1. lekcija - Izađite iz kutije - Pionir škola

http://www.TheLastReformation.com
Izađite iz kutije. Mnogo od onoga što radimo danas je zbog naše crkvene istorije. Važno je razumeti da je potrebno da skinemo naše naočari. One nas ometaju da čitamo Reč Božju onakva kakva ona jeste. Ovo je važna lekcija kojoj će se Torben vraćati ponovo, i ponovo, tokom Pionir škole.

Dobrodošli na ovo prvo naučavanje
u našoj Pionir školi.

Danas ću vas provesti kroz malo
crkvene istorije.

I pokazaću vam da mnogo toga
što mi radimo danas

nije zasnovano na Reči Božjoj, već je
zasnovano na "našem" temelju

koji je položen pre mnogo godina
od strane Katoličke

crkve. I pošto mi još uvek gradimo na
tom istom temelju,

svaka crkva, na neki način, izgleda isto,
i nismo efikasni u stvaranju

učenika, na način kako nam je Isus zapovedio.

Kada počnemo to da uviđamo i
kada promenimo način na koji to radimo,

bićemo mnogo efikasniji u
stvaranju učenika.

Načinićemo proboj kroz neku tradiciju
i ući ćemo

u normalan hrišćanski život.

Normalan hrišćanski život je onaj
o kome čitamo ovde, u Delima apostolskim.

Probuđenje hrišćanstva - kako
čitamo u Bibliji.

To što vidimo iza nas nije
normalan hrišćanski život.

Biblija, Dela apostolska su normalan
hrišćanski život.

Kroz ovo naučavanje pomoćiću vam
da vidite to i da napravite

prvi korak u slobodu, u život koji
Bog ima za vas,

život o kome čitamo u Delima apostolskim.

Dakle, dobrodošli na ovo prvo naučavanje.

Poslednja reformacija

KNJIGA DELA APOSTOLSKIH

20 lekcija koje čine RAZLIKU

NOVI POČETAK

U TVOM ŽIVOTU

U

TVOM

ŽIVOTU

Dobrodošli u Pionir školu

Dobrodošli u ovu Pionir školu,
ja sam Torben Sondergard iz Danske.

I velika mi je čast da vas pozdravim.

Verujem da će ovo predavanje
promeniti vaš život.

Mnogi od vas su videli moj
Jutjub kanal ili moj veb-sajt

TheLastReformation.com
(Poslednja Reformacija)

i čuli ste neka svedočanstva o tome
šta Bog čini.

Verujem da će vam ovo predavanje, takođe,
pomoći da uđete u ovakav život,

život za kojim svi mi čeznemo,
život o kome čitamo u Delima apostolskim.

Mogu da kažem da mislim da je
predivno to što Bog čini,

jer upravo sada svaki dan čujem
svedočanstva od ljudi čiji životi

su bili promenjeni ovim predavanjima,
ljudi koji su se promenili zbog

načina na koji mi stvaramo učenike.
Mogu reći od

početka - da moje srce je u tome da
obučim i opremim ljude. Verujem da, kada

bismo promenili način na koji radimo,
promenili način na koji učimo,

promenili način na koji propovedamo
jevanđelje i način na koji stvaramo učenike,

verujem da bi videli kako se dešavaju
divne stvari. I za to ne treba mnogo

vremena. Baš pre nekoliko dana je neko
iz Holandije video moj snimak.

I odlučili su da dođu u Dansku na odmor,

i da se, u isto vreme, nađu sa mnom
i da idu sa mnom na ulicu.

Ovo je bio bračni par sa četvoro dece,
i došli su sa decom.

Malo smo pričali i onda smo otišli u grad
gde ja živim i hteli su da nauče

da isceljuju bolesne i hteli su to
da iskuse.

Ni jedno od njih

nikada ranije se nije molilo za ljude na ulici,
koji bi bili isceljeni.

Ono što sam ja uradio je vrlo jednostavno,
nalazimo to u Reči Božjoj. Isus je rekao:

"Dođi i sledi me" i ljudi su sledili
Isusa u to vreme

i Isus se doticao ljudi.

Ne tako što je držao biblijsku školu,
već kroz svakodnevni život.

To sam i ja uradio pre neki dan.

Rekao sam: "Dođite i sledite me"
i otišli smo u grad. Trebalo je

oko 20 minuta za nju da bi se molila
za prvu osobu koja je bila isceljena.

20 minuta kasnije njen suprug se molio
za prvu osobu koja je bila isceljena.

I to je bilo tako predivno, jer neki ljudi
za koje su molili su bili sa Islanda,

bili su deo fudbalskog tima koji je
igrao u Danskoj,

i neki od ovih ljudi su bili isceljeni.

Pa su kasnije došli do nas sa celim timom
i odjednom je 40 ljudi

stajalo iza nas koji su želeli molitvu.
Rekao sam novim ljudima iz Holandije:

"Samo se molite, uradite to."
I posle 20-40 minuta oni su

molili za celu grupu ljudi od kojih su
mnogi bili isceljeni.

Verujem da je za taj sat vremena bilo
isceljeno oko 30 ljudi.

Jedan od poslednje dvojice za koje
smo molili je imao glavobolju

- migrenu dve godine koja je nestala.

A kod druge osobe, prošlo je četiri godine od
automobilske nesreće

i imala je kost u telu koja se pomakla
sa njenog mesta.

Imala je problem u leđima četiri godine
i kada je

pritisla tu kost u leđima,
osetila je da ta kost

ne pripada tamo, nešto nije bilo u redu.

Toj ženi iz Holandije sam rekao,
kao i pre: "Samo se moli".

Položila je ruke na nju i molila.
I ta kost se vratila na mesto

i više je nije mogla osetiti i svaka bol
je nestala.

Ovo smo iskusili za samo sat vremena.

40 minuta je trebalo za njih oboje
da bi naučili da isceljuju bolesne.

I vratili su se u Holandiju
i to isto rade i u Holandiji.

Jer ne radi se o meni, već o
Duhu Svetom u nama.

I ovo je samo jedan primer toga kako
možete od ljudi napraviti učenike

na drugačiji način od onoga na koji
smo navikli, tako što sedimo u crkvi

ili što idemo u biblijsku školu.
I ovo je neka vrsta biblijske škole

onlajn biblijska škola,
ali je veoma različita,

što ćete videti kasnije.

Ovo nije stavljanje puno teologije u
glavu, već je veoma praktično -

učenje koje ću vam dati. Jer kao kod
para iz Holandije, videli smo kako

se njihovi životi menjaju. Naučili smo
ih da uđu u novi život za 40 minuta.

Koliko ima ljudi u crkvama u svetu danas

koji sede tamo deset godina, 15 godina,
20 godina

i čeznu za nečim ovakvim?

Ali to nisu uradili. I još uvek tamo sede
i misle da

ako samo sede i slušaju -
da će se to jednog dana i desiti.

Da budem iskren, neće se desiti
ako činimo to što smo oduvek činili.

Ne, treba da se usudimo da se zaustavimo
i zapitamo se da li to što radimo

da li je to u Reči Božjoj?

Da li stvarno stvaramo učenike?

Verujem da probuđenje pred kojim stojimo
- poslednja reformacija,

je reformacija o stvaranju učenika.

Jer ako bismo ponovo upotrebili alat
koji nam je Bog dao da načinimo učenike,

kako nas je Isus pozvao,

i ako bismo to činili na način na
koji nam je On zapovedio,

mogli bismo da vidimo da se dešava toliko
mnogo. I ja imam toliko svedočanstava

ljudi koji su sedeli u crkvi, možda celog
svog života,

ili 20 ili 40 godina, koji nikad nisu
doveli nekoga k Hristu,

nikad nisu iscelili bolesnog,
nikad nisu izagnali demona,

nikad nisu iskusili natprirodni život
i nemaju svedočanstva

o kojima čitamo u Delima apostolskim.

