DO NOT MOVE FROM HOUSE TO HOUSE - Let’s win homes and entire cities for God

Isusov poziv

Dobrodošli na ovu 14. lekciju
"Ne prelazite iz kuće u kuću".

Veoma sam uzbuđen što prolazim
kroz ovaj serijal sa vama,

u kojem ćemo pogledati to na šta
nas je Isus pozvao.

Danas želimo nastaviti.
Došli smo do 14. poglavlja

moje knjige "Isusov poziv" -
"Ne prelazite iz kuće u kuću".

Želim početi tako što ću pročitati sledeće:

"Pozvani smo ne samo da propovedamo
evanđelje i vidimo ljude spasenima,

već i da pomognemo ljudima da porastu
u snažne učenike.

Ne bi trebalo da vidimo spasenu po neku
osobu tu i tamo,

već bismo trebali videti kako cela
domaćinstva dolaze Hristu."

To je tako istinito.
Mi, vi i ja, pozvani smo,

ne samo da propovedamo evanđelje, i ne samo
da vidimo tu i tamo po neku spasenu osobu,

već smo pozvani da stvaramo učenike,
i pozvani smo,

kao što iznova i iznova čitamo
u Delima apostolskim,

da vidimo kako cela domaćinstva dolaze u veru.

Zaista je potrebno da promenimo svoj način
razmišljanja. Potrebno je da obnovimo svoj um.

Potrebno je da se pomaknemo
od "molitve grešnika".

Potrebno je da se sklonimo od
tog načina razmišljanja po kojem

bismo trebali voditi jednu osobu Hristu
tamo, drugu tamo,

a onda idemo dalje.

Ne, potrebno je da stvaramo učenike.

Potrebno je da propovedamo
celovito evanđelje

i potrebno je da vidimo kako cela
domaćinstva dolaze u veru.

I moramo ih odgojiti.

I potrebno je da vidimo kako postaju
snažni u Hristu.

Istina je da mnogo toga što vidimo
u našim današnjim crkvama...

ne nalazimo u Bibliji.

A mnogo toga što nalazimo u Bibliji
danas ne radimo.

I potrebno je da budemo spremni
da se menjamo.

Potrebno je da prestanemo da radimo
na naš način, kao što sam mnogo puta rekao,

i da radimo onako kako je to Isus rekao.

Zaista verujem u poziv koji nam je
Isus uputio.

Zašto? Jer nas je On pozvao da to radimo,

i zato što mi sada počinjemo da viđamo
zadivljujući plod.

Proteklih godina smo videli kako cela
domaćinstva dolaze u veru.

I to je tek početak.

Ali ste nam vi potrebni.

Žetva je zaista spremna,
ali radnika je malo.

Potrebni ste nam vi.

Do sada smo pogledali razne stvari
iz Luke 10.

Pogledali smo kako je žetva spremna
a da je radnika malo

i da bismo trebali moliti Gospodara žetve
da pošalje radnike

i nadam se da se molite to.
Bože, pošalji radnike.

Ali i nas je poslao,
kao jaganjce među vukove,

da izlazimo i nađemo tu osobu mira.

I kada nađemo tu osobu mira
koja je spremna da primi

trebalo bi da jedemo i pijemo šta posluže,
kao što smo prošli put to pogledali.

I onda bismo trebali ostati tamo.

Jer je to sledeće što Isus kaže
u Luki 10:7.

"Ostanite tamo, jedući i pijući
šta god vam daju,

jer radnik zaslužuje svoju platu.

Ne prelazite iz kuće u kuću."

Dakle, Isus nas nije pozvao samo
da izlazimo i tražimo osobu mira,

da sednemo sa njom, jedemo i
pijemo šta posluže,

već nas je pozvao da ostanemo tamo
i ne budemo previše brzi da idemo dalje.

Zašto? Jer naš posao nije samo da
propovedamo evanđelje.

Naš posao nije samo da kažemo: Hej,
čestitam! Spaseni ste! Doviđenja!

Ne, naš posao je da slušamo Isusa.

A to je da stvaramo učenike.

Da ih izgrađujemo,
da vidimo kako jačaju i...

...da vidimo kako celo domaćinstvo
dolazi u veru.

I to je to.

