< Return to Video

Зашто вам се не свиђа звук сопственог гласа?

  • 0:01 - 0:04
    Ако упитате еволуционе биологе
  • 0:04 - 0:06
    када су људска бића то постала,
  • 0:07 - 0:09
    неки од њих ће вам рећи да,
  • 0:09 - 0:12
    па, у одређеном тренутку
    смо се усправили на ногама,
  • 0:12 - 0:16
    постали двоношци и овладали
    својом животном средином.
  • 0:17 - 0:22
    Други ће рећи да смо, због тога што су нам
    мозгови постали много већи,
  • 0:22 - 0:25
    добили могућност да вршимо
    много сложеније когнитивне процесе.
  • 0:27 - 0:31
    А други ће можда тврдити
    да нам је то што смо развили језик
  • 0:31 - 0:33
    омогућило да се развијемо као врста.
  • 0:35 - 0:39
    Интересантно је да су све
    ове три појаве повезане.
  • 0:40 - 0:42
    Нисмо сигурни како и којим редом,
  • 0:42 - 0:44
    али су све повезане
  • 0:44 - 0:48
    са променом облика мале кости
    у задњем делу вашег врата
  • 0:49 - 0:52
    која је променила угао
    између наше главе и тела.
  • 0:53 - 0:56
    То значи да смо могли да се усправимо,
  • 0:56 - 0:59
    али и да је наш задњи део мозга
    могао да се развије
  • 0:59 - 1:05
    и да је наш говорни апарат порастао
    од седам центиметара код примата
  • 1:05 - 1:08
    на 11, па све до 17 центиметара код људи.
  • 1:09 - 1:11
    Ово се назива спуштањем гркљана.
  • 1:12 - 1:15
    А гркљан је место
    на ком се производи ваш глас.
  • 1:16 - 1:20
    Када се људске бебе роде сада,
    њихов гркљан још увек није спуштен.
  • 1:21 - 1:23
    То се дешава тек код беба са три месеца.
  • 1:25 - 1:27
    Тако, метафорички, свако од нас овде
  • 1:27 - 1:31
    поново је проживео еволуцију
    целокупне врсте.
  • 1:33 - 1:34
    А када се ради о бебама,
  • 1:34 - 1:37
    када сте почели да се развијате
    у мајчиној утроби,
  • 1:38 - 1:42
    први осећај који сте имали
    из спољашњег света,
  • 1:42 - 1:46
    док сте имали само три недеље,
    када сте били величине рачића,
  • 1:46 - 1:48
    био је кроз тактилни осећај
  • 1:49 - 1:51
    који је долазио од вибрација
    гласа ваше мајке.
  • 1:52 - 1:57
    Тако, као што видимо, људски глас
    је прилично значајан и важан
  • 1:57 - 2:00
    на нивоу врсте,
  • 2:00 - 2:02
    на нивоу друштва -
  • 2:02 - 2:05
    на тај начин комуницирамо и стварамо везе,
  • 2:05 - 2:08
    a и на личном и међуљудском нивоу -
  • 2:08 - 2:12
    помоћу нашег гласа делимо
    много више од речи и података;
  • 2:12 - 2:14
    у суштини, делимо ко смо.
  • 2:14 - 2:18
    А нас глас је неодвојив од тога
    како нас други људи виде.
  • 2:18 - 2:20
    То је маска коју носимо у друштву.
  • 2:22 - 2:25
    Али наш однос према сопственом гласу
    далеко је од очигледног.
  • 2:26 - 2:31
    Ретко користимо глас за себе;
    користимо га као дар другима.
  • 2:31 - 2:34
    Тако допиремо једни до других.
  • 2:34 - 2:36
    То је дијалектичко дотеривање.
  • 2:36 - 2:38
    Али, шта мислимо о свом гласу?
  • 2:38 - 2:40
    Молим вас да подигнете руку
  • 2:40 - 2:44
    ако вам се не свиђа звук сопственог гласа
    када га чујете на снимку.
  • 2:44 - 2:45
    (Смех)
  • 2:45 - 2:46
    Да, хвала вам, заиста,
  • 2:47 - 2:50
    већина људи извештава да им се не свиђа
    звук њиховог уснимљеног гласа.
