Klub filozofskog doručka

Godine 1812. na Kembridž univerzitetu, četvorica ljudi su se srela na doručku. Započelo je kao strastven obrok, a preraslo je u novu naučnu revoluciju u kojoj su ovi ljudi – koji su sebe nazivali "prirodnim filozofima" sve dok nisu kasnije skovali reč "naučnik" - uveli četiri glavna principa u naučna istraživanja. Istoričarka i filozofkinja Laura Snajder izlaže njihovu zanimljivu priču.

Želela bih da se na trenutak
vratite sa mnom

u 19. vek,

i to u 24. jun 1833.

Britansko udruženje
za unapređenje nauke,

održava svoj treći sastanak
na Kembridž univerzitetu.

Prvo je veče sastanka,
i uskoro će započeti rasprava

koja će zauvek promeniti
svet nauke.

Stariji, sedi čovek ustaje.

Članovi Udruženja
su u šoku, jer su prepoznali

pesnika Samjuela Tejlora Kolridža,

koji godinama nije napuštao
svoju kuću.

Još više ih šokiraju
njegove reči:

"Morate prestati da se nazivate
prirodnim filozofima."

Kolridž je smatrao
da pravi filozofi, kao on,

proučavaju svemir
iz svojih fotelja.

Oni ne gube vreme
u fosilnim jamama

i ne izvode umazane eksperimente
s elektrohemijskim baterijama

kao članovi Britanskog udruženja.

Publika je počela da se ljuti
i da glasno negoduje.

Mladi student Kembridž univerziteta
po imenu Vilijam Vivel je ustao

i umirio publiku.

Učtivo se složio
da ne postoji

prikladno ime
za članove udruženja.

"Ako je 'filozof' preširok
i preuzvišen termin" -

rekao je - "onda,
po analogiji sa 'umetnikom,'

možemo skovati reč
'naučnik.'"

Bilo je to prvi put
da je reč naučnik

izgovorena u javnosti,

pre samo 179 godina.

Prvi put sam otkrila ovu raspravu
na postdiplomskim studijama

i oborila me je s nogu.

Kako to da reč naučnik

nije uopšte postojala do 1833.?

Kako su naučnike
nazivali pre toga?

Šta se to promenilo
da je novo ime postalo nužno

baš u tom trenutku?

Do toga susreta, prirodnjaci

su bili talentovani amateri.

Pomislite na
seoskog sveštenika ili plemića

kako skuplja
svoje bube ili fosile,

kao što je na primer Čarls Darvin,

ili na unajmljenog plemića pomoćnika,
kao što je Džozef Pristli,

koji je bio književni pratilac

markizu od Lansdauna

kada je otkrio kiseonik.

Posle sastanka su
postali naučnici,

profesionalci s određenom
naučnom metodom,

ciljevima, društvima i finansiranjem.

Veliki deo ove revolucije
može se pripisati četvorici muškaraca

koji su se srelii
na Kembridžu 1812.:

Čarlsu Babidžu, Džonu Heršelu,
Ričardu Džonsu i Vilijamu Vivelu.

Bili su to sjajni, pasionirani ljudi

koji su ostvarili neverovatne stvari.

Čarls Babidž, verovatno
poznat većini TED-stera,

izumeo je prvi mehanički kalkulator

i prvi prototip modernog računara.

Džon Heršel je izradio mapu sazvežđa
južne hemisfere,

a u slobodno vreme
je učestvovao u pronalasku fotografije.

Sigurna sam da bismo svi mogli
biti tako produktivni

da nam Fejsbuk ili Tviter
ne uzimaju vreme.

Ričard Džons je postao
ugledan ekonomista

koji je kasnije uticao
na Karla Marksa.

A Vivel ne samo da je
skovao reč naučnik,

kao i reči anoda, katoda i jon,

već je i predvodio
veliku međunarodnu nauku

svojim globalnim istraživanjem
morskih mena.

U Kembridžu, zime 1812. i 1813.

ova četvorka se sretala
na tako prozvanim filozofskim doručcima.

Razgovarali su o nauci

i o potrebi za novom
naučnom revolucijom.