Ali samo radeći sa njima sat ili dva,
možda jedan dan,

njihovi životi su promenjeni i posle toga
nastavljaju da žive ovaj novi život.

Pre, njihov život nije izgledao kao onaj
o kome čitamo u Delima apostolskim, ali

posle samo nekoliko sati njihovi životi
su počeli da izgledaju kao što čitamo

u Delima apostolskim. Ispričaću
mnoga slična svedočanstva kasnije,

tokom ove škole Biblije.

I ako čezneš da budeš upotrebljen od Boga,

ako čezneš da iskusiš kako te Bog koristi,

onda si došao na pravo mesto.

Ako želiš samo teologiju i samo želiš
da raspravljaš,

onda ovo nije škola Biblije za tebe.

Jer moramo da znamo da nije sve
samo u ispravnoj teologiji,

i to ćete videti ovde.

Radi se o činjenju stvari na jednostavan
način, kao što je to radio Isus.

I radi se o tome da otvorimo svoje oči
i skinemo naše religiozne naočare,

i nekako često počnemo ispočetka.

To što ću uraditi na ovom prvom
predavanju je

da ću vas provesti kroz malo
crkvene istorije.

Mnoge stvari u crkvenoj istoriji nisu
uzbudljive, ali ovo jeste,

jer ovo će vam pokazati zašto su stvari
danas, takve kakve jesu,

i zašto su crkve u svetu kakve jesu.
Pomoćiće vam da se

oslobodite ovih tradicija i dođete u
život za kojim čeznete,

da dođete u život o kojem čitamo
u Delima apostolskim.

Prvo želim da kažem da ovde imamo Bibliju.

Ako želim videti kako hrišćanin treba da
živi, šta je normalan hrišćanski život,

gde treba da ga tražim?
Treba li da gledam u Stari zavet?

Ne, jer u Starom zavetu nećete naći
hrišćane, učenike Isusa kao što smo

vi i ja, jer je Stari zavet bio pre krsta,
pre Isusa, bio je to Stari savez.

Stvari tamo su bile veoma drugačije
nego što su danas.

Ali mnoge crkve i mnogi hrišćani

danas još uvek žive u Starom zavetu
i u starozavetnom mentalitetu.

Ali u Starom zavetu ne nalazimo šta
su učenici.

Gde ih onda nalazim?

Da li u četiri jevanđelja? Ne, ne u
četiri jevanđelja.

Četiri jevanđelja su, naravno, Reči Isusove,
gde vidite šta nas je Isus

pozvao da radimo i kako je poslao svoje
učenike, kako je Isus živeo

i radio, kako je umro na krstu
i opet ustao.

Ali u četiri jevanđelja ne vidimo učenike
kao što smo ti i ja. Zašto?

Jer niko u jevanđeljima nije bio
kršten u Isusa Hrista

na način na koji smo mi kršteni danas.
Niko nije primio Svetog Duha,

na način kao što mi primamo danas,
jer Duh Sveti nije bio izliven u četiri

jevanđelja. Isus još nije bio umro i
vaskrsnuo.

Jevanđelja su, na neki način, još uvek
Stari savez.

I mnogi hrišćani danas takođe žive
u četiri jevanđelja i ne razumeju

da ne treba da živimo tamo.
Treba da živimo kao što čitamo

u Delima apostolskim, u sledećoj knjizi
Biblije, jer u Delima apostolskim

čitamo o tome kako je Duh Sveti
izliven na ljude,

kako su počeli da žive.
Šta čitate u Delima apostolskim?

Čitate o ljudima koji su voleli Boga,
koji su voleli Isusa, koji su hteli da

uzmu svoj krst i slede Ga
i mnogi od njih su umrli kao mučenici.

Takođe čitate o tome kako je
Sveti Duh delovao u njima,

kako ih je Sveti Duh vodio, kako ih je Bog
upotrebio da izgradi svoju crkvu.

Kao da je Sveti Duh radio kroz celu knjigu
Dela apostolskih,

gde možete da vidite kako ih je vodio
kroz snove, kako im je govorio

i kako su oni govorili i isceljivali
bolesne i isterivali demone.

O ovome čitamo u knjizi Dela apostolskih.
I želim reći da je

knjiga Dela apostolskih - šta je to?
To je normalan hrišćanski život.

I možda dolazite iz crkvenog okruženja, gde
sedite u svojoj crkvi i gledate okolo,

i to što vidite je veoma različito od toga
što čitate u Delima apostolskim.

Onda želim da vam kažem da to što vidite
oko sebe nije normalan hrišćanski život.

To nije kao što bi trebalo da bude.

Trebalo bi da bude onako kako čitamo
u Delima apostolskim.

Ako sedite u jednoj od denominacija,
u jednoj od crkava i pogledate okolo,

dobijate jednu sliku toga šta znači
biti hrišćanin.

Ali ako ste u drugoj crkvi, u drugoj
denominaciji,

onda dobijate drugačiju sliku toga
šta znači biti hrišćanin.

Ali trebali bismo stati i pogledati Reč
samu, knjigu Dela apostolskih,

pogotovo po pitanju toga šta znači biti
učenik i kako trebamo živeti,

i trebamo reći sebi: isto je danas,
jer svi veruju da je Isus isti juče,

danas i zauvek. On se nije promenio.
Verujemo to, kada se radi o spasenju,

verujemo u to kada se radi
o mnogim drugim stvarima.

Ali šta je sa životom? Šta je sa Svetim
Duhom? Šta je sa čudima?

Ako se On nije promenio, onda to što čitamo
u Delima apostolskim je isto i danas,

jer ako se On nije promenio,
ni Sveti Duh se nije promenio.

Knjiga Dela apostolskih nije toliko
o apostolima.

Videćete to kasnije. Dela apostolska su
o Svetom Duhu

u prvim učenicima i o tome kako su
živeli. On se nije promenio.

Sveti Duh se nije promenio, tako da naši
životi bi danas trebali da izgledaju kao

Dela apostolska. Kada sam ja počeo
to da uviđam, neke od stvari

ću podeliti sa vama u ovoj biblijskoj
školi, počeo sam istupati iz svog

normalnog života u to vreme.

Napravio sam prvi korak, pa onda još jedan,
i odjednom sam video više i više

života o kojem tamo čitamo. Imam puno
predivnih svedočanstava o tome kako me je

Bog vodio kroz snove, kako mi je govorio,
kako me je Sveti Duh vodio,

kako sam video mnoge ljude spasene
i ispunjene Svetim Duhom,

molio sam se i odjednom,
Duh Sveti je došao na njih,

počeli su govoriti u jezicima i ljudi su
bili oslobođeni od demona.

I ovo počinje da bude normalan život
i za mene. Mnogi od vas su čuli

o ovom životu, ali često čujemo
o tome u Kini ili Africi,

i u drugim zemljama, ali šta je sa
Zapadom?

Ja živim u Danskoj, to je zapadna država.

A Isus je isti ovde na Zapadu.
Kao što čitamo u knjizi Dela apostolskih

i priče o kojima slušamo iz Kine,
možemo videti i ovde, zašto?

Jer jednostavno - Isus je isti!

Nadam se da ste spremni primiti
ovo učenje, jer će vas

isprovocirati.

Na početku želim reći da mi je Bog
dao dar, a taj dar je da provociram

ljude. I pošto sam to rekao, dozvoljeno
mi je da koristim taj svoj dar.

Želim vas izazvati.

Želim vam reći i pokazati nešto
o čemu nikad niste čuli.

Kada to čujete i novo je za vas, stanite
i razmišljajte, osetite to u srcu,

pogledajte u Reč Božju -
da li to što govorim - nije istina?

I bićete šokirani, jer mnogo toga
što ste do sada radili

nije bila Reč Božja, već tradicija.

