo nesigurni.

Ali kažu: usred toga smo. Nešto je
ispunjeno a nešto čeka da bude ispunjeno,

jer je to cela crkvena istorija. I ako to nije
dovoljno komplikovano,

postoji još jedna verzija toga. Daću vam
ono što se zove linearna verzija,

koja jednostavno znači da je crkvena istorija
prošla samo jednom od 4. do 19. poglavlja.

Ali najpopularnija nova ideja koja je
toliko rasprostranjena među pastorima danas

zove se ciklični pogled istoricizma,
da zapravo, srednji deo Otkrivenja

prolazi kroz celu crkvenu istoriju
sedam puta. To se zove teorija rekapitulacije.

Pomenuću njenog glavnog autora, jer
mislim da svaki pastor ima tu knjigu.

Vilijam Hendrikson je napisao komentar
na Otkrivenje koje se zove

"Više od osvajača". On kaže da to nije samo
jedna crkvena istorija, već sedam,

i stalno se vraćate na početak crkve,
dolazite na kraj crkve, idete ponovo na

početak, idete na kraj, i tako sedam puta,
i time on brani svoj slučaj.

Moram reći da nisam uveren.
Ali to su sve različiti pristupi koje imamo,

koji stvaraju dosta zabune.

Futuristička pozicija čita Otkrivenje 4 do 19,
uzima ga za ozbiljno, i zapravo bukvalno,

i pošto teško da se išta od toga dogodilo,
veruje da se celi taj sredji deo

bavi budućnošću, budućnošću za nas,
da se još uvek nije dogodila,

ali hoće pre Isusovog povratka.
To je pozicija futurista.

Nadam se da vam sve ovo objašnjavam
jasno.

Važno je da ste svesni toliko mnogo
različitih pristupa, jer moramo učiti

Otkrivenje, moramo ga koristiti da se
pripremimo za ono što dolazi.

Ali ako smo zbunjeni njime,
nećemo uspeti u tome.

To je bila pozicija futurista.

Prvi vek posle Hrista, odnosno ubrzo posle
toga, predviđanja su već prošlost.

Svi vekovi posle Hrista od prvog dolaska
do poslednjeg, sadašnjost, budućnost,

poslednji vek posle Hrista, bilo da živimo
u njemu ili ne, ne znamo sigurno,

ali za nas će biti budućnost i poslednja,
poslednja, poslednja vremena.

Onda postoji idealistička pozicija koja
kaže: Svi vi grešite.

To se ne odnosi određeno na prošlu
generaciju, niti na sadašnju, niti na buduću.

Primenjuje se na bilo koga
u bilo koje vreme.

Ovaj pristup sve to uzima veoma simbolično
i vrlo alegorijski,

neka vrsta Banjanovog "Hodočasnikovog
puta", što je alogorija, naravno,

nikada se nije dogodilo. To je priča
sa istinom u sebi.

Otkrivenje uzimaju tako, sa značenjem
da je ono slika večne borbe

između dobra i zla
i između Boga i Satane.

Ali ceo narativ sadrži istinu da će na kraju
Bog pobediti Satanu,

te da se stoga može primeniti na svako
doba, svuda, u svako vreme.

Reč "idealista" je naravno grčka reč.
Dolazi od stare platonske ideje

da postoji idealan svet i taj svet je
realniji od ovog,

i da se u tom idealnom svetu odvija ta
večna borba između dobra i izla.

Zato nije povezano ni sa jednim
određenim vremenskim periodom.

To su četiri najvažnije škole na koje
ćete naići.

Uzeću samo jednu sliku iz knjige Otkrivenja
kako bih pokazao kako ove četiri škole

interpretiraju tu jednu sliku.

Siguran sam da ste svi čuli za
skerletnu ženu.

Ako idemo ka kraju tog srednjeg dela
postoji vizija užasne žene,

prostitutke zapravo, obučenu u boju krvi,
te se zato zove skerletna žena.

Jaše na zmaju, a znamo da je zmaj
zmija.

Kako bi ove četiri škole interpretacije
rekle šta znači skerletna žena? Ko je to?

Preteritistička škola bi rekla da je skerletna
žena bila Rim, moć Rima.

