12. lekcija - Biti vođen Svetim Duhom - Pionir škola

www.TheLastReformation.com
Sveti Duh je bio važan deo prve crkve. On je bio taj koji im je govorio šta treba da rade. On je bio taj koji ih je vodio. Sa Njim su iskusili Božju silu u svojim životima.
Svideće vam se ova lekcija gde Torben priča o mnogim snažnim svedočenjima o tome kako mi danas možemo biti vođeni Svetim Duhom. On nam, takođe, daje praktične savete o tome kako mi možemo živeti život o kom čitamo u Delima apostolskim. Život vođen Svetim Duhom.

Danas ću pričati o Svetom Duhu i kako
to izgleda - biti vođen Svetim Duhom.

Ako postoji nešto o čemu volim da pričam,
ako postoji nešto oko čega sam uzbuđen,

onda je taj deo - biti vođen Svetim
Duhom. U Delima apostolskim,

u prvoj crkvi, videli ste da je Sveti Duh
bio aktivni deo crkve. Sveti Duh je

bio taj ko je delovao u prvim učenicima.
On ih je vodio. I On

želi da bude deo našeg života i naših
crkava danas. Čuo sam nekoga kako kaže

da kada bi Sveti Duh napustio današnje
crkve, 90% svih aktivnosti bi se nastavilo kao da se

ništa nije desilo. I verujem da ima nešto u tome.
Videćete to u ovom

učenju. Podeliću sa vama puno divnih
svedočenja kako možemo biti vođeni

Svetim Duhom danas, kako Bog deluje
preko svog Duha. I takođe ću vam dati

neka praktična oruđa koja možete upotrebiti
u svom životu, tako da i vaš život može biti vođen

Svetim Duhom, tačno onako kako čitamo
u Delima apostolskim. Bog vas blagoslovio.

Dobrodošli na Pionir školu. Ovo je lekcija
broj 12 od 20. Danas su govoriti

o tome - biti vođen Svetim Duhom.
Govoriću o tome kako izgleda koračati

Duhom, kako je to - slušati Duha i
biti vođen Svetim Duhom.

I ja volim da podučavam o ovim stvarima,
jer preko nekoliko godina, ja i moja porodica,

okusili smo to - šta Bog ima za nas,
kada se radi o tome - biti vođen Svetim Duhom.

Kada smo to okusili, pogledali smo se i rekli:
to je ono što želimo. Mi želimo ovaj život. Jer,

biti vođen Svetim Duhom - to je ono o čemu
se radi, i mnogo je više nego samo

doći u crkvu nedeljom. Verujem da mnogi
ljudi imaju ideju da je Biblija rekla

da možeš hoditi telom i možeš hoditi
Duhom. Hodati telom

je živeti u grehu. U tome se slažemo.
Ali onda mislimo da je hoditi Duhom

suprotno od života u grehu. To je samo -
nemoj činiti greh. Sada sam ja fina osoba, ja

ne činim greh, ne živim u grehu i dolazim
u crkvu nedeljom, i živim svoj svakodnevni život

pokušavajući da ne uradim mnogo stvari,
i dolazim u crkvu nedeljom.

Ali biti vođen Duhom je mnogo više od
stajanja mirno, ne grešiti i dolaziti

u crkvu nedeljom. Biti vođen Duhom znači
voditi natprirodni život. To znači: koračati

Duhom, znači ići od jednog mesta na drugo,
ne znači samo stajati mirno i

i ne činiti greh. Znači - živeti uzbudljiv život
u kome nas Sveti Duh vodi u svakodnevnom

životu. Dobićete ukus toga, jer ću u
ovom učenju izneti

mnogo zadivljujućih svedočanstava,
a onda, na kraju, daću vam neka praktična

oruđa koja vam mogu pomoći da počnete
da koračate sa Duhom i da živite život.

Pre nego što počnem, želim da se pomolim,
onda ću uzeti neka pitanja proizašla iz prošlog učenja.

Onda ćemo nastaviti i pogledati
šta znači - biti vođen

Duhom. Bože, hvala Ti za ovaj dan. Hvala Ti za
ovo učenje. Bože, molim Te da mi pomogneš da
podelim ovu reč.

Molim se da ovo bude otkrovenje za sve koji
pogledaju ovo učenje, da im

otvori oči i da im pomogne da žive život
o kom čitamo u Delima apostolskim.

Da oni žive život vođen Svetim Duhom,
u svakodnevnom životu, Bože.

Bože, hvala Ti, jer je ovo nešto što imaš
za svakoga od nas. Pomozi mi da podelim

ovu reč i dođi sa svojim Duhom i otvori
nam oči, Bože. U ime Isusa. Amin.

OK, govorio sam o pokajanju, krštenju
u vodi i krštenju Svetim

Duhom. Ovo je deo spasenja. Sve je deo
toga da se bude spasen. Kada je Petar ustao

i rekao: Pokajte se, krstite se u vodi za
oproštenje vaših greha i

primićete Svetog Duha, onda je rekao:
Ovo obećanje je za vas i vašu decu i

za sve koje će Bog dozvati. Koje obećanje?
Obećanje Novog saveza.

Obećanje o kojem je govorio prorok
Joel, obećanje o kojem je govorio

prorok Jezekilj, obećanje preko Jeremije,
obećanje od starih proroka - da će jednog dana

Bog načiniti novi savez sa Svojim narodom,
savez po kojem će On staviti

novo srce unutar nas i dati nam novi duh,
tako da možemo hoditi u Njegovom liku,

da možemo koračati sa Njim. To obećanje,
rekao je, ima veze sa sve te tri stvari.

Sveti Duh je kao kraj svega toga, kao
ispunjenje toga, novi Duh. Nije kao da se

ti spaseš - pokaješ se, krstiš u vodi i - da!
spasen si, a ako želiš

Svetog Duha, kao nešto ekstra, možeš
reći: "Da" tome. Ne, sve je deo

spasenja. O tome sam učio proteklih
dana. Dobio sam dosta

reakcija na prethodno učenje o krštenju
Svetim Duhom. Zaista dobre reakcije.

Jedan od imejlova je bio ovaj: "Zdravo
Torben. Čekao sam na ovu temu

tokom cele Pionir škole, od kad mi se
Bog otkrio u pentakostalnoj

crkvi. Želim da budem kršten Svetim
Duhom. Ali u naše vreme se čini da se

krštenje Svetim Duhom dešava retko. Zašto?
Naročito tokom škole Biblije, Bog mi je

otvorio oči. I još uvek postoji pitanje:
Zašto je u Delima apostolskim tako jednostavno

biti kršten Svetim Duhom, ali je danas tako
komplikovano, kada se poredi sa Delima

apostolskim? Znam braću koja su služila
Boga više od deset godina i molili za

krštenje Svetim Duhom tokom svih tih
godina, ali ga još uvek nisu dobili.

Oni su članovi crkve i kršteni su vodom.
Meni, lično, nedostaje ta sila

Boga u mom životu. Bog te blagoslovio."
Zašto je to tako? Zašto je tako jednostavno

u Delima apostolskim, a tako teško danas?
Odgovor... pokušavao sam da ga dam

tokom cele Pionir škole, odgovor je
- naše religiozne naočari. Imamo mnogo

učenja danas koja nisu zasnovana na
Božjoj Reči, već na tradiciji. Imamo

mnogo pogrešnih doktrina i imamo mnogo
strahova. U isto vreme, mi zasnivamo našu doktrinu

na našem iskustvu umesto na onome što kaže
Reč. I to je ono što sam rekao kada se radi o

lečenju, kada se radi o svim drugim stvarima
u koje smo gledali tokom Pionir škole -

da je potrebno da se vratimo jednostavnom životu
o kojem čitamo u Delima apostolskim. Imamo

mnogo teologije, mnogo znanja, ali nema toliko
mnogo života. Zašto? Zato što znanje

komplikuje stvari. Jedan primer je ono što
čitamo ovde. Ti ljudi su molili

Boga tokom deset godina i nisu ga primili.
Prošli put sam govorio o svojoj supruzi,

kada je ona imala 11 godina, samo je ušla,
molila jednostavnu molitvu: "Bože, molim

Te da mi daš Svetog Duha" i momentalno
je bila krštena Svetim

Duhom i počela je da govori jezicima.
Molila je jednu molitvu u veri, kao dete.

Moramo biti kao deca. Ne radi se o tome:
molitva, molitva, molitva deset godina.

Radi se o jednostavnoj veri. Ne moraš da
se moliš deset godina da bi dobio. Ne.

Mislim da je tim ljudima bilo potrebno, umesto
da se mole, mole, mole, bilo im je

potrebno učeništvo i bilo je potrebno da
otvore oči i da isteraju pogrešnu doktrinu

iz svojih života. Kada bih ih sreo, ne bih im
rekao: Nastavite da se molite još deset godina.

Rekao bih: Hajde da sednemo i da porazgovaramo.
I onda da prođemo kroz to šta kaže Reč.
Jeste li se pokajali?

Izgleda da jesu. Jeste li se krstili u vodi? Jesu.
I onda bismo pričali

o krštenju Svetim Duhom. I seo bih sa njima i
objasnio im o čemu se tu radi.

To je ono što nam je potrebno - učeništvo.
Opet, mogu da dođem u crkvu, da dođem na

sastanak. Mogu da pričam za propovedaonicom
i deset ljudi mogu da dođu kod mene, ja bih

se molio i petoro bi se krstilo Svetim Duhom ovako -
odmah. I onda mogu da odem tamo i

samo bi petoro bilo kršteno Svetim Duhom.
Zašto ostalih petoro nije

kršteno Svetim Duhom? Zato što se radi o
učeništvu. Radi se o tome da se uzmu

ljudi odatle gde se nalaze sada i da im se
pomogne da načine sledeći korak.