  • 2:50 - 2:52
    Па, шта то значи?
  • 2:52 - 2:54
    Хајде да то покушамо да разумемо
    у следећих 10 минута.
  • 2:54 - 2:57
    Ја сам истраживач
    у Медијској лабораторији МИТ-а,
  • 2:58 - 2:59
    део групе „Опера будућности“,
  • 3:00 - 3:03
    а моје истраживање
    је усредсређено на однос
  • 3:03 - 3:06
    људи према сопственом гласу,
    као и гласовима других људи.
  • 3:08 - 3:12
    Проучавам шта можемо да научимо
    из слушања гласова,
  • 3:12 - 3:13
    из углова различитих поља,
  • 3:13 - 3:17
    од неурологије до биологије,
    когнитивних наука, лингвистике.
  • 3:19 - 3:22
    У нашој групи стварамо средства и искуства
  • 3:22 - 3:26
    да бисмо помогли људима да стекну
    боље примењено разумевање свог гласа
  • 3:27 - 3:30
    да би смањили пристрасност,
  • 3:30 - 3:32
    да би постали бољи слушаоци,
  • 3:32 - 3:35
    да би створили здравије односе
  • 3:35 - 3:37
    или, једноставно,
    да би разумели себе боље.
  • 3:38 - 3:43
    А ово заиста мора да укључи
    холистички приступ гласу.
  • 3:44 - 3:47
    Јер, размислите о свим
    применама и последицама
  • 3:47 - 3:50
    које глас може имати
    док откривамо све више ствари о њему.
  • 3:51 - 3:54
    Ваш глас је веома сложена појава.
  • 3:54 - 3:58
    Захтева синхронизацију
    више од 100 мишића у вашем телу.
  • 3:58 - 4:01
    А док слушамо глас,
  • 4:01 - 4:06
    можемо да разумемо могуће проблеме
    са ониме што се дешава унутра.
  • 4:06 - 4:07
    На пример:
  • 4:08 - 4:11
    слушање веома специфичних
    врста турбуленција
  • 4:11 - 4:14
    и нелинеарности гласа,
  • 4:14 - 4:17
    вам може помоћи да предвидите
    ране фазе развоја Паркинсонове болести
  • 4:17 - 4:19
    само преко телефона.
  • 4:20 - 4:24
    Ако чујете губљење даха у гласу,
    то може помоћи да уочите срчане проблеме.
  • 4:26 - 4:30
    А знамо и да су промене у темпу
    у појединим речима
  • 4:31 - 4:33
    веома добар показатељ депресије.
  • 4:34 - 4:37
    Ваш глас је веома повезан
    и са нивоом ваших хормона.
  • 4:37 - 4:40
    Трећа лица која су слушала женске гласове
  • 4:40 - 4:43
    могла су да веома тачно
    одреде да ли је особа која говори
  • 4:43 - 4:45
    била у менструалном циклусу.
  • 4:46 - 4:48
    Само помоћу информација
    које су добили слушањем.
  • 4:49 - 4:52
    А сада са технологијом
    која нас слуша све време,
  • 4:52 - 4:55
    Алекса из „Амазон Ехоа“
  • 4:55 - 4:58
    ће можда моћи да предвиди да ли сте трудни
  • 4:58 - 5:00
    чак и пре него што ви то сазнате.
  • 5:00 - 5:01
    Па, помислите на -
  • 5:01 - 5:02
    (Смех)
  • 5:02 - 5:04
    Помислите на етичку примену тога.
  • 5:06 - 5:09
    Ваш глас је и веома повезан са тим
    како остварујете односе.
  • 5:09 - 5:12
    Имате различит глас
    за сваку особу са којом причате.
  • 5:12 - 5:16
    Ако узмем кратак снимак
    вашег гласа и анализирам га,
  • 5:16 - 5:19
    знам да ли причате
    са својом мајком, братом,
  • 5:19 - 5:21
    пријатељем или шефом.
  • 5:21 - 5:26
    Можемо, као предсказивач,
    да користимо и положај гласа.
