03 - Seneca on Anger - Philosophy: A Guide to Happiness

This six part series on philosophy is presented by popular British philosopher Alain de Botton, featuring six thinkers who have influenced history, and their ideas about the pursuit of the happy life.

Episode 3: Seneca on Anger - Roman philosopher Lucious Annaeus Seneca (4BCE-65CE), the most famous and popular philosopher of his day, took the subject of anger seriously enough to dedicate a whole book to the subject. Seneca refused to see anger as an irrational outburst over which we have no control. Instead he saw it as a philosophical problem and amenable to treatment by philosophical argument. He thought anger arose from certain rationally held ideas about the world, and the problem with these ideas is that they are far too optimistic. Certain things are a predictable feature of life, and to get angry about them is to have unrealistic expectations.

Seneka o besu

Pre nego što sam stekao
bilo kakvo

znanje o tom predmetu, mene je
privukla sama

ideja filozofije. Razmišljao
sam o filozofiji

kao o praktičnoj veštini,
koja može

praviti razliku, koja pruža
riznicu

mudrosti koje se tiču
svakodnevnih problema.

Kako podneti odbijanje u ljubavnoj vezi,
neuspeh na poslu,

nepostojanje stvarnih prijatelja.

Filozofija je obećavala nešto
što na prvu

može zvučati naivno, ali u
stvari poseduje dubinu,

nudila je metod koji vas može
naučiti kako

da budete srećni.

Kako sam sve više saznavao,
šestorica filozofa

bila su mi sve interesantnija.

Zato što su oni imali najviše toga
za reći o oblastima

života koje sam uvek
nalazio

najproblematičnijim.

Prvi problem, čije rešenje
pokušavam

pronaći ovde u Rimu, jeste
problem besa.

Potrebno je da provedete
samo par minuta

u ovom gradu da vam bude
jasno da

bes predstavlja
ogroman problem.

Život modernog čoveka,
ispunjen je

frustracijama, na koje većina
nas ne uspeva

odgovoriti filozofski, već je
sklona izgubiti živce.

Bes je sastavni deo našeg
života danas

koliko i bahati vozači i
saobraćajne gužve.

Interesantno je otkriti da je
u antičko doba

bes smatran još većim
problemom

nego što je danas, drevni
Rimljani,

ako ništa drugo, bili su znatno
besniji od

savremenih Rimljana.

Jedan antički filozof

se posebno bavio problemom
besa,

želja mu je bila da
smiri ljude.

Rodjen je u Kordobi,
španskoj provinciji,

1. godine nove ere, i zvao
se Seneka.

Seneka je bio najpozantiji i
najpopularniji filozof

svog vremena, napisao je
preko 200 knjiga

praktičnih saveta u vezi
svih aspekata života.

Stigao je u Rim još
kao dečak,

i proveo je većinu svog
života ovde.

Postao je uticajan u političkom životu Rima,

bio je i član Senata.

Ali to ne znači da mu je
život bio

lišen frustracija. Po prirodi
je bio melanholik,

u mladosti je preležao
tuberkulozu,

a bio je i sklon suicidalnim
naletima depresije.

I živeo je u veoma
opasno vreme.

Njegova politička karijera
poklopila se sa

vladavinom niza tiranskih,
nasilnih i

nepredvidivih careva.

Seneka je obitavao u svetu
gde bukvalno

nije mogao znati
da li će

doživeti sutrašnji dan.

Tlo mu je podrhatavalo pod
nogama.

49. nove ere morao je
protiv svoje volje

prihvatiti najzahtevniji posao
u imperijalnoj administraciji,

postao je tutor 12-godišnjem
dečaku,

zvanom Lucije Domicije Ahenobarb,

budućem caru Neronu.

Ubrzo mu je postalo jasno
da je Neron

psihopatski ubica, shvativši da
se nalazi

u velikoj opasnosti, Seneka je
pokušao da se povuče

sa dvora. Dva puta je nudio Neronu,
svoju ostavku,

dva puta ga je Neron odbijao,
prigrlivši Seneku čvrsto

dok je govorio da bi
radije umro

nego što bi povredio svog
voljenog učitelja.

Ništa iz Senekinog dotadašnjeg

iskustva nije mu dozvoljavalo
da veruje

takvim obećanjima.

Ovako, dok se šetate po odajama
Neronove

podzemne palate postaje
vam jasno

zbog čega je Seneka bio toliko
zabrinut

u vezi besa.