U glavi u kojoj se govori o skerletnoj ženi
kaže se da ona sedi na sedam brda.

Ako poznajete Rim, ako ste bili u Rimu,
znate da je osnovan na sedam brda.

I zato ljudi kažu: Očigledno da se odnosi
na Rim. Cela ova knjiga je o progonu

hrišćana davno u Rimu, a skerletna
žena je Rim, carski Rim,

car koji progoni hrišćansku crkvu.

Istorijska škola kaže: O ne, ne, ne.
Skerletna žena je papa.

Ovde je samo mala seksualna konfuzija,
ali skerletna žena je papa.

To je učenje protestanskih reformista,
Martina Lutera.

Čitanje tog srednjeg dela, koje pokriva
crkvenu istoriju. Oni kažu:

kada se ona pojavi, to je vreme kada se
papa borio protiv protestantske istine.

Martin Luter nije oklevao da nazove
papu skerletnom ženom.

Bio je to jednostavan korak od carskoga
Rima do katoličkog Rima

i tako je došlo do toga. Papa iz doba
Martina Lutera je odgovorio

i Martina Lutera nazvao skerletnom ženom.
Te uzajamne optužbe nastavile su se do ovoga dana.

Tragično, ta optužba stoji iza nevolja koje
mi imamo u našoj zemlji, Severnoj Irskoj.

Ova pogrešna identifikacija skerletne
žene još uvek izaziva nevolje,

bombe, uvrede i nasilje u našoj
sopstvenoj zemlji, i još uvek je tako.

Neki protestanti u Severnoj Irskoj otvoreno
kažu: katolici, a naročito papa
jesu skerletna žena.

Zapravo, kada čitate o skerletnoj ženi,
ona uopšte nije religiozni lik.

Futuristički pristup uzima skerletnu ženu
da predstavi grad, Vavilon,

koji će biti poslednji svetski trgovački
centar, centar moći, novca i užitka.

Gde novac i uživanje dođu zajedno, prostitucija
postaje očigledna slika ili simbol toga,

razmena novca za užitak. Jedan ugovorni
partner želi novac a drugi želi užitak.

Zato je Vavilon predstavljen ovde kao
skerletna žena koja je prostitutka.

Znate, kada su pale kule bliznakinje
Svetskog trgovinskog centra 11. septembra,

a o tome sam govorio posle pet dana,
na naše iznenađenje, 10.000 ljudi

je zahtevalo kopiju te trake.
Bili smo prilično zauzeti odašiljanjem iste.

Jeste li čuli za to, Majk? Najznačajniji etekat
te trake je što smo imali mnogo obraćenja.

Jedan 75-godišnjak iz Australije je naručio
6 kopija za njegovo 6 odrasle dece.

Sva njegova deca su se obratila i došla
Gospodu. Posle 2 meseca je umro

kao srećan čovek. On je bio direktor,
načelnik Svetske crkve Boga (WCG)

Herberta Armstronga,
čoveka "Čiste istine".

Nadam se da se sećate šta se desilo
sa tim pokretom.

Okrenuli su se evanđelju,
natrag ka Bibliji, za samo dve ili tri godine.

Potpuno su se ogradili od lažnog učenja
Herberta Armstronga.

Nikada se ovo nije dogodilo u
crkvenoj istoriji.

On je bio na čelu australijskog ogranka
WCG-a, i blagosloven bio,

umro je znajući da je svo šestoro
njegovo dece pripalo Gospodu.

Ali to je bio sam jedan od rezultata.
Ljudi su nam telefonirali u suzama,

kajali su se za svoje grehe, jer sam
između ostalog rekao,

da su svi oni koji su umrli u kulama
zaslužili da umru. To je sve šokiralo.

Rekao sam: To je Isus rekao.
Kada je siloamska kula pala u Isusovo vreme

i mnogi su poginuli, ljudi su pitali:
Jesu li oni bili najgori grešnici od svih?

On je rekao: Uošte ne. A ukoliko se ne
pokajete, i vi ćete tako poginuti.

Vidite, ja zaslužujem da umrem u kuli
Svetskog trgovinskog centra,

samo što tada nisam bio tamo.
Ja ne zaslužujem da živim.

Kada bi mi Bog sudio strogo po pravdi,
ovog popodneva ne biste imali propovednika.