  • 5:26 - 5:30
    У смислу, вашу одлуку како поставите
    свој глас док причате са неким.
  • 5:30 - 5:33
    А ваш положај гласа
    док причате са супружником
  • 5:33 - 5:37
    може помоћи при предвиђању не само
    да ли ћете се развести, већ и када.
  • 5:39 - 5:42
    Дакле, постоји много ствари
    које можемо научити слушањем гласова.
  • 5:42 - 5:44
    А верујем да то мора
    да крене од разумевања тога
  • 5:44 - 5:46
    да имамо више од једног гласа.
  • 5:47 - 5:50
    Дакле, причаћу о три гласа
    које већина нас поседује,
  • 5:50 - 5:53
    кроз модел који називам маском.
  • 5:54 - 5:55
    Када погледате у маску,
  • 5:56 - 5:58
    видите пројекцију карактера.
  • 5:58 - 6:01
    Назовимо то вашим гласом
    усмереним ка спољашњости.
  • 6:01 - 6:03
    Ово је и најкласичнији начин
    размишљања о гласу,
  • 6:03 - 6:06
    начин на који се приказујете у свету.
  • 6:06 - 6:10
    Добро разумемо механизам овог приказивања.
  • 6:10 - 6:12
    Ваша плућа сакупљају и шире
    вашу дијафрагму,
  • 6:12 - 6:15
    а ово ствара самоодрживу вибрацију
    ваше гласне жице
  • 6:15 - 6:17
    која ствара звук.
  • 6:17 - 6:20
    Затим, онако како отварате и затварате
    шупљине у вашим устима,
  • 6:20 - 6:23
    ваш вокални тракт ће трансформисати звук.
  • 6:23 - 6:25
    Дакле, сви имају исти механизам.
  • 6:25 - 6:27
    Али, гласови су прилично јединствени.
  • 6:27 - 6:29
    То је због тога што ће
    веома суптилне разлике
  • 6:29 - 6:32
    у величини, физиологији,
    у хормоналним нивоима
  • 6:32 - 6:36
    створити веома суптилне разлике
    у вашем гласу усмереном ка споља.
  • 6:37 - 6:39
    А ваш мозак се веома добро сналази
  • 6:39 - 6:43
    у препознавању ових суптилних разлика
    у туђим гласовима усмереним ка споља.
  • 6:44 - 6:47
    У нашој лабораторији радимо
    на томе да научимо машине
  • 6:47 - 6:49
    да разумеју ове суптилне разлике.
  • 6:49 - 6:51
    А користимо дубоко учење
  • 6:52 - 6:55
    да створимо систем идентификације
    говорника у реалном времену
  • 6:55 - 7:00
    да бисмо подигли свест о коришћењу
    заједничког говорног простора -
  • 7:00 - 7:03
    дакле, ко прича, а ко никада
    не прича током састанака -
  • 7:03 - 7:06
    да бисмо побољшали групну интелигенцију.
  • 7:06 - 7:10
    А један од проблема везан за то
    је да ни ваш глас није статичан.
  • 7:11 - 7:14
    Већ смо рекли да се мења
    у односу на сваку особу са којом причате,
  • 7:14 - 7:17
    али се и генерално мења
    током вашег живота.
  • 7:17 - 7:19
    На почетку и на крају путовања,
  • 7:19 - 7:22
    мушки и женски гласови су веома слични.
  • 7:22 - 7:24
    Веома је тешко разликовати
  • 7:24 - 7:27
    глас веома мале девојчице
    од гласа веома малог дечака.
  • 7:28 - 7:31
    Али, у међувремену, ваш глас постаје
  • 7:31 - 7:33
    показатељ вашег променљивог идентитета.
  • 7:33 - 7:37
    Уопштено говорећи, за мушке гласове
    постоји велика промена у пубертету.
  • 7:37 - 7:39
    А затим, за женске гласове
  • 7:39 - 7:42
    постоји промена при свакој трудноћи
    и велика промена у менопаузи.
  • 7:43 - 7:47
    Све су то гласови које други људи
    чују када причате.
  • 7:47 - 7:51
    Па, због чега нам је то толико непознато?
  • 7:52 - 7:55
    Зашто ми не чујемо тај глас?
