Зашто вам се не свиђа звук сопственог гласа?

Ваш говор је неодвојив од тога како вас други људи виде, али ваш однос према њему је далеко од очигледног. Ребека Клајнбергер проучава начин на који користимо и разумемо наше гласове, као и гласове других људи. Објашњава зашто вам се можда не свиђа како ваш глас звучи на снимку, разлику између гласа усмереног ка споља, ка унутра и унутрашљег гласа, као и невероватне ствари које преносите другима, а да тога нисте свесни.

Ако упитате еволуционе биологе

када су људска бића то постала,

неки од њих ће вам рећи да,

па, у одређеном тренутку
смо се усправили на ногама,

постали двоношци и овладали
својом животном средином.

Други ће рећи да смо, због тога што су нам
мозгови постали много већи,

добили могућност да вршимо
много сложеније когнитивне процесе.

А други ће можда тврдити
да нам је то што смо развили језик

омогућило да се развијемо као врста.

Интересантно је да су све
ове три појаве повезане.

Нисмо сигурни како и којим редом,

али су све повезане

са променом облика мале кости
у задњем делу вашег врата

која је променила угао
између наше главе и тела.

То значи да смо могли да се усправимо,

али и да је наш задњи део мозга
могао да се развије

и да је наш говорни апарат порастао
од седам центиметара код примата

на 11, па све до 17 центиметара код људи.

Ово се назива спуштањем гркљана.

А гркљан је место
на ком се производи ваш глас.

Када се људске бебе роде сада,
њихов гркљан још увек није спуштен.

То се дешава тек код беба са три месеца.

Тако, метафорички, свако од нас овде

поново је проживео еволуцију
целокупне врсте.

А када се ради о бебама,

када сте почели да се развијате
у мајчиној утроби,

први осећај који сте имали
из спољашњег света,

док сте имали само три недеље,
када сте били величине рачића,

био је кроз тактилни осећај

који је долазио од вибрација
гласа ваше мајке.

Тако, као што видимо, људски глас
је прилично значајан и важан

на нивоу врсте,

на нивоу друштва -

на тај начин комуницирамо и стварамо везе,

a и на личном и међуљудском нивоу -

помоћу нашег гласа делимо
много више од речи и података;

у суштини, делимо ко смо.

А нас глас је неодвојив од тога
како нас други људи виде.

То је маска коју носимо у друштву.

Али наш однос према сопственом гласу
далеко је од очигледног.

Ретко користимо глас за себе;
користимо га као дар другима.

Тако допиремо једни до других.

То је дијалектичко дотеривање.

Али, шта мислимо о свом гласу?

Молим вас да подигнете руку

ако вам се не свиђа звук сопственог гласа
када га чујете на снимку.

(Смех)

Да, хвала вам, заиста,

већина људи извештава да им се не свиђа
звук њиховог уснимљеног гласа.

Па, шта то значи?

Хајде да то покушамо да разумемо
у следећих 10 минута.

Ја сам истраживач
у Медијској лабораторији МИТ-а,

део групе „Опера будућности“,

а моје истраживање
је усредсређено на однос

људи према сопственом гласу,
као и гласовима других људи.

Проучавам шта можемо да научимо
из слушања гласова,

из углова различитих поља,

од неурологије до биологије,
когнитивних наука, лингвистике.

У нашој групи стварамо средства и искуства

да бисмо помогли људима да стекну
боље примењено разумевање свог гласа

да би смањили пристрасност,

да би постали бољи слушаоци,

да би створили здравије односе

или, једноставно,
да би разумели себе боље.

А ово заиста мора да укључи
холистички приступ гласу.

Јер, размислите о свим
применама и последицама

које глас може имати
док откривамо све више ствари о њему.

Ваш глас је веома сложена појава.

Захтева синхронизацију
више од 100 мишића у вашем телу.

А док слушамо глас,

можемо да разумемо могуће проблеме
са ониме што се дешава унутра.