Imam novost za vas. Ne bi bilo nikoga
ni u ovoj sobi.

Zbog Njegove milosti nismo propali.
Kad god dođe neka nesreća

treba da kažemo: Zaslužujem da umrem
u toj nesreći.

Zahvaljujem Bogu što nisam.
Njegova milost je razlog.

Ne smem da ulazim u tu traku.
Kako sam ušao?

Mnogi ljudi su me zvali. Posle 11. septembra
moj telefon nije prestajao da zvoni.

Pitali su me: Je li ovo ispunjenje
Otkrivenja 19?

18 i 19, kada je pao Vavilon, i vatra se vidi
sa brodova na moru, a grad nestaje u dimu.

Pokazaću vam fotografiju 11. septembra
večeras ili možda sutra.

Zaista me je odmah podsetilo na pad Vavilona.
Skoro da je njegov opis.

Ali moj odgovor onima koji su mi telefonirali
je: Nije ispunjenje već ukazivanje.

Zato to moramo uzeti ozbiljno. Ne smemo
se zbunjivati ispunjenjem i ukazivanjem.

Biće strašnih događaja u budućnosti, ali
Biblija nas uči da je na sve ukazano sada.

Mnogi ljudi ukazivanja pogrešno
uzimaju za ispunjenja.

Kad god podučavam o Otkrivenju ljudi mi
donose gomile isečaka iz novina i magazina.

Je li ovo to? Ne, zato što svi ti događaji
bacaju senku ispred sebe.

Sam Jovan je rekao u jednom od svojih
pisama: Znamo da dolazi Antihrist,

ali već sada ima mnogo antihrista u svetu.
Ljudi me pitaju: Je li Gadafi Antihrist?

Ranije su to pitali. Sada je: Je li Sadam
Husein Antihrist?

Slušajte, ima mnogo antihrista, ali svi oni
ukazuju na onog velikog,

a on još uvek nije tu. Biće jedan veliki
lažni prorok na kraju,

ali već sada ima mnogo lažnih proroka
na svetu, ukazivanja.

Ali velika stvar biće ispunjenje. Verujem
da je 11. septembar samo ukazivanje

na pad Vavilona, krajnjeg centra svetske
trgovine, ali ne ispunjenje,

iako sam čuo kako propovednici kažu da
jeste bilo ispunjenje, i da smo stoga

upravo na kraju vremena.

Analizirajmo ovo.
Preteritisti kažu da je to sve iza nas.

Ali kada pogledate proricanja, teško da
je i jedno ispunjeno u vreme Rimskog carstva.

Jednostavno, nije se desilo. Stoga morate
izvrnuti proricanja da bi ih "uglavili".

Želim da se molite da vam Sveti Duh da
razlučivanje da znate kada propovednici

izvrću Pismo da odgovara onome što
oni žele da kažu. Veoma je uobičajeno.

Davno sam svečano obećao Gospodu,
rekao sam: Gospode, ne želim da budem

popularni propovednik, ne želim reputaciju,
želim da govorim istinu iz Tvoje Reči,

bez obzira na cenu i posledice. Pa iako ide
protiv mišljenja i tradicije i ima protivljenja,

želim da imaš nekoga kome možeš verovati
da će učiti istinu.

To nije želja da se bude nepogrešiv,
jer nisam. Nije ni jedan učitelj Biblije.

Sada vas preklinjem, trebalo je to da
kažem ranije, ali reći ću sada.

Proverite sve što govorim u svojoj Bibliji.
Ako ne možete sami naći u Pismu

ono što ja učim, zaboravite.
Za ime Boga, zaboravite.

Želim da vas odvedem ka vašoj Bibliji.
Ne želim da iko ode sa ovih seminara

govoreći: Dejvid Poson uči ovo,
jeste li znali? Proverite me u Bibliji,

pre nego što to kažete. I ako sami
to nađete, ne morate reći da sam ja to rekao.

Možete reći: Bilija kaže.
Autoritet Božje reči biće iza vas.

Jednom sam rekao jednom rimokatoliku:
Znaš, jedna stvar kojoj se divim kod tvoje

crkve jeste što imate jednog po jednog
nepogrešivog učitelja.