Provešću vas kroz malo crkvene istorije

i pokazaću vam temelje na kojima
mi gradimo i ovo će biti

velika pomoć za vas da se oslobodite toga.
Takođe će biti predavanje na koje ću se

vraćati ponovo, i ponovo,
i ponovo, kroz ovu biblijsku školu.

Jer će vam ovo učenje pomoći da primite
ono sto Isus govori.

Jeste li spremni za to?

Dela apostolska, oživljavanje hrišćanstva,
kao što čitamo u Bibliji,

Knjiga Dela je normalan hrišćanski život.

Počinje sa Duhom Svetim,
koji je izliven na ljude,

i kako su prvi učenici živeli.

Proći ću kroz Dela apostolska tokom
ove škole Biblije, i videćete

puno stvari.

U Delima se radi o nekoliko ljudi
koji su promenili svet,

u kojima je Sveti Duh započeo,
i to je uticalo na ceo svet.

U početku smo imali živo hrišćanstvo,

takođe i mučeništvo. Mnogi su
umrli zbog svoje vere.

Onda se nešto dogodilo. Oko 300. godine
vladao je imperator koji se zvao

Konstantin, koji je promenio puno
toga u hrišćanstvu.

Pre njega, hrišćanstvo je bilo progonjeno,
i mnogi su ubijeni, ali pošto je raslo,

Konstantin je uveo hrišćanstvo unutra,
i stvorio državnu religiju od njega.

Mnogi hrišćani veruju, ne znam kako, da je
Konstantin bio hrišćanin, koji je uradio

dobar posao u crkvi, ali u stvarnosti,
on je napravio pravu zbrku u crkvi.

Jer je tokom svoje vladavine mnogo toga
promenio, na kojima još i danas gradimo.

I od Konstantina smo dobili
Katoličku crkvu.

Ali to je imalo svoju cenu, jer su
mnoge stvari promenjene.

Ako vam sada kažem: "Katolička crkva",
na šta ljudi pomisle?

Ljudi prvo pomisle na veoma veliku
crkvenu zgradu.

Ljudi pomisle na papu, na sveštenika,
na misu, na crkvene

sastanke nedeljom.

Oni pomisle na celo okruženje
Katoličke crkve.

Ali gde to nalazimo u Delima apostolskim?

Gde nalazite papu?

Gde nalazite sveštenike, kakve
danas vidimo?

Gde nalazite crkvene sastanke?

Gde nalazite crkvene zgrade? Gde nalazite
crkvene sastanke nedeljom?

Nema toga u Delima. Isus je došao
da razori (rukotvoreni) hram i da

sagradi novi hram od živog kamenja, gde
bi Duh Sveti mogao prebivati u nama.

Isus je došao i rekao: "Nemojte zvati
nikoga svojim ocem, jer je samo jedan

vaš otac, Bog koji je u Nebu".

Isus je došao sa puno toga (učenja), ali
ih je Katolička crkva promenila.

Dobili smo sveta mesta, hramove,
i dobili smo papu.

Reč: "papa" dolazi od reci "otac",
i mnogo je ljudi

u svetu danas, koji kažu:
"Oh, papa, naš otac".

Ali to nije ono sa čime je Isus došao.

Želim reći da je puno toga izmenjeno.
I ako pogledamo te promene,

odakle su one došle ?

U knjizi Dela, bilo je Jevreja. Jevreji su
imali svoj sveti dan, subotu.

Isus je došao, i za Njega ni jedan dan
nije svetiji od drugog.

Sada odmor možemo naći u Isusu Hristu,
i biće nekog učenja

na tu temu, drugi put.

Isus je došao sa nečim novim, ali je onda
Katolička crkva došla, i hteli su da

izgrade veliku religiju iz toga, i izmenili
su puno toga što je Isus

započeo. Tako da su stvorili novi sveti
dan - nedelju. Zašto? Zato što je nedelja

dan sunca, dan boga sunca.
(Sunday, eng) = Sun (sunce) + day (dan)

Jer je Konstantin bio visoki sveštenik u
kultu boga sunca, i on je nastavio da bude

visoki sveštenik, do dana svoje smrti.
Stoga, mnoge stvari koje je radio slaveći

boga sunca, uveo je u temelje
hrišćanstva. Odjednom smo dobili nedelju

kao sveti dan. Zašto? Zato što je
Konstantin slavio boga sunca.

Takođe je sagradio hram, i okrenuo
ga ka istoku,

tako da svešteniku koji je
postavljen sunce obasjava glavu.

I tako on, u isto vreme, na neki način,
može da slavi boga sunca.

I mnogo stvari je promenjeno u
Katoličkoj crkvi danas,

poredeći sa onim što vidimo tamo.
I ta promena je imala svoju cenu.

U knjizi Dela postoji svedočanstvo
gde vidimo Petra i Jovana (Ivana),

oni su bili na putu za molitvu, i bio je
tamo hromi čovek koji je prosio novce.

I oni su pogledali hromog čoveka i rekli:
"Zlata i srebra nemamo,

ali ono što imamo, to ti dajemo:
U ime Isusovo, ustani!"

Oni su uzeli hromog čoveka i on je bio
isceljen. To vidite svuda u knjizi Dela.

Ali od tada se sve promenilo. Može li
katolički sveštenik danas reći:

"Zlata i srebra nemamo?" Ne!
Zašto? Zato što imaju puno

zlata i srebra. Sada je to velika
organizacija,

mašinerija, velika kompanija.

Dakle, oni ne mogu reći da nemaju zlata
i srebra, ali takođe ne mogu ni reći:

U ime Isusovo ustani i hodaj! Zašto?
Zato što Sveti Duh želi da bude slobodan.

Bog ne blagosilja i potvrđuje našu
tradiciju.

On želi da potvrdi i blagoslovi svoju Reč.

I kada mi počnemo da menjamo puno
toga, i pravimo religiju od toga,

i da stavljamo Boga u kutiju, šta se onda
događa? Sveti Duh jednostavno ode.

I sila ode. Život ode.

Zašto? Zato što smo sagradili temelj koji
ne stoji na Božjoj Reči.

Ali kada izađemo iz ovog sistema,
i budemo promenjeni, videćemo

iste stvari kao što čitamo u Delima
apostolskim.

Toliko mnogo toga je izmenjeno kroz ovaj
period Katoličke crkve.

I onda je bilo mračno razdoblje.

Mnogo godina ništa se nije događalo.
Naravno da uvek su bila neka probuđenja

hrišćanstva na različitim lokacijama.

Ali u velikoj crkvi dobili smo Katoličku
crkvu, i sve je izumrlo. Mnoge stvari

tokom tog perioda su izmenjene. Onda je
oko 1500. godine došao čovek zvani Martin

Luter, u Nemačkoj. On je došao sa svojih
95 teza, na crkvi u Vitenbergu 31.10.1517.

Stavio je 95 teza na crkvena vrata, i
videli smo početak, kako mi to zovemo,

reformacije - dobili
smo Luteransku crkvu.

Sada imamo Katoličku crkvu do 1517, gde
je reformacija započela sa

Martinom Luterom. Imam to ovde:
"Opravdanje verom" (1517)".

Bilo je izgrađeno na istini:
opravdanje verom.

Martin Luter je došao sa opravdanjem
verom, nečim što je Katolička crkva,

takođe, izgubila. Ono što ćete sada
videti je, zadivljujuće je šta je Marin

Luter uradio, i šta ga je Bog upotrebio
da uradi. Nazvati to reformacijom je

nekako, dobra reč.

Ali on nije reformisao Katoličku crkvu
u onu, kakvu vidimo u Delima apostolskim.

Mnogo toga što danas vidimo u Luteranskoj
crkvi izgleda isto kao u Katoličkoj crkvi.