Kada dođete i nađete osobu mira i
vidite kako je jedna osoba dala svoj život Bogu,

ta jedna osoba, ako radite sa njom,
mnogo lakše i veoma brzo

ćete videti ne samo da ona dolazi u veru,
već da celo domaćinstvo dolazi u veru.

Ali morate biti toga svesni.

U početku, kada samo počeo da
vršim evangelizaciju,

veoma često sam bio napolju, sretao
sam jednu osobu koja se spasavala,

i "doviđenja" i ja idem dalje.

Nisam više trošio vreme na njega i
koristio njegove veze, nekako,

da doprem do celog domaćinstva.

Ali sada to radim i vidim
mnogo više ploda.

Previše sam brzo odlazio tako da ih
nisam izgrađivao da postanu snažni.

I druga stvar.
Nisam prepoznavao petovrsnu službu.

Možda ste već mnogo toga čuli o
petovrsnoj službi,

apostoli, proroci, evanđelisti,
pastiri, učitelji,

ali skoro da vam mogu garantovati da
mnogo toga što ste čuli nije tačno.

Čuo sam mnogo učenja o
tim darovima, pre mnogo godina,

ali to je bilo pogrešno.
Sve je strpano u kutiju. Kao...

Evanđelisti kažu: Ne, ne,
ja ne moram da pratim ljude.

Ja nisam pastor. A pastor kaže:
Ja ne moram vršiti evangelizaciju

jer ja nisam evanđelista.
A učitelj kaže:

Ja ne moram da vodim računa
o ljudima, jer to nije moj dar.

Nije tako zamišljeno.

Ne, svi smo mi pozvani da budemo
poslušni Isusu. Tako jednostavno.

Svi smo mi kao učenici pozvani da
Mu budemo poslušni,

i ako postoji potreba,
učinimo nešto povodom te potrebe.

Znači, nemojte reći: Hej, ja sam pastor,
ja ne moram nalaziti osobu mira.

Ne. Ako ste učenik, potrebno je da
slušate Isusa, bez obzira koji je vaš poziv.

Kada je to rečeno...

Bog je dao različite pozive
da pomognu da opremimo jedni druge,

tako da zajedno postanemo snažni,
tako da zajedno vidimo više ploda

u tome na šta nas je Isus pozvao.

Efescima 4:11-16:
"Dakle, Hrist dade jedne apostole,

a jedne proroke, a jedne evanđeliste,
a jedne pastire i učitelje,

da opremi svoj narod za dela služenja,
da bismo mi, telo Hristovo,

mogli biti izgrađivani dok svi
ne dostignemo jedinstvo vere

u poznanju Sina Božjega
da bismo sazreli,

dostižući punu visinu i
punoću Hrista."

Znači, ovde čitamo da je sam Hrist
dao apostole, proroke, evanđeliste,

pastire, učitelje -
ljude koji imaju različite službe.

Njihov dar je da opreme svete,
da bismo svi vršili službu,

da bismo svi bili izgrađivani i
da bismo postali zreli u Hristu.

Ako ti darovi ne rade onako
kako bi trebalo da rade,

i ako ne rade zajedno...

nećemo na isti način ući u našu službu.

Nećemo na isti načn uzrastati i sazrevati,

jer ti darovi ne rade.

Ako pogledamo današnje crkve,

u mnogim današnjim crkvama ne vidimo
da radi ta petovrsna služba

i da radi zajedno.

Zato danas vidimo crkvu

koja je vrlo nezrela,
vidimo crkvu danas

u kojoj ljudi nikada ne uđu u službu.
Zašto?

Zato što ne koristimo dar
koji nam je Isus dao,

i ne koristimo ga na pravi način.

Znači, svi smo pozvani da sledimo Hrista.

Svi smo mi pozvani da budemo poslušni
pozivu koji nam je On dao.

Ali, različiti smo.

Nekim ljudima je mnogo lakše
naći osobu mira

nego drugima.

Nekim ljudima,
pratiti osobu mira

mnogo je lakše nego drugima.

Nekim ljudima položiti doktrinu
i dati učenje mnogo je lakše

nego drugima.

I ako bismo mi, kao različiti darovi,
opremali svete,

i ako bismo zajedno radii to na šta nas je
Isus pozvao,

bilo bi to tako moćno.