Neki od njih se možda nisu pokajali.
Neki nisu bili kršteni u vodi i potrebno je

da se nečim pozabave pre nego što
Ga prime.

Nekima je potrebno samo da izbace
strah iz svog života. To je ono što želim.

Želim da se fokusiramo na učeništvo. Umesto samo da imamo sastanak i da govorimo sa propovedaonice,

i onda očekujemo da se sve desi, treba da uzmemo
ljude sa tog mesta gde se nalaze, da sednemo

sa njima, da prođemo kroz Reč i da pričamo
sa njima. Druga žena je pisala

ovo: "Imala sam teškoće da primim
Svetog Duha. Bilo mi je potrebno oslobođenje."

Neko je razgovarao sa njom i ona je spalila
svoje stare knjige, mnogo

Nju ejdž stvari je imala. Dvoje ljudi se molilo
za nju i bila je oslobođena. "Posle 15 minuta,"

piše ona, "bila sam u kolima i vozila se kući
i počela sam da slavim Boga

na engleskom jeziku, i onda je jezik samo
počeo da teče kroz mene. Zaustavila sam kola,

dok sam uživala u celom tom iskustvu." Ovde imamo
ženu koja je pisala. Ona, takođe,

nije primila Svetog Duha brzo. Ali neko ju je
podučio. Neko je

seo sa njom, razgovarao sa njom i ona je
razumela. Imala je neke knjige, nešto od

čega se nije okrenula. Kada se okrenula od
toga, u isto vreme se

oslobodila demona. Kada se to desilo,
Sveti Duh je došao momentalno.

Samo je izletelo iz nje. Kao moja supruga.
Ona nije imala toliko toga da se oslobađa,

bila je devojčica, pa je samo molila jednostavnu
molitvu. Ova žena je imala nešto za šta je bilo

potrebno da se pokaje, ali kada je to uradila,
samo je slavila Boga u kolima

i došlo je odmah. Želim da kažem: Ako
još uvek to nemate, potrebno je...

da, naravno, treba da se molite Bogu u veri.
Ali ono što nam je, takođe, potrebno je učeništvo.

Ono što nam treba je da se vratimo:
prvi korak, drugi korak, treći korak.

Drugi mi piše: "Molim se za krštenje Svetim Duhom
od petka, ali to još uvek nisam

doživeo. Nažalost, nema nikoga oko mene,
u mom gradu, ko uči o ovome,

pa se nadam da ćeš mi pomoći."
Nekada je potrebno da uradimo nešto

vanredno da bi Ga dobili. Ono što mislim je,
u Delima apostolskim, glava 8, ljudi u Samariji

još nisu bili primili Svetog Duha i kada su
apostoli u Jerusalimu čuli za to,

otputovali su tamo da bi položili ruke na
njih da bi mogli da Ga prime. I ono što je

potrebno danas, često, je da uskočimo u
kola i da odemo. Da odemo nekome ko nije

bio sa vama sve vreme. Idite u drugu crkvu,
nađite druge ljude, nađite neke ljude koji

Ga imaju, koji znaju za to i pustite da se
mole za vas. Zato što je ovo obećanje za vas,

ovo obećanje je za vašu decu. Ovo obećanje
je za sve koje Bog dozove.

OK. Govoriću o tome kako je biti vođen
Svetim Duhom. Volim ceo ovaj deo

- biti vođen Svetim Duhom. Mogu da podelim
mnogo svedočanstava o tome kako je biti vođen

Svetim Duhom. Sledeći put ću
snimiti lekciju

Pionir škole mesec dana posle Božića.
Za mesec dana ću doći sa

sledećim učenjem. Sačekaćemo mesec dana,
zato što sledeće nedelje ja i moja porodica

idemo u Južnu Afriku. I kao i mnoge druge
stvari, i ovo, takođe, ima veze sa time da se

bude vođen Svetim Duhom. Mislim da sve
što radimo treba da ima veze sa time - biti vođen

Svetim Duhom. To je naš život. Ako kupujemo
kola, kada se selimo sa jednog mesta na drugo.

Vidimo da je Bog u tome i da nas Bog vodi
Svojim Svetim Duhom. Razlog zbog kojeg

idemo u Južnu Afriku je zato što smo
pre nekoliko meseci bili na misiji u

Poljskoj. Sedeo sam u kolima i vozio
i na putu u Poljsku, moja supruga je

sedela kraj mene, pogledala me je i
rekla: "Torben, ima nešto o čemu sam

pričala sa Bogom, ali nisam tebi rekla."
Ja sam je gledao i

rekao: "O čemu si pričala sa Bogom, a
da nisi meni rekla?" Bio sam znatiželjan.

Šta je to? Rekla je: "Govorila sam sa Bogom
da želim da odem negde za Božić.

Ne želim da budem u kući ove godine.
Stres oko Božića i pokloni, i sve stvari

koje dolaze sa Božićem. Želim da odem,
da imamo neki odmor kao porodica,

a da u isto vreme služimo Bogu, da
učinimo nešto sa svrhom." Pogledao sam je

i rekao: "Da, i ja to želim, otvoren sam za
to." Došlo je kao veliko iznenađenje, jer je

to bilo prvi put da je rekla nešto tako,
oko Božića i da hoće da ode negde.

Bio sam otvoren za to, ali sam rekao:
"Ali, ali, ali... ko će nas pozvati za

Božić?" Jer svaka crkva, svaka osoba koju
znam... svi zatvaraju zbog Božića,

jer je sve u vezi sa Božićem, poklonima
i svim tim stvarima. Niko ne održava

sastanke. Ko će da pozove nas? Rekao sam joj to.
Ali sam bio otvoren. Predali smo to

Bogu i pomolili se. Dva sata kasnije,
bili smo u Poljskoj i ja sam

proveravao svoj imejl i tamo je bio imejl
iz Južne Afrike. Jedan čovek je pisao:

"Zdravo Torben. Želim da pozovem tebe
i tvoju porodicu u Južnu Afriku, Kejptaun,

dve nedelje u decembru. Dođi, opusti se,
uzmi odmor, plivaj u našem bazenu, i

održi sastanke sa nama i obuči nas.
Da li to želiš? Ja sam bio, kao - Vau!

Da! Želim to! Rekli smo tome - da,
i dugo nisam od njega ništa čuo.

Kasnije mi je poslao nešto novca.
Samo je napisao: "Sada sam poslao novac,

sve je OK. Poslao je dosta novca, jer
košta dosta da pet osoba

uđe u avion u Danskoj i odleti do Južne
Afrike, u Kejptaun. On je platio sve.

I tako sledeće nedelje idemo u Južnu
Afriku, u Kejptaun. I sviđa mi se to,

jer mi ne idemo tamo zato što je
moja supruga molila molitvu. Ne idemo

tamo zato što nas je on pozvao. Mi ne
idemo tamo zato što je on platio za nas
da odemo tamo. Mi idemo tamo

zato što nas je Bog poslao. Moja žena
se molila jer ju je Sveti Duh vodio da se moli za ovo.

I mi znamo, ako se molimo saglasno Božjoj volji,
već smo primili ono za šta smo se

molili. To je bilo nešto što je Bog stavio u
Lene da se moli. Bog je delovao u njoj i

ona se u isto vreme molila, kao što je Bog
delovao u tom čoveku u Južnoj Africi koga

još uvek nismo videli. Bog mu je rekao da nas pozove i on nam je dao novac da bi mogli tamo da odemo.

I kada smo tamo, kao i mnoge druge stvari,
tamo smo - tačno tamo

gde smo pozvani da budemo, tačno tamo
gde Bog želi da budemo. Nismo tamo

slučajno. Nismo tamo zato što smo svojom
slobodnom voljom izabrali da odemo tamo.

Tamo smo zato što nas je Bog odveo tamo.
Zato što nas je Sveti Duh poslao. Imam mnogo

ovakvih priča, mnogo svedočanstava u
kojima možete čuti kako Sveti Duh

vodi, kako Sveti Duh deluje. I želim da kažem
da sve što danas radimo, mogu da kažem -

svaku veliku stvar, ne govorim o odlasku u
prodavnicu da kupimo

hranu i u koje vreme treba da ustanemo
iz kreveta, već svaku veliku stvar,

kao - Bože, šta ćemo da uradimo sa ovim?
Kako da upotrebimo naš novac? Šta sa

Pionir školom? Šta sa učenjem? Šta sa
ovim pozivom? Šta sa

knjigama? Šta želiš da učinimo? Mogu
da kažem da Bog vodi Svojim Duhom.

Vrlo sam uzbuđen u vezi sa celom ovom stvari -
biti vođen Svetim Duhom. Ubrzo ću ispričati

mnogo svedočanstava. Sada treba da nastavimo
i treba da uradimo ono što uvek radimo

kada se radi o teologiji i učenju.
Treba da gledamo u Isusa.

Počeću tako što ću gledati u Isusa, kada se radi
o Svetom Duhu. Želim da kažem,

naravno, Sveti Duh je bio deo Isusovog života
od početka. Bio je začet

Svetim Duhom. Dakle, Sveti Duh je bio tamo
od početka. Ali, u isto vreme, ako što sam rekao,

bilo je potrebno da Isus bude kršten Svetim Duhom.
Kada ga je Jovan krstio, Sveti Duh

je došao na Njega. Možemo o tome čitati u
Luki 3. Pošto je Isus bio kršten

Svetim Duhom, čitamo u Luki 4: "Isus, pun
Svetog Duha, vratio se sa Jordana

i odvede ga Duh u pustinju, i četrdeset dana,
kuša ga đavo."

Čitamo ovde da je Isus, pošto je bio kršten
Svetim Duhom, bio pun Svetog

Duha, i kada je bio pun Svetog Duha,
čitamo da je bio odveden Duhom.

