Kako da prihvatite emocije na poslu

„Kad uđete u kancelariju, ne možete samo da pritisnete prekidač i isključite emocije. Osećanja su deo ljudskosti,“ kaže autorka i ilustratorka Liz Foslin. Ona objašnjava zašto je selektivna ranjivost ključna za našu autentičnost na poslu.

Koliko god da se trudite,

ne možete samo da pritisnete prekidač
kada uđete u kancelariju

i da isključite emocije.

Osećanja su deo ljudskosti.

[Način na koji radimo]

Postoji uporan mit
da emocijama nije mesto na poslu,

a to nas često vodi tome
da pogrešno izjednačavamo

profesionalizam
sa stoicizmom ili hladnoćom.

Ali istraživanja pokazuju
da u trenucima kada naše kolege

odbace svoj upeglani profesionalni nastup,

pre ćemo poverovati u ono što nam govore.

Osećamo se povezanim sa ljudima oko nas.

Više se trudimo, bolje radimo

i uopšte, ljubazniji smo.

Tako da je pravo vreme da naučimo
kako da prihvatimo emocije na poslu.

To ne znači

da odjednom treba da postanete
emocionalna fontana.

Postoji granica između deljenja,
koje gradi poverenje,

i previše deljenja, koje ga uništava.

Ako odjednom dozvolite da se osećanja
nesmetano izlivaju na poslu

i date ljudima više informacija
nego što su želeli,

svima oko vas će biti neprijatno

i ponizićete se.

Verovatnije je da će misliti da ste slabi
ili da vam nedostaje samosvest,

pa je dobro da kažete
da vam sinoć nije bilo dobro -

ne morate da otkrivate svaki užasni detalj

o tome kako ste ponovo sreli
svoju polusvarenu večeru.

Postoji širok spektar
emocionalnog izražavanja.

S jedne strane imate one
koji ne pokazuju dovoljno,

ili ljude kojima je teško
da govore o svojim osećanjima,

a s druge strane su oni
koji previše pokazuju,

koji stalno dele sve što im se dešava,

ali ni jedni ni drugi
ne čine zdravu radnu sredinu.

Šta je ravnoteža između ova dva ekstrema?

Nešto što se naziva selektivna ranjivost.

To je otvaranje

dok istovremeno vodite računa
o stabilnosti i psihološkoj sigurnosti,

kako prema sebi, tako i prema kolegama.

Srećom, uz vežbu,

svako može da nauči
da bude selektivno ranjiv.

Evo četiri načina da počnete.

Prvo, pokažite osećanja bez preterivanja.

Loša raspoloženja su zarazna,

i čak i kada ne govorite šta osećate,

verovatno jezik vašeg tela
ili vaši izrazi lica

to otvoreno odaju.

Ako prekrštate ruke
ili glasno kucate po tastaturi,

vaše kolege će znati da ste uznemireni.

A ako ništa ne kažete,

možda će pomisliti
da se radi o njima i zabrinuće se.

Dakle, ako reagujete na događaj
koji nema veze s poslom,

na primer, na saobraćaj, recite to.

Ne morate ići u detalje.

Recite nešto jednostavno poput:
„Dan mi je loše počeo.

Nema veze sa tobom.“

Ako događaj koji ima veze s poslom

izaziva u vama jake emocije,

to nas dovodi do druge tačke.

Pokušajte da razumete potrebu
koja se nalazi iza emocije,

i onda se njome pozabavite.

Ako vas odjednom svi oko vas nerviraju,

sedite i razmislite o tome.

Možda ste nervozni jer ste anksiozni,

a anksiozni ste jer ste zabrinuti
zbog nadolazećeg roka.

U tom slučaju, obratite se svom timu

kako biste zadovoljili
svoju potrebu i recite:

„Želim da budem sigurna
da ću uraditi sve na vreme.

Da li možete da mi pomognete
da napravim realan plan za to?"

Ako želite da podelite,

probajte da se postavite na tuđe mesto.

Ako bi ono što želite da kažete
učinilo da se osećate podržano

i da bolje razumete situaciju,

onda to i podelite.

Ali ako se iole uzdržavate,
možda bi bilo dobro da to izostavite.

I konačno, napravite procenu
i plan za dalje.

Ako su svi u vašem timu
radili prekovremeno,

i primećujete da jedan kolega
deluje izduvano ili napeto,

recite to i pokažite empatiju,

ali onda pokušajte
da mu date konkretan savet

za koji može da se uhvati.

U ovom slučaju,

možete da predložite da od menadžera

zatražite da se nedeljni
sastanak odloži za dan

kako biste oboje imali
više vremena da radite.

Pokazujete da vam je stalo
do njegovog uspeha,

ali i do njegove dobrobiti.

Kada možemo iskreno da kažemo šta osećamo,

i da slobodno dajemo ideje, da grešimo,

i da ne krijemo svaki deo sebe,

verovatnije je da ćemo dugo
ostati u toj firmi.

Takođe smo srećniji i produktivniji.

Razmislite o emocionalnom izrazu

koji donosite na posao svakog dana.

Ako težite da previše delite,
probajte da smanjite.

Ako ste rezervisaniji,

tražite trenutke kada možete
da se otvorite kolegama

i budete malo ranjiviji.

I postoji dobra šansa
da ćete videti veliku promenu

u odnosu kolega prema vama.

Selektivna ranjivost možda postane

jedan od vaših najvrednijih alata.