Radikalan plan - kako okončati plastični otpad

Plastika je neverovatna supstanca za ekonomiju, a ujedno i najgora moguća za životnu sredinu, tvrdi preduzetnik Endru Forest. U razgovoru sa ciljem da se pokrene debata, Forest i direktor TED-a Kris Anderson (Chris Anderson) diskutuju o ambicioznom planu da najveće kompanije sveta finansiraju revoluciju u životnoj sredini i tranziciju industrije ka proizvodnji reciklirane plastike, umesto od fosilnih goriva.

Kris Anderson: Dakle,
opsednut si ovim problemom

nekoliko zadnjih godina.

U čemu je problem, tvojim rečima?

Endru Forest: Plastika.

Vrlo prosto.

Naša nesposobnost da je koristimo
kao izvrsnu energetsku robu, što i jeste,

i jednostavno je bacаmo.

KA: I tako vidimo otpad svuda.

U ekstremnom slučaju, izgleda ovako.

Hoću reći, gde je ovo uslikano?

EF: To je sa Filipina,

i znate, postoji mnogo reka,
dame i gospodo,

koje izgledaju tako.

Ovo su Filipini.

Tako je po celoj jugoistočnoj Aziji.

KA: Dakle, plastika se baca u reke,

a otuda, naravno, završava u okeanu.

Hoću reći, očigledno je vidimo na plažama,

ali to nije glavna briga.

Već ono što se u stvari dešava sa njom
u okeanima. Pričajmo o tome.

EF: Okеј, pa, vidite. Hvala, Kris.

Pre četiri godine,

pomislio sam da bi valjalo
da uradim nešto potpuno suludo,

i odlučio sam se za doktorat
u oblasti morske ekologije.

Zastrašujuća činjenica u tome je,

naravno, naučio sam puno o morskom životu,

ali naučio sam više o smrti u moru

i ekstremnim ekološkim pomorima riba,

morskog života, morskih sisara,

biološki vrlo bliskih nama,

koji umiru u milionima, ako ne bilionima
koje ne možemo prebrojati,

u rukama plastike.

KA: Ali ljudi smatraju da je plastika
ružna ali stabilna. Zar ne?

Baciš nešto u okean. „Biće tu zauvek.
Ne može nauditi, je li tako?“

EF: Vidiš, Kris, to je neverovatna
supstanca stvorena za ekonomiju.

To je najgora moguća supstanca
za životnu sredinu.

Najgora osobina plastike je da,
čim dospe u životnu sredinu,

počne da se raspada.

Nikada ne prestaje da bude plastika.

Rastvara se sve sitnije i sitnije,

i naučno otkriće u ovome je, Kris,

a poznato je u morskoj ekologiji
već nekoliko godina,

ali će se proširiti i na ljude.

Svesni smo da nanoplastika,
vrlo, vrlo male čestice plastike,

noseći svoj negativan naboj,
mogu da uđu kroz pore na koži.

To nisu loše vesti.

Loša vest je da prolaze
direktno kroz moždano-krvnu barijeru,

zaštitni sloj koji nam štiti mozak.

Mozak je amorfna, mokra masa
puna sitnih električnih naboja.

Dodaj tome negativnu česticu,

pogotovo negativnu česticu
koja može da nosi patogene -

i imaš negativni naboj koji privlači
pozitivno naelektrisane elemente,

kao što su patogeni, toksini, živa, olovo.

To je najnovije naučno otkriće
koje ćemo videti u narednih 12 meseci.

KA: Već si mi rekao da ima
oko 600 plastičnih kesa

na svaku ribu ove veličine
u okeanu, ili tako nešto.

A one se raspadaju, i biće ih još više,

a posledice nismo još
ni počeli da uočavamo.

EF: Ne, zaista još nismo.

Fondacija Elen Mekartur,
grupa izuzetno dobrih naučnika -

sarađujemo već neko vreme.

Proverio sam njihov rad u potpunosti.

Oni tvrde da će biti
jedna tona plastike, Kris,

na svake tri tone ribe do, ne 2050. -

zaista postajem netrpeljiv
kad govore o 2050. - u pitanju je 2025.

