Dokumentarci - Herkul (Sudar bogova)

Najslavniji grčki junak, sin Zevsa i Alkmene, najlepše žene tog vremena. Alkmena je bila je žena kralja Amfitriona, a poznata po svom gracioznom hodu i divnom držanju.

Kada je jednom Amfitrion bio odsutan, lukavi Zevs odluči da se preobrati u njegov lik. Pošto je to uradio, obljubio je Alkmenu i kasnije se rodio sin Herkul. Bogovi su voleli Herkula, svi osim Zevsove žene Here. Ali jednom dok je Hera spavala prineli su joj malog Herkula da ga podoji. Dete je međutim toliko snažno povuklo mleko da se boginja sa vriskom probudila i otrgnula od Herkula. Tada se njeno mleko prosulo i od njega je nastao Mlečni Put. Priča dalje kaže da je Herkul ipak okusio nešto od Herinog mleka i to mu je dalo božansku snagu.

Pridružite mi se na facebooku...

https://www.facebook.com/groups/122926967865173/

On je najveći akcioni
heroj u mitologiji.

Njegovo ime je Herkul.

Čovek mučen užasnim grehom.

Nateran da prihvati 12 nemogućih
zadataka kako bi se iskupio.

Za nas je to mit, ali za stare
narode je to bila stvarnost.

Legenda zasnovana
na stvarnom ratniku.

Ispunjena skrivenim
šiframa o stvarnom svetu.

Ovo je istina koja se
krije iza mita o Herkulu.

SUDAR BOGOVA

U čudnom i nepoznatom svetu,
nešto se komeša ispod vode.

Na površinu izlazi...

džinovska zmija, ne sa jednom,
već sa devet zmajolikih glava.

Ona bljuje otrovne gasove
i jede svoje žrtve žive.

Ali danas je čudovište
našlo sebi ravnog.

Najjači heroj svih vremena.

Idealan muškarac.
Herkul.

On je najpopularniji
heroj u istoriji.

Polubog sa natprirodnom snagom,

predodređen da oslobodi
grčki svet od zla.

Ali to je samo početak priče.

Herkul je bio poseban, a istovremeno i
sasvim običan. Bio je čovek iz naroda.

Otprilike kao Bejb Rut
u američkoj mitologiji.

Bio je ženskaroš, pijanica
i izvanredan atleta.

Bio je pomalo kao bog, ali
je sasvim sigurno bio čovek.

Danas ljudi misle da heroji
imaju natprirodnu snagu,

da imaju devojku, natprirodne
moći, da mogu da lete.

Drugačija je koncepcija
u grčkom svetu.

Heroj je neko ko ima natprirodnu
snagu, ali ko mora da pati.

I Herkul je savršen
heroj u grčkom društvu.

On je osuđen da pati
više od bilo koga drugog.

U mitu, Herkul se suočava sa
nizom zastrašujućih neprijatelja

i pati više nego ijedan
drugi čovek ikada.

Njegova priča počinje sa Zevsom,
kraljem bogova zaluđenim seksom,

i sa Zevsovom nezakonitom vezom.

Herkul je sin Zevsa
i smrtnice Alkmene.

Klasična mitologija je prepuna priča
o bogovima koji oplođuju smrtnice,

a nakon toga se rađaju
bogovi i polubogovi.

Dakle, polubog je osoba koja
ima neke vrlo božanske osobine,

neke božanske moći, ali istovremeno
je i smrtna, može da umre.

Grci su verovatno izmislili tu ideju
da bi se što više približili bogovima,

da bi stvorili svoje sopstvene
likove koji liče na bogove.

Herkul će postati
grčki model heroja.

Ali on ima jednog moćnog
neprijatelja koji želi da ga uništi.

To je Zevsova žena, boginja Hera.

Ona je kraljica boginja
i neverovatno je lepa,

izuzetno je inteligentna, moćna,

ali je i strahovito ljubomorna jer
Zevs stalno juri za drugim ženama.

Zevs ima bezbroj dece
sa različitim smrtnicama.

I Hera ih sve mrzi.

Ali, ona je odlučila da je Herkul
taj koji mora da plati konačnu cenu

za grehe koje je počinio Zevs.

Herina mržnja prema Herkulu
je, zapravo, vrlo iracionalna.

Skoro kao da je znala da će on na neki
način ugroziti njen uticaj na nebu.

Znala je da je Herkul drugačiji od
druge dece i možda se plašila toga,

ali izgleda da je on svakog dana svog
život plaćao zbog te njene mržnje.

Jedne noći, dok je
Herkul još bio beba,

Hera je poslala dve otrovne
zmije u njegovu sobu.