Biće to tako moćno i
videćemo mnogo više ploda.

U našoj Luka 10 školi
uvek govorimo o petovrsnoj službi.

Ono što često radimo, kako bismo
ilustrovali to kako različito razmišljamo

i kako je različita ta DNK u nama,

zamolimo ljude da sednu tamo
gde misle da pripadaju.

Oni koji misle za sebe da su
proroci sednu tamo.

Oni koji sebe vide kao evanđeliste
sednu tamo.

Pastiri i učitelji,
sednu na različita mesta.

Onda im ja postavim pitanje.
Ako pitam proroke:

Šta je ono najvažnije što treba
današnja crkva?

Često bi rekli:
O, da čujemo Božji glas.

Moramo biti vođeni Svetim Duhom,
da čujemo glas Božji.

I to je tačno.

Ako isto pitam evanđeliste:
Šta je najvažnije za današnju crkvu?

O, moramo dopreti do izgubljenih.
Moramo dopreti do izgubljenih.

Ljudi bivaju izgubljeni.
Moramo izaći iz crkve

i dopreti do izgubljenih.
I to je tačno.

Ako pitam učitelje:
Šta je najvažnije u današnjoj crkvi?

O, potrebna nam je zdrava doktrina.
Potrebna nam je zdrava doktrina.

Potrebno je da izgradimo ljude,
da im damo zdravu doktrinu,

tako da grade na Božjoj Reči.

I potrebno je da pazimo
na pogrešna učenja.

Zdrava doktrina.
Zdrava doktrina.

Ako isto pitam pastire:
Šta je najvažnije u današnjoj crkvi?

Šta nam najviše treba?

Potrebni smo jedni drugima.
Moramo voditi računa jedni o drugima,

voditi računa o onima koji se bore.

Moramo biti zajedno i pomagati
jedni drugima i biti snažni skupa.

Ako pogledamo svu tu četvoricu -
sve nam to treba.

Sve nam treba.
Zamislite kada bi svi ti darovi

mogli raditi zajedno,
uz apostola

koji može raditi malo od svega,
koji ih sve okuplja.

Ako bismo mogli raditi zajedno
bili bismo jaki.

Zamislite da imate tim sa kojim
radite,

i jedan iz tog tima veoma je
evangelistički nastrojen,

koji lako i brzo može naći osobu mira
i ući u tu kuću.

Aleluja!
Ali...

On je veoma evangelistički nastrojen,
ali mu je potreban još neko sa strane

ko mu pomaže da položi temelj,
ko mu pomaže da odgoji

te ljude, da iz izgradi,
i bude tamo duže vremena,

tako da se oni izgrađuju i postaju snažni.

Vidimo taj odnos u Bibliji.
U Delima 8 vidimo kako je Filip,

evanđelista Filip došao u Samariju.
Propovedao je evanđelje,

izgonio je demone,
lečio je hrome,

i mnogi ljudi su izlečeni.
Ljudi su došli i čuli

i mnogo njih se pokajalo i krstilo.

I bilo je divno.

Ali kada su apostoli, kada su ostali
darovi čuli za to...

došli su da pomognu Filipu.

Da pomognu Filipu u onome što mu je falilo.

To je Filipu dalo slobodu da nastavi dalje,

tako da je Filip došao evnuhu
i uradio što je morao uraditi tamo.

I to je to. Ako mi, kao vernici,
možemo raspoznati različite darove,

i možemo raditi zajedno,
oslobodili bismo jedni druge.

Ti ljudi koji su veoma snažni
u evangelizaciji,

oni mogu izlaziti i nalaziti
tu osobu mira.

Ali ne moraju ih pratiti i odvajati
mnogo vremena da ih paze,

da im daju osnovu,
da ih nauče svemu. Zašto?

Jer ima drugih ljudi koji to mogu
uraditi.

Znači, to oslobađa evanđelistu
da može da ide dalje.

Time se postiže to da ti ljudi
do koje se stiglo sa evanđeljem

sada mogu da se izgrađuju
i sazrevaju u Hristu,

kao što smo pročitali u Efescima 4.

I ja zaista u to verujem.
To je bilo moje srce godinama.

Ali sada počinjem da viđam
kako sve dolazi skupa.