Neron je bio čovek
koji je držao

apsolutnu moć, ljude su
dovodili u ove odaje,

gde su najgroznija ubistva
izvršavala.

Bacao je ljude lavovima,
odsecao im glave,

bacao ljude krokodilima, žive ih
čerečio.

Device su hvatane na

ulicama Rima, i dovođene
ovde i tu ubijane.

Gladijatorima koji se ne bi
pokazali

vadjena su creva, i bacali su ih
vukovima.

Sve se to dešavalo u ovim
odajama.

Upravo zbog toga što su
posledice besa

tako drastične, Seneka se
očajnički upirao

da ih ublaži.

Ljutiti rimski imperator
nije predstavljao

tek neprijatan prizor, već

katastrofu u najavi.

Zato što je bio neposredni svedok
mnogo čemu,

Seneka je bes smatrao
ogromnim problemom,

čak je celu knjigu "O besu"
posvetio toj temi.

"Najgroznijoj i najsumanutijoj
od svih emocija,"

kako ju je nazvao.

Ali, ono što je ključno,
jeste da je

odbio da na bes posmatra kao
na iracionalnu erupciju.

Kao nešto nad čime nemamo
nikakvu kontrolu.

- Šta vas najviše ljuti?

- Bahata vožnja... mislim,
mora da imaju

položeno, čim imaju dozvole,
ali kako voze

govori da nemaju pojma o
kulturi vožnje

u Engleskoj ili u bilo kom
delu sveta.

Prelaze iz trake u traku...
bezobzirni su

prema svima drugima...
ne znaju

se uparkirati. - Koje su tvoje
omiljene uvrede

kojima častiš nesavesne vozače?
- Gestikuliram dosta...

Samo puknem u trenutku,
samo...

- Da li si nekada izašao
iz kola i

udario nekoga? - Pretio sam.
Zalupio sam

jednom tipu vrata, ali
sam zakačio prst.

Vejn je vozač u kompaniji
koja se bavi

dostavama. Teško kontroliše
svoj temperament

kada je u vožnji. On misli da
ne može mnogo

da uradi povodom toga. Seneka se
ne bi složio.

Seneka je smatrao bes
filozofskim problemom.

I da se može tretirati
filozofskim argumentima.

Bes izvire iz racionalnih
predstava koje

imamo o svetu.

Problem sa ovim predstavama
jeste

da su isuviše optimistične.

Prema Senekinoj analizi
ljudi se ljute,

zato što gaje prevelike
nade.

- Da li sebe smatraš optimistom,
ili pesimistom?

- Optimistom, kako drugačije.

- Zato što si optimista,
očekuješ da će

drugi voziti bolje, ali oni
ne umeju.

- Mogu ti dani proći bez
incidenta, i pomisliš

da su se stvari popravile,
i onda vidiš

da ti je neko ulubio
kombi,

i to neka mala kola,
još vidiš da su

im deca unutra...
- Koliko dugo

voziš kombi? - 2 godine.
- 2. godine

voziš i svaki dan te neko
iseče, uradi

nešto glupo, i svaki put
te to iznenadi

i naljuti, kao da si iznenadjen
što se

to ponavlja? Misliš li da
bi možda

bilo pametnije da postaneš
malo pesimističniji

u vezi drugih, onda bi se
smirenije posmatrao

njihovu vožnju, kao kada bi
sebi rekao...

Kad god se razbesnimo,
pojavi se

element iznenadjenja, u smislu
samosažaljenja

i nepravde, Seneka bi rekao
Vejnu da

saobraćajne gužve nisu ni
nepravedne ni

iznenađujuće, one su
predvidiva

odlika života, onaj ko se
ljuti zbog

toga prosto ima pogrešna
očekivanja od sveta.

Pa bi Senekin prvi
savet bio

da se postane veći pesimista.

Da prilagodite svoj pogled na
svet kako bi

se manje iznenadili
kada se

neočekivano desi.

Takođe zahteva od nas
da još

nešto upamtimo : ako
prihvatimo da često

ne možemo ništa uraditi
povodom naših

frustracija, manje verovatno
je da ćemo

gubiti živce kada se
susretnemo sa njima.

- Migavac, prijatelju, migavac!

Seneka je verovao da je
jedan od

razloga zašto se tako često
ljutimo,

to što zamišljamo
da bi stvari

trebale uvek da budu
po našoj volji.