Rekao sam: Mi protestanti imamo stotine.
Idemo i dajemo svoja tumačenja

kao da je zadnja reč. Molim vas, ako
mislite da sam ovde zbog toga,

sasvim ste me pogrešno shvatili.
Želim da vas odvedem vašoj Bibliji,

da proverite, da dođete do svojih
sopstvenih uverenja, da sami razmislite.

Samo da prođemo kroz ovo. Preteritist
je u pravu kada kaže da je napisano

za I vek, crkvama u I veku, te da moramo
tumačiti u toj pozadini.

Sve je to dobro, ali to ova pisma ograničava
na istoriju.

Zašto bi Bog uključio ta pisma u svoje Pismo
za sva vremena, osim ako se direktno

ne odnose na naše potrebe? Sva pisma
data su Božjim proviđenjem, nama za pouku.

Kao što sam rekao, mnoga od predviđanja
nisu bila ispunjena u Rimskom carstvu,

tako da preteritistički pristup neće
odgovarati za celu knjigu.

Istoricizam, sasvim iskreno, čini me
potpuno zbunjenim.

Čitao sam linearne istoriciste. Jedna knjiga
koju imam kod kuće uzima 12 tomova

Kembridžove istorije sveta, štampa to na
jednoj strani lista,

a na drugoj knjigu Otkrivenja,
pokušavajući da nekako udene

vek za vekom. I dok sam čitao
sa žaljenjem sam odmahivao glavom.

Paralele su izvedene na silu, iznova i iznova.

Lako možete izvrnuti Pismo da učinite
da odgovara vašoj teoriji.

Ali tako se prema Pismu ne odnosi.
To je dodavanje Pismu,

pre nego izostavljanje, i nalazim da je
taj pristup prilično neuverljiv.

I rekapitulacija, odnosno ciklični pogled,
da prolazi kroz crkvenu istoriju 7 puta,

osećam da je motivacija za tu teoriju
da se otarasi milenijuma,

što na kraju i čini, ali više o tome
kada budemo diskutovali o milenijumu.

Imam velike simpatije za futuristički
pristup i zaista ću biti na tom stanovištu,

kada se radi o srednjem delu, jer se
većina toga nije dogodila

na skali predviđanja, na svetskoj skali.

Bilo je ukazivanja na to,
ali još uvek ne ispunjenja.

To je moj pristup tome. A danas se mnogo
toga dešava, što ukazuje na tu

finalnu krizu, ali još uvek nismo u
velikoj nevolji. Hvala Bogu da nismo,

ali još uvek nismo tu. Zato, futuristi - da,
uz njih sam donekle.

Ali oni koji su na futurističkoj poziciji,
ako nisu pažljivi, čine da je to sve

sve budućnost, da postaje potpuno
irelevantno za sadašnjost,

te je stoga jednostavno intelektualni hobi
da se zaključi šta će se dogoditi u budućnosti.

Ukazivanja na budućnost znače da su sva
ta predviđanja veoma relevantna na danas,

jer način na koji reagujemo na ukazivanja
jeste način na koji ćemo reagovati na ispunjenje.

Način na koji ćete reagovati na lažne proroke
sada reći će vam kako ćete reagovati

na onog lažnog proroka. Način na koji
mislite o antihristu sada odlučuje

kako ćete misliti o onom Antihristu,
kada dođe.

Znači, ova poglavlja su veoma relevantna
za sadašnjost, iako još uvek nisu ispunjena,

ali mi reagujemo na ukazivanja.

Idealisti kažu da se poruka odnosi
na sve vekove,

ali iskreno, znači da se ništa od toga
ne sme uzeti bukvalno.

Sve se mora uzeti simbolično i ide za tim
da uništi nadu u kraj borbe između

dobra i zla. Ima tendenciju da kaže da
će se to nastavljati dalje i dalje.

Suštinski, to je grčki način. Sećate se šta
sam vam rekao o odgrčenju crkve?

Mislim da ću vam ovog popodneva reći
još nešto o tome, jer želim da znate

na šta mislim. Grčko mišljenje ima užasan
način razdvajanja fizičkog i duhovnog,

svetog i sekularnog, vremena i večnosti.
Biblija to ne razdvaja.

Ali to znači razdvajanje života u vrlo
praktičnim oblastima.

