Шта нас Аристотел и Џошуа Бел могу научити о убеђивању? - Конор Нил (Conor Neill)

Погледајте целу лекцију: http://ed.ted.com/lessons/what-aristotle-and-joshua-bell-can-teach-us-about-persuasion-conor-neill

Замислите да сте један од највећих светских виолиниста и одлучите да спроведете експеримент - да свирате у подземној железници и видите да ли ће ико застати да вас саслуша када немате иза себе концертну салу или познато име. Џошуа Бел је урадио ово, а Конор Нил циљано придружује Аристотела ради разумевања важности контекста.

Лекцију припремио: Конор Нил, анимација: Animationhaus.

Девети јануар 2007. године.

Џошуа Бел, један од највећих
светских виолиниста,

свирао је за препуну свечану дворану

у бостонској Симфонијској дворани
пред 1000 људи,

где је већина места коштала
више од 100 долара.

Био је навикнут на пуне,
распродате концерте.

Био је на врхунцу
својих могућности и славе.

Три дана касније,

Џошуа Бел свирао је публици

сачињеној од - никога!

Па, можда је шест људи
застало за тренутак

и једно дете га је
гледало неко време,

као да је разумело
да се дешава нешто посебно.

Џошуа је о овом искуству рекао:

„Чудно сам се осећао
што су ме људи заправо игнорисали.”

Џошуа Бел свирао је виолину
у станици метроа.

„У музичкој сали, узнемирим се
када се неко закашље

или се некоме зачује телефон,

али су овде моја очекивања
брзо спласнула.

Био сам необично захвалан
када би ми неко бацио долар.”

Шта се променило?

Иста музика,

на истој виолини,

изведена са истом страшћу,

од стране истог човека.

Зашто су људи слушали,
а затим нису слушали?

Аристотел би могао да објасни.

Шта је потребно да би се
убедио народ?

Пре 2.300 година,

Аристотел је написао једно
најзначајније дело о убеђивању,

„Реторику”.

Три начина убеђивања:

логос,

етос

и патос.

Логос је да идеја има смисла
са тачке гледишта публике.

Ово је обично различито
од говорникове тачке гледишта,

па се мора порадити на томе

да идеја постане значајна
за светско становиште,

за болне тачке и изазове слушалаца.

Добар аргумент је као добра музика.

Добра музика прати
нека правила компоновања;

добри аргументи прате
нека правила логике.

Смислени су за публику.

Етос је репутација,
оно по чему сте познати;

кредибилитет, да ли изгледате
и понашате се професионално;

поузданост, да ли имате јасне мотиве,

да ли показујете слушаоцима
да вам је стало до њих као и до вас самих?

Ауторитет је самопоуздање
уз концизну поруку;

јасан, снажан глас.

Патос је емоционална повезаност.

Приче су ефоикасно људско средство
за стварање емоционалне повезаности.

Постоје тренуци
када публика није спремна

да чује поруку.

Говорник мора да створи
емоционално окружење за своју поруку.

Шта се променило?

Зашто су људи прешли километре пута

да би га чули како свира на једно вече,

а затим нису застали ни на тренутак
да би га саслушали следећег јутра?

Одговор је да недостају етос и патос.

Етос.

Чињеница је да се Џошуин концерт
одржава у великој концертној сали,

која пребацује своје поверење на Џошуу.

Верујемо институцији -
сада верујемо и Џошуи.

Подземна железница
не ужива наше поверење

када су музички таленти у питању;

не очекујемо да нађемо велику уметност,

сјајну музику

или велике идеје,

па то не додељује поверење Џоушуи.

Патос.

Концертна сала је дизајнирана
за емоционално повезивање

између публике и уметника;

платформа метроа није.

Стрка, покрет и стрес
једноставно не доприносе

стварању потребне емоционалне повезаности
између извођача и слушаоца.

Логос,

етос,

патос -

идеја не значи ништа без остатка.

То је Џоушуа Бел научио

тог хладног, јануарског дана 2007. године.

Ако имате сјајну идеју,

како градите кредибилитет
и емоционалну повезаност?