Da bi trebali biti u
mogućnosti

da nateramo svet da se
povije prema

našim željama.

Ali to nije u našoj moći.

Mnoge stvari moramo
jednostavno prihvatiti

Često nismo slobodni da menjamo
stvari.

Kako bi nas naterao da
razumemo ovo,

kako bi nam lakše
dočarao,

Seneka je došao na
neobičnu ideju,

rekao je da smo svi
u suštini,

nalik psima, zavezani za

kočije u pokretu.

Povodac je tek toliko
dugačak da nam

omogući nešto slobode,
ali nije

dovoljno dug da bi nam
dozvolio da se

krećemo kuda hoćemo.

Pas brzo uvidi da kako bi
povećao svoje

šanse za sreću, mora podesiti
tajming i pratiti

kočiju, ili bicikl, te je
zato bolje

pratiti pravac koji ne želite,
nego da se

opirete nečemu što ne možete
promeniti.

Jer će te u tom slučaju
završti ne samo

tamo gde ne želite, nego
će vas još

i zadaviti.

Ipak, mi imamo jednu prednost u
odnosu na životinje,

mi posedujemo Razum, psi ne.

A Razum nam daje krucijalnu
prednost,

omogućava nam da shvatimo
šta možemo

promeniti, a šta ne.

Mi nismo u mogućnosti
da promenimo neka

dešavanja, ali možemo promeniti
svoj odnos

prema tim dešavanjima.

Seneka veruje, da nam ta
sposobnost pruža

određenu slobodu.

Hajde, nužda ti komanduje da
kreneš ovuda!

Ali Seneka nam nije od koristi
samo onda kada

se razbesnimo, njegova filozofija
pokazuje nam način

kako da ostenemo smireni i
sabrani, ma šta

život bacio ka nama.

Dobijete osećaj kakav je
život Seneka vodio

šetajući se drevnom
Pompejom.

Bio je bogataš, i zbog
toga možete

doći u iskušenje da zamišljate
kako su on i njegovi

savremenici patriciji vodili
ugodan život,

lišen nevolja, ali čitajte
Seneku i

odmah vam je jasno
koliko ste u krivu.

U sred luksuza rimski
bogataši su

kipteli od besa.

Seneka je do svojih analiza
besa, dolazio

posmatrajući ljude oko sebe.

Kretao se među bogataškom
klikom carskog Rima.

Mnogi od njegovih prijatelja

posedovali su luksuzne vile
u provincijama,

posedovali su vojsku robova
koja im je

pripremala hranu, priredjivali
su bankete koji

su trajali po čitavu noć,
gosti su

ležali na udobnim kaučima.

Seneka je uočavao
iznenađujuću pojavu

posmatrajući svet oko sebe,
a to je da bogatstvo

čini ljude besnijima, a ne
smirenijima.

Kako je pisao "Imućnost
uzgaja

loše naravi."

Seneka je poznavao određenog
Vedija Polija

visokog carskog zvaničnika,
koji je jednom

upriličio zabavu, na kojoj
se rob koji je nosio

kristalne čaše na poslužaoniku,
sapleo i

razbio čaše,

i to je toliko razbesnelo
domaćina da je

naredio da bace nesrećnika u
bazen

pun zmijuljica, kako bi ga
živog pojele.

Prema Senekinoj analizi
situacije dešavalo

se to da je Vedije Polije
verovao u svet

u kome se čaše jednostavno
nikada ne razbijaju.

Seneka je mislio da je
problem sa

bogatašima poput Vedija,
taj što su im

očekivanja prosto apsurdno
visoka, i to je

isto tako istinito za
bogate danas.

Posmatrajte samo ljude
sa avio kartama

prilikom provere karata.

Jasno vam je da su oni sa
sedištima u prvoj klasi

skloniji vikanju nego oni na pultu za
ekonomsku klasu.

Što ste bogatiji, to više
očekujete,

i kada se očekivanja ne
ostvare, bes

se oslobadja.

Bogati veruju da će ih
njihov novac

izolovati od frustracija i raznih
prepreka, i to

predstavlja jedno od najapsurdnijih
očekivanja.

Senekina filozofija nije
relevantna samo

za one od nas koji su
skloni da

lako izgube živce, on je
mislio da svi mi

loše reagujemo na frustracije,
i da bi nam

svima koristilo da malo
snizimo

lestvicu očekivanja.