To je tu, iza ćoška. To je tu i sad.

Ne treba ti tona plastike
da potpuno uništiš morski život.

Manje od toga će odraditi posao.

Ovo moramo hitno da zaustavimo.
Nemamo više vremena.

KA: Okej, imaš ideju kako da to obustaviš,
i prilaziš ovom problemu

ne kao tipičan zagovornik
za zaštitu sredine, čini mi se,

već kao biznismen,
kao preduzetnik, koji je živeo -

proveo si život razmišljajući
o globalnim ekonomskim sistemima

i njihovom funkcionisanju.

I ako sam dobro razumeo,

tvoja ideja zavisi od heroja
koji izgledaju ovako.

Čime se ona bavi?

EF: Ona je, Kris, sakupljač otpada.

Bilo je oko 15, 20 miliona
sakupljača otpada poput nje,

dok Kina nije prestala
da uzima svačiji otpad.

Cena plastike, ionako malena, je pala.

Što je dovelo da ljudi poput nje,

koji sada - ona je dete
koje treba da pohađa školu.

Trebalo bi da bude u školi.

To je vrlo slično ropstvu.

Moja ćerka Grejs i ja smo sreli
na stotine ljudi poput nje.

KA: Ima i mnogo odraslih,
bukvalno milioni širom sveta,

i u nekim industrijama,

oni su u stvari odgovorni što, na primer,

ne vidimo gomile metalnog otpada u svetu.

EF: Upravo tako.

Ova devojčica je, u stvari,
heroj životne sredine.

Ona je konkurencija
velikoj petrohemijskoj fabrici

koja je odmah pored,

petrohemijskoj fabrici
vrednoj tri i po milijarde dolara.

U tome je problem.

Imamo više nafte i gasa
u plastici i na deponijama

nego što imamo ukupno rezervi
nafte i gasa u SAD-u.

Tako da, ona je heroj.

A ovako izgleda deponija, dame i gospodo,

i to je sve sama nafta i gas.

KA: Tu je ogromna,
potencijalno zaključana vrednost,

od koje bi svetski sakupljači otpada,
kada bi mogli, živeli.

Ali zašto ne mogu?

EF: Jer smo sebi usadili

cenu plastike od fosilnih goriva,

koja je tik ispod cene koja je dovoljna

da se ekonomski i profitabilno
reciklira plastika od plastike.

Vidite, sva plastika je sagrađena
od jedinica nafte i gasa.

Plastika je 100 posto polimer,
odnosno 100 posto nafta i gas.

A znate da imamo
dovoljno plastike na svetu

za sve naše potrebe.

Kada recikliramo plastiku,

ako ne možemo reciklirati jeftinije
od plastike od fosilnih goriva,

onda, naravno, svet nastavlja
sa plastikom od fosilnih goriva.

KA: To je osnovni problem,

cena reciklirane plastike
je najčešće skuplja

od cene kada kupujemo
svežu plastiku od nafte.

To je osnovni problem.

EF: Sitna ispravka pravila, Kris.

Ja sam trgovac,

razumem da smo imali
otpad metala i gvožđa

i komade bakra rasute po selima,

pogotovo u zemljama u razvoju.

Ljudi su spoznali da poseduje vrednost.

Da je vredan komad, a ne otpad.

Sada su sela, gradovi i ulice čisti,

sada ne zapinjemo
za otpad bakra ili gvožđa,

jer imaju vrednost i recikliraju se.

KA: Šta je onda tvoja ideja,
kako da promenimo to kod plastike?

EF: Okej, pa, Kris,

većinu vremena provedenog u radu
na doktoratu, bavio sam se istraživanjem.

A dobra stvar kada ste biznismen
koji solidno posluje

je da ljudi žele da vas vide.

Drugi biznismeni,

čak i kada su pomalo kao divlja zver
u zoo-vrtu koju bi rado videli,

reći će, da, okej, svi hoćemo
da upoznamo Tvigija Foresta.

Kada ste već tu,

možete ih ispitati.