On je uhvatio po jednu zmiju
u svaku ruku i zadavio ih.

Malo sićušno dete zadavilo
je te dve džinovske zmije.

Svi su tada znali da je
Herkul nekako drugačiji.

To je jedan od razloga što će ga Hera
toliko mrzeti, jer ne može da ga ubije.

Može da mu upropasti život,
ali ne može da ga ubije,

jer sudbina kaže da
će on biti besmrtan.

A čak i bogovi moraju
da se povinuju sudbini.

Ali, Hera je tek počela.

Njena osveta prema Herkulu
odrediće tok njegovog života

od rođenja pa sve do smrti.

Tako kaže mit. Ali, ima
li veze sa stvarnošću?

Februara 2004, u grčkom
gradu zvanom Teba,

arheolozi su otkrili zapanjujući dokaz
koji baca novo svetlo na Herkulovo rođenje.

Otkrili su zakopan hram
ispod obične naseljene zgrade.

U njegovom centru nalazili
su se ostaci oltara.

Oko oltara bilo je stotine
keramičkih vaza i malih statua.

Sve su prikazivale...

Herkula.

Nakon otkrića, istraživači su povezali
te nalaze sa 2.500 godina starim tekstom

koji opisuje tajanstvenu
Herkulovu kuću u Tebi,

nedaleko od kapija antičkog grada.

Opis i mesto su se savršeno složili,

ali to nije sve.

Stari tekst kaže da je to
svetilište podignuto tačno na mestu

Herkulovog rođenja.
Da li je heroj stvarno postojao?

Potraga za dokazima vraća nas na mit.

Priča se nastavlja i
Herkul je već odrastao.

Čovek-bog u kome su sjedinjena
dva sveta, ljudski i natprirodni.

Isuviše je snažan da bi bio čovek.

On je otprilike kao bog
zarobljen u ljudskom telu.

Često uradi slučajno nešto
loše ljudima koji su oko njega,

na primer, slučajno ubije nekoga.
Slučajno ošteti nešto.

On ne može da se potpuno kontroliše.

Ta natprirodna snaga ne dozvoljava
Herkulu da se uklopi u grčko društvo.

Nije bio u stanju da uspostavi
emocionalnu vezu ni sa kim.

U stvari, bilo je nekih šizofrenih
elemenata u njegovom ponašanju.

Bio je polubog, a imao je, pak, oca

koji ga nije štitio od
strašnih iskušenja i stradanja

koja mu je Hera priređivala.
Bio je napušten,

nalazio se između neba i zemlje,
i nije imao kuda da ide.

Želeći očajno makar
prividno normalan život,

Herkul se oženio prelepom princezom
koja mu je rodila dva sina.

Ali njegova sreća
je bila kratkotrajna.

Njegov zakleti neprijatelj,
Hera, ubrzo se vraća,

rešena da se postara da
nikada ne bude srećan.

Ovoga puta pretvoriće ga
iz porodičnog čoveka u ubicu

tako što će baciti na njega ludilo.

Poslala mu ga je dok je spavao.

A on je, u svom ludilu, poverovao
da su mu žena i deca neprijatelji.

U gluvo doba noći,
Herkul čini neopisiv užas.

Kada se Herkul
probudio iz svog ludila,

iz tog nekontrolisanog ludila...

našao se prekriven krvlju
svoje sopstvene porodice.

On čak i ne zna da je
on taj koji je to počinio.

Pa ipak, on ima tragove krvi na
sebi, to je fizički dokaz krivice.

I to je krivica koju mora da nosi.

I od ovog strašnog događaja
odvija se ostatak Herkulove priče.

Najjači čovek na zemlji
poklao je celu svoju porodicu.

Kada ga je slepi bes prošao,
ispunilo ga je žestoko kajanje,

užasan bol koji će ga zauvek mučiti.

Stari Grci su to zvali krvna krivica.

U antičko doba, krvna krivica bila je kao
neka vrsta prokletstva koje pređe na vas

sa krvi osobe u čije
ste ubistvo bili umešani.

To je nešto slično
hrišćanskom pokajanju,

gde vi radite određena
dobra dela na zemlji

da biste se iskupili za loša
dela koja ste možda počinili.

Nadalje, on će morati da se trudi da
se otarasi tragova svoje krvne krivice.

I oko toga se okreće
čitav Herkulov život.

Da bi očistio svoju dušu,
Herkul će morati da preživi niz

najmučnijih izazova sa kojima su
se ljudi ili bogovi ikada suočili.

To je putovanje koje će ga odvesti
preko celog grčkog sveta i izvan njega,

i ostaviće trag u stvarnim dokazima,
koji će baciti novo svetlo

na istinu koja se krije iza mita.