- Mrzim ovo svako jutro.
Namestim alarm

i pritiskam snooze dugme.
Ostane mi 10-ak

minuta da se spremim. Žurim.
Nerviram se na

buskoj stanici, bus naravno
nikada ne nailazi

kada vam stvarno treba.
U busu, opustim

se malkice, ali tu su uvek
saobraćajne gužve,

sedeću tako i verovatno
prelaziti papire

za taj dan. Konačno
stižem na posao,

otvaram e mail, gledam
brojke

u vezi sa prodajom, gledam
svoj dnevnik,

sekiram se... tako mi počinje
radni dan.

Felisija Baterfild je menadžer
marketinga jedne

izdavačke kompanije.

Teško se nosi sa stresom
na poslu.

Pitao sam se može li Seneka
njoj pomoći?

- Kako izgleda tvoj prosečni
radni dan?

- Prilično grozničav, gomila
sastanaka.

Izdavači moraju da su konstantno
na vezi, autori

non stop zovu, pitaju
dešava li se šta...

- I šta te najviše nervira?

- Sastanci koji traju unedogled.
Kažu vam, imaćemo

kratak sastanak od pola sata,
a vi sedite tamo

i cupkate jer već traje
sat i po,

i mislite na gomilu posla
koju morate

da završite... - Šta ti radiš
kada ti je

sto ovako preplavljen papirima?
Šta činiš da...

- Šta radim? Trčim naokolo i
počnem da naredjujem.

- Postojalo bi jedno rešenje
za sve ovo,

- Šta to? - Naš prijatelj
Seneka, imao

je tu ideju gde je tvrdio
da nas najviše

stresira ono što nas
iznenađuje, najviše

nas iznervira kada problem
neočekivano

iskoči, pa ako bi ti
rekla samoj sebi

"OK, stvari će krenuti na loše.
Umetničko

odeljenje neće dobiti papire
na vreme,

sistem će kasniti, itd...

Kada se takve stvari
dese, ti si na neki

način spremna za njih,
i on kaže da

je najbolji način za borbu
protiv besa

i frustracije, biti spreman,
i zato on savetuje

ovo prethodno razmišljanje.
- Ali onda se možeš

još više nervirati zamišljajući
sve grozne

stvari koje se mogu desiti
čak i pre vremena

počinješ paničiti i misliš
"O bože, sve se

ovo može desiti!" - Naravno...
- Prva moja

reakcija je da pomislim
"Ok, sve će

biti u redu... - Ali smireno
se pripremiš,

Jednostavno kažeš sebi "Ok, stvari...

Obično, pokušavamo da umirimo
ljude govoreći,

"Ne brini, biće sve u redu."
Ali Seneka,

smatra da je takav umirujući
savet potencijalno

veoma surov, zato što nas
ostavlja

nespremnima, ako se ispostavi
da neće biti OK.

Preporučivao je suprotnu
strategiju,

smirenu, svakodnevnu meditaciju
o svemu što

može poći naopako.

- On je želeo da formiramo
strukturu tih misli,

i ponavljamo ih svako jutro.
Možda bi probala

tako nešto? - Ok.

- Zakasniću na posao, jer
ću stići na

busku stanicu i čekati na bus
koji će konačno

doći, i onda će vozač biti
u žurbi,

pa će se verovatno slupati
u nekoga,

pa ću zakasniti na posao i
sastanak, koji

počinje oko 9. Ući ću
i 20-ak ljudi

će se okrenuti i uraditi...

- Bus se nije slupao kao
što sam predvidela,

ali je kasnio, pa sam i ja
kasnila, i svi su

odreagovali... Ali srećom
nisu se

previše razočarali...

Imam zakazano kod doktora.
Redovan pregled,

ali trebalo bi da kažem
da imam

smrtonosni rak mozga, ili
tako nešto.

Ćao, malo kasnim, jer sam se
uspavala, što

onako živcira, jer sam planirala
da poranim...

i napišem prezentaciju za jednog
pisca, pa će

to malo sačekati.

Prehladjena sam, verovatno će
se razviti u

upalu pluća ili nešto slično.
Imam sastanak

sa jednim distributerom
autorskih prava

oko prava za neki film, i
oni će

verovatno zahtevati pozajmicu
od nas, a mi nemamo para

pa ćemo verovatno izvisiti...

Mislila sam da sumiram
svoju nedelju

dubokog pesimizma za svaki dan.