Pomenuću jednu do dve. Jevrejski molitvenik
ima lepu molitvu koju treba moliti kada idete

u toalet. Vi je zovete WC-om, zar ne?
U redu, mi je zovemo klozetom. Šta god.

Ali evo molitve u jevrejskom porodičnom
molitveniku kada idete u toalet.

Za prosečnog zapadnog hrišćanina, koji
misli toliko grčki, ovo je smešno,

ako ne i bogohulno. Ali slušajte, Boga
Izraela zanima to što radite u toaletu

isto kao ono što radite u crkvi,
ili niste shvatili.

Jer je On napravio vaše telo, On je
napravio vaše fizičko telo, brine se za njega.

On voli vaše telo, isto kao i vaš duh i dušu.
To je strašno važno.

Kada putujem odsedam u mnogim hrišćanskim
domovima i zato koristim mnogo hrišćanskih

toaleta. Da vam kažem kakvi su?
Gomila hrišćanskih knjiga sa strane trona,

tekstovi na zidu, u lepim ramovima sa
cvećem.

Niti tekstovi na zidu niti knjige kraj mene
nemaju nikakve veze zbog čega sam unutra.

Sve je namešteno da me drži u duhovnim
visinama. Smejete se ovome,

ali ja sam veoma ozbiljan. Molitva koju
Jevreji koriste je: Gospode, hvala Ti što

moje telo radi ispravno. I hvala Ti što se
osećam bolje. Osećam olakšanje.

I izađete hvaleći Gospoda. Zar to nije lepo?
Znate li da kada govorim jevrejskoj kongregaciji

i pomenem to, oni se čak ni ne nasmeše.
Njihova reakcija je: Ali naravno, naravno.

Bio sam u jednoj kući na nedeljnom ručku.
Otac je seo ovde, majka tamo, dvoje dece

sa strane. Divan ručak, pečeno jagnje i
sos od nane. Kada sam to namirisao

bio sam kao Pavlovljev pas. Počeo sam
da balim. Seo sam, a otac se okrenuo ka

meni i rekao: Da li biste rekli hvalu za nas?
Pognuo sam glavu i rekao:

Gospode, ja sam spreman za ovo i ovo je
spremno za mene. Zato Ti hvala.

Otvorio sam oči, a roditelji su bili užasnuti.
Mislili smo da nam dolazi Božji čovek na ručak.

Deci sam se svideo. Ali meni, uz spreman topli
obrok, bogohuljenje je moliti dugu molitvu,

jer nam je Bog dao sve stvari da slobodno
uživamo.

Počinjete li da dobijate ukus ovoga?
Naš odnos prema dnevnom radu

bio je duboko pod uticajem grčkog mišljenja
koje kaže: rad je nužno zlo,

a što manje radite to bolje,
što više slobodnog vremena to bolje.

Imali su običaj da kupuju robove da bi
robovi obavljali poslove,

kako bi oni uživali u svom slobodnom
vremenu.

Stav prema radu u Grčkoj bio je potpuno
različit od vaše Biblije.

U vašoj Bibliji nema učenja o slobodnom
vremenu. Ima učenja o dolasku,

odlasku i odmaranju neko vreme, ali
nema učenja o velikoj industriji zabave

današnjice. Rad je Božja namera i Bogu
zaista nije važno koji posao radite,

pod uslovom da nije nemoralan ili
nelegalan. To je vaše sveto pozvanje,

to je vaš sveti poziv. Bog bi radije imao
dobrog taksi vozača nego lošeg misionara.

Moramo se vratiti onome što je Martin
Luter jednom rekao. Rekao je:

Gospodu su svi poslovi istoga ranga.
Tu je razdvajanje fizičkog i duhovnog.

To je duboko uticalo na hrišćanski odnos
prema seksu, koji je Bog stvorio

mnogo pre nego što je greh ušao u svet.
Jednom sam zamoljen da govorim

na sastanku na otvorenom, u Kanadi, na
mestu za koje nikada nisu imali dozvolu

da održe hrišćanski sastanak ranije,
pred Nijagarinim vodopadima.

Kakvo je to bilo "scensko platno"!
Prenosilo se za celu Kanadu i delove Amerike.