Ceo sistem se i dalje temelji na nedeljnim
sastancima, jos uvek je tu sveštenik,

koji obavlja celu stvar, još uvek je
tu velika crkva, pričešće,

mali komad hleba i malo vina.

U knjizi Dela je to bila gozba,
gde su jeli zajedno

i najeli se hrane.

Ali se to promenilo, i nekako postalo
religiozno, kroz Katoličku crkvu.

I u Luteranskoj crkvi je skoro isto.

Dakle, Luter je došao sa opravdanjem
verom - da, ali on nije reformisao

ceo sistem unazad do Dela apostolskih.

On nije promenio crkvu, da bude
kakva je u Delima.

Još jedna stvar, ako pogledamo
Dela, proći ću kroz njih kasnije,

Isus je došao sa sveštenstvom gde smo svi
mi sveštenici i gde svako može

krštavati, svako može uzeti pričešće,
svako može biti deo svega toga.

Zato što smo svi mi sveštenici, sa jednim
vrhovnim sveštenikom, Isusom Hristom.

To se promenilo u doba Katoličke
crkve gde smo dobili sistem, dobili smo

papu, sveštenika, monahinje i monahe,
dobili smo ceo sistem.

I obični ljudi (laici,
mirjani).

Nešto što Isus mrzi, zato što smo svi u službi.

Proći ću kroz to u sledećoj lekciji.

Ali to je bilo izmenjeno, i onda smo
dobili reformaciju.

I u Luteranskoj crkvi, šta je
Luter uradio?

On je uzeo papu, i izbacio ga napolje.

Tako da sada nemamo papu.

Ali on nije promenio unatrag, ni vratio
sveštenstvo svim vernicima,

gde ima pet vrsti službe, kako čitamo
u Efescima 4:11.

Gde su ljudi opremali svete.
On to nije vratio unatrag.

Ne, on je samo izbacio papu van, i mi
i dalje imamo sveštenstvo i starešinstvo,

i sada neke druge stvari.

Dakle, to je bila reformacija,
ali ona nije bila završena.

To je bio samo početak.

Zato što je postala veliki sistem,
isto kao Katolička crkva.

Tako da je Bog morao poslati nešto više.
On je želeo vratiti crkvu natrag,

do početka, tako da je onda poslao
sledeće probuđenje.

Vidimo da ono počinje u Engleskoj,
početkom 1600. probuđenjem Baptista.

Mnogi su bili progonjeni zbog svog
uverenja o krštavanju vernika.

I bili su progonjeni od strane Katoličke
i Luteranske crkve.

I takođe od strane Kalvinističke crkve.

Bili su progonjeni, tako da su prebegli
u Holandiju 1609.

I dobili su prvu baptističku crkvu
u Holandiji.

Dobili smo biblijsko krštavanje vernika.

I to je ono što smo dobili.
Stavićemo to ovde.

I opet ćete videti istu stvar kada
govorimo o krštavanju.

U knjizi Dela, svako je bio kršten isti
dan, na osnovu svoje sopstvene vere.

I krštenje, ako pogledamo na grčkom,
je bilo uranjanje pod vodu.

Kao sahranjivanje pod vodom,
i bilo je jako važno.

Važno je toliko da nećete videti nikoga
u Delima ko je

došao u veru, a da se nije krstio.
I to je bilo tako jasno u Delima.

Ali i to se promenilo kroz doba
Katoličke crkve, jer je postalo

državna religija. I zbog toga je
bilo za svakoga u državi.

Nije više bila vera, krštavali
su svakoga, svako dete

zato što onda nisu imali
nikakvog izbora.

I vidimo da krštavanje dece
dolazi iz tog perioda.

Dobili smo reformaciju, ali da li su
Luteranska crkva i Martin Luter promenili

ili reformisali krštenje natrag na
ono što čitamo u Bibliji?

Ne. Zato što je on nastavio krštavati na
ovaj način, nastavio je krštenje dece.

Tako da opet vidimo da reformacija nije
bila upotpunjena.

Opet je građeno na nečemu što je
bilo potpuno pogrešno.

Tako smo dobili baptističko probuđenje
i iz toga smo dobili biblijsko krštenje.

Ali tu se nije zaustavilo.

Nakon toga, započele su dobre stvari,
koje su uvek započinjale izvan crkve,

nešto poput pokreta probuđenja, i u tome
je uvek bilo nešto divno.

Došlo je do probuđenja, postojala je
vera, postojala je vatra.

Ali nekako je to zamrlo i sve je postalo
samo sistem.

Tako da današnja Luteranska crkva nije
ono što je Martin Luter imao na umu.

Martin Luter je bio puno radikalniji
od Luteranske crkve.

Takođe, Baptistističa crkva nije ista
kao što je bila, kada je osnovana.

Videćete da je u svakom probuđenju
sve započelo na divan način.

Izvan crkve postojala je sloboda, život.
Ili ako bi započelo unutar

crkve moralo je izaći napolje, jer kutija ne
može sprečiti Božje delovanje.

Svaki put kad bi postala nova religija,
svaki put kad bi postalo versko udruženje,

verska mreža, ili organizacija
ili kako god već zovete,

onda bi izumrlo. I možemo reći istu
stvar i za Metodiste;

Džon i Čarls Vesli, oni su došli sa
posvećenjem po veri, nečim

što Martin Luter nije razumeo, jer je
Martin Luter verovao da smo pod

grehom i da tu ništa ne možemo učiniti.
Ali Čarls i njegov brat Džon Vesli su videli:

Hej, Bog nas je pozvao da budemo sveti, i
Isus ne samo da je došao da oprosti naše grehe,

nego je, takođe, došao da nas
oslobodi i da odnese greh.

Oni su razumeli važnu istinu.

A ta je da trebamo biti sveti kao što je
Bog svet. Ta spoznaja je došla kasnije.

I sada vam želim pokazati
nešto jako zanimljivo.

Ispred naših očiju u posljednjih par
stotina godina možete videti

da Isus ili Bog obnavljaju svoju Crkvu.

Mnoge istine koje su izgubljene
tokom godina, Isus unosi

nazad, ka onome o čemu čitamo
u Božjoj Reči.

Ako pogledate Poslanicu Jevrejima, glava 6,
videćete temelj koji trebamo da imamo

kao vernici. Temelj je
pokajanje od loših dela,

vera u Boga i krštenje.
Te tri stvari su temelj.

Pokajanje, vera u Boga i krštenje su
ono o čemu čitamo u Jevrejima 6.

Ako uzmemo samo ove tri stvari:
pokajanje, vera i krštenje,

nešto o čemu čitamo u
Delima apostolskim,

nešto što je Katolička crkva izgubila,
ali nekako je Bog počeo obnavljati.

Prvo je došla vera. Opravdani
smo verom, a ne milostinjom,

ne dolaskom u crkvu i činjenjem ispravnih
stvari, već verom u Isusa Hrista.

Zatim krštenje u vodi i
svetost i pokajanje.

Vidimo da su se nekako promenile stvari
koje su započete u Delima,

tokom tog vremena. Ali Bog je počeo da
obnavlja, i to nastavlja da čini.

Sledeća stvar o kojoj čitamo u Delima
apostolskim je večni život.

I zatim polaganje ruku, primanje
Svetog Duha.

To je bila sledeća stvar koju je Bog poslao.
Sledeći korak: Adventistička crkva,

nada u drugov Hristov dolazak.

Nada u drugi Hristov dolazak, Adventistička
crkva. To stavljamo ovde.

I nakon toga imamo sledeće.
Napisao sam ovde:

Fini i Mudi. Krštenje Svetim Duhom.

To je služilo opremanju svetaca.
Sveti Duh, a ne darovi.

Duh Sveti, snaga da se bude svedok.

I nešto sa čime su oni došli,
i Bog ih je tako koristio,

i druge ljude u tom vremenu.

I kada je to došlo, videli smo
obnovljenu stranu svega.