Odveden je u pustinju gde je bio kušan.
Želim da kažem - kada

se krstite Svetim Duhom, iskusićete da
ste puni

Svetog Duha. Krštenje Svetim Duhom
je nešto što se dešava samo

jednom u vašem životu. To je kada
primite Svetog Duha. Ali Biblija, takođe, kaže,

pogledaćemo to, da mi treba da... ne da se napijemo
alkohola i da uradimo druge stvari,

već da se ispunjavamo Svetim Duhom. Efescima 5:18
to kaže. Dakle, kada smo primili Svetog Duha,

mi, takođe, moramo da učinimo nešto da živimo
u tome. I to ima veze sa životom blisko sa Bogom,

jer kada provodimo vreme sa Bogom, kada se
dosta molimo u jezicima, kada služimo Bogu,

kada tako živimo, iskusićemo da se
ispunjavamo Duhom. Ono što ovde želim da

istaknem je da je Isus bio ispunjen Svetim
Duhom i, takođe, da je bio vođen

Duhom. Prvo gde je bio vođen Duhom je
bila pustinja, gde Ga je

kušao Satana. I kada je izašao iz toga,
čitamo ove reči:

"I Isus se vratio u sili Duha u Galileju,
i glas o Njemu ode

po svom onom kraju." Pošto je
Isus bio kušan od strane Satane 40 dana,

kada je izašao odatle, vratio se u sili
Svetoga Duha. Verujem

da ima nešto u ove tri reči, kao što
imam ovde. To je moje lično iskustvo,

takođe. Krstimo se Svetim Duhom i
imamo iskustvo da smo ispunjeni

Svetim Duhom, i to je nešto u čemu možemo živeti, tako što živimo blisko sa Bogom.

Ispunjeni smo Duhom, i onda, kada smo
ispunjeni Duhom, možemo biti vođeni Svetim Duhom.

I kada smo vođeni Svetim Duhom,
rezultat toga je da koračamo u sili

Svetog Duha. Ako vi želite da idete u sili

Svetoga Duha, ono što je potrebno je da budete
kršteni Svetim Duhom, ili ako ste kršteni

Svetim Duhom, priđite bliže Bogu, upotrebite
vreme i neka vas Sveti Duh ispuni iz vašeg

najdubljeg bića i prelivaće se kao živa voda.
Kada provodite vreme sa

Bogom, sa Svetim Duhom i naučite da budete
vođeni Svetim Duhom, onda ćete videti

silu Svetog Duha u vašem životu.
Jer kada ste vođeni

Duhom, znate, upravo ovde, upravo sada,
tog trenutka: Niste ovde

slučajno, već zato što vas je Sveti Duh poslao.
I kada znate da idete u onome

što je Bog spremio za vas da u tome idete,
onda imate veru koja je jača nego bilo koja druga

stvar, jer znate, upravo sada, da postupate po
Božjoj Reči. Naravno da postupamo po

Božjoj Reči kada izlazimo napolje, ono što Isus
kaže. Svaki put kada idemo napolje, ono što

nam je Isus zapovedio - kada izlazimo. Takođe,
čujemo da nas Sveti Duh vodi. Kada radimo po

Božjoj Reči, On je sa nama. Znamo to, zato što
je Božja Reč istina.

Ali u isto vreme, imamo dosta straha u svom
životu. Ali kada iskusite da je

Sveti Duh tamo na poseban način i da vas
vodi u tom trenutku, strah nije

tamo, na isti način. Zato što znate,
znate da znate da vas je Bog

poslao i da je On tamo baš tada.
Ispričaću vam neka svedočanstva u vezi sa tim.

Isus je bio kršten Svetim Duhom, ali je
ipak odvojio vreme da bude sa

Bogom. Vidite to u Isusovom životu.
Jednom, kada je trebalo da izabere svojih 12 učenika,

čitamo, upravo pre toga: "Tih dana ode na
goru da se pomoli i celu

noć provede u molitvi Bogu." Ovo je učinio
upravo pre nego što je izabrao svojih

12 učenika. Čitamo, drugi put, Isus je rano
ujutru izlazio. Odlazio je

u krevet posle zalaska sunca, a pre svanjavanja
je odlazio da

se moli. Te noći, ne znam da li je imao dovoljno
sna, te noći

cele noći je nastavio da se moli. Dakle, te noći nije spavao.
Isusu, Božjem Sinu je bilo potrebno da odvoji

vreme da bude sa Bogom. Bilo mu je potrebno
da odvoji vreme da se moli, da odvoji vreme da posti.

Isto je i sa nama. Ako želimo da iskusimo ne samo
krštenje Svetim Duhom, već ako želimo da

budemo vođeni Svetim Duhom, i ako želimo
da koračamo u sili Svetoga Duha,

i nama je, takođe, potrebno da odvojimo vreme
za molitvu i za post, kao što je Isus radio, i kao što su

druge osobe radile, u Bibliji, ili tokom
crkvene istorije. Tajna... govoriću o

postu sledeće nedelje. Za mene, post je...
ako neko kaže: "Torben, šta je tajna

onog što si ti iskusio?" -- "Nema tajne,
sve ima veze sa Isusom." Ali,

u isto vreme, mogu da kažem da je post
nešto posebno za mene. Jer svaki put kada sam

postio, možda 40 dana, 20 dana, ili neki drugi put,
u drugom trajanju, nešto je učinilo u meni. Postalo

je početak nečeg novog. Isus je odvojio jedan
period za post i kada se vratio,

vratio se u sili Svetog Duha. Verujem da kada
zaista primite Svetog Duha, jedna od prvih

stvari u koje će vas Sveti Duh voditi je da
uđete u blisku vezu sa Bogom.

Da koračate sa Bogom. Sveti Duh će početi
da odseca sve druge stvari iz vašeg

života, tako da ništa ne ostane, osim Boga.
I tako On deluje.

OK, pogledali smo Isusa. Nastavićemo i
pogledaćemo prve učenike.

Nije važno da li su to prvi učenici ili
učenici kao što smo vi i ja, koji živimo

danas, jer je Isus isti svaki dan.
Proći ću sada kroz Dela apostolska

i skrenuti vam pažnju na neke stvari koje
čitate u Delima apostolskim, kada se radi

o Svetom Duhu. Čuo sam da je neko rekao
- o crkvi danas, kada bi Sveti Duh

napustio današnju crkvu, 90% svih
aktivnosti bi se nastavilo kao

da se ništa nije desilo. 90% svih aktivnosti
u crkvi: programi, sastanci,

slavljenje, propovedanje - sve bi se nastavilo
kao da se ništa nije desilo. Da budem iskren,

nažalost, tako je. Jer mnogo od onoga
što činimo danas ima veze sa našim programima.

To radimo jer imamo programe,
imamo novac, možemo to da radimo. Nismo,

zaista, zavisni od Svetog Duha. Ali ako odete do
Dela apostolskih i pogledate kako

je Sveti Duh bio tamo, videćete da je Sveti
Duh delao u svemu.

Sveti Duh je bio taj koji je delovao u crkvi.
Ali, sa Katoličkom crkvom

su se mnoge stvari promenile. Jedna od stvari
koje su se promenile je da je Sveti Duh otišao.

Imamo veliki sistem, i samo radimo neke stvari,
opet i opet. I to je ono na čemu gradimo danas.

Ali, kao što ćete videti sada, u Delima apostolskim,
Sveti Duh je bio deo toga.

Dela, 5:32: "Mi smo Njegovi svedoci za ove stvari,
i Sveti Duh, takođe,

koga Bog dade onima koji mu se pokoravaju."
Bog je dao Svetog

Duha onima koji mu se pokoravaju, kaže Biblija.
Ali ono što želim da kažem je da smo mi Njegovi svedoci,

a takođe je i Sveti Duh. Dakle, nisu samo oni bili
ti koji su svedoci. Sveti Duh

je bio, takođe, tamo. Oni su priznali da su bili
tamo, ali, takođe, i da je Sveti Duh bio

deo toga. Čitamo nešto ovako: "Duh je rekao
Filipu". Na drugom mestu:

"Duh je rekao Petru". Na drugom mestu
čitamo ovo: "dok su služili

Gospodu i postili." Oni su, takođe, to radili.
Sveti Duh je rekao: "Sada mi odvojte Varnavu

i Savla na delo na koje sam ih pozvao." (13:2)
Bili su zajedno, molili se,

postili su, i Sveti Duh je rekao: Odaberi te i te
ljude na delo na koje sam ih

pozvao. Ko ih je pozvao? Sveti Duh ih je
pozvao. Na drugom mestu: "...bi

ugodno Svetom Duhu i nama...".
Kada ste zadnji put bili na sastanku da je

neko rekao: "Oh, izgleda ugodno Svetom Duhu
i nama", ili "Sveti Duh i mi smo svedoci

toga", ili "Sveti Duh je rekao da treba da pozovemo
njega i njega na delo na koje ga je

Sveti Duh pozvao"? Vidite li? Nije bilo samo
ono što se činilo ugodnim tim ljudima,

bilo je ono što se činilo ugodnim tim ljudima
i Svetom Duhu. Sveti Duh je

osoba. On je osoba Božanstva. On je tamo.
On nije samo sila. On nije samo

"TO". Izvinite što sam rekao "TO". Neko mi
je rekao da sam rekao "to" za

Svetog Duha, ali to je zbog mog engleskog.
On nije "to". On je

osoba. Prva crkva... oni su rekli -
čini se ugodnim Svetom Duhu i nama.

I rekli su nešto ovako: "...Sveti Duh im je zabranio

da propovedaju..." i bili su: "...vođeni Svetim
Duhom". Pavle je rekao: "...idem u

Jerusalim, svezan Svetim Duhom."
Jednom čitamo da su bili vođeni

Svetim Duhom. Drugi put im je zabranio
Sveti Duh da propovedaju tamo. Drugi

put su bili vođeni. Drugi put se činilo ugodnim
Svetom Duhu i nama, ili smo svedoci ovome ili onome.

