Најбоља статистика коју сте икада видели
-
0:01 - 0:05Пре отприлике 10 година
почео сам да предајем глобални развој -
0:05 - 0:07шведским студентима.
-
0:07 - 0:10То је било након
што сам провео око 20 година -
0:10 - 0:12проучавајући глад у Африци
-
0:12 - 0:14заједно са афричким институцијама.
-
0:14 - 0:17Тако да се некако очекивало
да знам понешто о свету. -
0:17 - 0:21Започео сам на нашем медицинском
универзитету, Институту Каролинска, -
0:21 - 0:24курс за студенте под називом
Глобално здравље. -
0:25 - 0:27Али када добијете такву прилику,
постанете нервозни. -
0:27 - 0:30Помислих, ови студенти на курсу
имају највише оцене -
0:30 - 0:33које можете да имате у шведском
систему високог образовања -
0:33 - 0:36тако да можда знају све
о чему је требало да их учим. -
0:36 - 0:38Зато сам урадио тест када су дошли.
-
0:38 - 0:42И једно од питања из којег
сам много научио је било ово: -
0:42 - 0:46"Које земље у ових пет парова
имају највећу смртност деце?" -
0:47 - 0:50Парове сам саставио
тако да у сваком пару држава -
0:50 - 0:53једна има двапут већу смртност деце
у односу на другу. -
0:53 - 0:58Ово значи да је разлика далеко већа
-
0:58 - 0:59него непоузданост података.
-
1:00 - 1:03Нећу вас проверавати сад,
али Турска је највиша овде, -
1:03 - 1:06Пољска, Русија, Пакистан и Јужна Африка.
-
1:06 - 1:08Ово су резултати шведских студената.
-
1:08 - 1:11Затим сам добио интервал поузданости,
који је био крајње узак. -
1:11 - 1:16И био сам срећан, наравно - 1,8
тачних одговора од пет могућих. -
1:16 - 1:19То значи да има места
за професора интернационалног здравља - -
1:19 - 1:20и за мој курс.
-
1:20 - 1:21(Смех)
-
1:21 - 1:25Али касно једне вечери,
када сам састављао извештај -
1:25 - 1:28заиста сам схватио своје откриће.
-
1:28 - 1:31Показао сам да најбољи шведски студенти
-
1:31 - 1:36знају статистички значајно мање
о свету него шимпанзе. -
1:36 - 1:38(Смех)
-
1:38 - 1:41Јер шимпанзе би имале
пола тачних одговора, -
1:41 - 1:44ако им дам две банане
са Шри Ланком и Турском. -
1:44 - 1:46Биле би у праву у пола случајева.
-
1:46 - 1:47Али са студентима није тако.
-
1:47 - 1:52Проблем није било незнање;
већ унапред формиране идеје. -
1:52 - 1:54Урадио сам и неетичку студију
-
1:54 - 1:57професора Института Каролинска
-
1:57 - 2:00који додељује Нобелову
награду за медицину, -
2:00 - 2:02и они су на нивоу са шимпанзама.
-
2:02 - 2:04(Смех)
-
2:04 - 2:09Тада сам схватио да заиста
постоји потреба за комуникацијом, -
2:09 - 2:12зато што подаци о томе
шта се дешава у свету -
2:12 - 2:14и здрављу деце сваке државе
-
2:14 - 2:15су познати.
-
2:15 - 2:18Направили смо софтвер
који овако приказује податке. -
2:18 - 2:20Сваки балончић је држава.
-
2:20 - 2:25Овај овде је Кина.
-
2:25 - 2:26Ово је Индија.
-
2:26 - 2:28Величина балончића представља популацију,
-
2:28 - 2:31а на овој оси је стопа плодности.
-
2:32 - 2:34Јер моји студенти су рекли
-
2:34 - 2:37када су сагледавали свет,
и када сам их питао: -
2:37 - 2:39"Шта заиста мислите о свету?"