Duh Sveti je došao i snaga i
život su ponovo započeli.

Ako pogledamo ovo istorijsko
crkveno razdoblje, vidimo opravdanje po

veri, posvećenje po veri, da!
Biblijsko krštenje vernika, da!

Nada u Isusov dolazak, da!

I krštenje Duhom Svetim, da!
Sila, da!

Ali darovi o kojima čitamo u
Delima apostolskim:

govor jezika, prorokovanje, isterivanje
demona, lečenje bolesnika, je nešto

što se izgubilo u Katoličkoj crkvi, a ni
ostale crkve ne grade na tome.

Zašto? Zato što to nije u njihovom
temelju. Iskreno,

njihov temelj je tradicija, a ne Biblija.

Znam da je provokativno reći nešto tako.

Ali možete videti: mi smo još uvek,
i ja sam isto bio, deo toga.

Svi smo mi deo istorije.

Gradili smo na pogrešnom temelju.

Zato danas imamo toliko puno
crkava gde ne vidimo život,

ne vidimo darove i nemamo pravu teologiju.

Zatim je Bog poslao nešto novo:
Pentakost, darove Svetoga Duha.

ulica Azusa, Los Anđelos, 1906,
Simor.

Grupa ljudi se zajedno molila.

Sveti Duh je došao na njih i
darovi su bili obnovljeni

u crkvi - još jednom.
Staviću ovde.

U isto vreme, postojalo je još jedno
probuđenje u Velsu, Evan Roberts.

Predivno probuđenje gde se 100.000
ljudi spasilo u prvih par meseci.

I ljudi su se stvarno pokajali.

To je bilo nešto radikalno. Pozatvarali su
zatvore, pabove i sve.

Ljudi su prestali da kradu i da psuju.

I mnoge stvari su se dogodile tokom
probuđenja u Velsu.

Iz toga, takođe je došla i istina
koja je bila izgubljena.

A to je petovrsna služba.

Kao što čitamo u Delima apostolskim,
ali nikad nije postalo kao u Delima,

jer još uvek imamo, u tim
crkvama, celu kutiju,

sa sveštenicima... Tako
da ta petovrsna služba

nije dobila pravo mesto, kako
čitamo u Delima apostolskim.

Vratiću se na to kasnije. Iz toga
smo dobili Apostolsku crkvu.

U Danskoj imamo pokret, mrežu
koja se zove Apostolska crkva,

koja se temelji na probuđenju u Velsu.

Ovo je crkvena istorija kroz
koju sam vas proveo.

I možemo puno naučiti
iz ove crkvene istorije.

Možemo naučiti zašto činimo
stvari koje činimo danas.

Jer ako pogledamo čitavo okruženje,
kutiju oko života,

i kada pogledamo crkvenu zgradu,

oni (u Delima apostolskim) nisu imali
crkvenu zgradu kakvu mi danas imamo.

Nisu imali nedeljnu službu,
kakvu mi danas imamo.

Nisu imali nedeljni raspored
slavljenja, kakav mi imamo,

gde sve izgleda isto, kao da
smo sve strpali u kutiju.

Oni to nisu imali.

I mnoge stvari su se promenile
u Katoličkoj crkvi.

Dobili smo zgradu, svešenika
i nedeljne sastanke,

sa nedeljnim rasporedom slavljenja,
kakav imamo danas.

To se promenilo. I Katolička crkva
i Luteranska crkva izgledaju isto.

I svaka druga crkva izgleda
kao Luteranska crkva.

Nedeljni sastanak. Naravno,
neki se sastaju subotom.

Nedeljna služba. Nedeljna služba.
Nedeljna služba, crkvena zgrada.

Sve nekako izgleda isto!

Ako putujete svetom danas,
skoro svaka crkva izgleda isto.

Uvek imamo pastora koji
stoji i propoveda Reč.

"U našoj crkvi mi se temeljimo na
Reči, i samo na Reči".

Oni to govore, ali ne razumeju
da čitav temelj na kojem

grade, kada se radi o
strukturi, o zgradi,

kada govorimo o hijerarhiji,
nedeljnom sastanku -

temelj nije Biblija, nego Katolička
crkva od 300. godine, pa nadalje.

I zbog toga, nekako, život je
izvučen iz ljudi.

Jer smo svi mi pozvani da služimo Bogu!

Govoriću o tome u sledećoj lekciji.

Jer smo svi mi pozvani da služimo Boga.

I ako samo dolazimo u zgradu
i slušamo i ne činimo ništa, nekako,

polako iznutra umiremo. I to
je ono što vidimo danas.

Jer tako postavljene crkve ne
mogu ni od koga stvoriti učenika.

Želim da ispričam svedočanstvo
iz mog života.

Ja sam spasen u jednoj od tih kutija.
Došao sam u crkvu i pogledao oko sebe.

I pomislio sam: "To što vidim, to je
je normalni hrišćanski život."

I ja, kao i mnogi drugi, imao sam želju i
čežnju da služim Bogu. I rekao sam:

"OK, kako mogu služiti Bogu?" Gledao sam
okolo razmišljajući - kako da služim Bogu.

"OK, ne znam pevati. Ne mogu
biti deo tima za slavljenje (hora),

jer nemam sluha. OK, želim da
propovedam, ali ne mogu to učiniti,

jer je to mesto već neko zauzeo."

I onda sam postao poslužitelj i pomagao
sam oko praktičnih stvari. Bilo je dobro.

Ali nakon nekoliko godina imao sam želju
za nečim više. Želeo sam da propovedam.

Video sam da je to bila jedina stvar unutar te
crkve koju sam mogao da radim.

I onda sam pitao prijatelja: "Kako bi moglo
da dođe do toga da propovedam?"

I on je rekao da prvo moram vežbati za
to. Počni u Nedeljnoj školi.

Nakon nekoliko godina
možeš postati vođa mladih.

Nakon par godina kao vođa mladih, propo-
vedaćeš jedne nedelje svake godine."

Pogledao sam u svoje ruke i ako bih učinio
sve kako mi je rekao, po tom sistemu,

trebalo bi mi pet godina da uopšte dobijem
šansu da govorim jedne nedelje svake god.

I to je nekako otvorilo moje oči. Odjednom
sam pogledao oko sebe i ostao sam šokiran!

Jer ovde je bilo puno ljudi koji su bili
u biblijskoj školi, koji su poznavali Boga.

Ali gde je tu život? Samo su dolazili
i sedeli u crkvi, ali nisu služili.

I ništa se nije događalo! Uvideo
sam da je tu nešto pogrešno.

I zbog toga smo ja i moja
žena otišli u drugi grad

da pomognemo nekim
drugim ljudima da osnuju crkvu.

U to vreme smo bili mladi i puni žara za
Boga. Nismo imali nikoga iznad sebe.

Tako da smo bili slobodni da učinimo ono
što smo mi hteli da učinimo.

I sećam se: "Sada smo slobodni, da!"
I sećam se da smo trebali da imamo naš

prvi nedeljni sastanak. Rekao sam:
"Šta ćemo učiniti? Ti ćeš da propovedaš.

Ah, ala će biti dobro! Ja ću
voditi sastanak, da, vau!

Ali takođe želimo uzimati i novčane
priloge.

Da, ali ne možemo samo uzeti
novčane priloge, a onda propovedati.

Ne, a šta ako poželimo dobrodošlicu, a onda
otpevamo neke pesme.

I onda damo nekakve informacije, i onda
uzmemo priloge?

I onda još malo pevanja i onda
propovedanje? Da! Učinimo to!"

I bio sam toliko srećan dok nisam pogledao
u papir i video: Ovo nije drugačije!

Ovo je upravo ono iz čega smo izašli.

Ovo moramo da shvatimo. Otišao sam,
jer sam hteo da stvaram učenike.

