< Return to Video

Određivanje pola: Komplikovanije nego što ste mislili

  • 0:00 - 0:14
    (Muzika)
  • 0:14 - 0:16
    Moja supruga je trudna
    i očekujemo naše prvo dete.
  • 0:16 - 0:18
    Kada ljudi vide njen veliki stomak,
  • 0:18 - 0:21
    prvo pitanje koje postave,
    gotovo bez izuzetka je:
  • 0:21 - 0:24
    "Da li je dečak ili devojčica?"
  • 0:24 - 0:26
    Postoje pretpostavke iza tog pitanja
  • 0:26 - 0:30
    koje uzimamo zdravo za gotovo
    zbog poznavanja ljudske biologije.
  • 0:30 - 0:34
    Za ljudske bebe, podrazumevano je
    da su šanse 50%
  • 0:34 - 0:36
    da bude dečak ili devojčica.
  • 0:36 - 0:38
    Ali, zašto je tako?
  • 0:38 - 0:41
    Pa, odgovor zavisi od načina
    na koji se pol određuje,
  • 0:41 - 0:43
    a koji se razvio kod naše vrste.
  • 0:43 - 0:44
    Vidite, kod većine sisara,
  • 0:44 - 0:47
    pol bebe je određen genetski
  • 0:47 - 0:48
    XY sistemom hromozoma.
  • 0:48 - 0:51
    Sisari imaju dva hromozoma
    koji određuju pol,
  • 0:51 - 0:53
    jedan se nasleđuje od mame,
    drugi od tate.
  • 0:53 - 0:55
    Par X hromozoma daje devojčicu,
  • 0:55 - 0:58
    dok X i Y zajedno daju dečaka.
  • 0:58 - 1:01
    Kako žene imaju samo X hromozom
    u jajnim ćelijama,
  • 1:01 - 1:05
    a muškarci mogu imati i X i Y
    u spermatozodima,
  • 1:05 - 1:07
    otac je taj koji određuje pol deteta
  • 1:07 - 1:11
    i šanse da će biti dečak
    ili devojčica su 50/50.
  • 1:11 - 1:13
    Ovaj sistem funkcioniše kod sisara,
  • 1:13 - 1:16
    ali kod drugih živih bića
    možemo sresti drugačije sisteme
  • 1:16 - 1:18
    koji funkcionišu dobro kod njih.
  • 1:18 - 1:22
    Postoje i grupe životinja koje imaju
    genetsko određivanje pola,
  • 1:22 - 1:25
    ali njihov sistem se može
    znatno razlikovati od našeg.
  • 1:25 - 1:29
    Ptice i neki reptili imaju
    genetsko određivanje pola,
  • 1:29 - 1:31
    ali umesto da pol određuje tata,
  • 1:31 - 1:33
    to radi mama.
  • 1:33 - 1:37
    Kod ovih životinja, mužjak stvara
    par Z hromozoma,
  • 1:37 - 1:40
    pa mužjaci mogu dati samo Z hromozom.
  • 1:40 - 1:42
    Kako god, kod ovih životinja,
  • 1:42 - 1:45
    jedan Z i jedan W hromozom zajedno,
  • 1:45 - 1:47
    kao par, daju ženku.
  • 1:47 - 1:51
    Po ovom sistemu, šanse za mužjaka
    ili ženku su i dalje 50/50,
  • 1:51 - 1:54
    samo što od mame zavisi
    da li će dati jajnu ćeliju
  • 1:54 - 1:55
    sa Z ili W hromozomom.
  • 1:55 - 1:59
    Neke grupe imaju
    genetsko određivanje pola
  • 1:59 - 2:01
    koje funkcioniše sasvim drugačije.
  • 2:01 - 2:04
    Na primer, mravi imaju jedan
    od najzanimljivijih sistema
  • 2:04 - 2:08
    za određivanje pola, zbog koga,
    ako ste mužjak mrav,
  • 2:08 - 2:10
    vi nemate oca.
  • 2:10 - 2:12
    U koloniji mrava postoji
    striktna podela rada.
  • 2:12 - 2:15
    Postoje vojnici koji brane koloniju,
  • 2:15 - 2:18
    radnici koji sakupljaju hranu,
    čiste mravinjak i brinu o mladima,
  • 2:18 - 2:21
    a tu je i kraljica sa malom grupom
    mužjaka za parenje.
  • 2:21 - 2:25
    Kraljica će se pariti i sačuvati
    spermu mužjaka.
  • 2:25 - 2:27
    I ovde postaje stvarno interesantno.
  • 2:27 - 2:31
    Ako kraljica upotrebi tu spermu
    da oplodi jaje,
  • 2:31 - 2:33
    iz tog jajeta će se izleći ženka.
  • 2:33 - 2:36
    Ali, ako ne oplodi jaje,
  • 2:36 - 2:39
    iz njega će se i dalje izleći mrav,
  • 2:39 - 2:41
    ali će uvek biti mužjak.
  • 2:41 - 2:44
    Dakle, muški mravi ne mogu imati oca.
  • 2:44 - 2:46
    I mužjaci mrava žive tako,
  • 2:46 - 2:48
    sa samo jednom kopijom svakog gena,
  • 2:48 - 2:50
    skoro kao šetajuća polna ćelija.
  • 2:50 - 2:53
    Ovaj sistem razmnožavanja
    zove se partenogeneza
  • 2:53 - 2:54
    i srećemo ga ne samo kod mrava,
  • 2:54 - 2:59
    već i kod drugih visoko društvenih
    životinja poput pčela i osa.
  • 2:59 - 3:01
    Pošto je naš pol genetski određen,