Mitološki superheroj Herkul upravo
je masakrirao svoju ženu i decu,

pod uticajem čini koje je na
njega bacila njegova maćeha Hera.

Sada najsnažniji čovek na zemlji
mora da se iskupi za svoj zločin.

Ali on je izgubljen.
Dezorijentisan.

On odlazi po savet kod najveće
starogrčke proročice.

Herkulov zločin je toliko veliki da jedino
najveći religijski autoritet toga vremena

može da mu pomogne,
a to je proročica iz Delfa.

Delfi... Njihov sveti hram igra ključnu
ulogu u mnogim grčkim mitovima.

Ali to nije samo mitološko mesto.

Ostaci Delfijskog hrama još uvek se
mogu naći u planinama centralne Grčke.

Pre 2.500 godina sveštenica je
tu stajala u stanju sličnom transu

dok se tajanstvena
para dizala oko nje.

Pričala je u zagonetkama i
navodno prenosila reči bogova.

To je bila direktna linija ka nebu,
da tražite odgovor na šta god želite.

Novo otkriće moglo bi da otkrije
odakle potiču proročicine moći.

Nedavna geološka istraživanja
pokazala su da se Delfijski hram

nalazi tačno na mestu
dve geološke naprsline.

Ovo može objasniti magična isparenja
koja su okruživala proročicu.

Novi dokazi ukazuju na to da su
pokreti zemlje oko ovih naprslina

mogli, zapravo, da oslobode etilen,

koji bi izašao napolje
kroz pukotine.

Ljudi koji udišu mnogo
etilena padaju u trans,

a to zvuči slično onome što
je iskusila proročica iz Delfa.

Dakle, u suštini, proročica
iz Delfa se drogirala,

a svi u starogrčkom društvu
su joj mnogo verovali.

U Delfima, proročica je rekla
Herkulu da samo strašno pokajanje

može da ga oslobodi
njegovih zločina.

Da bi ga primio, mora da ode svom rođaku
i starom suparniku, kralju Euristeju.

Ali, to je trik.

Hera koristi proročicu i kralja
Euristeja da bi uništila Herkula.

Hera će ga goniti sa svime što ima.

Ona će biti njegov neumoljivi
neprijatelj, a opasnosti i protivnici

koje će mu slati neće prestajati.

Euristej je dao Herkulu 12 zadataka,
a sve ih je osmislila Hera.

Oni će zauvek biti poznati
kao Herkulovi podvizi.

U njima će heroj morati da oslobodi
grčki svet od njegovih najvećih zala.

Da se suoči sa njegovim
najokrutnijim zverima,

silama prirode, zlim
tiranima i čudovištima.

Nijedan čovek ne bi mogao da
preživi makar jedan od tih izazova.

A Herkul mora da prevaziđe dvanaest.

Ovi podvizi imaju svoju ulogu. Njihova
glavna uloga je da skinu sa Herkula

nečistoću zbog ubistva
sopstvene porodice.

Moraće da pročisti sebe, svoje ruke,

a kasnije i svoju dušu, od
teškog zločina koji je počinio.

To nama izgleda malo nepošteno,
jer dela zbog kojih ispašta

nisu, u stvari, njegova krivica.
Bio je pod uticajem ludila

koje mu je poslala
njegova maćeha Hera.

Za Grke nije bilo mnogo
važno to što nije bio kriv.

On je i dalje morao
da obavi te zadatke

kako bi oprao tragove tih
nasilnih dela koje je počinio.

Potraga za iskupljenjem
počinje prvim zadatkom:

ubiti divlju zver koja simbolizuje
ljudske animalne instinkte,

nemejskog lava.

Herkulov problem je u tome što,
iako je izvrstan strelac,

lavova koža je neprobojna
za njegove strele.

Samo pomoću sirove snage
uspeo je da pobedi lava.

A kada je to uradio, skinuo mu
je kožu i uzeo je kao svoj oklop.

Dakle, od tada, Herkul će uvek
biti prikazan kako nosi lavlju kožu

koja ga štiti od povreda.

Kralj Euristej je zapanjen.

On je mislio da će Herkulov prvi
zadatak biti i njegov poslednji.

Sada zadaje niz još
strašnijih izazova

u uverenju da će dokrajčiti heroja.

U tim prvim podvizima postaje očigledna
jedna tema - čovek protiv prirode.

Stari Grci su na prirodu
gledali kao na strašno mesto.

Želeli su da žive
u harmoniji s njom,

ali ona je prepredena i
ubiće vas ako ne pazite.

Oni nisu imali romantične
poglede na prirodu.

Nekoliko velikih heroja, a Herkul
je najistaknutiji među njima,

moglo je da ukroti prirodu,
da je dovede pod kontrolu.

