Žaklin Novograc o bekstvu iz siromaštva

Žaklin Novograc (Jacqueline Novogratz) predstavlja dirljivu priču o susretu sa bivšom prostitutkom Džejn, u Najrobijskoj siromašnoj četvrti, čiji su se snovi o bekstvu iz siromaštva, o tome da postane lekar i da se uda, ostvarili na neočekivan način.

Radim na problemima siromaštva više od 20 godina,

i ironično je da su i problem i pitanje sa kojim se najviše borim

upravo definisanje pojma siromaštva. Šta to znači?

Vrlo često na to gledamo kroz novac -

ljudi koji zarađuju manje od jednog, dva ili tri dolara na dan.

Ipak, složenost siromaštva kaže da je

zarada samo jedan aspekt.

Jer zapravo, to je uslov za mogućnost izbora

i nedostatak slobode.

I imala sam iskustvo koje je zaista produbilo i razjasnilo

moje postojeće razumevanje.

Bilo je to u Keniji i želim to da podelim sa vama.

Bila sam sa svojom prijateljicom Suzan Majzelas, fotografkinjom,

u siromašnoj četvrti Matari Veli.

Sada, Matari Veli je jedna od najstarijih siromašnih četvrti u Africi.

Udaljena je oko 5 kilometara od Najrobija,

i duga je oko jednog i po kilometra, a široka oko dvesta metara,

gde više od pola miliona ljudi

živi nagurano u ovim malim straćarama od kalaja,

iz generacije u generaciju, iznajmljujući ih,

često osam do 10 ljudi u jednoj sobi.

I poznata je po prostituciji, nasilju, drogama.

Teško mesto za odrastanje.

I dok smo šetali kroz uske ulice,

bukvalno je bilo nemoguće ne zagaziti u

sirovu kanalizaciju i đubre pored malih domova.

Ali u isto vreme, bilo je

nemoguće ne videti ljudsku vitalnost,

aspiraciju i ambiciju ljudi koji tamo žive.

Žene kupaju svoju decu, peru odeću, kače ih da se suše.

Upoznala sam tu ženu, Mamu Rouz,

koja iznajmljuje tu malenu straćaru već 32 godine,

u kojoj živi sa svoje sedmoro dece.

Četvoro spava u bračnom krevetu,

a troje spava na podu od blata i linoleuma.

A ona ih sve održava u školi prodajući vodu sa tog kioska,

i prodajući sapun i hleb u toj malenoj prodavnici unutra.

Bio je to takođe dan posle inaguracije,

i podsetila sam se kako je Matari i dalje povezan sa svetom.

I videla bih decu po ćoškovima ulica,

a ona bi rekla, " Obama, on je naš brat!"

Odgovorila bih, "Pa, Obama je moj brat, što vas takođe čini mojom braćom."

Upitno bi me pogledali, ali bi onda rekli, "Baci kosku!"

I tu sam upoznala Džejn.

Odmah sam bila pogođena dobrotom i nežnošću na njenom licu,

i zamolila sam je da mi ispriča svoju priču.

Počela je sa svojim snom. Rekla je, "Imala sam dva.

Prvi san je bio da postanem lekar

a drugi da se udam za dobrog čoveka

koji će ostati sa mnom i mojom porodicom.

Jer je moja majka bila samohrana,

i nije mogla da priušti školovanje.

Tako da sam morala da se odreknem prvog sna i fokusirala sam se na drugi."

Udala se sa 18, odmah rodila bebu.

I kada je napunila 20, čekala je drugo dete,

njena majka je umrla, a muž je ostavio - oženio se drugom ženom.

Dakle, pnovo se našla u Matariju, bez prihoda, veština, novca.

Tako da je na kraju počela sa prostituisanjem.

To nije bilo organizovano na način na koji često o tome mislimo.

Otišla bi noću u grad sa oko 20 devojaka,

u potrazi za poslom i ponekad se vraćala sa par šilinga,

ili nekad ni sa tim.

Rekla je, "Znaš, siromaštvo nije bilo toliko loše. Već poniženje

i sramota svega toga."

Tokom 2001. njen život se promenio.

Imala je prijateljicu koja je čula za organizaciju "Džami Bora",

koja je pozajmljivala novac ljudima, bez obzira na to koliko su bili siromašni,

sve dok obezbede proporcionalnu sumu u obliku štednje.

I tako je ona provela godinu dana pokušavajući da uštedi 50 dolara,

i počela da pozajmljuje i tokom vremena uspela je da kupi mašinu za šivenje.