-
2:39 - 2:43Па, најпре сам открио
да је уџбеник углавном био Тинтин. -
2:43 - 2:44(Смех)
-
2:44 - 2:46И они су рекли: "Свет
је још увек 'ми' и 'они'. -
2:46 - 2:50'Ми' је Западни свет,
'они' је Трећи свет." -
2:50 - 2:53"А шта подразумевате
под Западним светом?", упитах. -
2:53 - 2:55"Па, то је дуг живот и мале породице,
-
2:55 - 2:58а 'Трећи свет' је кратак живот
и велике породице". -
2:58 - 3:00Тако да, ево шта приказујем овде.
-
3:00 - 3:02Овде доле је стопа плодности -
-
3:02 - 3:05број деце по жени,
једно, два, три, четири, -
3:05 - 3:07до отприлике осморо деце по жени.
-
3:07 - 3:11Имамо врло добре податке
од око 1962, 1960. -
3:11 - 3:13О величини породица у свим државама.
-
3:13 - 3:15Маргина грешке је врло мала.
-
3:15 - 3:17Лево је очекивана
дужина живота при рођењу, -
3:17 - 3:20од 30 година у неким
земљама до око 70 година. -
3:20 - 3:24И 1962. постојала је група земаља овде
-
3:24 - 3:26које су биле индустријализоване земље
-
3:26 - 3:29и имале су мале породице и дуге животе.
-
3:29 - 3:31А ово су биле државе у развоју.
-
3:31 - 3:34Оне су имале велике породице
и релативно кратке животе. -
3:34 - 3:38И шта се десило од 1962?
Хајде да видимо ту промену. -
3:38 - 3:41Да ли су студенти у праву?
Да ли још увек постоје два типа земаља? -
3:41 - 3:44Или су ове земље у развоју
добиле мање породице и живе овде? -
3:44 - 3:47Или имају дуже животе и живе тамо горе?
-
3:47 - 3:49Хајде да видимо. Покренућемо свет.
-
3:49 - 3:51Ово је све од доступних УН статистика.
-
3:51 - 3:52Крећемо. Је л' видите овде?
-
3:52 - 3:56Ево Кине, креће се
ка бољем здрављу, напредује. -
3:56 - 4:00Све зелене латиноамеричке државе
иду ка мањим породицама. -
4:00 - 4:02Ове жуте су вам арапске земље,
-
4:02 - 4:06и оне добијају дуже животе,
али не и веће породице. -
4:06 - 4:08Афричке земље су ове зелене доле,
још увек остају ту. -
4:08 - 4:11Ово је Индија. Индонезија
се креће прилично брзо. -
4:11 - 4:15А '80-их овде, Бангладеш
је још увек међу афричким земљама. -
4:15 - 4:18Али сада Бангладеш -
чудо се дешава '80-их - -
4:18 - 4:21имами почињу да заговарају
планирање породице, -
4:21 - 4:23и они се померају у онај горе ћошак.
-
4:23 - 4:26А '90-их имамо страшну ХИВ епидемију
-
4:26 - 4:30која спушта очекивани
животни век афричких земаља. -
4:30 - 4:33И све остале земље
се померају горе у ћошак, -
4:33 - 4:36где имамо дуге животе и мале породице,
-
4:36 - 4:38и имамо потпуно нови свет.
-
4:38 - 4:44(Аплауз)
-
4:49 - 4:50(Крај аплауза)
-
4:50 - 4:52Хајде да направимо директно поређење
-
4:52 - 4:55између САД и Вијетнама.
-
4:55 - 4:58Година 1964:
-
4:58 - 5:00Америка је имала
мале породице и дуге животе; -
5:00 - 5:03Вијетнам је имао
велике породице и кратке животе. -
5:03 - 5:05И ево шта се деси.
-
5:05 - 5:10Подаци за време рата
показују да чак и уз сву смрт, -
5:10 - 5:12било је напретка
у очекиваном животном веку. -
5:12 - 5:15До краја године, планирање породица
је започето у Вијетнаму -
5:15 - 5:17и ишло се ка мањим породицама.
-
5:17 - 5:19И Сједињене Државе тамо горе
иду ка дужем животу, -
5:19 - 5:21одржавајући величину породице.