A to je znak zaista velikog heroja,
obuzdati tu nezaustavljivu silu.

U drugom zadatku Herkul mora da ubije
još jednu čudovišnu nakazu prirode,

strašnu devetoglavu
lernejsku hidru.

Zmiju koja bljuje otrov i
proždire ljude u jednom zalogaju.

Herkul izvlači mač i napada.

Isekao je jedan hidrin vrat.

Potom i drugi.

Odsecao je čudovištu
jednu po jednu glavu.

Ali, čim bi isekao jednu glavu,
na njenom mestu nikle bi dve nove.

Ovo simbolizuje ljudsku
žudnju za zadovoljstvima,

za koju su Grci verovali
da je neuništiva.

Što je više napadate,
što joj više odsecate glavu,

to sa više glava
morate da se borite.

Herkulu je potrebna nova strategija.

Protiv ovog neprijatelja neće
moći da se osloni samo na mišiće.

Herkul uzima baklju
i spaljuje kožu zveri.

On dolazi na ideju
da joj spali udove,

da kauterizuje vratove da glave
ne bi mogle ponovo da rastu.

Konačnim zamahom, Herkul je
odsekao i poslednju glavu sa tela.

To je zapanjujući trijumf
čoveka nad čudovištem.

Nakon što je ubio hidru, Herkul
uranja svoje strele u hidrinu krv

i od tada ima otrovne strele.

Naša reč "toksično", što znači otrovno,
dolazi od grčke reči "tokson",

a ona označava luk iz
koga ispaljujete strele.

Dakle, "toksikos" na grčkom označava
nešto što je povezano sa lukom.

To je čudna reč u srpskom jer u samoj
reči je sačuvana legenda o Herkulu.

Dva zadatka ispunjena.
Kao borac tokom obuke,

Herkul usavršava veštine koje mu trebaju
da preživi u neprijateljskom svetu,

fizičku snagu, mentalnu čvrstinu
i istrajnu izdržljivost.

U ovim podvizima
Herkul pobeđuje zlo.

On dolazi kao osvetnik
i donosilac pravde.

U svoja sledeća dva zadatka Herkul
pobeđuje još dve strašne zveri prirode:

Artemidinog zlatnog
kerinejskog jelena,

životinju koja je
bila brža od strele,

i opasnog erimantskog
vepra koji je jeo ljude.

Herkul ga je uhvatio živog.

Euristej, koji mu je zadao ove zadatke,
nikada nije očekivao da će biti ispunjeni.

Dakle, vidimo da je Herkul
postao prototip natčoveka.

U tom trenutku izgledao
je kao nezaustavljiv.

Da bi prekinuo herojev nalet,
kralj Euristej menja taktiku.

On uvodi u igru drugačiju
vrstu prirodne prepreke.

Nepročišćene otpadne vode.

U svom petom zadatku Herkul
mora da obavi prljav posao

koji simbolizuje prljavu
stranu ljudske prirode.

Mora da očisti ogromne štale kralja
Augija, prepune stajskog đubriva.

Taj zadatak je drugačiji od ostalih,
jer uključuje običan rad,

nešto što Herkul
nije iskusio ranije.

U ranijim zadacima imao je da
ubije zveri koje su pustošile sela

i pokušavao je da zaštiti ljude
ili da unapredi civilizaciju.

Ali u ovom, treba samo očistiti balegu
iz štale koja nije čišćena godinama.

I ima jedan dan da završi zadatak.

Herkul je primetio da ove odvratne
štale leže između dveju moćnih reka

i dobija ideju.

Koristeći svoju veliku snagu,

skrenuo je dve različite reke
i naterao ih da poplave štale,

i tako sve isperu.

Zadatak po zadatak, Herkul se
iskupljuje za ubistvo porodice.

Dosada se pokazao jačim
od bilo koje prepreke

koju su mu smislili Hera i
njena marioneta, kralj Euristej.

I nakon svake borbe,
samo postaje još snažniji.

Starim Grcima je uspeh pri tako
malim šansama bila inspirativna priča.

Ali, da li tu ima
nešto više od priče?

Intrigantni istorijski tragovi ukazuju
na to da Herkul nije bio mitski,

već stvaran heroj.

Herkul je najveći
superheroj u mitologiji.

Kombinacija snage i
patnje u istoj osobi

povezivala ga je sa
ljudima iz antičkog sveta.

Oni su u Herkulu videli heroja koga
treba sažaljevati i kome se treba diviti.

Nekoga čija je tragična priča povezana
sa njihovom sopstvenom stvarnošću.