Hteo sam to da promenim. Ali jedno je bilo
ostaviti stare običaje,

a sasvim drugo isterati te stare
stvari iz mene.

Kao kod Mojsija, nije mu bilo tako
teško izvesti Izraelce iz Egipta.

Ali je bilo teško isterati Egipat iz njih.
Oni su se uvek osvrtali unazad.

I za mene, bio sam spasen, došao sam u
crkvu, pa sam je ostavio za kratko vreme

kasnije. Hteo sam da izgradim nešto novo.
Hteo sam da stvaram učenike. Šta se desilo?

Još jednom se završilo sa starim stvarima.

Završio sam sa nedeljnim sastancima gde
imamo: dobrodošlicu, poneku pesmu,

informacije, priloge, pesme, onda propoved,
i onda sledi pričest.

I izgledalo je isto kao ono
iz čega sam izašao.

Izgledalo je tako daleko od onoga
što vidimo u prvoj crkvi.

Oni nisu imali takav red.

Ali sada, mnogo godina kasnije, u Danskoj,
ja imam takav redosled. Zašto?

Zbog moje crkvene pozadine,
zbog Katoličke crkve.

Nekako se to nastavilo, i svi smo mi deo
te tradicije. I moja priča je

da smo otišli u drugo mesto odatle, i opet
radili na osnivanju crkve.

i svaki put sam naučio malo više.

Ali nekako, nije bilo lako izaći iz te
kutije, iz te tradicije.

Ali na kraju, Bog mi je dao san, i ja sam
iskusio slobodu.

I kada sam iskusio slobodu, mnogo
stvari se promenilo.

I otišli smo u drugi grad, i šta se
tamo desilo je to da...

Bog nas je uveo u pustinju. Izgubili smo
kuću, izgubili smo naš novac.

Moja žena je bila bolesna u to vreme,
ležala je u krevetu, i želeo sam da umrem.

To je bilo pre oko četiri godine.

Bio sam spreman da umrem i govorio sam:
"Bože, gde si?"

Izgubili smo sve u to vreme. Ali kad smo
izgubili sve, našli smo Isusa.

I u to vreme, već 1,5 ili 2 godine,
nisam bio deo neke crkve.

Tako da sam sve mogao da
vidim izvana.

I kada sam sve video izvana,

odjednom sam počeo sve da
posmatram na novi način.

Kao da su se moje naočari skidale sa mene,
i počeo sam da vidim stvari na novi način.

Stvarao se novi život u meni.
I mogu vam ispričati svedočanstvo.

Jednom prilikom, u tom razdoblju,
postio sam 40 dana.

I jednog dana Bog mi je progovorio i
rekao: "Torben", ja sam rekao: "Šta?"

"Idi u Nakskov!" Nakskov je grad na
drugom kraju Danske.

I ja sam znao da je to bio Bog, i otišao sam
kući plačući: "Oh, idemo u Nakskov."

Bilo je tako snažno u meni, tako
da smo otisli u Nakskov.

Otišao sam tamo, molio se i rekao:"Bože,
sad sam ovde, šta želiš od mene da radim?"

I išao sam oko par dana, moleći se i
čekajući na Boga.

U nedelju sam otišao u malu baptističku
crkvu u blizini, i govorio sam tamo.

Znam prijatelja koji je pastor tamo.

I onda mi je došao momak i
i molio sam se za njega.

Imao je problem sa kolenima, i trebalo je
da se operiše sledeće nedelje.

Molio sam se za njega i Bog ga je iscelio.

Mogao je da ide uz i niz stepenice,
bez problema.

Posle sastanka mi je rekao: "Torben, treba
da razgovaram sa tobom." "Da, šta?"

"Kada ti je Bog rekao da dođeš u Nakskov?"

Pogledao sam ga i rekao:

"Prvo popodne dok sam molio na polju,
oko tri sata. Zašto?"

On je rekao: "Torben to je divno. Našao
sam tvoj veb-sajt u ponedeljak,

i takođe sam molio Boga u ponedeljak, utorak
i sredu:

"Bože, pošalji Torbena u Nakskov, da može
da se moli za mene da budem izlečen."

Ja sam rekao: "Šta?" Kada sam to čuo,
pomislio sam:

"Vau! Evo mene na drugom kraju Danske,
molim se. Bog mi je progovorio:

"Idi tamo!" Ja sam otišao tamo, jer se ovaj
momak molio, i on je izlečen.

Rekao sam mojoj ženi, u povratku kući:

"Ovo je ono što želimo! Ovakav život, gde
smo vođeni Svetim Duhom."

Sada imam na stotine ovakvih
svedočanstava.

Kako nas Sveti Duh vodi u svakodnevnom
životu.

Kad sam počeo da izlazim iz ovih kutija,
iz tradicije, odjednom, video sam ko sam -

ja sam taj koji je sveštenik, ja sam ispunjen
Svetim Duhom, ja sam hram.

Bog je mogao da me koristi u svakodn. životu
i to mi je pomoglo da se vratim do Dela.

Svaka osoba sa kojom sam od onda radio i
obučavao je,

dajući joj ovo učenje,
iskusila je isto.

Kada istupe iz te tradicije i mentaliteta,

odjednom će početi da kušaju život o
kojem čitamo u Delima apostolskim.

I to je moje učenje. Mnogo od tog učenja
dolazi iz tog perioda u kojem smo

prošli kroz pustinju i videli stvari na novi
način, i istupili iz te tradicije.

Želim da kažem, od početka - ja volim crkvu.
Ja nisam protiv crkve.

Ali želim da vidim reformaciju. I kao Luter,
Katolička crkva,

kada je Luter počeo da reformiše Katoličku
crkvu, rekli su Martinu Luteru

da je poslat od Satane da uništi crkvu.

Ali mi danas znamo da Martin Luter
nije bilo protiv crkve.

On je samo želeo da je reformiše.
I ja, isto, nisam protiv crkve.

Želim da reformišem crkvu.

Ali moje viđenje crkve se vrlo razlikuje
od ostalih viđenja crkve.

Govorio sam u mnogim crkvama:
pentakostalnim, baptističkim,

sa različitim postavkama. Mogu da govorim
tamo i da to, na neki način, poštujem.

Ali verujem da ako stvarno želimo da budemo
efikasni u stvaranju učenika,

moramo da se vratimo natrag i pogledamo
temelje.

Moramo promeniti temelje.

Ne možeš videti da li je neka crkva zdrava
po tome koliko imaju novca.

Ne možeš videti koliko je crkva dobra
po tome koliko imaju članova,

ili koliko ljudi dolazi nedeljom.

Ne možeš to videti po tome koliko
crkva ima aktivnosti. Ne.

A naročito to ne možeš videti, kao što rekoh
ranije - po tome šta se dešava nedeljom.

Jer nedeljom se svi osmehuju i
i sve izgleda dobro.

Ne, ako želiš da vidiš da li je nešto dobro i
zdravo, videćeš po plodovima.

Da li stvaraju učenike?

Da li ljude vole Isusa i slede Ga, da li su
poslušni Njegovoj Reči, na delima, takođe?

Poslušni Njegovoj Reči. Kada govorimo o
životu sa Isusom,

ne samo nedeljom ujutru, već ponedeljkom,
utorkom, sredom, četvrtkom, itd.

Dakle, ako želiš da vidiš da li je
neka crkva dobra crkva,

posmatraj šta mladi ljudi rade petkom
uveče,

o čemu stariji ljudi pričaju u
sredu popodne,

šta rade ljudi kada su zajedno.

Da li Isus, Božja Reč izlazi iz njihovih
usta ili loše šale?

Ja sam vrlo smeo u ovome što radim
danas, jer ja vidim plodove.

Ljudi postaji Isusovi učenici.
Ljudi napreduju.

I ja želim da vidim reformaciju ovoga.
Želim da vidim reformaciju.