I ako pogledate Dela apostolska, to su samo neka
od mesta, videćete da je Sveti

Duh bio veliki, veliki deo crkve i događanja.
Nije bio samo program.

Vođa crkve je bio Isus Hristos, koji dela kroz
Svetog Duha, ovde, na zemlji.

Isus na Nebu sedi s desne strane Oca,
a Sveti Duh je ovde, na zemlji. On nije

samo sila, samo sila kojom se leče bolesni
na ulici. Ne, On je taj koji ih je

vodio da čine te stvari, koje organizovao,
koji je govorio gde da idu, koga da postave,

gde da ne idu, stani ovde, idi tamo,
odaberi njih, uradi ovako, uradi ovako.

Nije to samo bilo neko liderstvo, da samo sednemo
- šta ćemo da radimo? Mislim da treba da uradimo

ovako, jer mislim da je to dobra ideja.
A šta sa Bogom? Za mene, mi danas možemo

iskusiti isto sa Svetim Duhom, da nas On
vodi. Želim da kažem još jednu stvar,

u Delima, glava 6, trebali su da izaberu neke
ljude koji su trebali da im

pomognu oko trpeze i drugih stvari, da bi
apostoli mogli da imaju vremena za Reč

i za molitvu. Rekli su: "...nađite među sobom
sedam poštenih ljudi, punih

Svetoga Duha i mudrosti, koje ćemo postaviti
za ovu dužnost... izabrali su Stefana, čoveka

punog vere i Svetoga Duha, i druge osobe..."
I čitate da su se oni pomolili i

stavili svoje ruke na njih. Dakle, ono što je bilo
potrebno je da nađu sedmoricu ljudi koji su bili

puni Svetoga Duha. Jer Bog danas želi da
iskoristi ljude koji su puni Svetog

Duha, jer ne možemo da radimo ono što treba
da radimo u svojoj vlastitoj moći. Ne, možemo

da radimo to što treba da radimo, ako smo puni Duha.
Napisao sam dosta knjiga. Ne pišem knjige

zato što sam dobar u pisanju. Kada sam išao
u školu nisam mogao da čitam, nisam mogao

da pišem, nisam mogao da zamislim da ću
napisati jednu knjigu u celom svom životu. Pre

nego što sam postao hrišćanin, pročitao sam
samo jednu knjigu, malu knjigu. Nisam mogao da čitam.

Ali Bog je odabrao mene da radim ovu stvar.
Zašto? Zato što sam odvojio vreme za Njega. Bio

sam pun Duha. I ja znam, danas prepoznajem
da ono što radim - radim samo zato što me On

vodi. Ne bih mogao to da radim u vlastitoj moći.
Niko od nas ne može da služi Boga vlastitom moći.

Dakle, oni su trebali da izaberu neke ljude
koji su bili puni Svetog Duha.

I želim da kažem, nije to samo za to što su bili
kršteni Svetim Duhom, već su bili

ljudi koji su živeli u toj punoći. I opet, i opet,
ispunjavali su se Duhom.

Takođe, čitate u Delima apostolskim da su
se molili i da je došao Sveti Duh i

opet ih ispunio. I posvećivali su vreme
Bogu. I zbog toga su bili ispunjeni Duhom.

Izabrali su ljude koji su bili ispunjeni
Svetim Duhom. Pošto

su ih izabrali, položili su ruke na njih.

Nisu položili ruke na njih da prime
Svetog Duha. Već su Ga imali.

Položili su ruke na njih da potvrde
ono što im je Bog već dao. Verujem

u polaganje ruku, kada se radi o krštavanju
Svetim Duhom. Kada neko položi svoje

ruke na vas, krstićete se Svetim Duhom,
primićete Svetog Duha - da. Ali,

ne verujem da treba da trčite od sastanka
do sastanka, od sastanka do sastanka,

od konferencije do konferencije, pošto
ste primili Svetog Duha i da pustite

svaku Božju ženu ili Božjeg čoveka da
polaže ruke na vas i da se moli za vas. Ne.

Ne verujem u to, jer to ne vidim u Reči.
Verujem da kada ste primili

Svetog Duha, onda morate koračati
Duhom. Morate biti vođeni Duhom,

u pustinju, vođeni Svetim Duhom
da možete da budete sa Bogom. I onda da

koračate Duhom. I kada ste puni Svetog Duha,
Bog će pokazati na vas i

upotrebiti vas. Jer On koristi ljude koji
su puni Svetog Duha. I to - biti ispunjen

Svetim Duhom ne dolazi tako što se
ide sa sastanka na sastanak. Ne. To dolazi

tako što se plati cena. Dolazi od toga što
se odvojilo vreme za traženje Boga. Reći ću vam

sada neka svedočanstva o tome - biti vođen
Svetim Duhom. Nije to nešto što je došlo ovako...

za dve sekunde, zato što - Hej, želim to! Nije
došlo tako što sam išao na konferenciju i

neko se molio za mene i ja sam dobio
posebno pomazanje. Ne. Dobio sam Svetog Duha

kao i vi i svaka druga osoba koja ima Svetog Duha.
To dolazi tako što se odvoji vreme da se traži

Bog, vreme da se sluša, da se bude vođen
Svetim Duhom u malim stvarima, tako da Bog

može da nas postavi nad više i više toga.

OK. Oni su bili vođeni Svetim Duhom. Sveti
Duh je delao. Sada se vratimo mom životu.

Pre nekoliko godina bio sam napolju i
kampovao sam. Molio sam se. Molitva je više od samo -

Bože! (tako da se uradi) Molitva je život, to je
druženje, druženje sa Bogom. Za mnoge ljude

molitva je ono što ću sada reći. Ja sam oženjen
svojom ženom. Pokušajte da zamislite, imam malu

sobu i stavim svoju ženu u sobu, i 20 minuta svaki
dan otvaram sobu, ulazim unutra,

zatvaram vrata, sednem sa svojom ženom i
onda samo pričam 20 minuta... sve što se

desilo. 20 minuta - hvala! Izlazim napolje,
zatvaram vrata ponovo. Sutradan,

otvaram vrata, odlazim kod svoje žene, zatvaram vrata, pričam 20 minuta... i onda opet izlazim napolje.

Jednog dana ona kuca na vrata, otvaram
vrata i ona kaže: "Imam nešto da

kažem." -- "Ne sada, sutra." I zatvorim vrata.
Sutradan sednemo, pričam

20 minuta - hvala! Izlazim napolje. Ona
kaže: "Imam nešto da kažem." -- "Ne sada,

ne sada." Kakav je to bračni odnos?
To nije brak. Ne. Zato što

ne mogu svoju ženu da stavim u sobu
i da potrošim samo 20 minuta na nju svaki dan,

kada meni odgovara. Ne. Mojoj ženi treba da priča sa mnom, takođe. Nije samo meni potrebno da pričam njoj.

Ima i ona nešto na srcu što želi da kaže meni. Kada ona ima potrebu da mi to kaže,

potrebno je da budem spreman da slušam.
U isto vreme, neki put ja imam potrebu da kažem

nešto svojoj ženi i ona će biti spremna da
sluša. Isto je sa Bogom. Mnogi

ljudi stavljaju Boga u sobu i izvode Ga napolje pet, deset minuta svakog dana, samo pričaju, pričaju,

pričaju, i nikada ne puštaju Boga da im odgovori. Molitva nije samo u jednom smeru. Molitva ide

u dva smera. Nije samo da mi pričamo Bogu,
već i Bog priča nama. Molitva nije samo da

se uđe u sobu, da se zatvore vrata. To je
deo toga. Ali molitva je život. To je

svakodnevni život. Želim da vam pokažem
kako se ja često molim. Kampovao sam pre nekoliko godina

i kada se molim, često je ovako: "Zdravo Bože. Bilo je dobro. Bilo je zaista dobro juče.

Šta misliš o sastanku? OK.
Dobio sam imejl danas.

Ne znam tačno šta... šta da odgovorim?
Nisam siguran, zato što... šta Ti

misliš? Šta misliš da treba da uradim?
Hej... još jedna stvar, hm... šta sa ovim?

Ne razumem tačno šta je ovo... Molim Te,
Bože, pomozi mi, pomozi mi da objasnim stvari."

Tako se ja molim. Razgovaram sa Bogom.
Uveo sam Boga u svoj život. Govorim o

imejlovima, govorim o putovanju na koje
ćemo ići, govorim o stvarima

sa kojima se borim, govorim o Božjoj
Reči - Bože, šta sa ovim, ne razumem...

Bože, jer ako je ovo istina... šta je onda sa
ovim? To je način na koji se ja molim. I često

imam iskustvo da Bog radi kroz moju molitvu, kao što radi kroz moju ženu Lene. Bog je stavio Svetog Duha, Bog je

stavio u moju ženu nešto da se moli. Bog je
otvorio put za Južnu Afriku za Božić.

To je bio Sveti Duh u mojoj ženi. Kada sam
se molio pre nekoliko godina, hodao sam

i molio se, doživeo sam da mi je Sveti Duh vrlo jasno govorio, u moje srce: "Torben, moli se za otvorena vrata za TV da možeš

da pričaš protiv evolucije i Darvina." Pomislio sam: "Šta?" Samo mi je došlo, ni iz čega.

Samo je došlo od Svetog Duha koji je stavljen u mene.
Rekao sam: "OK." Hodao sam i molio se: "Bože, hvala Ti

za otvorena vrata za TV, Bože. Bože, molim Te da
otvoriš vrata za TV, Bože, da mogu da odem da

govorim protiv evolucije i Darvina, Bože. Bože,
neka Darvinove laži padnu u našoj zemlji." To je

bila moja molitva. To sam se molio i sledeći dan.
Hodao sam i molio sam se isto: "Bože,

hvala Ti za otvorena vrata za TV. Bože, molim Te
da otvoriš vrata za TV, tako da

mogu da govorim protiv evolucije i Darvina."
I dok sam šetao i molio se, video sam

tamo nekog čoveka, gde smo bili napolju na
kampovanju, i kada sam ga video... "To je taj čovek."