Mitovi odražavaju istorijske
događaje iz davne prošlosti,

oni su neka vrsta koda za
drevnu istoriju i on se prenosi

sa generacije na generaciju.

Priče o Herkulu nastale su
od ljudi iz različitih kultura

koji su se okupljali i međusobno delili
svoje vlastite priče o lokalnim herojima

koji su umeli da savladaju
velike teškoće,

i razmenjujući te priče, počeli su da
shvataju da ti junaci liče jedan na drugog.

A onda su se sve
tradicije sjedinile.

U Staroj Grčkoj, Herkul je
bio model idealnog muškarca.

Ali, da li je on stvarno postojao?

Moguće je da se iza svakog
od tih velikih grčkih heroja

krije neka istorijska ličnost,

ali istorija je osujetila sve
naše napore da pronađemo

i lociramo stvarne osobe.

U nekim verzijama mita o Herkulu

priča se da njegova porodica
potiče iz grčkog grada Tirinsa.

A antički izvori govore da je
tu nekada živeo stvarni ratnik,

koji je bio poznat po
svojoj velikoj snazi

i za koga se čak mislilo da je
direktno povezan s bogovima.

Ovaj ratnik, čije se ime
izgubilo kroz istoriju,

služio je vladaru moćne Mikene.

U mitu, Herkul je takođe
služio kralju Mikene,

svom rođaku Euristeju,
koji mu je zadao 12 zadataka.

Da li je ovo slučajnost
ili nešto više?

Drugi tragovi o čoveku
koji stoji iza mita

mogu se naći na jednom od
najlegendarnijih grčkih mesta.

Ovo je Olimpija.

Godine 776. p.n.e. ovde su
održane prve olimpijske igre.

Bilo je na stotine igara
širom grčkog sveta,

ali Olimpijske su bile
najbolje i najprestižnije.

Pobeda na Olimpijskim igrama bi vas
uzdigla u odnosu na druge muškarce.

To je najviše koliko je jedan smrtnik
mogao da se približi bogovima.

Postoje sličnosti između izazova
sa kojima se suočio Herkul

i onih na igrama. I jedni i drugi
bili su podvizi snage i izdržljivosti,

i samo su najdisciplinovaniji
sportisti mogli da ih ispune.

Ali veza između Herkula i
olimpijskih igara ide još dublje.

Herkul je navodno osnovao Olimpijske
igre nakon jednog svog zadatka.

Dakle, zadaci su direktno povezani
sa originalnim uspostavljanjem igara.

Ovo su ostaci stadiona u Olimpiji.

Njegova staza je dugačka 600 stopa.

Po Starim Grcima, to je
600 Herkulovih stopa.

Prema legendi, sam Herkul je
koračajući odredio stadion,

koji je imao 600 malih
stopa, a to je 192,27 m.

Tako su istoričari zaključili da je
Herkulova stopa imala 32 cm.

To je cipela s brojem 50.

Još tragova o Herkulu može se
videti i ovde u glavnom hramu.

Reljefi koji su spaseni sa spoljnih
zidova oslikavaju njegovih 12 podviga.

Njega su poštovali svi sportisti
i svi su se merili prema njemu.

Grcima je bilo veoma važno
da se nikada ne predaju,

pa su mnogi sportisti radije
umirali nego da odustanu.

U mitu, ista ta upornost
je održala i Herkula.

Herkulova poruka je uvek bila
"Nastavi dalje i uspećeš".

Koliko god stvari bile
teške, uspeh je moguć.

U 6. zadatku Herkul se suočava sa jatom
svirepih stimfalskih ptica ljudoždera

koje simbolizuju
nedostižne ljudske ciljeve.

Sredio ih je svojim otrovnim
strelama i došao do važnog cilja,

prešao je pola od svojih 12 zadataka.

Ali ostalo je još šest,
a svaki će biti još teži.

Njegova maćeha Hera
pobrinuće se za to.

Kako se zadaci nastavljaju,
postaju sve teži i teži,

i teraju ga da ide na sve
dalja i mističnija mesta.

Sledeća tri zadatka odvešće
Herkula prvi put van Grčke

i suprotstaviće mu moćne
strane neprijatelje.

Priče kao ova širile su se
među Starim Grcima

u doba kada su bili nestrpljivi
da prošire svoju državu.

Grci, pritisnuti glađu za zemljom,
započeli su kolonizaciju

sve do južne Francuske i formirali
kolonije širom Sredozemlja.

A nazad su stizali izveštaji o različitim
čudovištima ili različitim stvarima.

U svom sedmom zadatku Herkul
je otputovao na ostrvo Krit

da nađe i uhvati cenjenog
bika kralja Minoja.

Bik je šifra za dominaciju
Krita nad kopnenim delom Grčke

u doba kada je mit nastao.