Smatrali su da je nauka stagnirala

od vremena naučne revolucije

iz 17. veka.

Bilo je vreme za novu revoluciju

za koju su se zakleli da će započeti,

a zadivljujuće je

da ne samo da su imali ove

grandiozne studentske snove,

već su ih i ostvarili

i to više nego što su
mogli i zamisliti.

Danas ću vam govoriti

o četiri glavne promene
u nauci koje su ovi ljudi napravili.

Oko 200 godina ranije,

Frensis Bekon i
kasnije Isak Njutn,

predložili su induktivni
naučni metod.

To je metod koji počinje

zapažanjem i eksperimentima,

a nastavlja se uopštavanjima o prirodi
koja se nazivaju prirodnim zakonima,

koji uvek mogu da budu
revidirani ili odbačeni

ukoliko se za to pojavi nov dokaz.

Međutim, 1809., David Rikardo
je uneo zabunu

argumentujući da bi ekonomska nauka

trebalo da koristi drukčiji,
deduktivni metod.

Problem je bio u tvrdnji
uticajne grupe na Oksfordu

da zbog dobrog funkcionisanja
u ekonomiji,

ovaj deduktivni metod
treba da bude primenjen

i na prirodne nauke.

Članovi kluba filozofskog
doručka se nisu s tim slagalii.

Pisali su knjige i članke
promovišući induktivni metod

u svim naukama,

što su najviše čitali
filozofi prirodnjaci,

studenti i predstavnici javnosti.

Za Čarlsa Darvina je bilo prelomno

čitanje jedne od Heršelovih knjiga,

pa je kasnije rekao:
"Retko da je išta u mom životu

ostavilo toliko dubok utisak na mene.

Zaželeo sam da dodam svoju snagu

nagomilanom prirodnom znanju."

To je uobličilo
Darvinov naučni metod,

kao i metod njegovih kolega.

[Nauka za opšte dobro]

Pre toga se verovalo da bi
naučna saznanja

trebalo koristiti za dobrobit
kralja ili kraljice,

ili za ličnu korist.

Na primer, brodski kapetani su
morali da saznaju

o stanju morskih mena radi
bezbednog pristajanja u lukama.

Lučki piloti bi prikupljali ta saznanja

i prodavali ih kapetanima.

Klub filozofskog doručka
je to promenio

zajedničkim snagama.

Vivelova svetska studija
o morskim menama

je dovela do javnih
tabela i karti morskih mena

koje su pružale besplatno
znanje lučkih pilota

svim pomorskim kapetanima.

Heršel je doprineo opažanjem
morskih mena

s obale Južne Afrike

i kako se požalio
Vivelu o svojim teškoćama

sa doka ga je zbacila silovita plima.

Ova četvorka se zaista
međusobno pomagala u svakom pogledu.

Takođe su neumorno
lobirali u britanskoj vladi

radi novca kojim bi se izgradile
Babidževe mašine

verujući da će one

imati veliki praktičan uticaj
na društvo.

U doba pre džepnih kalkulatora,

brojevi potrebni većini stručnjaka -

bankarima, agentima osiguranja,
brodskim kapetanima, inženjerima -

mogli su se naći u preglednim knjigama
kao što je ova,

ispunjenim tabelama sa brojevima.

Ove tabele su računali,

po utvrđenom postupku
svaki put ponovo,

honorarni radnici poznati pod
zanimljivim imenom - računari,

ali ti proračuni su bili zaista teški.

Ovaj nautički kalendar

je objavljivao lunarne razlike
za svaki mesec u godini.

Za svaki mesec je trebalo
1365 proračuna,

pa su te tabele
bile pune grešaka.

Babidževa diferencijalna mašina
predstavljala je prvi mehanički kalkulator

osmišljen za tačno izračunavanje
bilo koje od tih tabela.

U poslednjih 20 godina
dva modela ove mašine napravio je

tim iz Muzeja nauke u Londonu

koristeći njegove nacrte.

Ovaj je danas u
Muzeju istorije računara u Kaliforniji,

i tačno računa. Stvarno radi.

Kasnije je Babidževa analitička mašina

postala prvi mehanički računar
u modernom smislu.