I ja, takođe, verujem da i mnogi sveštenici
žele da vide reformaciju.

Jer sam upoznao mnoge sveštenike
koji, nekako, umiru u ovom sistemu.

Oni započnu, jer žele da stvaraju učenike,
ali završe sa nedeljnim sastankom,

nedeljni sastanak, sastanak sredom,
nedeljni sastanak, i život ode,

i ljudi više ne napreduju i, nekako,
kao da su ubijeni.

I ja sam bio sveštenik na tradicionalan način
i život je otišao iz mene.

Bilo je zaista teško. Ali sada, promenom
načina, mnogo stvari se desilo.

Imam knjigu o tome. Moja knjiga:
"Poslednja reformacija".

Možete je videti na mom veb-sajtu.
Ohrabrujem ljude da pročitaju tu knjigu.

Ako želite zaista da uđete u više detalja,
onda pročitajte moju knjigu "Posled. ref".

Možete je kupiti kao e-knjigu, na Amazonu,
preko veb-sajta, na različitim mestima.

Imam link na mom veb-sajtu
www.thelastreformation.com

gde možete dobiti e-knjigu, ili normalnu
knjigu.

Ohrabrujem vas da je pročitate.
Pročitajte "Poslednju reformaciju",

jer je ovo nešto od istorije kroz koju
sam vas proveo i pokazao vam

zašto radimo to što radimo.

Hoću da kažem, kada govorimo o ovome,
problem nije samo crkveno ustrojstvo,

zašto radimo to što radimo. Problem je,
takođe, naša teologija.

Vidimo da Katolička crkva ima takvu
teologiju u kojoj su izgubili dosta toga.

Onda dolazi opravdanje verom, krštavanje
vernika, osvećenje,

krštenje Svetim Duhom, itd.

Ali Bog nije stvorio ove istine zato

da bi ljudi sedeli svako u svojoj kutiji
sa istinom.

Mnogi danas, posebno u luteranskoj zemlji
kao što je Danska,

veruju: mi smo luteranci. Ne, nije nam
potreban Sveti Duh, jer

mi već sve imamo u luteranskoj crkvi."

Ali ne, nije baš tako. Sve je istina.

Ne kažem da je poslednja stvar
najbolja,

jer Baptistička crkva stvarno može nešto
da nauči od metodista,

kada se radi o posvećenju verom
i svetosti.

Zato ne kažem da je ovo najbolje.
Ne.

Verujem da ono što ćemo videti je da
će sve istine, nekako, doći zajedno.

Ali neće doći do toga da sve ove
velike denominacije

postanu jedno. Ne. Jer to
ne možete uraditi.

I danas vidimo, na neki način, da se dešavaju
lažna probuđenja u kojima mnoge

crkve naginju ka Katoličkoj crkvi, ponovo.

Šokiran sam kako pentakostalni
sveštenici

počinju da naginju ka
Katoličkoj crkvi.

Ka crkvenim ocima, tako oni to zovu.

Nemojte se vraćati toj tradiciji.
Vratite se Bibliji,

Delima apostolskim, umesto ovoga.

Ali oni, opet, nekako, naginju ka
Katoličkoj crkvi.

I to je lažno obnoviteljstvo, to što vidimo
da se dešava sada.

Samo čekajte, desiće se još mnogo više
u najskorijoj budućnosti.

Ali pravo probuđenje je da ljudi izađu
iz ovih kutija.

Da se raspadnu kutije.

Onda ćemo biti ujedinjeni
kao jedan narod.

I ako sretneš ljude na ulicama i u
njihovim domovima,

na njihovim čelima ne piše - pentakostalac
ili baptista. Ne.

Samo ste Isusovi učenici. Verujem da je
to ono što Bog želi da uradimo:

da nas ujedini kao jedan narod, da možemo
učiti i uraditi sve kako treba.

Jer možeš imati istinu,

ali ako imaš samo tu istinu, bez drugih
istina, ti si pogrešio.

Npr., da - jesi opravdan verom, ali Isus nije
rekao - idite i opravdavajte ljude.

Ne, rekao je: idite i načinite ljude mojim
učenicima, tako da me poslušaju.

Da bi Ga slušali, moramo da sahranimo stari
život. Moramo da živimo svetim životom.

Treba da se fokusiramo na večni život.
Potreban nam je Sveti Duh.

Trebaju nam darovi. Sve nam to treba kada
hoćemo da budemo učenici i sleditmo Isusa.

Želim da uzmem primer iz teologije,
koliko loše je ovo.

Ako uzmem 10 dece koji imaju 10 godina
i dam im Bibliju, 4 jevanđelja i Dela.

I zamolim to desetoro dece da pročitaju
četiri jevanđelja i Dela apostolska,

a onda ih pitam - kada će se osoba
krstiti?

Prve nedelje pošto su poverovali? Posle
nekoliko meseci?

Kada su primili neko učenje u crkvi?

Ili posle nekoliko godina, kada budu
osećali da su spremni da budu kršteni?

Ako su deca pročitala Dela apostolska,
pogledaće me i reći će:

ništa od toga. Odmah, istog dana.
Zašto?

Jer je to tako jasno. Jasno je da 10 dece
od deset godina mogu da vide da

svako ko je poverovao, u Delima
apostolskim, krstio se istog dana.

Svako. Svako. Pokajao se i krstio se i
primio Svetog Duha.

Tako je bilo u početku. I to je bilo
tako jasno za to desetoro dece.

Ali ako uzmem petoro vrlo pametnih ljudi
iz svake denominacije,

koji znaju grčki i hebrejski,

i koji su studirali teologiju mnogo godina
i ako ih pitam isto pitanje:

"Kada osoba treba da bude krštena?"

Oni će mi dati pet različitih odgovora.

Zavisi gde su studirali.

I ni jedan odgovora nije istina.
Jer ko od njih krštava

ljude istog dana? Niko od njih.
Zašto?

Zato što to ne staje u njihovu kutuju.

I nekako smo ostavili Reč Božju
bez sile, zbog naše religije,

zbog naših tradicija.

Jer u ovim crkvenim denominacijama,
u njihove kutije ne staje

da se ljudi krste isti dan.

Zato što želimo da se to desi u
crkvi, na sastanku,

i mora biti organizovano.

Zbog toga gubimo silu i gubimo život.

Ali Bog ne potvrđuje našu tradiciju,
On potvrđuje svoju Reč.

Ja sam iskusio krštavanje ljudi istog dana,

da je Sveti Duh tako pao na njih da
su ljudi oko njih odjednom

počeli da govore u jezicima, a da se
niko nije molio za njih. Zašto?

Zato što Bog tako voli! Bog voli svoju Reč!

Bog voli kada Ga slušamo i poštujemo
i činimo šta nam je On rekao da radimo,

a ne ono što nam kaže naša tradicija.

Dakle, vidite, ovi veliki, pametni ljudi
koji znaju grčki i hebrejski,

ne mogu videti šta kaže Reč,
ali desetoro dece mogu videti.

Mi često verujemo da je sve u tradiciji,
u znanju,

da je sve u učenju.

I mnogi ljudi u današnjim crkvama,
širom sveta, misle - ako želim da

služim Boga, samo treba da idem u školu
Biblije. Pogrešno!

U Delima apostolskim, da li su oni išli u
školu Biblije? Ne. Da li su znali Isusa? Da.

Da li su imali puno znanja? Da. Ali, to je bilo
zato što su bili zajedno sa Njim,

ne učenjem u školi Biblije.

Ne kažem da je škola Biblije obavezno
pogrešna, ali problem sa bibl. školom je

što kada završite školu Biblije,

čitate Bibliju kroz druge naočare.

Npr, ako upoznam osobu koja je studirala
teologiju, mogu da vam kažem u šta

ova osoba veruje, bez razgovora sa
tom osobom.