U kasnom bronzanom dobu,
Krit je zaista bio najvažnija sila

u tom delu Sredozemlja.

Mesta iz klasičnog perioda,
kao Atina i Sparta,

koje će kasnije imati vrlo važnu
ulogu i postaće najznačajnije sile,

tada nisu bile ništa posebno.

U stvari, one su morale
da plaćaju danak Kritu,

jer je on bio najveća sila u regionu.

U mitu, Herkul će to promeniti.

Pronašao je bika kralja Minoja,
borio se s njim dok ga nije savladao

i odneo ga kući.

Grčka više neće biti
podređena Kritu.

Sedam zadataka je završeno.

Pobedom nad kritskim bikom,
Herkul je dobio rat protiv prirode.

Sada će to biti borba
čoveka sa čovekom.

U ranijim zadacima Herkul je obavljao
dela koja su koristila ljudima,

oslobađao ih štetočina,
zveri i raznih drugih stvari.

Ali u ovom trenutku počinjemo da
uviđamo Herkulovu tamniju stranu.

I to možda nagoveštava
stvari koje dolaze.

U sledećoj grupi zadataka

Herkul se sukobljava sa dva strana
vladara koji su pretnja Grčkoj.

Prva meta bio je Diomed,
tiranski kralj Bistonije.

Diomed je istrenirao svoje konje
da jedu meso njegovih protivnika.

Herkul je bacio Diomeda
konjima da ga pojedu.

Taj zadatak poslao je
snažnu poruku Starim Grcima,

da će zlo koje stvoriš
na kraju da te uništi.

Ovo je prvi zadatak
gde Herkul nekoga ubija.

Ovo je ključan momenat.
Po prvi put je prolio ljudsku krv.

Ubijanje se nastavlja
i u sledećem zadatku,

gde Herkul ubija Amazonke,
svirepo pleme žena ratnica,

nakon što je ukrao pojas
njihove kraljice Hipolite.

Time je Herkul ispunio devet
od dvanaest svojih zadataka.

Njegova hrabrost, snaga i
izdržljivost vodile su ga kroz

niz nemogućih zadataka.

Ali, poslednje borbe će
se pokazati kao najteže.

One će odvesti Herkula
izvan granica poznatog sveta.

Na teritoriju koju nijedan
Grk nikada nije video,

u potrazi za oblašću koja ima zanimljive
paralele sa biblijskim Edenskim vrtom.

Mitski heroj Herkul podneo
je devet strašnih zadataka

kako bi se iskupio za
ubistvo svoje porodice.

Svaki izazov predstavlja
još teži test njegove snage,

izdržljivosti i odlučnosti.

U njegovim zadacima
postoji neka rastuća težina.

To što je u stanju da savlada
sve teže i teže zadatke

pokazuje da je neverovatno moćan,
kao nijedan drugi antički heroj.

Ali, kako se zadaci nastavljaju,

postaje jasno da nikakav fizički bol ne
može da ublaži njegovu duševnu patnju.

Herkul je zarobljenik
svoje sopstvene krivice.

Koliko god zadataka izvršio,
koliko god junaštva ispoljio,

koliko god bili neverovatni
njegovi fizički napori,

u sebi nije imao mira,
nije bilo zadovoljstva.

Herkulu su preostala
još tri zadatka.

Oni će ga odvesti na ivicu
Zemlje i u ponor smrti.

Herkul mora stalno da ide
sve dalje i dalje od Grčke.

Kako sve više zalazite u nepoznato,

vi, zapravo, prelazite granicu
između smrtnog i besmrtnog sveta.

U svom 10. zadatku Herkul se
sprema da uhvati Gerionovo stado.

Gerion je opasno čudovište sa tri para
nogu, tri glave i smrtonosnim pedigreom.

Kao Meduzin unuk,

i on je bio neki
polumonstruozni lik

i neće dozvoliti da iko uzme
njegovo stado bez borbe.

Ali ubiti Geriona bilo
je samo pola zadatka.

Druga polovina bila je stići tamo.

Da bi stigao do Geriona, Herkul
mora da izađe iz Sredozemnog mora

u Atlantski okean.

Ali jedna džinovska
prepreka mu stoji na putu.

Planinski venac koji spaja
Evropu i Afriku u jedan kontinent

i odvaja more od okeana.

Herkul je odlučio da ne ide preko
planine. Ići će pravo kroz nju.

On razdvaja planinu na dva dela
jednim udarcem svoga mača.

Ovaj deo mita je nastao da bi
se objasnilo kako su spojeni

Atlantski okean i Sredozemno more.

Stene sa obe strane zauvek
će biti povezane sa Herkulom.