To je bio čuveni stend ap komičar koga sam
video na TV-u, u programima i reklamama.

I taj stend ap komičar, kao i mnogi drugi
stend ap komičari, ne govori baš najsvetije

reči. Tako je bilo i sa njim.
Nije govorio svete reči.

Zbijao je šale sa hrišćanima. Sve vreme je
psovao. I video sam ga tamo.

I kada sam ga video, moje srce je poskočilo.
Oh... Osetio sam - ovo je Bog. Otišao sam do njega.

Kada sam otišao do njega, da popričam sa njim,
jedan metar pre nego što sam prišao, okrenuo je svoje lice

i video sam ga od napred. I pomislio sam:
"Oh, to nije on, samo

neko ko je ličio na njega." I onda mi je Bog govorio.
Bog mi je rekao: "Moli se za ovog

čoveka. Njegovo ime je Simon Jul." -- "Šta?"
-- "Moli se za Simona Jula." -- "Misliš

onoga sa TV-a?" -- "Da, moli se za pravog Simona
Jula." -- "Ali Bože, ne znam gde on

živi, ne znam da li živi u Kopenhagenu ili na
nekom drugom mestu... Bože, samo sam ga

video na TV-u, kao i druge osobe." -- "Moli se za Simona Jula."
"OK." Zato sam nastavio da se molim. "Bože, hvala Ti

za otvorena vrata za TV, tako da mogu da se
suprotstavim evoluciji Darvinu. Bože, molim Te za

Simona Jula." Da budem iskren, bilo je tako ludo
da se molim za Simona Jula, jer nisam znao

ovog čoveka. Samo sam ga video na TV-u.
Šetao sam i molio se: "Bože, molim te za Simona Jula, Bože.

Pošalji mu nekoga. Govori mu, Bože. Bože, njemu je
potrebno da čuje Tvoju Reč. Potrebno je da čuje jevanđelje.

Potrebno je da se pokaje, Bože. Pošalji mu nekog
i otvori vrata za TV." To je bilo ono što sam se molio

toga dana. Kada sam se vratio kući sa molitve, dva metra pre nego što sam ušao u kuću, dobio sam telefonski poziv.

Uzeo sam telefon i neko je rekao: "Zdravo Torben.
Ovde je Danska televizija. Pravimo

program o evoluciji i Darvinu. Želimo da znamo
da li želiš da budeš deo toga?

Intervjuisaće te Simon Jul."
Čovek za koga sam se upravo molio.

Ima šest miliona ljudi u Danskoj, skoro šest
miliona. Bog je stavio u moje srce, tog dana,

da se molim za dve stvari: otvorena vrata za televiziju,
tako da mogu da govorim protiv evolucije i Darvina,

i za čoveka koga sam samo video na televiziji, čije je ime Simon Jul. Molio sa se za te dve stvari. Onda je došao telefonski poziv. Dve nedelje

kasnije, sedeo sam u Kopenhagenu pored
pravog Simona Jula i njegovom TV ekipom.

Sedeo sam tamo u kafeu, sedeli smo i pričali.
Rekao sam mu: "Simon, ja sam ovde zbog

tebe. Molio sam se za tebe tog dana kada
me je pozvala tvoja sekretarica i Bog želi

da se pokaješ." Pogledao me je, svi su me
pogledali i bili su u šoku. Ja sam bio

jedini koji je jeo. Ispričao sam priču i
svi su bili iznenađeni

i šokirani. Onda smo izašli napolje, nasred
ulice u Kopenhagenu i zaustavljali smo

ljude, govorili o Bogu i evoluciji, i kada
smo stajali i razgovarali sa ljudima,

video sam mladića kako dolazi na štakama.
Sveti Duh mi je samo: "Njega, njega, njega, njega!"

Kada sam ga video, znao sam da je od Boga,
zato što me je Sveti Duh odveo. Znao sam da je od Boga.

Rekao sam: "Simon, dođi sa mnom!" Otišli smo do
njega i molio sam se za tog čoveka sa štakama

i on je bio potpuno isceljen. Mogao je da hoda
bez štaka i stajao sam sa štakama

ovako. Simon nije toliko visok, pa je on stajao
ovako... "Torben,

šta je ovo?" Ja sam ga pogledao: "Na šta misliš?"
Simon je rekao: "Ovo, Torben. Šta je ovo?"

Rekao sam: "Ovo? Zar nisi čitao Bibliju? To je
ono što čitamo u Bibliji." Posle toga

smo otišli u veliki muzej u Danskoj. Veliki
muzej sa mnogo stvari o Darvinu, o svim

"nedostajućim karikama", koje još uvek nedostaju. I tamo, u tom muzeju, sedeo sam na stolici,

a dva reflektora su bila uperena u mene. Simon
Jul je sedeo preda mnom na stolici.

Sedeli smo malo visoko, na nekom koferu.
Sedeli smo malo više, zato što su neke

karike koje nedostaju bile iza mene, pa su
i njih hteli da snime, istovremeno sa mnom.

Simon je sedeo preda mnom. Ja sam sedeo
tamo. Jedan i po

sat on je postavljao pitanja o Bogu. O svemu. O evoluciji. Pitao me je: "Da li stvarno veruješ u Nojevu barku? Da li

zaista veruješ da je Bog stvorio nebo i zemlju
za šest dana, 24 sata? Da li zaista veruješ

u ovo? Šta sa DNK? Šta sa ovim? Ako ti
Bog kaže da ubiješ svoju

ženu, da li ćeš to uraditi? Postavljao je mnogo
pitanja o Bogu i evoluciji jedan i po

sat. Imam ovde sliku. Ovde možete videti
mene kako sedim. Ovde možete videti

dva reflektora na meni. Sedim na koferu,
na stolici. A tamo je

Simon Jul sa papirom. Sedeo je tamo
jedan i po sat

i postavljao pitanja. Ovde možete videti jednu od "karika koje nedostaju", iza mene, dok ja sedim i pričam.

Sedeti tamo i davati odgovore o tome u šta verujem je bilo... Najbolji način da se to objasni

je reći - kao da sam bio u Raju,
jer u tom satu i po, znao sam sve. Bilo je

tako posebno, jer sam na svako pitanje imao
odgovor. Mnogo puta, tokom tih sat i po,

ja sam bio, kao: "Vau, odakle je to došlo?"
Ali znao sam odakle je došlo.

Od Svetog Duha. Šta kaže Isus u Marku 13?
On je rekao: "Kada vas izvedu pred sud..."

a mogu biti, takođe, i druge stvari, "...nemojte
unapred brinuti o tome šta ćete

govoriti, već šta vam se da u onaj čas,
to govorite, jer nećete vi govoriti nego

Sveti Duh. (Mar, 13:11) To je ono što sam
iskusio tog dana. Neko mi je kasnije

rekao, a i ranije, takođe: "Torben, zašto
ideš u ovu emisiju? Znaš da je to stend-ap

komedija. To su stend-ap komičari.
Oni hoće da te ismevaju." Samo sam

im rekao: "Ja ne idem tamo zato što su
me oni pozvali. Ja idem tamo zato što me je Bog

poslao." Bez obzira šta je bilo koja osoba
iz moje blizine rekla, znao sam da treba

da idem tamo, zato što me je Bog poslao.
Bilo je vrlo zanimljivo kada sam pogledao

emisiju. Skoro su zaboravili na jednu stvar.
Skoro su zaboravili na Darvina.

Bilo je malo Darvina. Većinu emisiju je
činilo moje svedočanstvo, kada sam

ispričao kako me je Bog vodio i kako smo
videli onog momka sa štakama kako je bio isceljen.

I stotine hiljada ljudi je to videlo. Kasnije sam
sreo ljude koji su me znali iz te emisije i došli mi

i želeli su molitvu i druge stvari. To je jedna
priča o tome kako Sveti Duh

može da nas vodi. Zato što je Isus isti juče,
danas i zauvek. Sveti Duh je isti

juče, danas i zauvek. On nam može
govoriti i može nas voditi, na isti način i danas,

kao što čitamo u Delima apostolskim.
Ništa nije tako kao - biti vođen Svetim Duhom.

Sada ne govorim samo o službi. Govorim
o svakodnevnom životu. Sećam se,

pre nekoliko godina, moja ćerka je imala
deset godina, i išla je u školu biciklom;

išla je jedan i po kilometar. Rekao sam joj:
"Doviđenja Stefani!" Ona mi je rekla: "Doviđenja!"

tog jutra i otišla je biciklom. Ona je otišla ovim
putem, a ja sam otišao ovim putem

da se molim. I dok sam hodao, Sveti Duh mi
je govorio: "Stani! Potreban si svojoj kćeri."

Pomislio sam: "Šta?" -- "Potreban si svojoj kćeri."
"Ne, ne, ona je... sad sam joj rekao 'doviđenja'."

-- "Potreban si svojoj kćeri." -- "Oh, treba me
moja ćerka!"

Išao sam tim putem, ali mi je Sveti Duh rekao:
"Stani, potreban si svojoj kćeri." Okrenuo sam se

i sada sam trčao ovim putem. Bilo je oko jedan
i po kilometar do škole. Posle

jednog kilometra, video sam svoju ćerku.
Bio je tu neki mali most i ona je stajala na

mostu. Došao sam tamo i ona je stajala kraj
svoje bicikle i plakala. Rekao sam: "Zdravo

Stefani." Pogledala me je. Prvo što je rekla
je bilo: "Oče, šta radiš

ovde?" Onda sam mogao da kažem: "Bog
je rekao da sam ti potreban, i sada sam ovde."