Bio sam kod većine naftnih kompanija
i proizvođača robe široke potrošnje

u svetu,

i postoji istinska volja za promenom.

Hoću reći, ima nekolicina dinosaurusa

koji će se nadati najboljem
a ne činiti ništa,

ali postoji istinska volja za promenom.

Diskutovao sam o tome
da sedam i po milijardi ljudi na svetu

ne zaslužuje da im plastika
uništi životnu sredinu,

da okeani osiromaše
ili se uništi morski život zbog plastike.

Kad krenete tim lancem,

a postoji na desetine hiljada brendova
od kojih svi kupujemo gomile proizvoda,

ali postoji svega stotinak
krupnih proizvođača smole,

velikih petrohemijskih fabrika,

koje proizvode svu plastiku
za jednokratnu upotrebu.

KA: Dakle, sto kompanija

su u osnovi ovog lanca ishrane, takoreći.

EF: Da.

KA: I šta želiš
da tih sto kompanija učini?

EF: Okej, treba samo da podignu vrednost

osnovne sirovine za proizvodnju
plastike od nafte i gasa,

koju sam imenovao „loša plastika“,

da podignu tu vrednost,

tako da se proširi na brendove
i na nas, kupce.

Jedva ćemo uočiti poskupljenje šolje kafe

ili koka-kole ili pepsija, ili bilo čega.

KA: Otprilike cent više?

EF: Manje. Četvrt centa, pola centa.

Apsolutno minimalno.

A to dalje čini

da svaki komadić plastike u svetu
dobija vrednost.

Tamo gde je najviše otpada,

recimo, u jugoistočnoj Aziji, u Indiji,

tu je najveće bogatstvo.

KA: Okej, čini se da je ovo dvostrano.

Sa jedne strane, ako naplate više,

a ostave taj ostatak i uplate gde?

Fond koji neko vodi

da se bavi ovim problemom, je li tako?

Za šta će se koristiti novac
koji dodatno naplate?

EF: Kad razgovaram
sa zaista velikim biznisima,

i kažem: „Vidite, treba
da se promenite, i to vrlo brzo,“

kolutaju očima od dosade,

sem ako kažem: „I dobro je za biznis.“

„Okej, sad te slušam, Endru.“

Pa kažem: „Ovako, treba da date prilog

fondu za zaštitu životne sredine
i industrijsku tranziciju.

Tokom dve ili tri godine,
cela globalna industrija plastike

može da pređe sa sirovina
od fosilnih goriva

ka sirovini od plastike.

Tehnologija postoji.

Dokazano je.“

Stvorio sam dve multimilijarderske
operacije od ničega,

spoznajom da se tehnologija
može prilagoditi.

Vidim bar desetak tehnologija u plastici
koje se bave svim vrstama plastike.

Kada te tehnologije imaju ekonomsku maržu,

a ovim je dobijaju,

otuda će opšta javnost dobijati plastiku,

od postojeće plastike.

KA: Dakle, svakom prodajom
izvorne plastike, donira se novac u fond

koji se u osnovi koristi
za tranziciju industrije

i za početak plaćanja za stvari
poput čišćenja i drugih delova.

EF: Svakako. Svakako.

KA: Ima i neverovatnu dodatnu vrednost,
koja je možda i glavna,

stvaranje tržišta.

Iznenada reciklirana plastika postaje

ogroman biznis koji može
pokrenuti milione ljudi širom sveta

da nađu posao u sakupljanju.

EF: Da, upravo tako.

Dakle, potrebno je samo, ako su cene
plastike od fosilnih goriva tu,

a cene reciklirane plastike ovde.

Zameniš ih.

Pa je reciklirana plastika jeftinija.

Najviše mi se dopada ovde, Kris,

bacimo u prirodu
300, 350 miliona tona plastike.

Po računici samih naftnih kompanija,

porašće na 500 miliona tona.

Ovaj problem se povećava.

Ali svaka tona je polimer.

Polimer košta 1000, 1500 dolara po toni.

To je pola biliona dolara
koji mogu pokrenuti biznis

i stvoriti poslove, prilike
i bogatstvo širom sveta,

naročito među najsiromašnijima.

