Zašto Herodota nazivaju "ocem istorije"? - Mark Robinson

Pogledajte celu lekciju: https://ed.ted.com/lessons/why-is-herodotus-called-the-father-of-history-mark-robinson

Pre 2.500 godina, beleženje istorije kakvo nam je poznato nije postojalo. Prošlost je beležena kao spisak događaja, s malo objašnjenja za njihove uzroke, mimo prihvatanja stvari kao volje bogova. Herodot je želeo dublje razumevanje, pa je usvojio novi pristup: posmatranje događaja s obe strane kako bismo razumeli njihove razloge. Mark Robinson objašnjava kako je nastala "istorija".

Lekcija: Mark Robinson; režija: Remus i Kiki.

["Okolnosti vladaju ljudima;
ljudi ne vladaju okolnostima."]

Džinovski mravi koji kopaju zlato,

gnevni kralj koji naređuje
da more primi 300 šiba,

i delfin koji spašava
čuvenog pesnika od davljenja.

Ovo su samo neke od priča
iz "Istorije" od Herodota,

antičkog grčkog pisca iz V veka p.n.e.

Možda se svi događaji
iz teksta i nisu desili

baš onako kako je Herodot
izvestio o njima,

ali ovo delo je bilo revolucionarno
zbog načina na koji je beležilo prošlost.

Pre Herodota, prošlost je dokumentovana
kao spisak događaja

s malo ili nimalo truda
da se objasne njihovi uzroci

mimo prihvatanja stvari kao volje bogova.

Herodot je želeo dublje,
racionalnije razumevanje,

pa je usvojio novi pristup:

gledanje na događaje s obe strane
kako bi razumeo njihove razloge.

Iako je Herodot bio Grk,
njegova domovina Halikarnas

je bila deo Persijskog carstva.

Odrastao je tokom niza ratova
između moćnih Persijanaca

i slabijih Grka,

a odlučio je da sazna
sve što je mogao o toj temi.

Prema Herodotovim rečima,
Persijski ratovi su počeli 499. p.n.e.,

kada su Atinjani potpomogli pobunu
Grka koji su živeli pod Persijancima.

Persijski kralj Darije je 490. poslao
svoju vojsku da se osveti Atinjanima.

Međutim, u Maratonskoj bici,
Atinjani su izvojevali neočekivanu pobedu.

Persijanci su se vratili 10 godina kasnije
s planom da osvoje čitavu Grčku,

pod vođstvom Darijevog sina Kserksa.

Prema Herodotu, kada je Kserks stigao,

njegovoj armiji od milion muškaraca
se prvobitno suprotstavila grčka sila

koju je predvodilo 300 Spartanaca
u planinskom klancu Termopil.

Po visokoj ceni za Persijance,

ubijeni su Spartanci
i njihov kralj Leonida.

Ovaj junački poraz je otada
služio kao inspiracija slabijima.

Nekoliko nedelja kasnije, grčka mornarica
je prevarila persijsku flotu

da se bore u tesnom
morskom kanalu blizu Atine.

Persijanci su poraženi,
a Kserks je bespovratno utekao.

Kako bi objasnio kako su izbili ovi ratovi
i zašto su Grci trijumfovali,

Herodot je sakupljao priče
širom Mediterana.

Beležio je dostignuća
i Grka i drugih naroda

pre nego ih vreme izbriše.

"Istorija" počinje čuvenom rečenicom:

"Herodot iz Halikarnasa
ovde prikazuje svoja ispitivanja."

Koncipiravši knjuigu kao "ispitivanje",

Herodot je time omogućio
da knjiga sadrži razne priče,

neke ozbiljne, a neke manje ozbiljne.

Zabeležio je unutrašnje debate
na persijskom sudu,

ali i priče o egipatskim letećim zmijama,

kao i praktične savete
kako da uhvatite krokodila.

Grčka reč za ovaj istraživački metod
je "autopsija",

što znači "lično posvedočiti".

Herodot je prvi pisac
koji je istraživao prošlost

kombinujući različite vidove
pronađenih dokaza:

"opsis", to jest izveštaji svedoka,

"akoe", to jest glasine

i "ta legomena", to jest tradicija.

Potom je koristio gnome, to jest razum,

da dođe do zaključaka
o tome šta se zapravo desilo.

Mnogi od ranih čitalaca knjige
su zapravo bili slušaoci.

"Istorija" je prvobitno
bila napisana u 28 delova,

a za svaki je bilo potrebno
oko četiri sata da se pročita naglas.

Kako su jačali uticaj i moć Grka,

Herodotovi spisi i zamisao o istoriji
su se širili Mediteranom.

Kao prvi pravi istoričar,
Herodot nije bio savršen.

Ponekad je favorizovao
Grke u odnosu na Persijance

i bio je suviše lakoveran
za neke priče koje je čuo,

a koje su uzrokovale netačnosti.

Međutim, savremeni dokazi
su zapravo objasnili

neke od njegovih očito ekstremnih tvrdnji.

Na primer, na Himalajima
postoji vrsta mrmota

koja tokom kopanja širi zlatnu prašinu.

Antička persijska reč za mrmota
je prilično slična reči mrav,

pa je Herodot možda prosto bio žrtva
greške u prevodu.

Sve u svemu, za nekoga ko je pisao
u potpunosti novim stilom,

Herodot je bio iznenađujuće dobar.

Istorija, sve do današnjeg dana,
oduvek je ispaštala zbog pristrasnosti

i omaški istoričara.

Herodotov metod i kreativnost
su mu obezbedili titulu

koju mu je podario rimski pisac Ciceron
nekoliko stotina godina kasnije:

"otac istorije."