Mislim, da na neki način,
to može biti korisno,

spremniji ste, i shavatate da
isuviše jurcate

naokolo i sve je nekako u
zadnji čas.

Postanete svesniji stvari
na koje ne možete

uticati, poput busa, ili toga
da drugi

neobavljaju svoj posao valjano,
ne stižu na vreme,

greše, čini da zauzmete
filozofski stav

po pitanju takvih stvari.

Naravno Seneka ne bi predložio
da čovek

ne treba nikada da očekuje da
će nešto proći

prema planu, samo bi tražio da
se psihički spremi

za dan kada ne bude tako.

Seneka je verovao da često
precenjujemo

sopstvene sposobnosti promene
onoga što se

događa, da promenimo frustirajuću
situaciju.

I baš zato da bi nas konstantno
podsećao na to

koliko stvari se nalazi
izvan naše kontrole

prizvao je boginju - Fortunu.

Njen lik se nalazio na
poleđini

rimskih novčića, takođe
postoji gomila

njenih statua po čitavoj Italiji.

Predstavljanja je kako drži
dva objekta

U jednoj ruci držala je
konukopiju,

simbol njenih moći da čini
usluge.

Ovde je držala neke od najboljih
stvari u životu.

Ali Fortuna ja držala još jedan
predmet,

mračniji, kormilo, simbol
njene moći da

promeni naše sudbine na gore.

Ako bi se osećala zlobno,
što se često

dešavalo, mogla je dodirom
kormila

uništiti naše živote, naše
poslove.

Mogla nam je zadati nezamislive
glavoblje.

Ona je simbol svega što
moramo prihvatiti,

dobrih i loših stvari.

Kada stvari krenu loše,
ne treba

vikati i dizati dreku, trebali bi se
podsetiti da

su mnoge naše frustracije
zapravo delo ove

zlobne boginje, na čije delovanje
ne možemo uticati.

Većina stanovnika Pompeje,
malog grada

u podnožju Vezuva, verovalo je
da gospodare

sopstvenom sudbinom.

Verovatno nema silnijeg
podsetnika

da neke stvari leže izvan
naše kontrole

od sila prirode.

Popodne 14. avgusta, 79. godine,
Pompejci će

otkriti da Fortuna ima posebne
planove za njih.

U nekoliko sati Pompeja je
bila zatrpana

užarenim vulkanskim pepelom.

Slikovito grozna ilustracije
Senekine tvrdnje

da nikada nismo imuni od
Fortune,

čak i kada stvari izgledaju sigurno,
ubrzo se mogu

pogoršati, i najbolji
način da se zaštitimo

je da budemo psihički spremni.

Skloni smo mišljenju da je
najvažnija stvar

u vezi filozofa knjige
koje su napisali.

U njima leži sva uteha i
sva mudrost.

Ali drevni su se vodili znatno
bogatijom idejom,

da bi se u vremenima nevolje trebali
voditi,

načinom na koji su filozofi
živeli

i umirali.

Upravo je momenat Senekine
smrti, najviše

inspirisao ljude od tada.

Nanovo i nanovo je prikazivan
kroz vekove,

u umetnosti, literaturi, muzici.

Aprila 65. godine nove ere,
koval se zavera

protiv Nerona, koja je obuhvatala
i Seneku,

iako je najverovatnije bio nevin.

Neron je poslao centuriona

u Senekinu vilu, sa naredjenjem
Seneki da smesta

izvrši samoubistvo.

Kada su njegova porodica i
prijatelji čuli vesti,

briznuli su u plač, ali Seneka
je odoleo.

I njegov stav prema ovoj katastrofi

definicija je onoga što mislimo
kada kažemo da

bi se nešto trebalo
filozofski prihvatiti.

Mirno je uzeo nož i
prerezao svoje vene.

Seneka je umro onako kako
je podsticao

sve nas da živimo.

Kao što je podsetio prijateljicu
koja je

izgubila sina "Ima li potrebe
plakati nad

delovima života? Celina njegova
zahteva suze."

Nadajmo se da se ništa tako
strašno neće

desiti nama, ali loše stvari
se dešavaju

i najbolji način da ublažite
udarce, je da

budete spremni, bes i frustracija
su suštinski

iracionalni odgovori na prepreke,
a jedina racionalna

strategija je ostati miran
u vezi

činjenice da stvari često krenu
naopako.

Na taj način uvek ćemo
imati, u najboljem i

najistinitijem smislu te reči,

filozofski odnos prema svetu.