Gibraltarski moreuz je Starim Grcima
bio poznat kao Herkulovi stubovi.

I niko nije mogao da ide iza njih,
niko nije znao šta se iza njih nalazi.

Za ljude antičkog sveta,

Herkulovi stubovi nisu bili samo
kapija ka neistraženom okeanu,

oni su bili portal
između stvarnosti i mita.

Za Grke je priča o nekom
mestu iza Herkulovih stubova

otprilike kao da vi i ja pričamo
o nekom mestu iza duge.

A to što je Herkul otišao tamo i vratio
se, samo je povećalo njegov ugled.

Svi antički mornari koji
su plovili Atlantikom

morali su proći kroz
Herkulove stubove.

A jedno nedavno otkriće govori
nam da su mnogi bacali sidro ovde

da bi odali poštu samom heroju.

U pećini na obalama Gibraltara,

arheolozi su otkrili
na stotine artefakta

za koje se veruje da su
povezani s Herkulom.

Uzeli smo uzorke i poslali ih na
datiranje radioaktivnim ugljenikom.

I svi su se savršeno slagali, svi su
ukazivali na period od nekih 400 godina,

otprilike od 800. pa do 400. p.n.e.

Ovi predmeti su postavljeni tu na
poseban način iz određenog razloga

i prilično smo uvereni da je
to bilo jedno veliko svetilište.

Veruje se da su grčki mornari dolazili
tu da bi se pomolili za svoje živote,

kao oni koji su spremni da idu
Herkulovim stopama u nepoznato.

Oni uopšte nisu znali šta se
nalazi iza Herkulovih stubova.

U mitu, Herkul se suočio
sa istom nesigurnošću

dok je prelazio prag
koji vodi u nepoznato.

Iza Stubova čekao ga je
troglavi Gerion sa svojim stadom.

Čudovište započinje borbu bacajući
sa planine ogromne stene na Herkula.

Ali Herkul ima tajno oružje iz
jednog od prethodnih zadataka,

strele umočene u hidrin otrov.

Nanišanio je i gađao.

Gerion pada mrtav...

i Herkul uzima stado.

Deset zadataka je završeno.

Na sledećem, Herkul mora
da ide do kraja sveta

da bi ukrao zlatnu jabuku iz vrta
koji čuva stoglavi zmaj Ladon.

Jabuke, vrt i opasna zmija.

Ovaj zadatak je sličan
biblijskoj priči o Adamu i Evi.

Neki rani hrišćani upoređivali
su jabuke Hesperida

sa Drvetom života u Edenskom vrtu.

To je jedna od onih stvari koje nam
govore da su ljudi pričali jedni s drugima

i da su razmenjivali priče.

U Herkulovoj priči
postoji opasan problem.

Jabuke koje traži pripadaju
njegovom neprijatelju, boginji Heri.

Ne samo da ove jabuke
pripadaju Heri već su one i simbol

njenog svetog braka sa Zevsom.

Jabuke i brak su često
povezani u grčkoj mitologiji.

Herkul luta godinama
tražeći Herine jabuke,

ali bez uspeha.

Konačno, stiže na kraj sveta i upoznaje
boga koji je morao da nosi težak teret.

Atlasa.

Atlas je bio jedan od titana.

I njegov zadatak je da mora da
nosi na svojim plećima težinu sveta.

Bukvalno, on nosi svet
na svojim ramenima.

Naša moderna fraza
"Nositi svet na svojim plećima"

potiče direktno od mita o Atlasu.

Herkul je iscrpljen i izgubljen,
ali Atlas zna gde su zlatne jabuke.

Zato Herkul prihvata da pridrži
svet dok ih ovaj ne donese.

Atlas se na kraju vraća sa jabukama,
ali postoji začkoljica.

On kaže Herkulu kako ne želi više
da nosi Zemlju i nebeski svod.

Atlas, naravno, kaže: "Hvala lepo, već dugo
vremena pokušavam da se otarasim toga."

I sprema se da ode.
Herkul kaže: "Znaš, u pravu si.

Stvarno mi je žao. Možeš li da ga
pridržiš ponovo samo na trenutak?

Želim da postavim na
ramena svoju lavlju kožu."

Atlas uzima ponovo
svet, a Herkul odlazi.

Herkul se osvetio Heri ukravši
njene dragocene jabuke.

Ostao mu je još samo jedan
zadatak da dobije svoju slobodu,

a on će ga poslati na mesto odakle
se nijedan smrtnik nije vratio živ.

U zemlju mrtvih...

Had.

Herkul je prošao
11 najtežih zadataka

sa kojima su se ikada
suočili ljudi ili bogovi.