To je bilo zaista snažno za nju, zato što me je
videla da sam otišao ovim putem, i odjednom

sam stajao kraj nje i mogao sam da kažem da
mi je Bog rekao, da mi je Sveti Duh rekao da

sam ti potreban, i sada sam ovde. Imala je
neki problem sa biciklom i mogao sam da

joj pomognem da ode. Drugo svedočenje:
jednom, upravo sam

krenuo da otvaram svoje poštansko sanduče, i pre nego što sam stavio ključ, Sveti Duh je rekao: "Ovde

ima nešto što ti se neće svideti, ali nema
problema, imam sve pod kontrolom."

Pre nego što sam otvorio poštansko sanduče, pitao sam se: "Šta je to?" I otvorio sam. I tu je bilo nešto što mi se nije sviđalo. Jednom je bio

neki račun, jer smo dobili neki novac od
države, ovde, u Danskoj, za kuću koju smo

imali. To je bio račun na osnovu koga bismo
morali platiti mnogo novca nazad, a mi to nismo imali.

Pomislio sam: "O, ne... ali hej, Bog ima kontrolu."
Sveti Duh me je unapred upozorio.

Ja sam ih kontaktirao i rekao: "Možete li da
proverite još jednom?" Oni su rekli: "Da,

proverićemo i javićemo vam se."
I to je bilo pre šest godina.

I nisam ih čuo, niti sam platio novac.

Dakle, Sveti Duh nas može voditi u svakodnevnom
životu. I to je život na koji smo pozvani,

svako od nas. Još jedna priča: želim da podelim neka svedočanstva da znate kako to ide. Još jedna priča.

Pre nekoliko godina bio sam napolju, na misiji,
i stajao sam i razgovarao sa troje-četvoro mladih ljudi.

Jedan mladić je došao, stajao je pored, dok sam ja
govorio jevanđelje. Kada

je on došao, Sveti Duh mi je rekao: "Ti ćeš biti
njegov otac." Pomislio sam:

"Šta?" Došlo mi je kao potpuno iznenađenje.
Pogledao sam ga - Vau! Onda je on otišao.

Nastavio sam da pričam, a on se vratio.
Kada sam završio sa pričom, pitao sam:

"OK, ima li ovde nekog bolesnog?" Taj mladi
čovek je rekao: "Da!" Povukao je pantalone

na gore i imao je mnogo zavoja na kolenu.
Rekao je: "Juče sam pao sa skutera.

Imam mnogo bolova. Ne mogu da savijem
nogu. Ne mogu da hodam." Rekao sam: "Gledajte

sad." Molio sam se za tog čoveka, a on je skinuo
zavoj i bio je iznenađen. Skinuo je

gips. Tekle su mu suze i rekao je:

"Nema više bola!" Rekao sam mu: "Dođi
sa mnom!" Poveo sam ga. Nisam znao tog čoveka.

Prva stvar koju sam mu rekao je bila: "Ispričaj mi o
svojim roditeljima." On je bio tako iznenađen.

Rekao je: "OK, moj otac je umro, a moja majka je
mnogo bolesna, ona će

umreti." Rekao sam mu: "Nikada te nisam video
ranije, ali kada si ti došao, Bog mi je rekao

da ću ja biti tvoj otac i da ću ti pomoći."
On je bio tako

iznenađen. I ja sam bio iznenađen. I onda sam
dobio njegov broj telefona. Pisali smo malo

jedan drugom, ali on me je tek sreo, i bilo je
to tako snažno iskustvo, pa se malo plašio

da me susretne opet. Dve nedelje kasnije
došli su mi neki ljudi koju su trebali da postanu

novinari, studirali su za novinare,
došli su kod mene i želeli su da

me intervjuišu. Sedeli smo u Burger Kingu
i razgovarali. Oni su me intervjuisali.

Onda je jedan od njih rekao: "Hej, imam
kameru kod sebe. Želimo da idemo sa tobom

da vidimo šta to radiš na ulici. Možemo li
to da uradimo sada?" -- "Sada?" Nije mi se išlo,

da budem iskren, nisam želeo to da radim,
želeo sam da idem kući i da odmorim, jer

sam bio umoran. Ali zato što je to rekao,
rekao sam: "OK... hoću li... OK, hajde da idemo.

Idemo u grad." Seo sam u kola i otišao u
grad. Na putu u grad, sedeo sam u

kolima i molio se. Osetio sam da mi
Sveti Duh govori. Osetio sam...

gledao sam u svoje ruke i rekao sam: "Bože,
molim te, sada, ruke... da, ruka u zavoju...

Bože, pošalji nekoga... pošalji nekoga na
ulicu sada, Bože, ko ima ruku u zavoju,

ko će biti isceljen, Bože. Hvala Ti zato što će
to biti svedočanstvo ovim ljudima,

u ime Isusa." To sam se molio.
Izašli smo na ulicu. Šetao sam tamo.

Nisam našao nikoga ko je želeo da
priča sa nama. Onda sam video mladog momka

koga sam sreo pre dve nedelje, za koga mi je
Bog rekao da ću biti njegov otac. Video sam ga i

rekao: "Hej, kako si?" Rekao je: "Hej, dobro sam."
Onda sam video da ima zavoj na ruci.

Pitao sam ga: "Šta je to sa tobom?" --
"Ne znam. Juče se desilo.

Mnogo me boli." -- "Hej! Ovde su
sa mnom neki ljudi koji studiraju

za novinare. Oni ne veruju u ovo.
Mogu li da se molim za tebe?" -- "Da,

možeš." -- "Je li u redu da oni to snime
i da ti kažeš šta se desilo pre dve nedelje?"

-- "Da." I tako su ga oni snimali nasred
ulice i on im je pričao kako me

je sreo pre dve nedelje, kako mu je
izlečeno koleno. Onda sam se molio za njega,

i ovog puta, zavoj... još jedanput, ne
koleno, već ruka. Opet suze u

njegovim očima, i rekao je: "Prošlo je!"
To im je zaista otvorilo oči.

I zaista je bilo snažno za njega. Onda je
bio spreman da se sretnemo. Pričali smo ponovo

i rekli smo da ćemo se sastati posle.
Onda šta se desilo, sreo sam nekoga

sutradan, hrišćanina, i samo sam ispričao
priču o tome šta je Bog uradio i kako me je Bog

vodio ovom momku. On mi je došao i
rekao: "Torben, osećam da mi Sveti Duh

kaže da treba da ti dam 200 dolara.
To je za tebe i za tvog sina."

I dao mi je 200 dolara. Rekao sam: "Hvala ti, hvala ti." Pozvao sam ovog mladog momka i rekao: "Hej, želim da te pozovem da izađemo i da pojedemo nešto." On je rekao: "OK,

idemo napolje." Sreo sam se sada sa njim. Imao sam novac,
bili smo napolju i jeli smo. Onda je on rekao: "Torben, želim

nešto da ti kažem, nešto posebno.
Sećaš li se onog dana kada si me sreo na ulici

kada si se molio za moju ruku? Ja nikad ne
izlazim na ulicu. To je bilo prvi put da

sam posle škole otišao u grad. Bio sam
na putu kući, ali sam osetio da mi je

nešto iznutra govorilo da treba da idem
u grad, i tamo sam sreo tebe." Vidite li?

U tim momentima ja sam se molio u kolima:
"Bože, pošalji nekog sa rukom u zavoju." Bog

me je vodio da se za to molim, zato što je znao
da je ovaj mladić imao ruku u zavoju.

I Bog mu je govorio: "Idi na ulicu." I mi smo
se sreli i... on je bio isceljen.

I dobio sam kontakt sa njim. Dva dana kasnije me je pozvao: "Torben, imam problem sa skuterom. Pokvario se.

Imam novi posao i ne mogu da idem na
posao, jer nemam skuter."

Ali zato što sam imao novac, platio sam,
i koštalo je tačno onoliko koliko sam imao.

Mogao sam da platim za njegov skuter
i on je otišao na posao. Sve je... Bog radi.

To je ono što volim kada se radi o tome -
biti vođen Svetim Duhom, jer srećem mnoge ljude

koji su vrlo skeptični, kada se radi o Bogu.
Kada govorimo o lečenju, takođe su vrlo

skeptični i kažu: "Ne, ne, ne... to je samo
nešto u umu, ne može...

Ne veruju u to. Jer oni misle da je to nešto
samo u umu. Ali kada

počnem da pričam svedočanstva o tome
kako vodi Sveti Duh, svi zatvore

usta i svi su iznenađeni. Jer to nije nešto što ja samo zamišljam u svom umu. Bog može govoriti meni. Ali, pre toga, Bog je govorio toj

osobi, i toj osobi, i toj osobi, i sve je moralo
ovako da se složi. I to je ono što volim.

Video sam mnoge skeptike, neverujuće, koji
zatvore usta kada počnem da

pričam o svakodnevnom životu sa Svetim Duhom.
Taj život nije samo za mene.

TO JE ZA VAS! Zato što je Isus rekao da se
moramo ponovo roditi Svetim Duhom.

Ne rođeni od vode, već od vode i Duha.
On govori o pokajanju, krštenju u vodi

i Svetim Duhom. U Jovanu 3, kada govori
o tome, On kaže ovo:

"Ne čudi se što ti kažem ovo, da se
moraš ponovo roditi." Onda nastavlja

govoreći ovo: "Vetar duva odakle hoće i
čuješ njegov šum, ali ne znaš odakle

dolazi i gde ide. Tako je sa svakim
ko je rođen od Duha." On govori

o vetru. Želim to da objasnim. Gledajte ovde.
"Tako je sa SVAKIM ko je rođen od

Duha." Isus je rekao da se moramo ponovo roditi,
i rekao je da se moramo roditi ponovo

od Duha. Ponovo se roditi od Duha je kao
vetar. Vetar - ne znate odakle

dolazi i ne znate gde ide.
Tako je sa svakim ko je

rođen od Duha. Ili, mogu da kažem - ko
korača... ko je vođen Duhom.