Nas troje je govorilo, a mene su pustili
prvog. Popeo sam se i rekao:

Voleo bih da vam govorim o čoveku
koji je napravio Nijagarine vodopade,

jer sam ga sreo kada sam imao 17 godina.
Gledali su me sa nepoverenjem.

Rekao sam: Njegovo ime je Isus, a bez
Njega ništa nije stvoreno što je stvoreno.

Dakle, On je napravio ovo iza mene.
Rekao sam: Ali ne želim da govorim o

vodopadima. Želim da govorim o
medenim mesecima.

Rekao sam: Bog uživa u seksu. Vau!
Bile su stotine crkvenih ljudi

i gledali su me kao da se ne sećaju kako
su dospeli na ovaj svet, ali eto, tu su bili.

Rekao sam: Ne mislim da On ima telo i
ima fizički seks. Mislim da ga je On smislio.

I kada parovi učine obećanja da ostanu
verni jedni drugima do kraja svog života

i odu na medeni mesec i to posvećenje
cementiraju izvrsnim zadovoljstvom

koje je Bog nameravao da imaju,
Bog kaže: to sam ja uradio, to je moj ručni rad.

Drugi govornik je bio katolički sveštenik.
Ustao je i rekao: Nisam oženjen

i mislim da nikada neću ni biti, ali želim
da vam pričam o medenim mesecima.

Treći govornik je bio dobro poznati
pentekostalni pastor, rukovodilac u

Hantli stritu 100, hrišćanskom TV centru
u Torontu. Ustao je i rekao:

Kada sam jutros pitao Gospoda o čemu bih
trebalo da govorim,

rekao je: Pričaj im o svom medenom mesecu.

Sva trojica smo bili vođeni da pričamo o
medenom mesecu.

Tek kasnije sam doznao da je Nijagara
skoro glavni grad medenih meseca u Kanadi.

Svi hoteli imaju mladenačke sobe za
parove na medenom mesecu.

Mora da su bile stotine parova na medenom
mesecu koji su nas slušali toga dana,

možda i hiljade. Bila je ogromna gomila.
Tako mi je drago što smo sva trojica

govorili o tome, jer se seks ne piše:
g-r-e-h. Pokvario se tek kada se čovek

pobunio protiv Boga. Ali Grci nikada
nisu mogli tako da razmišljaju.

Seks je fizički. Ne može biti duhovan.
Koliko ludo.

E to je ono što leži iza ovog idealističkog
pristupa i leži iza poduhovljenja Pisma.

Često Pismo uzimamo u duhovnom,
alegorijskom smislu.

Daću vam jedan primer. Zaista sam
se zagrejao kod ovoga, ali uskoro moram

prestati sa tim i vratiti se na Otkrivenje.

Godinama nisam propovedao o Solomonovoj
Pesmi nad pesmama.

Nisam se usudio, jer izgleda, iz komentara
koje sam čitao, sve je u tajnom kodu

i ništa nije značilo to što se kaže.
Kada sam pročitao sve te komentare,

svaki je imao različit sistem dekodiranja
detalja.

Sećam se, jedan komentar mi je nabio
kompleks krivice.

Stih u glavi 1 koji kaže, devojka kaže:
Moj dragi se gnezdi među mojim dojkama.

Komentatori su rekli: Dve dojke predstavljaju
Stari i Novi zavet.

Rekao sam: U pomoć, Gospode, u pomoć!
Ja sam telesan čovek!

Kada ja čitam taj stih ne mislim na Stari
i Novi zavet.

A onda, znate, bio sam oslobođen kada sam
shvatio da Bog misli to što kaže,

a grudi znače grudi, a nar znači nar,
i uzeo sam knjigu zdravo za gotovo.

To je divna priča o ljudskoj ljubavi
koja se odražava kao analogija,

ne alegorija, već kao analogija za
božansku ljubav prema meni,

i mogu reći svom Gospodu: Moj ljubljeni
je moj i ja sam njegov. Vidite?

Ova alegorizacija Pisma, čitanje drugačijih
značenja, a potom primena na

duhovna pitanja, to je počelo u Aleksandriji,
grčkom univerzitetskom gradu.

Neću imenovati crkvene oce koji su to
počeli, ali izgleda da su videli

razne vrste dubokih duhovnih značenja
i našli su da je teško uzeti Bibliju bukvalno.