Samo moram znati gde je
ta osoba studirala.

Ako je studirala u Luteranskoj crkvi:
"Oh, ti veruješ to i to..."

Ako je u Metodističkoj: "Ti veruješ to i to."

U Baptističkoj: "Ti veruješ to i to."
Vidite li?

Nekako, kada smo spaseni ili odrastamo,

mi smo spaseni ili odrastamo u crkvenoj
denominaciji, u tom crkvenom uređenju.

Često verujemo da tamo gde smo odrasli
ili započeli, da je to jedina istina.

Jer sve, kako vidimo, izgleda kao da
sve što radimo je istina.

I imamo pametne ljude oko nas koji znaju
Bibliju mnogo bolje od nas.

I zbog toga - to mora biti istina.

Ali zaboravljamo da svako ima pametne
ljude koji znaju Bibliju.

I svi veruju da ono što oni rade je istina.

Ali često to ne možemo videti.
Zato što čitamo kroz ove naočari.

Imam prijatelje koji su luteranci, sveštenika,
i luteranski službenici, koji su vrlo pametni

na mnogo načina, ali kada dođe do krštenja,
oni ne mogu videti.

I kada čitam šta govore...
Da sam učitelj u školi i da oni

imaju zadatak, dao bih im najnižu
ocenu. Zašto?

Zato što je njihova teologija tako loša,
kada se radi o tome.

Na mnogo drugih polja, vrlo su jaki, ali
kada dođe do ovoga, vrlo je loše.

Ali ne mogu videti - zbog njihovih naočara,
ili se plaše da vide.

Jer kada bi odjednom videli i promenili pogled
na krštenje, na primer,

onda će izgubiti svoj posao, svoje prijatelje,
svoj novac.

Izgubiće sve, jer odjednom, nisu više
u kutiji.

Ovo je problem koji nam često smeta
da dođemo do prave teologije

i do poznanja Boga.
Naše kutije. Naše kutije.

Da problem nije u kutijama, sve vreme
bi videli sveštenike

koji čitaju Bibliju i kažu: "Hej,
postao sam baptista!"

Ili baptista koji čita o Svetom Duhu:
"Oh, postao sam pentakostalac!"

Koliko često to viđamo?
Ne vrlo često.

U većini slučajeva, u onome u čemu
si se spasio, u tom crkvenom ustrojstvu,

ono u čemu si rastao, u tome ćeš
nastaviti do kraja svog života.

I veruješ da zato što si tako srećan,
zato što si odrastao u pravoj

crkvenoj denominaciji, imaš istinu
i samo istinu.

Ne verujem da iko ima potpunu istinu.

Verujem da treba da dobijemo po neku istinu
od svake od ovih denominacija,

pre nego dobijemo kompletnu istinu.

Samo da kažem, ne radi se samo
o teologiji.

Zapravo se radi o skidanju
vaših naočara.

Ne želim da raspravljam o teologiji.
Radio sam to ranije.

Ne želim da trošim puno vremena na
diskusije.

Želim da koristim vreme da obučim
ljude i da dam ovakvo učenje,

da bi ljudi mogli da skinu svoje naočari
sa sebe i samo da počnu da čitaju Bibliju

sami, sa Svetim Duhom koji ih uči.

Jer kada to uradite, odjednom: "Vau,
videćete stvari koje niste ranije videli."

Sada znate zašto se moj veb-sajt zove
"Poslednja reformacija.

Imam ovde:
katolički sistem mora pasti i

da nas Bog spoji u jedno pre nego
što Isus dođe ponovo.

"The Last Reformation", to je ime moje
knjige i mog veb-sajta.

To su neka učenja koja ste ovde primili.

Verujem da stojimo pred poslednjom
reformacijom, jer je

Bog, pred našim očima, poslednjih nekoliko
godina, gradio Svoju crkvu

i On želi da skinemo svoje naočari.

On želi da raskinemo sa našim pogrešnim
tradicijama i dođemo u jednostavan,

ali moćan život o kojem čitamo u
Delima apostolskim.

Kao ljudi koji su došli iz Holandije, koji su
želeli da nauče da leče bolesne.

Ja ih nisam mnogo podučavao. Samo smo
uzeli malo kafe, govorili o Isusu,

mnogo drugih stvari i onda sam ih izveo
na ulicu, kao što sam činio

sa mnogim drugim ljudima.

I za 20 minuta, oni su molili za bolesne,
koji su ozdravili.

Nije trebalo mnogo učenja. Ne. Jer ako mi,
nekako, pokažemo taj život,

i učimo ih kako je Isus radio,
možemo biti vrlo efikasni.

Ovo je ono što želim da uradim tokom
ove škole Biblije.

U narednih 19 lekcija,
odvešću vas unazad,

korak po korak, u život o kome čitamo
u Delima apostolskim.

Znam da će biti mnogo pitanja kao:
"A šta sa ovim?

I šta mi da radimo?
A šta sa ovim?"

Kažem: "Polako, korak po korak,
razumećete kasnije."

Ali ono što želim da uradite sada, pre nego
što krenem sa sledećom lekcijom,

želim da uzmete Bibliju,
Dela apostolska,

i onda samo počnite da čitate Dela.
Čitajte Dela apostolska, od početka.

Kada budete čitali Dela apostolska, videćete
tadašnju crkvu.

Onda recite sebi: "Ovo je normalan
hrišćanski život."

"Ovo je normalan hrišćanski život."
Čitajte Dela apostolska.

I recite sebi: "Ovo je normalan hrišćanski
život."

Probajte da zaboravite u kakvom ste okru-
ženju. Zaboravite šta vidite oko sebe.

I nemojte mislite da je to normalno.
Reč Božja,

Dela apostolska su normalan hrišćanski život.

Uzmite Dela apostolska, čitajte.
Ili ako želite više,

naručite moju knjigu "Poslednja reformacija".
Mislim da bi bilo dobro da to imate

i da to pročitate, dok radimo ovu školu
Biblije.

Može vam biti veliki blagoslov.
Inače, želim da vas vidim sledeće nedelje.

Radujem se tome. Sledeće nedelje govoriću
o tome, crtaću malo.

Još ću malo govoriti o sistemu,

o sveštenstvu, o tome da smo svi mi
sveštenici.

I pomoći ću vam da stvorite platformu
u vašem životu, odakle možete rasti.

Jer smo mi na Zapadu izgradili

hrišćanstvo gde je sve u znanju.

Ali nije sve u znanju. Radi se o znanju
i izvršavanju.

Mi često mislimo: "O, samo mi je potrebno
još teologije, više škole Biblije,

treba mi više obrazovanja."

Ali ako pogledate ljude koji su studirali
teologiju mnogo godina,

što su više studirali, za toliko su manje
korisni u Carstvu Božjem,

kada se radi o rastu, isterivanju
demona, lečenju bolesnih,

o tome da se čuje Bog i da se bude
vođen Svetim Duhom.

Jer teologija, nekako, dođe umesto
praktične i jednostavne

poslušnosti prema Reči Božjoj.

To što sam učinio sa ovim parom
iz Holandije je toliko

radikalno, reformističko, oživljavajuće.
Životi su im se potpuno promenili za 20 min.

Rekli su mi da je to tako zadivljujuće,
ali, u isto vreme, tako jednostavno.

Ništa novo, samo smo uradili ono što je Isus
rekao u Luki 10:9.

Idite, lečite bolesne i propovedajte
jevanđelje. "OK, hajde da uradimo!"

Ali često napravimo teologiju od stvari,
umesto samo da ih uradimo.

Ali da bi mi, vi i ja, to radili, potrebna
nam je platforma.

Moramo da shvatimo da Isus želi
da bude deo našeg svakodnevnog života.

Da, pričaću o tome sledeće nedelje.

Bog vas blagoslovio!
Vidimo se sledeće nedelje!