-
5:21 - 5:24У '80-им се одричу
комунистичког планирања -
5:24 - 5:26и окрећу се ка тржишној економији,
-
5:26 - 5:28и креће се чак брже од друштвеног живота.
-
5:28 - 5:30И данас имамо у Вијетнаму
-
5:30 - 5:35исти очекивани животни век
и исту величину породице -
5:35 - 5:38овде у Вијетнаму 2003.
-
5:38 - 5:42као у Сједињеним Државама,
1974, на крају рата. -
5:42 - 5:46Мислим да сви ми, ако не гледамо податке,
-
5:46 - 5:49потцењујемо огромну промену у Азији,
-
5:49 - 5:54која је била у друштвеним променама
пре економске промене. -
5:54 - 5:56Хајде да видимо још један начин
-
5:56 - 6:02како можемо да прикажемо
расподелу прихода у свету. -
6:02 - 6:06Ово је светска расподела прихода људи.
-
6:06 - 6:11Један долар, 10 долара
и 100 долара дневно. -
6:11 - 6:14Више нема јаза између богатих
и сиромашних. То је мит. -
6:14 - 6:16Овде има једна мала грба.
-
6:17 - 6:19Али свуда има људи.
-
6:19 - 6:22И ако погледамо где заврши приход,
-
6:23 - 6:27ово је 100 посто годишњег
светског прихода. -
6:27 - 6:30Најбогатијих 20 посто,
-
6:30 - 6:34узимају од тога око 74 посто.
-
6:34 - 6:39А најсиромашнијих 20 посто
узима око два посто. -
6:39 - 6:43Ово показује да је концепт
земаља у развоју врло непоуздан. -
6:43 - 6:45Ми размишљамо о новчаној помоћи,
-
6:45 - 6:49како ови људи овде дају помоћ
овим људима овде. -
6:49 - 6:52Али у средини, имамо већину
светске популације, -
6:52 - 6:55која сада има 24 посто прихода.
-
6:55 - 6:56Слушали смо о томе са више страна.
-
6:56 - 6:59А ко је све ово?
-
6:59 - 7:01Где су разне државе?
-
7:01 - 7:03Да вам покажем Африку.
-
7:03 - 7:05Ово је Африка.
-
7:05 - 7:07Десет посто светске популације,
-
7:07 - 7:08већина у сиромаштву.
-
7:08 - 7:12Ово је ОЕЦД - богате државе,
"Салонски клуб" УН-а. -
7:12 - 7:18Оне су овде десно. Има доста
преклапања између Африке и ОЕЦД. -
7:18 - 7:19А ово је Латинска Америка.
-
7:19 - 7:23Она има све на овом свету,
од најсиромашнијих до најбогатијих, -
7:23 - 7:24у Латинској Америци.
-
7:24 - 7:27И на то можемо ставити Источну Европу,
-
7:27 - 7:30Источну Азију, и Јужну Азију.
-
7:30 - 7:33И како је изгледало
ако одемо натраг кроз време, -
7:34 - 7:36до отприлике 1970?
-
7:36 - 7:38Тада је постојала већа грба.
-
7:39 - 7:43Већина оних који су живели
у потпуном сиромаштву су Азијати. -
7:43 - 7:46Проблем у свету
је било сиромаштво у Азији. -
7:46 - 7:49И ако кренемо унапред,
-
7:49 - 7:52видећете да, како се становништво увећава,
-
7:52 - 7:55стотине милиона у Азији
излазе из сиромаштва -
7:55 - 7:57и неки други постају сиромашни,
-
7:57 - 7:59и овако свет изгледа данас.
-
7:59 - 8:01И најбоља пројекција Светске банке
-
8:01 - 8:03је да ће се десити ово,
-
8:03 - 8:05и нећемо имати подељен свет.
-
8:05 - 8:07Имаћемо већину људи у средини.
-
8:07 - 8:09Наравно ово је логаритмичка скала,
-
8:09 - 8:12али наш концепт економије
је раст са процентом. -
8:12 - 8:18Гледамо на то као на могућност
процентног увећања. -
8:18 - 8:22Ако променим ово и узмем БДП по глави
становника уместо породичног прихода, -
8:22 - 8:26и претворим ове појединачне податке
-
8:26 - 8:29у регионалне податке
бруто домаћег производа, -
8:30 - 8:31и узмем ове регионе доле,
-
8:31 - 8:34величина балончића је још увек популација.