A ipak, mi ih bacamo.

KA: Ovim bi se velikim kompanijama
omogućilo da ulažu u fabrike za reciklažu

bukvalno širom sveta -

EF: Širom sveta.

Jer tehnologija ima nisku cenu kapitala,

možete je staviti na smetlištu,
u podrumu velikog hotela,

deponiji smeća, svugde,
pretvoriti otpad u smolu.

KA: Sada, ti si filantrop,

i spreman si da uložiš
deo svog novca u ovo.

Koja je uloga filantropije
u ovom projektu?

EF: Smatram da treba da ubacimo
40 do 50 miliona dolara

za početak,

a onda treba da budemo
potpuno transparentni

kako bi svi mogli da vide šta se dešava.

Od proizvođača smole
do brenda i potrošača,

svi treba da vide ko učestvuje u igri,

ko štiti Zemlju, a kome nije stalo.

To bi koštalo oko milion dolara sedmično,

i to treba da garantujemo na pet godina.

Ukupno doprinosi oko
300 miliona dolara.

KA: Au.

Sada -

(Aplauz)

Razgovarao si sa drugim kompanijama
u svetu poput Koka-kole,

koje su voljne ovo da urade,
voljne su plate veću cenu,

voleli bi da plate veću cenu,

samo da je fer.

EF: Da, fer je.

Dakle, Koka-kola ne bi volela
da Pepsi učestvuje,

sem kada bi ceo svet znao
da Pepsi ne učestvuje.

Onda ih ne bi bilo briga.

Takva je transparentnost tržišta

da, ako ljudi pokušaju da prevare sistem,

tržište to može videti,
potrošači mogu videti.

Potrošači žele da učestvuju.

Nas sedam i po milijardi.

Ne želimo da nam svet uništi
stotinu kompanija.

KA: Pa, reci nam, kazao si
šta kompanije mogu da urade

i šta si ti voljan da uradiš.

Šta slušaoci mogu da urade?

EF: Okej, želeo bih da svi,

širom sveta,

posete sajt noplasticwaste.org.

Kontaktirate sa nekim od stotinu
proizvođačima smole u vašoj oblasti.

Biće bar jedan

od koga vas deli jedan mejl,
tvit ili telefonski poziv,

i recite im da biste želeli
da doniraju u fond

kojim industrija može da upravlja
ili Svetska banka.

Sakupiće se desetine milijardi
dolara godišnje

da biste mogli da pređete na industriju
koja koristi svu plastiku od plastike,

ne od fosilnih goriva.

To nam ne treba. Loše je. Ovo je dobro.

I možemo da očistimo životnu sredinu.

Imamo dovoljno kapitala tu,

imamo desetine milijardi
dolara godišnje, Kris,

da očistimo životnu sredinu.

KA: Ti se baviš reciklažom.

Zar ti ovo ne predstavlja
konflikt interesa,

ili pak, veliku poslovnu priliku?

EF: Da, vidi, ja se bavim gvožđem,

i takmičim se sa otpadnim metalom,

zato nemate nigde otpada
na koji biste se sapleli,

ili posekli prst,

jer se sakuplja.

KA: Ovo ti nije izgovor
da pokreneš biznis reciklaže plastike.

EF: Ne, navijaću za razvoj ovoga.

Ovo će biti internet plastičnog otpada.

Ovo će biti industrija naglog procvata
koja će se proširiti svetom,

a naročito gde je siromaštvo zastupljeno
jer tu ima najviše otpada,

a to je sirovina.

Tako da ću da navijam i stojim po strani.

KA: Tvigi, u eri smo

kada mnogo ljudi širom sveta
čekaju na novu, regenerativnu ekonomiju,

da se ovi veliki proizvodni lanci,
ove velike industrije,

promene iz korena.

Ovo mi se čini kao džinovska ideja,

i trebaće ti puno ljudi
da usput navijaju za tebe

da bi ovo uspelo.

Hvala što si ovo podelio sa nama.

EF: Hvala puno. Hvala, Kris.

(Aplauz)