На пример:

слушање веома специфичних
врста турбуленција

и нелинеарности гласа,

вам може помоћи да предвидите
ране фазе развоја Паркинсонове болести

само преко телефона.

Ако чујете губљење даха у гласу,
то може помоћи да уочите срчане проблеме.

А знамо и да су промене у темпу
у појединим речима

веома добар показатељ депресије.

Ваш глас је веома повезан
и са нивоом ваших хормона.

Трећа лица која су слушала женске гласове

могла су да веома тачно
одреде да ли је особа која говори

била у менструалном циклусу.

Само помоћу информација
које су добили слушањем.

А сада са технологијом
која нас слуша све време,

Алекса из „Амазон Ехоа“

ће можда моћи да предвиди да ли сте трудни

чак и пре него што ви то сазнате.

Па, помислите на -

(Смех)

Помислите на етичку примену тога.

Ваш глас је и веома повезан са тим
како остварујете односе.

Имате различит глас
за сваку особу са којом причате.

Ако узмем кратак снимак
вашег гласа и анализирам га,

знам да ли причате
са својом мајком, братом,

пријатељем или шефом.

Можемо, као предсказивач,
да користимо и положај гласа.

У смислу, вашу одлуку како поставите
свој глас док причате са неким.

А ваш положај гласа
док причате са супружником

може помоћи при предвиђању не само
да ли ћете се развести, већ и када.

Дакле, постоји много ствари
које можемо научити слушањем гласова.

А верујем да то мора
да крене од разумевања тога

да имамо више од једног гласа.

Дакле, причаћу о три гласа
које већина нас поседује,

кроз модел који називам маском.

Када погледате у маску,

видите пројекцију карактера.

Назовимо то вашим гласом
усмереним ка спољашњости.

Ово је и најкласичнији начин
размишљања о гласу,

начин на који се приказујете у свету.

Добро разумемо механизам овог приказивања.

Ваша плућа сакупљају и шире
вашу дијафрагму,

а ово ствара самоодрживу вибрацију
ваше гласне жице

која ствара звук.

Затим, онако како отварате и затварате
шупљине у вашим устима,

ваш вокални тракт ће трансформисати звук.

Дакле, сви имају исти механизам.

Али, гласови су прилично јединствени.

То је због тога што ће
веома суптилне разлике

у величини, физиологији,
у хормоналним нивоима

створити веома суптилне разлике
у вашем гласу усмереном ка споља.

А ваш мозак се веома добро сналази

у препознавању ових суптилних разлика
у туђим гласовима усмереним ка споља.

У нашој лабораторији радимо
на томе да научимо машине

да разумеју ове суптилне разлике.

А користимо дубоко учење

да створимо систем идентификације
говорника у реалном времену

да бисмо подигли свест о коришћењу
заједничког говорног простора -

дакле, ко прича, а ко никада
не прича током састанака -

да бисмо побољшали групну интелигенцију.

А један од проблема везан за то
је да ни ваш глас није статичан.

Већ смо рекли да се мења
у односу на сваку особу са којом причате,

али се и генерално мења
током вашег живота.

На почетку и на крају путовања,

мушки и женски гласови су веома слични.

Веома је тешко разликовати

глас веома мале девојчице
од гласа веома малог дечака.

Али, у међувремену, ваш глас постаје

показатељ вашег променљивог идентитета.

Уопштено говорећи, за мушке гласове
постоји велика промена у пубертету.

А затим, за женске гласове

постоји промена при свакој трудноћи
и велика промена у менопаузи.

Све су то гласови које други људи
чују када причате.

Па, због чега нам је то толико непознато?

Зашто ми не чујемо тај глас?

Размислимо о томе.

Када носите маску, заправо је не видите.

А када покушате да је видите,
видећете оно што је унутрашњост маске.

А то је ваш глас усмерен ка унутра.

Да бисмо разумели зашто је другачији,

покушајмо да разумемо механизам
перцепције овог гласа усмереног ка унутра.