-
8:34 - 8:37И имате ОЕЦД овде,
и подсахарску Африку ту, -
8:37 - 8:39и ако узмемо арапске земље овде,
-
8:39 - 8:41и из Азије и из Африке,
-
8:41 - 8:43и ставимо их одвојено,
-
8:43 - 8:48и можемо да проширимо ову осу,
и даћу јој нову димензију овде, -
8:48 - 8:52додајући социолошке вредности,
преживљавање деце. -
8:52 - 8:53Сада је новац доле на оси,
-
8:53 - 8:56а лево је могућност да деца преживе.
-
8:56 - 9:00У неким земљама, 99,7 посто деце
преживи до пете године живота; -
9:00 - 9:02другде, само 70 посто.
-
9:02 - 9:05А овде као да постоји процеп између ОЕЦД,
-
9:05 - 9:09Латинске Америке,
Источне Европе, Источне Азије, -
9:09 - 9:13арапских земаља, Јужне Азије
и подсахарске Африке. -
9:13 - 9:18Линеарност је врло јака између
дечијег преживљавања и новца. -
9:18 - 9:21Али хајде да поделим подсахарску Африку.
-
9:21 - 9:26Лево је здравље, боље здравље је горе.
-
9:26 - 9:30Сада ћу да поделим
подсахарску Африку на државе. -
9:30 - 9:32И када се поделила,
-
9:32 - 9:35величина државе-балончића
је величина популације. -
9:35 - 9:38Сијера Леоне је ту доле,
Маурицијус је тамо горе. -
9:38 - 9:41Маурицијус је прва држава
која је уклонила трговинске баријере, -
9:41 - 9:45и могли су да продају свој шећер,
могли су да продају своје текстиле -
9:45 - 9:49по истим условима као и народи
Европе и Северне Америке. -
9:49 - 9:51Постоје огромне разлике у Африци.
-
9:51 - 9:52И Гана је овде у средини.
-
9:53 - 9:55У Сијера Леонеу имамо хуманитарну помоћ.
-
9:55 - 9:59У Уганди, помоћ за развој.
-
9:59 - 10:02Овде, време за улагање,
а тамо можете да идете на одмор. -
10:02 - 10:05Огромне су варијације у Африци
-
10:05 - 10:08за коју често сматрамо
да је све у њој исто. -
10:08 - 10:12Да поделим сад Јужну Азију.
Индија је велики балон у средини. -
10:12 - 10:17Али огромна је разлика
између Авганистана и Шри Ланке. -
10:17 - 10:19Да поделим арапске државе. Какве су оне?
-
10:19 - 10:23Иста клима, иста култура,
иста религија - огромне разлике. -
10:23 - 10:24Чак и међу суседима -
-
10:24 - 10:26У Јемену, грађански рат.
-
10:26 - 10:27У Уједињеним Арапским Емиратима,
-
10:27 - 10:30новац који је прилично
једнако и добро коришћен. -
10:30 - 10:31А не како нам каже мит.
-
10:32 - 10:37И то укључује сву децу
страних радника који су у земљи. -
10:37 - 10:41Подаци су често бољи него што мислите.
Многи кажу да су подаци лоши. -
10:41 - 10:44Постоји маргина несигурности,
али овде видимо разлику: -
10:44 - 10:45Камбоџа, Сингапур.
-
10:45 - 10:48Разлике су далеко веће
него непоузданост података. -
10:48 - 10:53Источна Европа: дуго времена
у совјетској економији, -
10:53 - 10:56али након десет година
постају врло, врло другачије. -
10:56 - 10:59Ту је и Латинска Америка.
-
10:59 - 11:01Данас не морамо до Кубе
-
11:01 - 11:03да бисмо нашли здраву земљу
у Латинској Америци. -
11:03 - 11:08За пар година Чиле ће имати
мању стопу смртности деце него Куба. -
11:08 - 11:11И овде имамо земље
са високим приходима у ОЕЦД. -
11:11 - 11:14И тако добијамо целу слику света,
-
11:14 - 11:17која је мање-више оваква.