Počela je da se bavi šivenjem.

I to se pretvorilo u ono čime se danas bavi,

a to je da odlazi u radnje sa robom iz druge ruke,

i za otprilike tri dolara i 25 centi kupi staru balsku haljinu.

Neke od njih mogu biti one koje ste vi poklonili.

I onda im ona promeni svrhu, naborima i trakama,

i pravi tu penušavu konfekciju koju prodaje ženama

koje ih kupuju svojim ćerkama za 16. rođendan ili svetu pričest -

one prekretnice u životu koje ljudi žele da slave

širom ekonomskog spektra.

I ona pravi stvarno dobar posao. Ustvari, posmatrala sam je

kako šeta ulicama. I pre nego što shvatite,

gomila žena bi se stvorila oko nje i kupovala bi ove haljine.

I shvatila sam, dok sam posmatrala kako prodaje te haljine

i nakit koji je napravila,

da sada Džejn zarađuje više od četiri dolara na dan.

I prema mnogim definicijama, ona više nije siromašna.

Ali i dalje živi u Matari Veliju.

I ne može da se odseli.

Živi sa svom nesigurnošću,

i ustvari, u januaru, tokom etničkih nemira,

bila je isterana iz svog doma i morala je da nađe novu straćaru

u kojoj bi živela.

Jami Bora to razume. I razume

da kada govorimo o siromaštvu,

moramo da gledamo ljude iz celokupnog ekonomskog spektra.

I tako, sa strpljivim kapitalom Akumena i drugih organizacija,

pozajmicama i ulaganjima na duži rok,

izgradili su jeftino socijalno naselje,

oko sat vremena udaljeno od centralnog Najrobija.

I dizajnirali su ga iz perspektive

korisnika poput Džejn,

insistirajući na odgovornosti.

Tako da ona mora da da 10 posto od svoje hipoteke -

od ukupne vrednosti ili oko 400 dolara ušteđevine.

I onda porede njenu hipoteku sa onim što je platila iznajmljujući svoju malu straćaru.

I u sledećih nekoliko nedelja biće među

prvih 200 porodica koje će se useliti u ovo naselje.

Kada sam je upitala da li se nečega boji,

ili da li će joj nešto iz Matarija nedostajati,

rekla je, "Čega da se bojim,

a da se sa tim nisam već susrela?

Ja sam HIV pozitivna. Izborila sam se sa svim."

I rekla je, "Šta da mi nedostaje?

Misliš da će mi nedostajati nasilje ili droga? Nedostatak privatnosti?

Misliš da će mi nedostajati činjenica da ne znam da li će se moja deca vratiti kući

na kraju dana?" Rekla je, "Da mi daš 10 minuta

moje torbe bi bile spakovane."

Rekla sam, "Ali šta je sa tvojim snovima?"

i odgovorila je, "Pa, znaš,

moji snovi ne izgledaju tačno onako kako sam mislila kada sam bila mala.

Ali ako razmišljam o tome, mislila sam da želim muža,

ali ono što sam zapravo htela je porodica

puna ljubavi. I strašno volim svoju decu i ona vole mene."

Rekla je, "Mislila sam da želim da budem lekar,

ali zapravo sam želela sa budem neko

ko pomaže, leči i brine.

I osećam se balgosloveno sa svim što imam,

da dva puta nedeljno savetujem pacijente sa HIV-om.

I kažem, "Pogledaj me. Nisi mrtav.

Još uvek si živ. Ako si živ, moraš da služiš."

I još je rekla, "Nisam lekar koji daje pilule.

Ali možda ja dajem nešto mnogo bolje

jer im dajem nadu."

I usred ove ekonomske krize,

gde su mnogi od nas skloni da se povuku

u strahu, mislim da smo mi pogodni da

poslušamo Džejnin savet i da krenemo,

i prepoznamo da biti siromašan ne znači biti običan.

Jer kada su sistemi slomljeni,

poput onih koje viđamo širom sveta,

to je mogućnost za izume i inovacije.

To je prilika da istinski izgradimo svet

gde možemo da proširimo usluge i proizvode

na sve ljude, tako da oni mogu

da donose odluke i da prave sopstvene izbore.

Istinski verujem da tu počinje dostojanstvo.

Dugujemo to svim Džejnama ovog sveta.

I podjednako važno, dugujemo to nama samima.

Hvala vam.

(aplauz)