Imao je odvojenu memoriju
i centralni procesor.

Imao je mogućnost iteracije,
uslovnog grananja

i istovremene obrade,

a mogao se programirati
pomoću bušenih kartica,

ideje koju je Babidž preuzeo
od Žakardovog razboja.

Nažalost, Babidževe mašine
nisu izgrađene u njegovo vreme

jer je većina ljudi mislila da

ne-ljudski računari neće biti od koristi

za javnost.

[Nove naučne institucije]

U Bejkonovo vreme osnovano je
Kraljevsko društvo Londona

koje je bilo najistaknutije
naučno društvo u Engleskoj

pa čak i u svetu.

U 19. veku, preraslo je

u svojevrsni džentlmenski klub

u kojem su uglavnom boravili antikvari,
književnici i plemstvo.

Članovi kluba filozofskog doručka

doprineli su formiranju brojnih
novih naučnih društava,

uključujući Britansko udruženje.

Ova nova društva su
od članova zahtevala

da budu aktivni istraživači
koji objavljuju svoja dostignuća.

Ponovo su uveli tradiciju
diskusije

posle pročitanih naučnih radova,

koja je bila ukinuta od strane
Kraljevskog društva

kao nedžentlmenska.

Po prvi put su otvorili
ženama vrata nauke.

Članove su podsticali
da dovode svoje žene,

kćeri i sestre na sastanke
Britanskog udruženja

i dok se od žena očekivalo
da prisustvuju

samo javnim predavanjima i
društvenim priredbama nalik ovoj,

one su postupno počele da se
uključuju i u naučne sednice.

Britansko udruženje će kasnije
biti prvo

od svih glavnih nacionalnih
naučnih organizacija u svetu,

koje će priznati žene kao
punopravne članice.

[Finansiranje nauke]

Do 19. veka,

od prirodnih filozofa
se očekivalo da sami plaćaju

svoju opremu i materijal.

Povremeno su se dodeljivale nagrade,

kao što je nagrada
Džonu Harisonu u 18. veku,

za rešavanje
takozvanog problema longitude,

ali nagrade su dodeljivane
samo posle pronalazaka

kad su uopšte dodeljivane.

Po savetu kluba filozofskog doručka

Britansko udruženje je počelo
da koristi dodatne prihode,

ostvarene svojim
sastancima, za stipendiranje

istraživanja u astronomiji,
morskih mena, ribljih fosila,

brodogradnje i u mnogim
drugim područjima.

Ove donacije ne samo da su dopuštale

siromašnijim ljudima da istražuju,

već su takođe podsticale razmišljanja
izvan ustaljenih okvira,

za razliku od rešavanja
samo nekog unapred određenog pitanja.

I na kraju, Kraljevsko društvo

i naučna društva iz drugih zemalja
su sledila taj primer,

i to je na sreću postalo

glavni deo današnje naučne scene.

Tako je klub filozofskog doručka

pomogao u stvaranju
modernog naučnika.

To je herojski deo njihove priče.

Postoji takođe i naličje.

Nisu predvideli bar jednu posledicu

svoje revolucije.

Duboko bi ih zaprepastila

današnja razdvojenost
nauke i ostatka kulture.

Šokantno je saznanje

da je samo
28 posto odraslih u Americi

na elementarnom nivou
naučne pismenosti,

što je testirano jednostavnim
pitanjima, kao što je:

"Da li su ljudi i dinosaurusi
istovremeno nastanjivali Zemlju?"

i "Koliki je deo Zemlje
prekriven vodom?"

Jednom kada su naučnici postali
članovi profesionalne grupe,

polako su se ogradili
od nas ostalih.

Ovo je nenamerna
posledica revolucije

koja je započela
sa naša četiri prijatelja.

Čarls Darvin je rekao:

"Ponekad pomislim
da su opšte i javne rasprave

skoro jednako važne
za unapređenje nauke

kao i originalno delo."

U stvari knjiga
"O poreklu vrsta" je napisana

za širok krug ljudi,

i bila je najčitanija
kad se pojavila.

Darvin je znao to
što smo mi izgleda zaboravili,

da nauka nije samo za naučnike.

Hvala vam.

(Aplauz)