-
11:17 - 11:21И ако погледамо, како свет изгледа,
-
11:22 - 11:24у 1960, почиње да се креће.
-
11:25 - 11:28Ово је Мао Цедунг, донео је здравље Кини.
-
11:28 - 11:29И онда је умро.
-
11:29 - 11:31И онда је дошао Денг Шаопинг,
донео новац Кини, -
11:31 - 11:33и опет ју је ставио на светску сцену.
-
11:33 - 11:38И видели смо како се државе крећу
у различитим правцима овако, -
11:38 - 11:43тако да је тешко добити државу-пример
-
11:43 - 11:46која осликава свет.
-
11:46 - 11:52Хајде да се вратимо на 1960. годину.
-
11:53 - 12:00Упоредићу Јужну Кореју,
овај балончић лево, -
12:00 - 12:04са Бразилом, овај балончић овде.
-
12:04 - 12:06Овде ми је побегла ознака.
-
12:06 - 12:09И волео бих да упоредим Уганду,
која је ту скроз лево. -
12:10 - 12:13И сада ћу да пустим траку, овако.
-
12:14 - 12:15И можете да видите
-
12:15 - 12:22како Јужна Кореја
напредује врло, врло брзо, -
12:22 - 12:24док је Бразил далеко спорији.
-
12:24 - 12:30И ако се вратимо уназад и наместимо
да остављају траг иза себе, -
12:30 - 12:32опет можете да видите
-
12:32 - 12:36да је брзина развоја врло, врло различита,
-
12:36 - 12:42и да се државе мање-више
крећу истим темпом -
12:42 - 12:44као и новац и здравље,
-
12:44 - 12:45али чини се да напредујете много брже
-
12:45 - 12:48ако сте прво здрави
него ако сте прво богати. -
12:50 - 12:53И да бих то показао, узећемо пример
Уједињених Арапских Емирата. -
12:53 - 12:56Они су земља минерала, долазе одавде.
-
12:56 - 12:58Узели су сву нафту, узели су сав новац;
-
12:58 - 13:01али здравље не може да се купи у радњи.
-
13:02 - 13:04Морате да улажете у здравље.
Морате да школујете децу. -
13:04 - 13:08Морате да обучите здравствено особље.
Да образујете целу популацију. -
13:08 - 13:10И Шеик Сајед је то урадио
на прилично добар начин. -
13:10 - 13:14Иако су цене нафте падале,
довео је земљу до овде горе. -
13:14 - 13:18Тако да имамо далеко
хомогенији приказ света, -
13:18 - 13:21у којем све земље углавном користе новац
-
13:21 - 13:23боље него у прошлости.
-
13:24 - 13:31Е сада, ово је, мање-више,
ако погледате просечне податке земаља - -
13:31 - 13:32овако оне изгледају.
-
13:32 - 13:36А опасно је користити просечне податке,
-
13:36 - 13:40зато што постоји
толико разлика у државама. -
13:40 - 13:42Тако да, ако погледамо овде,
-
13:42 - 13:49можемо видети да је Уганда данас
тамо где је Јужна Кореја била 1960. -
13:49 - 13:53Ако поделим Уганду,
постоји прилична разлика у Уганди. -
13:53 - 13:54Ово су квинтили Уганде.
-
13:54 - 13:57Најбогатијих 20 процената Уганде је овде.
-
13:57 - 13:58Најсиромашнији су доле.
-
13:58 - 14:01Ако поделим Јужну Африку, овако изгледа.
-
14:01 - 14:04Ако одем доле и погледам Нигер,
-
14:04 - 14:08у којем је била страшна глад недавно,
-
14:08 - 14:09овако изгледа.
-
14:09 - 14:12Двадесет процената најсиромашнијих
из Нигера су скроз овде, -
14:12 - 14:14а 20 процената најбогатијих
Јужне Африке је овде, -
14:15 - 14:19а опет ми причамо о томе
каква решења су потребна за Африку. -
14:19 - 14:22Све на овом свету постоји у Африци.