  • 7:55 - 7:56
    Размислимо о томе.
  • 7:56 - 8:00
    Када носите маску, заправо је не видите.
  • 8:01 - 8:05
    А када покушате да је видите,
    видећете оно што је унутрашњост маске.
  • 8:05 - 8:07
    А то је ваш глас усмерен ка унутра.
  • 8:09 - 8:11
    Да бисмо разумели зашто је другачији,
  • 8:11 - 8:14
    покушајмо да разумемо механизам
    перцепције овог гласа усмереног ка унутра.
  • 8:16 - 8:18
    Зато што ваше тело има много начина
    да га различито филтрира
  • 8:19 - 8:21
    од гласа усмереног ка споља.
  • 8:21 - 8:24
    Дакле, да бисте опазили овај глас,
    прво мора да путује до ваших ушију.
  • 8:24 - 8:27
    А ваш глас усмерен ка споља
    путује кроз ваздух,
  • 8:27 - 8:30
    док ваш глас усмерен ка унутра
    путује кроз ваше кости.
  • 8:30 - 8:32
    Ово се назива коштаном проводљивошћу.
  • 8:33 - 8:38
    Због тога ће ваш глас
    усмерен ка унутра да звучи дубље
  • 8:38 - 8:42
    и музички хармоничније
    у односу на ваш глас усмерен ка споља.
  • 8:43 - 8:47
    Када једном крене на пут тамо,
    мора да дође у ваше унутрашње уво.
  • 8:47 - 8:50
    А онда овде други механизам
    ступа на сцену.
  • 8:50 - 8:52
    То је механички филтер,
  • 8:52 - 8:55
    то је мала преграда која се јавља
    и штити ваше унутрашње уво
  • 8:55 - 8:58
    сваки пут када произведете звук.
  • 8:58 - 9:00
    Тако, и она умањује оно што чујете.
  • 9:01 - 9:04
    А затим постоји и трећи филтер,
    биолошки филтер.
  • 9:05 - 9:09
    Вашу кохлеу, а то је део
    вашег унутрашњег ува који обрађује звук,
  • 9:09 - 9:11
    чине живе ћелије.
  • 9:11 - 9:14
    А ове живе ћелије
    ће се различито покренути,
  • 9:14 - 9:17
    у зависности од тога
    колико често чују звук.
  • 9:17 - 9:18
    То је ефекат привикавања.
  • 9:19 - 9:21
    Из тог разлога,
  • 9:21 - 9:24
    пошто је ваш глас звук
    који најчешће чујете у свом животу,
  • 9:24 - 9:27
    заправо га чујете мање него друге звукове.
  • 9:27 - 9:29
    На крају, имамо и четврти филтер.
  • 9:29 - 9:31
    То је неуролошки филтер.
  • 9:32 - 9:34
    Неуролози су недавно открили да се,
  • 9:34 - 9:37
    када отворите уста да створите звук,
  • 9:37 - 9:40
    ваш аудиторни кортекс искључује.
  • 9:42 - 9:45
    Дакле, чујете свој глас,
  • 9:45 - 9:50
    али ваш мозак заправо никада
    не слуша звук вашег гласа.
  • 9:52 - 9:55
    Па, еволуцијски гледано, ово има смисла,
  • 9:55 - 9:58
    јер когнитивно знамо како ћемо звучати,
  • 9:58 - 10:01
    па можда не треба да трошимо енергију
    на анализирање тог сигнала.
  • 10:02 - 10:05
    А ово се назива короларно пражњење
  • 10:05 - 10:08
    и дешава се као реакција на сваки покрет
    који ваше тело направи.
  • 10:08 - 10:10
    Тачна дефиниција короларног пражњења
  • 10:10 - 10:15
    је копија моторне команде коју шаље мозак.
  • 10:15 - 10:18
    Ова копија сама по себи
    не ствара никакав покрет,
  • 10:18 - 10:22
    већ се уместо тога шаље
    у друга мождана подручја
  • 10:22 - 10:24
    да их обавести о предстојећем покрету.
  • 10:26 - 10:30
    А за глас, ово короларно пражњење
    има другачије име.
