More Drawing (Video Version)

This is just a screen grab of our interactive coding talk-through, prepared to make captioning and translation easier. It is better to watch our talk-throughs here:
https://www.khanacademy.org/cs/programming/

Hajdemo dalje istražiti crtanje.

Šta još možemo napraviti pored pravougaonika?

Pa možemo da napravimo elipsu koristeći reč ellipse,

što je još jedna komanda koju kompjuter zna.

Imamo posebnu reč u programiranju za reč komande (instrukcije).

Zvaćemo ih funkcije.

Ja ću od sada koristiti reč funkcija što znači komanda.

Krenimo, napišite funkciju ellipse,

i onda zagrade i tačka zapeta.

Ne radi!

Imamo ovu poruku što govori o parametrima, šta god da je to.

Jel možete da vidite šta nam nedostaje,

u poređenju sa ovim što smo napisali za pravougaonik?

Kada samo napišemo ellipse, nismo rekli brojeve, kao što smo uradili kod pravougaonika.

Ovi brojevi se zovu parametri -

i kada stavimo parametre u funkciju, oni kontrolišu kako se funkicja ponaša.

Bez parametra, program ne zna gde vi želite vasu elipsu,

ili koliko veliku da napravi.

Sada ta poruka o grešci ima viče smisla.

Hajdemo dalje napišite četiri parametra,

što kontrolišu koliko daleko, koliko dole, koliko široko, i koliko visoko želimo da bude ta elipsa.

Kao i pre, možemo se zabavljati i pomerati okolo -

čak napraviti da raste ili se smanji.

U redu, sada kad smo videli osnovno, hajde da probamo da napravimo veliku elipsu -

tačno u sredini slike.

Prvo pitanje koje možete imati je, a gde je sredina?

Da ponovimo, imamo gore levo, 0 -

- desno je 400, i dole je isto 400.

Ako hoćemo da pronađemo sredinu, razmislimo, pola od 400 popreko, i pola od 400 dole - 200, 200.

Hajmo da to uradimo.

Napisaćemo našu funkciju ellipse, ubaciti parametre, i napraviti prilično veliku.

Evo je!

Zabave radi, hajde da tu stavimo i pravougaonik.

Kažimo rect 200, 200 isto i malo manji.

Hm, ovo je prilično interesantno.

Šta nam ovaj mali eksperiment pokazuje?

Pa, možemo videti da 200, 200 tačka pokazuje gde da stavimo centar ellipse.

Za pravougaonik je drugačije - 200,200 govori gde da stavimo gornji levi ćošak od pravougaonika.

To je vrlo bitno zapamtiti kad pokušavamo da postavimo oblike.

Dobro, hajmo sada dalje na jednostavne linije.

Ime te funkcije će da bude line.

Možemo opet ubaciti četiri parametra -

ali linija nema oblik kao pravougaonik, pa šta onda ovi brojevi predstavljaju?

Prvi i drugi parametar, kao i pre, kažu gde će popreko i uzduž linija da počne.

Poslednja dva parametra određuju koliko će daleko popreko i uzdužno linija da završi.

Sad kad razmemo kako to radi, hajde da pogledamo nešto što se u početku čini čudno.

Šta će se desiti ako započnem pravougaonik u gornjem levom uglu?

I onda napravim jako veliki?

Čak možemo da napravimo i ovoliko veliki, ali to je malo preveliko, ja mislim.

Vidimo da polako počinje da prekriva ellipsu.

U stvari može potpuno da nestane.

Sada se mi kao pitamo gde je nestala.

Program crta oblike po redu.

Prvo ellipsa, pa pravougaonik preko, i onda linija.

Tako da je ellipsa jos uvek tu - samo je ispod kako ste mogli da vidite.

Ovo je važno zapamtiti.

Šta bi se desilo da smo prvo nacrtali liniju?

Mi je ne bi videli, zar ne?

Vi možete to da uradite u vašem progarmu,

Činjenica je da je linija tu, samo je trenutno sakrivenao.

Istovremeno i sa ellipsom i sa pravougaonikom.

Mi možemo da utičemo koji će oblici biti nacrtani iznad drugih ako promenimo raspored kojim ih napišemo.

Sada bih samo da napomenem nekoliko tehničkih reči pre nego što završimo.

Možda ste naučili u matematici, možemo koristiti X da označimo koliko popreko želimo -

i slovo Y što znači koliko daleko na dole želimo (uzdužno).

Dok se ne naviknete to može da bude malo čudno,

ali je mnogo lakse tako nego nego da svaki put kažete koliko popreko i koliko na dole.

Na primer, prva dva parametra za našu elipsu kažu

da X treba da bude 200 a Y treba da bude 229.

Eto, isto kao da kažete koliko popreko i koliko na dole.

Sledeće pitanje koje možeta da imate je,

koje merne jedinice koristimo svo vreme?

Jel mi kažemo 200 centimetara, 200 inča, 200 milja?

Mi koristimo jedinice zvane pixels (pikseli), a to je mala tačka na vašem ekranu.

Ova slika je 400 pixels čiroka -

zato uvek kažemo da je gornji levi ugao 0, a ovde 400, zato što je to 400 pixels.

Slično tome, kad kažemo 200, to u stvari znači 200 pixels, verovatno ste shvatili.

Fantastično. Sada znate funkcije rect, line, i ellipse, i njihove parametre.

Pokrili smo dosta toga, nastavite da istražujete, i uskoro ćete naučiti!