-
14:22 - 14:25Не можете да причате о универзалном
приступу ХИВ лековима -
14:25 - 14:27за овај квинтил горе
-
14:27 - 14:29са истом стратегијом као за овај доле.
-
14:29 - 14:33Унапређивање света мора бити
врло контекстуализовано, -
14:33 - 14:37и не вреди радити га на регионалном нивоу.
-
14:37 - 14:39Мора бити далеко детаљније.
-
14:39 - 14:42Уочили смо да су студенти врло узбуђени
када користе овај програм. -
14:42 - 14:46Такође, креатори политика
и они из корпоративних сектора -
14:46 - 14:50би желели да виде како се свет мења.
-
14:50 - 14:52Е сад, зашто се ово не дешава?
-
14:52 - 14:54Зашто не користимо податке које имамо?
-
14:54 - 14:58Имамо податке у Уједињеним нацијама,
у националним агенцијама за статистику -
14:58 - 15:01и у универзитетима и другим
невладиним организацијама. -
15:01 - 15:04Зато што су подаци скривени
у базама података. -
15:04 - 15:06Ту је и јавност, ту је и интернет,
-
15:06 - 15:08али још увек га не користимо ефектно.
-
15:08 - 15:11Све те информације
које смо видели како мењају свет -
15:11 - 15:14не укључују јавно финансиране статистике.
-
15:14 - 15:16Постоје неке веб странице као ова, знате,
-
15:16 - 15:21ал и оне узимају мало енергије
из база података, -
15:21 - 15:26али људи стављају цену на њих,
глупе лозинке и досадне статистике. -
15:26 - 15:27(Смех)
-
15:27 - 15:29И то неће ићи овако.
-
15:29 - 15:31(Аплауз)
-
15:31 - 15:34Дакле, шта је потребно?
Имамо базе података. -
15:34 - 15:35Нису потребне нове базе података.
-
15:35 - 15:40Имамо дивне алате за дизајн,
и додајемо све више и више нових. -
15:40 - 15:46Започели амо непрофитну иницијативу
повезивања података са дизајном, -
15:46 - 15:47назвали смо је "Гепмајндер",
-
15:47 - 15:50због лондонског метроа,
где вас упозоравају "пазите на процеп". -
15:50 - 15:52Тако да се "Гепмајндер"
учинило прикладним. -
15:52 - 15:56И почели смо да пишемо софтвер
који може да повеже податке овако. -
15:56 - 15:58И није било тако тешко.
-
15:58 - 16:01Требало нам је неколико година,
и направили смо анимације. -
16:02 - 16:04Можете да узмете скуп података
и ставите га ту. -
16:04 - 16:08Ми ослобађамо УН податке,
неке УН организације. -
16:08 - 16:13Неке државе дају да њихове
базе података буду доступне свету. -
16:13 - 16:16Али оно што нам заиста треба је,
наравно, опција за претрагу, -
16:16 - 16:20опција за претрагу, тако да податке
можемо да претворимо у претражив облик -
16:20 - 16:22и да их пошаљемо у свет.
-
16:22 - 16:24И шта чујемо када мало идемо около?
-
16:24 - 16:27Радио сам антропологију
главних статистичких јединица. -
16:27 - 16:30Сви кажу, "Немогуће је.
Ово се не може урадити. -
16:30 - 16:33Наши подаци су тако специфични
по својим детаљима, -
16:33 - 16:36и не могу да се претражују као други.
-
16:36 - 16:38Не можемо да их дамо бесплатно студентима
-
16:38 - 16:41и предузетницима целог света."
-
16:41 - 16:44Али ово бисмо волели да видимо, зар не?
-
16:44 - 16:47Јавно финансирани подаци су овде доле.
-
16:47 - 16:50И волели бисмо да цвеће
израсте на интернету. -
16:50 - 16:53И један од круцијалних аспеката
је да буду претраживи, -
16:53 - 16:57да онда људи могу да користе
различите дизајн алатке да их анимирају. -
16:57 - 17:00И имам баш добре вести за вас.