Borio se sa divljim zverima, zlim
kraljevima, gnusnim čudovištima

i prešao u nepoznati svet

u neprekidnoj potrazi za iskupljenjem
zbog ubistva sopstvene porodice.

Herkul provodi život u teškim naporima
pokušavajući da se otarasi krivice

za koju oseća da je nije zaslužio.
Večita patnja, večito mučenje.

Sada mu je ostao još
samo jedan zadatak.

U svom 12. zadatku Herkul mora da uđe
u tajanstveni podzemni svet mrtvih,

Had.

Tamo mora da uhvati Kerbera,
troglavog psa koji čuva kapije Hada.

Herkulov poslednji
zadatak je najužasniji.

Nijedan čovek to nije uradio. Heroji ne
mogu tek tako da siđu u podzemni svet.

Had, gospodar smrti,
čuvar je svih ljudskih duša.

A Kerber je njegov sluga.

Pas nije toliko tu da bi
sprečio žive da uđu unutra,

jer ako ste dovoljno ludi da
to uradite, to je vaš problem.

On je tu da spreči mrtve da izađu.

Jedan od najvećih problema
u većini drevnih civilizacija

bio je strah da pokojnik ne shvati
da je umro i da se vrati kod vas.

Herkul prvo pristupa
diplomatski Hadu.

On traži od njega dozvolu da odvede
njegovog psa čuvara na zemlju.

Had se slaže, ali
pod jednim uslovom...

Herkul mora da savlada
zver samo golim rukama.

Ovo je konačni odlučujući trenutak.

Herkul se rve na zemlji sa psom.

I uspeva da ga savlada.

Činjenica da je uspeo da
dovede Kerbera iz pakla

jeste nešto neverovatno.

Jer, tako je pokazao

da grčki heroj može da uđe unutra
i prekine ciklus života i smrti.

Konačno, Herkul je
završio svoje pokajanje.

Prebrodio je sve prepreke
koje su mu bile na putu

i pretrpeo neopisivu
fizičku i duševnu patnju.

Zaslužio je da konačno pronađe mir.

Herkul je neko ko se bori, ko pobeđuje.
On pati, ali se uvek vraća.

I postoji neko maglovito
obećanje da će mu život biti lepši

nakon što završi tu avanturu,
ali to se, naravno, neće desiti.

Hera gaji večnu mržnju prema Herkulu
zato što je Zevsov nezakoniti sin.

Postoji samo jedan način da se
pobegne od njenog prokletstva...

Smrt.

Sagradio je ogromnu lomaču.

Njegov život na zemlji završio
se onako kako ga je i proživeo.

U patnji.

On želi herojsku smrt, smrt kakva
dolikuje heroju. Želi da gori na lomači.

Ali kada se to desilo, čini se
da je to bilo konačno pročišćenje.

Ono što je izgorelo nije Herkul,
već njegovo smrtno telo.

Tako je oslobodio svoju
dušu i uzdigao se na nebo.

U smrti, Herkul se konačno iskupio.

Zevs, kralj bogova, smatra da
je njegov sin dovoljno patio.

On ga poziva da se pridruži
besmrtnima na Olimpu,

a njegov zakleti neprijatelj,
Hera, konačno popušta.

Vidimo da je Herkul heroj nad
herojima, najveći od najvećih.

I na samom kraju, Zevs kaže:

"U redu, Herkule, dovoljno si patio i
toliko si veliki da ću te učiniti bogom."

Herkul je konačno dobio neku vrstu
nagrade koja će večno trajati.

Patnja je okončana.

Na kraju, Herkul je oživljen i pridružio
se svom ocu u večnom kraljevstvu.

To je kraj koji ima tajanstvenu sličnost
sa još jednim božanskim smrtnikom,

Isusom Hristom.

Herkulov poslednji čin
je žrtvovanje samoga sebe.

I opet imamo zanimljivu
vezu sa hrišćanstvom,

heroj koji mora da pati
da bi postao besmrtan.

I kada je zapalio sebe,
izgorelo je sve ono što je smrtno,

a ostala je samo njegova duša i
to je ono što se uzdiglo na nebo.

To je bio mit o Herkulu.

Neprestana priča o snazi,
patnji i iskupljenju.

To su priče koje ljudi vole.

Jer svi ljudi imaju probleme,
muke i patnje u svom životu.

Svi oni se suočavaju
sa teškim zadacima

za koje ne veruju
da mogu da ih ispune.

I žele da čuju priču o nekom ko je
prošao kroz tako nešto i uspeo na kraju.

To što je Herkul na kraju
postigao uspeh

pokazuje nam da uvek
postoji šansa da uspemo,

ma koliko nam život izgledao težak.

preveo Kahkoluekeah
podnapisi.net