Moj princip pristupa Pismu je: uzmi je u
najobičnijem, najjednostavnijem smislu,

osim ako jasno ne ukazuje suprotno.
Uzmi je kao što kaže.

Pusti da ti Bog govori običnim jezikom.
Koristi zdrav razum.

Ne traži visoka i duboka duhovna značenja,
a mislim da idealisti to rade.

Šta smo naučili iz ove analize?
Prvo što smo naučili je da ni jedna od ove

četiri škole nema ključ koji otključava
celu stvar.

Nastoje da uguraju celu knjigu u ludačku
košulju da bi rekli da jedan ključ otključava
celu knjigu.

Drugo, zašto ne bismo koristili više od
jednog pristupa interpretacije?

Tekstovi imaju različita značenja i
različite primene, i to zahteva veću elastičnost.

Treće, naglasak se menja od jedne do druge
interpretacije, dok idemo kroz knjigu.

I zato na kraju, mogu biti korisni delovi svih.

Ilustrovaću to što želim reći nečim što ću
staviti na platno.

Zašto ne biti fleksibilniji i ne koristiti
sva četiri pristupa kao odgovarajuća,

tamo gde su odgovarajuća.
Evo te četiri škole.

Evo različitih delova Otkrivenja,
tri glavna dela.

Poglavlja 1-3, poglavlja 4-19 i
poglavlja 20-22.

To su jasno različiti odseci, različite faze
tog otkrivenja nama.

Ako uzmemo preteritizam, setite se da oni
kažu da je sve već davno ispunjeno,

napisano je crkvama I veka, u Rimskom
carstvu, i tada se sve dogodilo.

Za poglavlja 1-3 to je dobar pristup,
jer su pisma tada i napisana.

Tada su te crkve postojale. Ali pokušavati
na silu za poglavlja 4 - 19

i reći da je to sve prošlost, ne uspeva.
A na poglavlja 20 - 22 niko nikada ne pokušava

da primeni to tamo, jer je to tako jasno
budućnost, novo nebo i nova zemlja.

Dakle, ovo nam pomaže kod prvog dela,
ali ne kod drugog i trećeg.

Istoricizam, moram reći, a nadam se da
shvatate zašto, ne nalazim da je to tamo

od pomoći, tamo, a sigurno se ne može
primeniti tamo, jer to je pošto se završila
istorija.

Futuristi, ne nalazim da je od pomoći
reći da ove crkve predstavljaju

buduće faze crkvene istorije, tako da to
ne koristim ovde, ali jasno je relevantno

za srednji deo, i kada se budemo vratili
tome u našem proučavanju,

zauzeću futurističku poziciju
za opisane događaje.

Od slomljenih pečata, do truba,
do izlivanja zdela, tu se jasno primenjuje.

I naravno, primenjuje se tamo.

Idealizam, ideja da se ovo može primeniti
za svako vreme ima neke istine u sebi.

Kada smo prošli kroz pisma sedam crkava
delimično sam koristio taj pristup.

Rekao sam da se primenjuje na I vek,
ali ta pisma su i relevantna i odgovaraju

za svaki vek. U poglavljima 4-19, iako
verujem da većina ovih događaja,

ako ne i svi, su budućnost, prethodnice
ovih događaja znače da su predviđanja

i dalje relevantna na naše današnje
življenje i bila su 2000 godina.

Naravno da se ne odnosi na novo nebo
i novu zemlju. To je čista budućnost

i još uvek nije tu. Jedini razlog zbog kojeg
nam je rečeno jeste da se uzbudimo zbog

toga i radujemo tome što će se desiti.

Dakle, to je pristup koji ja koristim.
Imam komentare na Otkrivenje

od sve ove četiri škole, ali ni jedna od
njih nema celu istinu

i ni jedna od njih ne otključava celu knjigu
meni, zdravorazumski, na razuman način.

Bio je to prilično tehnički pristup, i
izvinjavam se ako vas je naterao

da previše razmišljate. Moj savet sada
bio bi: zaboravite ih.