18. oktobra 1999. godine,
sada je to skoro pre 20 godina,

pre 20 godina dobio sam jedno
veoma, veoma snažno proročanstvo.

Želim da ga podelim sa vama,
jer je to proročanstvo

uticalo na moj život,
ali ono nije samo za mene.

Za sve je nas.

Ovo je bila reč koju sam primio.

"Izgonićeš demone.
Ti si evanđelista.

Rušićeš utvrde u umovima ljudi
i učiti moju Reč.

'Ja ću te učiti da učiš moju Reč',
kaže Gospod.

Naučićeš strategiju i razviti planove
kako osloboditi ljude.

Ja ću te obučavati.

Izlazićeš iz mog Tela
i vraćaćeš se mom Telu.

Mnogi evanđelisti išli su nezavisno,
ali ti ćeš ići sa apostolskim timovima.

Sećaš se Filipa i odnosa apostola
i kako su se ljudi spasavali svakodnevno?

Iskusićeš čudesa.
Ići ćeš napred kao velika sekira koja zamahuje.

Zadobićeš domove i cele gradove
za evanđelje,

i iskusićeš silu sveta koji će doći."

Bila je to vrlo, vrlo snažna reč koju
sam tada dobio, pre 20 godina.

U to vreme, kada sam je dobio,
nikoga nisam izlečio,

nikada nisam isterao demona,
nikoga nisam odveo Hristu.

Nismo odveli domaćinstvo Hristu.

Nismo uradili ništa od toga
što vidimo danas.

Danas smo videli mnogo čudesa.

Isterali smo mnogo demona.
Izlečili smo mnogo bolesnika.

Krstili smo hiljade ljudi.

Domaćinstva su došla u veru.

Počinjemo da uviđamo...

šta je značila ta reč.

Ali želim vam nešto priznati.
Kada sam čuo tu reč...

Pomislio sam: Vou! Zadivljujuće!
Biću super evanđelista!

Biću super evanđelista koji će
stajati na bini

i propovedati hiljadama i hiljadama.

To sam mislio u to vreme.

Jer nisam video celovitu sliku.

Ali sada, 20 godina kasnije,
vidim celovitu sliku.

Vidim kako sve dolazi skupa.

Pre nekoliko godina dobio sam
ovu proročku reč.

"Položićeš DNK u novu generaciju,

DNK koja će se prenositi iz
generacije u generaciju.

Podići ćeš ljude ni iz čega
u duhovne džinove

i oni će zadobijati domove
i cele gradove za evanđelje."

Aleluja!
Vidite li?

Tu sve počinje da ide skupa.

Ne, ne radi se o meni.
Ne radi se o jednom super evanđelisti

koji će to uraditi,
jer jedan čovek ne može to sve sam.

Ne, ja ću samo biti upotrebljen,
pored ostalih, da položim tu DNK

u novu generaciju,
da podignem ljude

ni iz čega u duhovne džinove,

i oni će zadobiti domove
i cele gradove za Boga.

Ne ja. Ne jedna osoba.
Već ova DNK.

Ovo učenje koje vam dajem,
Isusov poziv,

ono o čemu ovde govorimo,
ta DNK,

kada odlučite da to poslušate,

neće promeniti samo vaš život,
već i ljude oko vas.

Zajedno možemo videti domove
kako dolaze Hristu.

A mnogi domovi čine grad
i videćemo gradove kako dolaze Bogu.

Sada vidim.
Sada vidimo plod svega toga.

Veoma je važno da naučimo
da radimo zajedno.

Potrebno je da svi ti različiti darovi
rade zajedno.

U suprotnom nećemo to videti.

Sećam se, pre mnogo godina u Danskoj,
sreo sam devojku koja je imala problem sa kolenom.

Nije mogla igrati fudbal.
Molio sam se za nju i bila je izlečena.

Sreo sam je kasnije. Došla je njena
mama i ostatak njene porodice.

Ta devojka je bila krštena i primila je
Svetoga Duha i život joj se promenio.

Majka joj je još uvek bila u Luteranskoj crkvi.
U to vreme još uvek nije bila rođena ponovo,

ali sada je bila otvorena, jer je videla svoju
ćerku izlečenom i njen život je bio promenjen.