U Rimljanima 8 se govori o tome. Mi ne idemo
telom, već smo vođeni

Duhom. Mnogo je više od toga da se drži
podalje od greha. To je - živeti život

o kojem sam upravo pričao.

Biti vođen Svetim Duhom. Vetar... Šta je sa vetrom?
Vetar duva u ovom pravcu, a onda vetar duva

u ovom pravcu, a onda vetar duva u ovom
pravcu... i onda se vraća natrag. Dakle,

vetar dolazi odavde, onda dolazi odande,
onda duva zaista jako odande,

i slabo odande. Isto je i sa time - biti vođen Svetim
Duhom. Bog je rekao: "Moli se za Simona

Jula! Idi u Kopenhagen!" Bog je rekao: "Trebaš
ćerki, vrati se!" Bog je rekao:

"Moli se za čoveka sa bolesnom rukom."
Bog je rekao mojoj ženi: "Moli se za nešto

u decembru. Idite negde." Bog je govorio
nekome u Južnoj Africi i sada idemo tamo.

Vidite li? To je kao vetar. Mi ne znamo
svakog dana gde idemo. Samo

znamo da nas Sveti Duh vodi. Jednog dana
kaže: ovim putem, onda kaže: ovim putem,

onda kaže: ovim putem. Želim da kažem da
ova svedočanstva koja vam iznosim

nama, danas, mogu izgledati kao: "Vau, ovo je
moćno, Torben. Ti si moćan. Ti si iskusio mnogo

stvari." Ne, to je normalno! To je za SVAKOGA
ko je rođen od Duha.

Ako se vratite do Dela apostolskih, čitate o
Pavlu, o Petru, o Ananiju, o nekim osobama

o kojima sam pričao tokom ove škole Biblije,
videćete da biti vođen Svetim Duhom -

nije samo za neke ljude.
To je za SVAKOGA. Isto je i danas.

Na kraju, želim da vam dam neke
praktične savete, nešto

što vam može pomoći da počnete da živite
takav život. Ima nešto što nismo shvatili

kada se radi o Svetom Duhu. I još nešto želim
da vam kažem. Rodio sam se od Svetog Duha,

ponovo se rodio, pre 18 godina. Prvih godina,
mnogo godina, nisam doživljavao ono što

doživljavam sada. I nije to zato što Bog nije
govorio. Bog je govorio

od tog dana kada sam se spasio.
Zato što je svako ko je

rođen od Duha Božje dete.
Mi imamo uši, ali moramo da koristimo uši

da čujemo šta Bog govori. Od prvog dana kada sam
se rodio ponovo od Duha, Sveti Duh mi je govorio.

Sveti Duh me je vodio. Ali ja nisam slušao.
Nisam znao kako da slušam.

I zato što nisam slušao, mnogo je stvari
koje nisam uradio. Kada

se setim - to je tako tužno. Vou, sve te stvari
koje sam propustio, zato što nisam

slušao. Zato što sam išao u svojoj vlastitoj moći.
Zato što sam radio šta sam ja smatrao, umesto

da slušam šta je govorio Sveti Duh.
Mnogo toga smo propustili,

zato što ne znamo kako Bog deluje,
zato što ne živimo životom o kom čitamo u

Delima apostolskim, zato što ne stvaramo učenike,
zato što ne obučavamo i opremamo jedni druge.

Mnogo sam propustio, ali pre nekoliko godina
sam okusio kako izgleda biti vođen Duhom,

i pogledao sam u svoju ženu, i ona je pogledala
u mene, i rekli smo: to je ono što želimo.

I promenili smo potpuno svoj život. Mnogo stvari
smo promenili da bi imali vremena da tražimo

Boga i da slušamo. U mojoj knjizi "Poslednja
reformacija" možete pročitati malo o mojoj priči,

kako smo imali kuću, kako smo se svega odrekli i
živeli vrlo jednostavno, jer nam je bilo potrebno

vreme da tražimo Boga. To je kao i svaka druga
osoba. Nije to kao da ja samo slušam neke glasove

sve vreme. Ne, to je teško čuti. Nije to
kao da sam ja bolji u tome da čujem

- bolji od drugih ljudi, već sam vežbao,
i to je razlika. Želim da kažem

nešto o molitvi. Nikada nisam čuo Boga da mi
govori jakim glasom. Kada mi Bog

govori, On govori mom umu. Svaka priča
koju sam vam upravo ispričao sada,

kada mi je Bog govorio - moli se za Simona
Jula, moli se za otvorena vrata, moli se za ovo,

uradi ovo, idi ovamo, svaka priča je bila samo
u mom umu. Šta? Da. To je ono što često

ne razumemo, jer kada čitamo u Delima
apostolskim ili u Starom zavetu,

i na drugim mestima, kada je Sveti Duh vodio...
Mi mislimo - da, da, tako je bilo lako živeti tada.

Bilo je tako lako, jer oni nisu sumnjali.
Oni su znali da je to Bog. Ali samo

želim da vam kažem nešto. Ne verujem da ćete
ikada znati sa 100% sigurnošću da je Bog taj

koji vam govori, jer onda nije po veri.
Bog sve želi da bude po veri.

Svaki put kada sam govorio o tome kako mi
je Bog govorio i kako je Sveti Duh

to rekao, svaki put je bilo - verom. Dobio sam
misao i morao sam da izaberem da li verujem

da li je to bio Bog ili ne, i morao sam da
postupim po tome. I tako sam počeo. Sećam se,

pre nekoliko godina, bio sam napolju, šetao sam - počeo sam da odvajam vreme da tražim Boga. Bilo mi je potrebno da

uđem u to da naučim da slušam Božji
glas. Šetao sam i video sam jednu

šumu, na kraju šume je bilo polje, i na
kraju tog polja su

bili neki ljudi koji su radili. Onda sam
dobio misao: "Idi i pričaj sa njima."

Bio sam kao - "Ne, ne, ne." -- "Idi i pričaj
sa njima." -- "Ne, ne, ne, to sam samo ja."

To je isto kao sa svim drugim stvarima koje
čujem. Prva stvar koju kažem je: "To sam samo ja.

Ali možda je Bog? Ne, to sam samo ja. Da li je Bog?"
I šta sam mogao da uradim tada? Bila je

samo jedna stvar koju sam mogao - da pokušam. Nisam mogao da kažem: "Bože, ako si ti, molim te..." Ne, to tako ne ide.

Bog mi je govorio jednom i morao sam da
saznam da li je bio

Bog ili nije bio Bog. Odlučio sam da probam.
Otišao sam tamo. Bio sam zaista nervozan.

Rekao sam: "Izvinite, izvinite, mogu li da
pričam sa vama 10 minuta?" Neki ljudi su

sedeli i jeli, ti što su radili u šumi.
Ispričao sam im neka svedočanstva,

rekao: Hvala. I onda sam otišao. Bio sam tako uplašen. I kada sam otišao odatle, rekao sam: "O, to sam

samo bio ja." Jer ništa se natprirodno nije
desilo i mislio sam da sam to samo bio ja.

Ali ono što se desilo je da mi je nedelju dana
kasnije prišla devojka i rekla: "Hej, mogu li samo

da ti se zahvalim. Hvala ti!" -- "Hvala za šta?"
-- "Moj brat je hrišćanin koji je pao, on je radio

u šumi i jednog dana si ti došao i pričao im.
I sada se on vratio Bogu."

Pomislio sam: "Vau... lepo!" Mislio sam da
sam to bio ja, ali kada sam čuo to što je ona rekla,

odjednom sam znao da je od Boga.
Kasnije sam doživeo nešto slično. I zato

što sam imao to pređašnje iskustvo, to mi je
pomoglo da se naštelujem da prepoznam da li

je ova misao od mene ili je od Boga.
Na primer, ako me moja supruga zove sa

drugog telefona, ja uzmem telefon, ona
kaže: "Halo!", a ja kažem: "Hej, Lene,

zašto me zoveš sa ovog broja? Ne znam...
čiji je to broj telefona?" Zato

što sam proveo mnogo vremena sa svojom
ženom i znam njen glas. Ali da zovu

drugu ljudi i kažu: "Halo, to sam ja." Ja
bih rekao: "Ko si ti?" - zato što ne prepoznajem

njihov glas. Isto je sam Bogom. Ako želimo da budemo
bolji u tome da prepoznajemo Njegov glas,

moramo da budemo tihi i moramo da slušamo.
I takođe, okušajte se. Jer ako dobijete misao,

morate pokušati: "Bože, jesi li to ti ili sam to
ja?" Jer Bog... bar meni, ne govori glasno.

Bog ne govori ovako glasno! Bog govori
mom umu - jednom malom mišlju. Ali način

na koji prepoznajem je: "Hej, odakle je to
došlo?" To nije kao da ja sedim i fokusiram se,

i mislim. To je pogrešno. Ne treba da koristimo
naš um da to dobijemo. Ne. Treba da

slavimo Boga, treba da se fokusiramo na Njega
i onda će odjednom doći misao. "Hej,

Bože, to si Ti." Dakle, moramo vežbati.
To je učeništvo,

ponovo, i ponovo. Sve je u učeništvu.
Počneš od toga gde si sada i onda vežbaš.

I postaješ bolji, i bolji, i bolji, i bolji - u tome
da slušaš Boga, da radiš druge stvari.