  • 10:30 - 10:33
    То је ваш унутрашњи глас.
  • 10:33 - 10:34
    Па, хајде да сумирамо.
  • 10:34 - 10:36
    Имамо маску, глас усмерен ка споља,
  • 10:37 - 10:40
    унутрашњост маске,
    ваш глас усмерен ка унутра,
  • 10:40 - 10:42
    а затим имате и свој унутрашњи глас.
  • 10:42 - 10:44
    Волим да гледам на њега као на луткара
  • 10:44 - 10:46
    који држи конце целог система.
  • 10:47 - 10:49
    Ваш унутрашњи глас
  • 10:49 - 10:52
    је глас који чујете
    када у себи читате текст,
  • 10:53 - 10:56
    када вежбате за важан разговор.
  • 10:57 - 10:58
    Понекад га је тешко искључити,
  • 10:58 - 11:02
    веома је тешко гледати у текст
    који је на вашем матерњем језику,
  • 11:02 - 11:05
    а да не чујете унутрашњи глас да га чита.
  • 11:06 - 11:08
    То је и глас који одбија
    да престане да пева
  • 11:08 - 11:10
    глупу песму коју имате у глави.
  • 11:10 - 11:11
    (Смех)
  • 11:13 - 11:17
    А за неке људе је заправо
    немогуће контролисати га.
  • 11:17 - 11:20
    А то је случај код шизофрених пацијената
  • 11:20 - 11:22
    који имају звучне халуцинације,
  • 11:22 - 11:25
    који уопште не могу да разлуче
    гласове који долазе изнутра
  • 11:25 - 11:27
    и изван њихове главе.
  • 11:27 - 11:30
    Тако, у лабораторији радимо
    на малим уређајима
  • 11:30 - 11:33
    да бисмо помогли овим људима
    да направе ове разлике
  • 11:33 - 11:36
    и разликују унутрашњи од спољашњег гласа.
  • 11:37 - 11:41
    На унутрашњи глас можете гледати
    и као на глас који прича у вашим сновима.
  • 11:41 - 11:43
    Овај унутрашњи глас
    може попримити много облика.
  • 11:43 - 11:47
    А у сновима заправо ослобађате
    потенцијал свог унутрашњег гласа.
  • 11:47 - 11:50
    То је још једна ствар
    коју радимо у нашој лабораторији:
  • 11:50 - 11:53
    покушавамо да приступимо
    овом унутрашњем гласу из снова.
  • 11:54 - 11:57
    Иако не можете увек да га контролишете,
  • 11:57 - 11:59
    унутрашњи глас -
    увек га можете искористити
  • 11:59 - 12:01
    кроз дијалог, кроз унутрашње дијалоге.
  • 12:02 - 12:04
    А можете да гледате на овај унутрашњи глас
  • 12:04 - 12:06
    и као на карику која недостаје
    између мисли и радње.
  • 12:09 - 12:12
    Надам се да ћете после овога више ценити,
  • 12:12 - 12:15
    открити поштовање
    према свим вашим гласовима
  • 12:15 - 12:18
    и улогама које имају у вама и изван вас
  • 12:18 - 12:22
    пошто је ваш глас веома значајна одредница
    онога што вас чини људима
  • 12:22 - 12:25
    и начина на који саобраћате са светом.
  • 12:25 - 12:26
    Хвала вам.
  • 12:26 - 12:28
    (Аплауз)
Title:
Зашто вам се не свиђа звук сопственог гласа?
Speaker:
Ребека Клајнбергер (Rébecca Kleinberger)
Description:

Ваш говор је неодвојив од тога како вас други људи виде, али ваш однос према њему је далеко од очигледног. Ребека Клајнбергер проучава начин на који користимо и разумемо наше гласове, као и гласове других људи. Објашњава зашто вам се можда не свиђа како ваш глас звучи на снимку, разлику између гласа усмереног ка споља, ка унутра и унутрашљег гласа, као и невероватне ствари које преносите другима, а да тога нисте свесни.

more » « less
Video Language:
English
Team:
closed TED
Project:
TEDTalks
Duration:
12:42

Serbian subtitles

Revisions