  • 3:01 - 3:05
    a znamo i da se kod drugih životinja
    pol određuje genetski,
  • 3:05 - 3:07
    lako je zaključiti
    da za sve životinje važi
  • 3:07 - 3:10
    da je pol bebe određen genetski.
  • 3:10 - 3:14
    Ipak, za neke životinje, pitanje pola
  • 3:14 - 3:16
    nema nikakve veze sa genima
  • 3:16 - 3:19
    i može zavisiti, na primer, od vremena.
  • 3:19 - 3:22
    To važi za aligatore i većinu kornjača.
  • 3:22 - 3:26
    Kod ovih životinja, pol zametka u jajetu
  • 3:26 - 3:28
    je određen spoljnom temperaturom.
  • 3:28 - 3:32
    Kod ovih vrsta, pol bebe nije određen
    onda kada se jaje položi,
  • 3:32 - 3:35
    i ostaje neodređen
    do nekog trenutka na sredini
  • 3:35 - 3:39
    razvojnog perioda,
    kada se dosegne kritično vreme.
  • 3:39 - 3:42
    Tokom tog perioda,
    pol se potpuno određuje
  • 3:42 - 3:44
    temperaturom u gnezdu.
  • 3:44 - 3:45
    Kod šarenih kornjača, na primer,
  • 3:45 - 3:48
    temperatura iznad neke kritične tačke
  • 3:48 - 3:50
    će stvoriti ženke unutar jaja,
  • 3:50 - 3:53
    a hladnija temperatura
    će stvoriti mužjake.
  • 3:53 - 3:55
    Ne znam ko je smislio ovu
    tehniku pamćenja,
  • 3:55 - 3:58
    ali barem kada su kornjače u pitanju
    možete zapamtiti
  • 3:58 - 4:01
    da su one sve vruće cice i kul baje.
  • 4:01 - 4:05
    Za neke tropske ribe, pitanje pola
  • 4:05 - 4:08
    rešava se tek kasnije u životu.
  • 4:08 - 4:11
    Recimo, svaka riba-klovn je
    na početku mužjak.
  • 4:11 - 4:14
    Ali, kako odrastaju, postaju ženke.
  • 4:14 - 4:18
    One takođe provode život u malim grupama
    sa strogom hijerarhijom
  • 4:18 - 4:21
    gde se samo najdominantniji
    mužjak i ženka razmnožavaju.
  • 4:21 - 4:24
    Zanimljivo, ako dominantna
    ženka u grupi ugine,
  • 4:24 - 4:28
    najveći mužjak će vrlo brzo
    da se pretvori u ženku
  • 4:28 - 4:30
    i zauzme njeno mesto,
  • 4:30 - 4:33
    a ostali mužjaci će se pomeriti
    za po jedno mesto u hijerarhiji.
  • 4:33 - 4:35
    Kod jedne druge okeanske životinje,
  • 4:35 - 4:37
    zelenog crva,
  • 4:37 - 4:41
    pol određuje potpuno drugačiji
    aspekt okruženja.
  • 4:41 - 4:44
    Za ovu vrstu, pitanje je gde će larva
  • 4:44 - 4:47
    pasti na morsko dno.
  • 4:47 - 4:49
    Ako se larva spusti na dno
  • 4:49 - 4:50
    iz nje će postati ženka.
  • 4:50 - 4:53
    Ali ako se larva spusti na vrh ženke,
  • 4:53 - 4:55
    onda postaje mužjak.
  • 4:55 - 4:59
    Dakle, za neke vrste
    pol se određuje genetski,
  • 4:59 - 5:01
    dok za druge, na to utiče okruženje.
  • 5:01 - 5:05
    A, postoje i oni kojima je
    ovo potpuno nebitno.
  • 5:05 - 5:07
    Na primer, postoji vrsta guštera
  • 5:07 - 5:10
    koja živi u pustinji i za njih je
    odgovor jednostavan.
  • 5:10 - 5:12
    Biće ženka. Uvek je ženka.
  • 5:12 - 5:14
    Cela vrsta se sastoji
    gotovo samo od ženki,
  • 5:14 - 5:19
    i kada polože jaja, iz njih se izlegu
    njihovi ženski klonovi.
  • 5:19 - 5:21
    Dakle, hoće li biti dečak ili devojčica?
  • 5:21 - 5:23
    U celom životinjskom carstvu,
  • 5:23 - 5:27
    sve zavisi od načina određivanja pola.
  • 5:27 - 5:30
    Za ljude, to je genetski XY sistem.
  • 5:30 - 5:32
    A, što se mene i moje supruge tiče,
  • 5:32 - 5:36
    saznali smo - biće dečak.
Title:
Određivanje pola: Komplikovanije nego što ste mislili
Speaker:
Aaron Reedy
Description:

Od nečega tako malog i složenog kao što je hromozom, do nečega naizgled jednostavnog poput vremena, način određivanja pola značajno se razlikuje u životinjskom carstvu. Biolog i učitelj Aron Ridi pokazuje iznenađujuću raznovrsnost između vrsta kada se radi o određivanju pola.

Lekcija: Aron Ridi, animacija: BuzzCo (http://buzzzco.com).
more » « less
Video Language:
English
Team:
closed TED
Project:
TED-Ed
Duration:
05:46

Serbian subtitles

Revisions Compare revisions

Our website uses cookies for analysis purposes.