Ali, u isto vreme, uvek je potrebna vera.
Uvek treba da veruješ i da zakoračiš

u veri. U Jevrejima, glava 5, kada govori o
novom verniku, starom hrišćaninu, zrelom

hrišćaninu, kaže: "Ti, koji zato što su ih koristili,
izvežbali svoje osećaje da razlikuju

dobro od zla." Dakle, svoje osećaje vežbate
tako što ih koristite. Koristite ih opet

i opet. Dakle, potrebno je da vežbamo naše osećaje
kako bi mogli da razlikujemo šta je od Boga, a šta

nije od Boga. Tako je jednostavno.
To je kao kada Isus govori o molitvi

u Mateju 6. Rekao je: "Kada se molite, uđite u
svoju sobu, zatvorite vrata i molite se svom

Ocu koji je u tajnosti. A Otac vaš, koji
vidi tajno, će te nagraditi."

Molite se Ocu koji je u tajnosti.
Bog nije kao...

uzmete Boga, postavite ga da sedne na stolicu,
sednete sa Njim i kažete: "Bože, šta sa ovim?

OK, šta sa ovim? Šta sa ovim? Ne govorimo sa
Bogom kao što čovek priča sa čovekom. Nije

tako. To je Svetim Duhom.
Način na koji učimo je

vežbom, korišćenjem toga što nam je Bog dao. Kao što sam ja radio. Dobio sam malu misao:

"Da li je to Bog ili nije Bog?" Pokušao sam i
znao sam da nije Bog. Onda, drugi put:

Da, bio je Bog. Da, bio je Bog. Da, bio je Bog.
Onda sam naučio. I vremenom, postalo

mi je lakše. I jeste lakše prepoznati šta
je od Boga, a šta nije od Boga.

Bog priča našem umu, ali u isto vreme,
želim da kažem, i Satana

može, takođe, govoriti našem umu.
Zato moramo ispitati da li je po Božjoj Reči.

Ako dobijete ovako: "Idi i moli se za njega.
Idi i uradi nešto dobro." Možeš to uraditi

bez problema. Pokušajte. Ali ako čujete
nešto loše - ne činite to.

Uzmite Božju Reč i uvek dobijte potvrdu
u Božjoj Reči i Duhom koji je

u vama, mirom u vama. OK - da li je to
dobra stvar ili nije dobra stvar? Jer sve

dobre stvari dolaze od Boga.
I nije kao da mi moramo da...

Ne verujem da moramo da kažemo: "OK,
govori... Bože, govori... Bože, govori..." - jer

vam se onda pomuti u glavi. Ne, samo odvojte vreme i upotrebite ga na Boga. Pričajte sa Njim, budite zajedno sa Njim.

Fokusirajte se na Njega. Zahvaljujte Isusu.
Dobra stvar je, verujem, ako zaista želite da

budete vođeni Duhom i znate šta Bog govori,
izbacite napolje televizor.

Meni je pomoglo dosta, da budem iskren. Ako gledate TV više od sat, dva dnevno, ako sedite pred njim svaki dan -

izbacite ga. Ako ceo dan slušate radio,
bacite ga.

Ako ceo dan slušate muziku, bacite je.
Zašto? Zato što ako

ceo dan gledate TV, slušate muziku, radio,
kada se okrenete od toga, poslednje što

ste čuli će se još uvek vrteti u vašem umu.
Još uvek čujete poslednju pesmu, još uvek

čujete to o čemu su pričali. I zajedno sa onim što pričaju drugi ljudi, dobijete mnogo glasova, mnogo je aktivnosti u svom umu.

I zato što imate mnogo stvari u svom umu,
nije lako reći šta je od Boga, a šta je

sve ostalo. Zato je potrebno da se otarasimo
mnogih od tih stvari i da naučimo nešto

što se nama na Zapadu ne sviđa - da ćutimo.
Učite da samo slušate. Učite da odvojite vreme

i da budete tihi, sa Bogom. Samo pričajte sa
Njim. Nemojte imati mnogo stvari koje se dešavaju

sve vreme. Odvojte vreme, odvojte vreme, sve je
u tome da se odvoji vreme. Isus je bio vođen

Svetim Duhom u pustinju za 40 dana i onda je
izašao u sili Svetog Duha.

40 dana. Da, ali ja nemam vremena za to.
Želim da kažem da svako

od nas ima isto vreme - 24 sata. Radi se o tome šta izaberemo
da ćemo uraditi sa našim vremenom. Pre nekoliko godina

smo imali kuću, imali smo kola, radio sam dosta na poslu i
radio sam dosta drugih stvari. Ali onda sam

okusio kako izgleda biti vođen Svetim Duhom.
Dobio sam iskustvo i rekao sam - to je

ono što želim. Želim taj život. I zato što sam želeo
taj život toliko mnogo, promenio sam

mnoge fizičke stvari oko sebe, što mi je pomoglo da
dobijem više vremena. U jedno vreme smo

živeli u velikoj kući i morali smo da zaradimo dosta
novca. Kasnije smo živeli u malom

podrumu, sa troje dece. Ali zato što smo sve
promenili, dobili smo više vremena, vreme

da budemo tihi, vreme da tražimo Boga. Sve
što sam doživeo nije došlo besplatno.

Ne dolazi - samo ovako! Ne možeš živeti kao
svaka druga osoba i onda

iskusiti mnogo snažnih stvari. Ne. Dobijaš
ono što si platio! Tako je!

Mi biramo šta želimo. Postio sam po 40 dana
mnogo puta. Provodio sam

vreme sa Bogom. Dosta šetam i molim se,
jer, kao i svakoj drugoj osobi, nije mi lako

da čujem Boga kako mi govori. Ali zato što sam
uzeo sebi vreme da vežbam da razlikujem

dobro od zla, sada mi je postalo mnogo lakše.
Ali još uvek mi je potrebno da učim.

I učim svaki dan. Dakle, ono o čemu sam danas
učio je da treba da se

krstimo Svetim Duhom, ali je potrebno i da
se ispunjavamo Svetim Duhom. Treba da

živimo u toj punoći, tako što ćemo provoditi
vreme sa Bogom, biti vođeni Duhom, treba

da imamo vreme da budemo vođeni Duhom,
da slušamo. Takođe, potrebno je da se pokrenemo,

da rizikujemo i da učimo - kroz korišćenje,
vežbanjem. I kada to uradimo, ići ćemo u

sili Svetog Duha. I kao što vidite,
Sveti Duh je bio deo

prve crkve i Sveti Duh je deo crkve danas,
jer je On isti.

I ovo je za svakoga. Ovo je za vas, ovo je
za mene, ovo je za svakoga. Nadam se

da ste dobili nešto iz ovog učenja.
Želim da vas ohrabrim - odvojte vreme.

Odvojte vreme da budete sa Bogom.
Druge stvari koje vas ometaju,

svi ti zvuci u vašoj glavi... sve te stvari...
bacite ih... postite...

budite zajedno sa Bogom, čitajte Reč
i molite se. Reč i molitva,

vi i On. I onda ćete videti da Bog
počinje da vam jasno govori.

Načinite neki korak u veri i prepoznaćete
da kada Bog govori - to izgleda ovako.

Sledeći put - Bog opet, sledeći put... i sledeći put.
I onda možemo da počnemo da živimo u zajedništvu

kada nam Bog stavlja nešto na srce, mi se
molimo i to se dešava. Bog stavlja nešto,

mi se molimo, i to se dešava. Radi se o
Božjoj volji. Ne kažem da... mi idemo

u Južnu Afriku zato što je Bog stavio u srce
moje žene da se moli za te stvari. Nije to kao

- mi smo se molili zato što moje telo to želi.
Ili - želim da idem na odmor, želim

da imam nova kola, i želim da imam to...
Ne verujem u to. Verujem da kada

se molimo saglasno Božjoj volji, onda znamo
da smo već primili to za šta smo se već molili.

Ali moramo znati šta je Božja volja, a to
dolazi od življenja sa Bogom.

Sledeći put, posle ovog prekida, puta u
Južnu Afriku, govoriću o postu. To je

važna poruka. Govoriću o postu i
daću vam neka oruđa

za post. Ako imate neka pitanja u vezi sa
ovim učenjem, postavite ih i ja ću njima

početi sledeći put. Posle lekcije o postu,
nastaviću sa

Lukom 10 i sa drugim mestima u Bibliji. Bog vas blagoslovio.
Lene će otpevati jednu od njenih pesama.

Čuli ste je ranije. Ali samo pustite da vam
reči govore, kroz tu poruku,

zato što je to vaš život. I mnoge stvari... Znam da
je radikalno, ali koliko vam je Bog

govorio proteklih godina? Ali niste bili sposobni
da slušate. I zato što niste

slušali, niste primili ono što On ima za vas.
Svedočanstva

koja ste izgubili, iskustva koja niste dobili,
jer Bog ima mnogo više za svakoga od

nas. U početku, prvih nekoliko godina kao
hrišćanin, nisam video ovaj život, ali onda sam okusio

malo od toga i rekao sam: To je ono što želim.
I sada to vidim - sve više i više.

Nije to zato što Bog govori sve više i više,
već zato što sam ja sve bolji u slušanju.

Ja sam bolji u tome da postupam po tome
što mi On daje. I verujem, ako vi delate u veri, Bog

vas neće pogledati i reći: "Hej, šta si to uradio!
Nisam to bio ja ko ti je govorio!" Ne.

On bi rekao: Pogledaj ovog momka, pogledaj
ovu devojku, ovu ženu. Onda bi vam pomogao

da možete da prepoznate glas Boga. Nemojte
se plašiti. Počnite da radite nešto. Pitajte Boga

svakog jutra: "Bože, pomozi mi danas. Daj mi
nešto. Govori mi. Želim da budem otvoren."

Onda načinite neki korak u veri.
U isto vreme - tražite Boga.

OK, moja supruga će pevati. Radujem se sledećem
putu kada ću govoriti o postu. Zdravo!