Зато што ваше тело има много начина
да га различито филтрира

од гласа усмереног ка споља.

Дакле, да бисте опазили овај глас,
прво мора да путује до ваших ушију.

А ваш глас усмерен ка споља
путује кроз ваздух,

док ваш глас усмерен ка унутра
путује кроз ваше кости.

Ово се назива коштаном проводљивошћу.

Због тога ће ваш глас
усмерен ка унутра да звучи дубље

и музички хармоничније
у односу на ваш глас усмерен ка споља.

Када једном крене на пут тамо,
мора да дође у ваше унутрашње уво.

А онда овде други механизам
ступа на сцену.

То је механички филтер,

то је мала преграда која се јавља
и штити ваше унутрашње уво

сваки пут када произведете звук.

Тако, и она умањује оно што чујете.

А затим постоји и трећи филтер,
биолошки филтер.

Вашу кохлеу, а то је део
вашег унутрашњег ува који обрађује звук,

чине живе ћелије.

А ове живе ћелије
ће се различито покренути,

у зависности од тога
колико често чују звук.

То је ефекат привикавања.

Из тог разлога,

пошто је ваш глас звук
који најчешће чујете у свом животу,

заправо га чујете мање него друге звукове.

На крају, имамо и четврти филтер.

То је неуролошки филтер.

Неуролози су недавно открили да се,

када отворите уста да створите звук,

ваш аудиторни кортекс искључује.

Дакле, чујете свој глас,

али ваш мозак заправо никада
не слуша звук вашег гласа.

Па, еволуцијски гледано, ово има смисла,

јер когнитивно знамо како ћемо звучати,

па можда не треба да трошимо енергију
на анализирање тог сигнала.

А ово се назива короларно пражњење

и дешава се као реакција на сваки покрет
који ваше тело направи.

Тачна дефиниција короларног пражњења

је копија моторне команде коју шаље мозак.

Ова копија сама по себи
не ствара никакав покрет,

већ се уместо тога шаље
у друга мождана подручја

да их обавести о предстојећем покрету.

А за глас, ово короларно пражњење
има другачије име.

То је ваш унутрашњи глас.

Па, хајде да сумирамо.

Имамо маску, глас усмерен ка споља,

унутрашњост маске,
ваш глас усмерен ка унутра,

а затим имате и свој унутрашњи глас.

Волим да гледам на њега као на луткара

који држи конце целог система.

Ваш унутрашњи глас

је глас који чујете
када у себи читате текст,

када вежбате за важан разговор.

Понекад га је тешко искључити,

веома је тешко гледати у текст
који је на вашем матерњем језику,

а да не чујете унутрашњи глас да га чита.

То је и глас који одбија
да престане да пева

глупу песму коју имате у глави.

(Смех)

А за неке људе је заправо
немогуће контролисати га.

А то је случај код шизофрених пацијената

који имају звучне халуцинације,

који уопште не могу да разлуче
гласове који долазе изнутра

и изван њихове главе.

Тако, у лабораторији радимо
на малим уређајима

да бисмо помогли овим људима
да направе ове разлике

и разликују унутрашњи од спољашњег гласа.

На унутрашњи глас можете гледати
и као на глас који прича у вашим сновима.

Овај унутрашњи глас
може попримити много облика.

А у сновима заправо ослобађате
потенцијал свог унутрашњег гласа.

То је још једна ствар
коју радимо у нашој лабораторији:

покушавамо да приступимо
овом унутрашњем гласу из снова.

Иако не можете увек да га контролишете,

унутрашњи глас -
увек га можете искористити

кроз дијалог, кроз унутрашње дијалоге.

А можете да гледате на овај унутрашњи глас

и као на карику која недостаје
између мисли и радње.

Надам се да ћете после овога више ценити,

открити поштовање
према свим вашим гласовима

и улогама које имају у вама и изван вас

пошто је ваш глас веома значајна одредница
онога што вас чини људима

и начина на који саобраћате са светом.

Хвала вам.

(Аплауз)