Serina Huang očarava violinom

Violinistkinja Serina Huang pruža tehnički briljantan i emotivno nijansiran nastup. U šarmantnom prekidu, jedanaestogodišnjakinja pohvaljuje večni dizajn svog instrumenta.

(Muzika)

(Aplauz)

Zdravo svima. Ja sam Serina.

Imam 11 godina i iz Konektikata sam.

(Aplauz)

Zapravo, nisam sigurna zašto sam ovde.

(Smeh)

Mislim, kakve ovo veze ima

sa tehnologijom, zabavom i dizajnom?

Računam svoj ajpod, telefon i kompjuter
kao tehnologiju

ali ovo nema veze sa time.

Tako da sam uradila malo istraživanje.

Ovo sam otkrila.

Naravno, nadam se da mogu da zapamtim to.

Violina je u principu napravljena
od drvene kutije

i četiri glavne žice.

Svirajući po žicama, one vibriraju

i stvaraju zvučne talase.

Zvuk prolazi kroz komad drveta
koji se zove kobilica

i silazi do drvene kutije i pojačava se

ali... da razmislim.

(Smeh)

U redu. Sa druge strane

kada stavite prst na drugo mesto na hvatniku

to menja dužinu žice

i frekvenciju zvučnih talasa.

O, moj bože!

(Smeh)

U redu. Ovo je neka vrsta tehnologije

ali mogla bih je nazvati
tehnologijom 16. veka.

Zapravo, najfascinantnija stvar koju sam otkrila

je da je čak i sistem zvuka

ili prenosa talasa danas

u principu zasnovan na istom principu

stvaranja i projektovanja zvuka.

Zar to nije super?

(Smeh)

(Aplauz)

Dizajn - obožavam njen dizajn.

Sećam se kada sam bila mala

i kada me je mama pitala

da li želim da sviram violinu ili klavir?

Pogledala sam to ogromno čudovište

i rekla sebi -

neću da se vežem za tu klupu

celog dana.

Ovo je malo i lagano.

Mogu da sviram dok stojim,
sedim ili hodam.

I znate šta?

Najbolja stvar je to što
ako ne želim da vežbam,

mogu da je sakrijem.

(Smeh)

Violina je prelepa.

Neki ljudi povezuju njen obilk
sa oblikom dame

ali, bez obzira da li vam se sviđa ili ne,

takva je već više od 400 godina,

za razliku od modernih stvari
koje lako zastarevaju.

Mislim da je veoma lično i unikatno to što,

iako svaka violina izgleda prilično isto,

nema dve violine koje zvuče isto.

Čak i kada su od istog majstora

ili zasnovane na istom modelu.

Zabava - volim zabavu,

ali zapravo sam instrument

nije veoma zabavan.

Kada sam prvi put dobila svoju violinu

i pokušala da se igram, to je bilo

zapravo veoma loše

jer nije zvučalo kao ono
što sam čula kod druge dece -

užasno i škripavo -

tako da nimalo nije bilo zabavno.

Bez obzira, mom bratu
je ovo bilo veoma smešno.

Op, op, op.

(Smeh)

Nekoliko godina kasnije čula sam vic

o najvećem violinisti, Jaši Hajfecu.

Nakon njegovog koncerta

došla je dama i pohvalila ga:

"Oh, gospodine Hajfec, vaša violina
je večeras zvučala tako divno."

I gospodin Hajfec je bio veoma kul,

pa je uzeo svoju violinu i rekao:

"Baš smešno, ja ne čujem ništa."

(Smeh)

I sada, kao muzičar shvatam to,

mi kao ljudska bića imamo sjajan um,

umetničko srce i veštinu

koji mogu da izmene tehnologiju 16. veka

i legendarni dizajn

u prelepu zabavu.

Sada znam zašto sam ovde.

(Muzika)

(Aplauz)

Isprva sam mislila
da sam ovde samo da nastupam,

ali neočekivano,
naučila sam i uživala puno više.

Ali... nešto od toga
je za mene bilo zaista strano.

(Smeh)

Poput multidimenzionalnih stvari.

Mislim, stvarno, bila bih srećna

kada bih u školi potrefila svoje dve dimenzije.

(Smeh)

Ali mi je najimpresivnija stvar bila

to da... zapravo,

želela bih da u ime sve dece

kažem, hvala vam, svim odraslima

zato što mnogo brinete o nama

i činite našu budućnost puno boljom.

Hvala vam.

(Aplauz)

(Muzika)

(Aplauz)

(Muzika)

(Aplauz)