Zato sam upitao njenu mamu:
Hej, možemo li doći u vašu kuću?

Okupite prijatelje i porodicu
i ja ću doći u vašu kuću,

sešćemo, podelićemo to kako je
vaša ćerka bila izlečena,

govorićemo evanđelje i molićemo se za ljude.

Ali ta žena, koja je mnogo godina bila član
Luteranske crkve rekla je:

Ne, ne, niko ne želi da dođe u moju kuću.

Zašto? Godinama sam pozivala svoje
prijatelje u crkvu i niko nije želeo da dođe.

Rekao sam joj: Razumem zašto niko nije
želeo da dođe.

Da ste i mene pozvali da dođem u luteransku
crkvu, ni ja ne bih došao.

Ali sada ne pozivamo ljude u crkvu.
Pozivamo ljude u vaš dom.

Dom u kojem su bili mnogo, mnogo puta ranije.

Zato za njih, da još jedanput dođu u taj dom
neće predstavljati neku veliku razliku.

Zato će doći.

Pokušala je.
Napisala je i-mejl 17 svojih prijatelja.

Pozvala ih je sve na jedno veče,
kada bih ja bio tamo,

kada bismo ispričali kako joj je ćerka izlečena,
a potom bi se molili za njih.

Od tih 17 prijatelja, 16 ih je došlo,
i ona je bila tako iznenađena.

Mislila je: Kako je ovo moguće?

I sada smo otišli kod nje kući.

Osoba mira. Vidimo to.
Sedeli smo, jeli i pili.

Počeli smo da propovedamo evanđelje
u dnevnoj sobi. Videli smo kako je Bog došao.

Molio sam se za devojku koja je bila
ispunjena Svetim Duhom,

pala je i demon ju je napustio.
Sedeo sam na podu

i isterivao demona:
Izlazi! Izlazi u ime Isusa!

Svi su ovako sedeli i gledali.
Bilo je tako moćno

i svi su videli Boga te noći.
Bog je došao.

Mnogo, mnogo, mnogo toga se dogodilo.
Bilo je to zadivljujuće veče

koje nikada neću zaboraviti.

O tome sam govorio u knjizi.

Nađi jednu osobu, i odjednom si u
domaćinstvu sa mnogo ljudi.

Ali, posle te večeri, bio sam previše brz.
Išao sam dalje.

Bilo je drugih stvari koje sam
morao uraditi.

Otišao sam dalje i nikada nije postalo
to što je Bog želeo.

Bio sam previše zauzet. Radio sam sam.
Da sam tada znao ono što znam danas,

videli bismo mnogo više ploda
od tog jednog domaćinstva.

Što je trebalo da uradim,
umesto što sam radio sam,

trebalo je da povedem ostale darove,
druge ljude sa mnom,

koji bi mi mogli pomoći
da ih pratim.

I već tada da ugovore sastanak
za nekoliko dana kasnije,

i sastanak za nekoliko dana kasnije,
da možemo pratiti te ljude.

Ali ja sam samo: Adios! Doviđenja!
I išao sam dalje, u drugu kuću.

Ne znajući da je Isus rekao da
bi trebalo tamo da ostanem.

Da sam tada znao ono što znam danas,
videli bismo mnogo više ploda.

I zato govorimo o petovrsnoj službi,
jer nam je ona potrebna.

Vama je potrebna.
Potrebni su nam svi.

U mojoj knjizi "Isusov poziv"
govorim više o petovrsnoj službi.

Kasnije ću govoriti više.
Na kraju ovog video serijala

sve ću sastaviti i govoriti o tome
kako sve to funkcioniše.

Ali ako možemo raditi zajedno,
ako vi, ne samo da slušate Isusov poziv,

već nađete nekoga iz vaše blizine,
nađete ljude oko vas

koji su jaki na tim poljima
na kojima vi niste,

i onda radimo zajedno, vi koji ste vrlo
snažni u evangelizaciji,

vi koji znate kako se nalazi osoba mira,

morate povesti te ljude sa sobom,
koji imaju neke druge darove,

koji mogu pomoći oko praćenja,
koji mogu pomoći da se postavi temelj.