Vratite se knjizi Otkrivenja svojim zdravim
razumom i Svetim Duhom

i celu je pročitajte, možda kao što ste je
čitali prvi put, sa divljenjem i čuđenjem

ovog otkrivanja te apokalipse,
tog otkrivenja onoga

čemu se imamo radovati, loše stvari,
a potom dobre stvari.

Znate, Isus je imao dugoročan pogled
i zato je mogao da prođe kroz raspeće.

Njegov dugoročni pogled je sumiran u
Jevrejima 12, gde se kaže:

zbog radosti koja mu je pripremljena.
Ne momentalna radost,

Zbog radosti koja mu je pripremljena,
izdržao je krst, prezrevši stid.

Bilo je to strašno iskustvo. Prošao je
kroz pakao ta tri sata,

od podneva na krstu do tri sata
prošao je kroz pakao.

Do tada Njegova briga je bila potpuno
za druge ljude.

Prva tri sata na krstu molio se za one
koji su Ga razapeli, postarao se za

svoju majku, bavio se umirućim lopovom
pored sebe.

Tri sata, kada patnja nije bila toliko velika
kao kasnije, bavio se drugim ljudima.

ali poslednja tri sata na krstu bavio se
samo svojim sopstvenim iskustvom.

Prvo što je rekao bilo je: Žedan sam.
Pakao je vrlo žedno mesto.

Njegova druga briga bila je: Sam sam.
Moj Bože, moj Bože,

zašto si me ostavio? Eloi, eloi, lama sabahthani?

Iako Ga je Bog ostavio u paklu...
Bog bi vas ostavio.

Vidite da je prošao kroz pakao, a pakao je
vrlo mračno mesto. Tamo nema

prirodnog svetla, jer je Bog svetlost,
i u ta tri sata bio je u potpunom mraku,

zapomažući Bogu. Ali prošao je kroz
pakao za vas, da vi to nikada ne biste morali prolaziti.

Zato je poslednji trenutak, kada je Bog rekao:
To je dovoljno.

Znate, raspeće nikada nikoga nije ubijalo
za šest sati.

Traje dva dana minimum i sedam dana
maksimalno.

U Filipinima do ovog dana slave Uskrs
prikucavanjem članova crkve za krstove

a kasnije vade eksere i oni postaju uvaženi
članovi crkve. Raspeće ne ubija za 6 sati.

Ne, ne. Isus je rekao: Niko ne uzima moj
život od mene. Ja ga sam polažem.

I posle šest sati, tri sata paklenog iskustva,
Bog mu je rekao: To je dovoljno.

A On je jauknuo u olakšanju:
Završeno je! Gotovo je!

Onda je molio molitvu koju je bio naučen
kao mali dečak, kraj Marijinih kolena.

Mislim da je to 30. psalm, 6. stih,
negde tamo, i svaki jevrejski dečak je naučen

da se moli kada ide da spava uveče.
U Tvoje ruke predajem duh svoj.

I dok je umirao, ta molitva koju je naučio kraj
majčinih kolena mu se vratila

i dok je zaspivao izgovorio je tu molitvu
i dodao je jednu reč:

Oče, u Tvoje ruke predajem duh svoj.

Kako je mogao proći kroz sve to?

Smanjio se od toga. Bio je pod tolikim
stresom da mu je krv izbijala kroz pore

na čelu, kao što može pod ekstremnim
stresom.

Kako je prošao kroz sve to? Prošao je kroz
sve to zbog radosti koja je bila pripravljena
za Njega.

Mogao je videti iza sadašnje patnje i
mogao je videti šta je Bog imao

pripremljeno za Njega. To Ga je teralo
da izdrži sve do kraja.

Dok kasnije budemo proučavali veliku
nevolju, velike nevolje, strašna je lista,

loše, loše vesti. Jedini način na koji će
hrišćani proći je isti

kao što je Isus prošao kroz sve to -
gledajući iza toga,

gledajući šta je Bog pripremio za nas
pošto se sve završi.

Zadržite se tu.

Staću ovde. Imali smo prilično tešku
sesiju, za razmišljanje,

i daću vam malo više pauze pre sledeće
pauze.

Ja bih mogao više od 15 minuta,
u svakom slučaju.

U redu. Imaćemo pauzu.
Kada se srećemo ponovo?

Vratite se u 3.30. Idemo dalje.
Dobro.