-
17:00 - 17:02Добра вест је да тренутни,
-
17:02 - 17:05нови шеф УН статистика,
не каже да је немогуће. -
17:05 - 17:07Само каже: "Ми то не можемо да урадимо."
-
17:07 - 17:11(Смех)
-
17:11 - 17:13Баш има кликер.
-
17:13 - 17:15(Смех)
-
17:15 - 17:19Тако да, видимо да ће свашта
да се дешава са подацима ових година. -
17:19 - 17:24Моћи ћемо да гледамо на расподеле
прихода на потпуно нове начине. -
17:24 - 17:29Ево расподеле прихода Кине из 1970.
-
17:29 - 17:34Ово је расподела прихода
Сједињених Држава из 1970. -
17:34 - 17:36Скоро да нема преклапања.
-
17:36 - 17:37Скоро да нема преклапања.
-
17:37 - 17:39И шта се десило?
-
17:39 - 17:40Ево шта се десило:
-
17:40 - 17:43Кина расте, више није тако једнако,
-
17:43 - 17:47и појављује се овде,
над Сједињеним Државама, -
17:47 - 17:50скоро као дух, зар не?
-
17:50 - 17:51(Смех)
-
17:51 - 17:52Баш застрашујуће.
-
17:52 - 17:56(Смех)
-
17:58 - 18:02Али мислим да је врло важно
имати све ове информације. -
18:02 - 18:04Стварно треба да их видимо.
-
18:04 - 18:07И уместо да гледамо ово,
-
18:07 - 18:13волео бих да завршим приказивањем
броја корисника интернета на 1000. -
18:13 - 18:18Овим софтвером лако приступамо
око 500 варијабли свих држава. -
18:18 - 18:21Потребно је мало времена
да се ово промени, -
18:21 - 18:27али на осама лако можете да имате
коју год хоћете варијаблу. -
18:27 - 18:31И права ствар би била да се
базе података поставе бесплатно, -
18:31 - 18:35да буду претраживе,
и да их са другим кликом претворимо -
18:35 - 18:39у графичке формате,
у којима можемо одмах да их разумемо. -
18:39 - 18:43Статистичари ово не воле зато што кажу
-
18:43 - 18:50да ово не приказује стварност;
-
18:50 - 18:52морамо да имамо статистичке,
аналитичке методе. -
18:52 - 18:54Али ово је нешто што генерише хипотезу.
-
18:54 - 18:56Завршићу сад са светом.
-
18:57 - 18:59Тамо, интернет се појављује.
-
18:59 - 19:01Број интернет корисника расте овако.
-
19:01 - 19:03Ово је БДП по глави становника.
-
19:03 - 19:07И то је нова технологија,
али је невероватно -
19:07 - 19:10колико добро се уклапа у економију држава.
-
19:11 - 19:14Зато ће компјутер од 100 долара
да буде тако важан. -
19:14 - 19:15Али то је лепа тенденција.
-
19:15 - 19:18Као да се свет поравњава, зар не?
-
19:18 - 19:20Ове земље се подижу више него економија,
-
19:20 - 19:24и биће врло интересантно
пратити ово током целе године, -
19:24 - 19:27као што бих волео да то можете
са свим јавно финансираним подацима. -
19:27 - 19:28Хвала вам много.
-
19:28 - 19:33(Аплауз)
- Title:
- Најбоља статистика коју сте икада видели
- Speaker:
- Ханс Рослинг (Hans Rosling)
- Description:
-
Никада нисте видели овако представљене податке. Са драматиком и енергијом спортског коментатора, гуру статистике Ханс Рослинг разбија митове о такозваном "свету у развоју".
- Video Language:
- English
- Team:
closed TED
- Project:
- TEDTalks
- Duration:
- 19:33
![]() |
Ivana Korom edited Serbian subtitles for The best stats you've ever seen | |
![]() |
Ivana Korom edited Serbian subtitles for The best stats you've ever seen | |
![]() |
Ivana Korom edited Serbian subtitles for The best stats you've ever seen | |
![]() |
Relja Dereta added a translation |