Potrebni smo jedni drugima, i ako se
možemo okupiti i raditi zajedno,

zajedno biti poslušni Isusu, nećemo odvesti
Hristu samo tu i tamo neku osobu,

već ćemo odvesti jednu osobu Hristu,
a onda ćemo otići u njen dom,

a onda ćemo okupiti prijatelje i porodicu,
kao što sam ja to učinio,

onda ćemo govoriti evanđelje,
lečićemo bolesne,

isterivaćemo demone,
videćemo ljude kako se kaju,

krštavaju u vodi i Svetome Duhu.
Ali to nije sve.

Onda ćemo imati ljude koji će moći
u svom domu

da nastave da se sastaju sa drugima,

koji će nastaviti da daju mleko
onima koji su rođeni ponovo,

da mogu uzrastati i postajati jači.

Koji im mogu pomoći da čuju od Boga,
da čitaju Reč,

pomoći da dopru do drugih ljudi.

I ako tako uradimo,
nećemo videti spasenu samo jednu osobu.

Videćemo domaćinstva spasena.

I ta domaćinstva, ti ljudi će nastaviti

i dopreti do novih domaćinstava, i oni će
nastaviti i dopreti do novih domaćinstava.

I na kraju nećemo imati samo mnogo
domaćinstava koji će doći Hristu.

Videćemo cele gradove kako dolaze Hristu,
tačno onako kako je Bog govorio,

kako smo videli u proročanstvu.

Zato vas želim ohrabriti...

da, svi smo mi različiti,
da, imamo različite darove,

i da, potrebni smo jedni drugima.
Nije nam samo potreban super evanđelista.

Potreban nam je svako ko želi
da sluša Isusa.

Potrebni ste nam vi koji ste više u Reči
i volite da učite.

Potrebni ste nam vi koji ste više pastiri,

koji volite da sednete i postarate se za ljude,
da pomognete ljudima.

Potrebni ste nam vi koji možete čuti od Boga.
Potrebni su nam svi darovi,

bez obzira da li ste stari ili mladi -
svi ste nam potrebni.

I ako bismo vi i ja to radili -

Aleluja!
Videćemo zadivljujući plod.

Kao što sam rekao, kasnije ću govoriti
o petovrsnoj službi,

sve ću sastaviti.
Takođe vas ohrabrujem -

pročitajte moju knjigu, ako možete.

Ako nemate novca, pošaljite nam i-mejl,
mi ćemo vam poslati kod

i knjigu ćete pročitati besplatno,
jer u knjizi,

kada govorimo o petovrsnoj službi,
govorim mnogo više,

imam mnogo više primera
o tome kako to izgleda, itd.

Znači, ova DNK, kao što smo rekli,
ova DNK iz "Isusovog poziva"

verujem da je od Boga.
I verujem da ćemo videti cela domaćinstva

kako dolaze u veru. Zato vas ohrabrujem,
počnite tu gde jeste.

Počnite da molite Boga da pošalje
više radnika.

Počnite da izlazite sami,
kao jaganjci među vukovima.

Počnite da tražite osobu mira.
Ali pokušajte da povedete sa sobom ljude,

koji su različiti od vas.
Povedite ih sa sobom.

Ako niste jaki u evangelizaciji,
nađite nekoga ko jeste.

Ako jeste snažni u evangelizaciji,
nađite tada one koji nisu snažni

na tom polju, ali jesu snažni
na drugim poljima.

Jer niko od vas nije pozvan
samo da izlazi i

"vidi ljude spasenima", da ljudi
zovu Isusa u svoje srce,

pa čak i da se kaju, krštavaju i primaju
Svetoga Duha, a onda da idete dalje.

To nije poziv koji nam je Isus dao.

Poziv koji nam je Isus dao
je da stvaramo učenike,

da vidimo kako uzrastaju
i postaju snažni u Bogu.

Ohrabrujem vas,
vas koji ovo gledate,

koji ste veoma brzi da idete dalje -

prestanite sa tim.

Povedite ljude sa sobom.

Povedite sa sobom ljude koji
imaju darove koje vi nemate.

I onda, nemojte samo ići dalje,
već osnivajte zajednice,

neka nastaju nova zajedništva,

neka uzrastaju i postaju jaki.

I neka ide sa generacije na generaciju.

Bog vas blagoslovio!
Vidimo se sledeći put! Zdravo!

Isusov poziv