Pobednička stela Naram-Sina, 2254-2218 pre n.e.

Victory Stele of Naram-Sin, Akkadian, pink limestone, 2254-2218 B.C.E. (Louvre, Paris)

This monument depicts the Akkadian victory over the Lullubi Mountain people. In the12th century B.C.E., 1,000 years after it was originally made, the Elamite king, Shutruk-
Nahhunte, attacked Babylon and, according to his later inscription, the stele was taken to Susa in what is now Iran.

A stele is a vertical stone monument or marker often inscribed with text or relief carving.

Speakers: Dr. Beth Harris and Dr. Steven Zucker

(muzika)

Mi smo u Luvru i

gledamo Pobedničku Stelu Naram-Sina

Ovo je zaista stara stela.

To je veoma stara reljefna skulptura.

Stara je 4200 godina.

Mi mislimo da je napravljena oko 2200. pre n.e.

Ovako, Naram-Sin je bio čukununuk

kralja osnivača Akadije, Sargona.

I ova stela

beleži jednu njegovu zaista veliku pobedu.

Beleži pobedu nad narodom Lulubi,

koji je bio planinski narod

nastanjen u istočnoj regiji Mesopotamije.

Obično su scene pobede, kao ova
iz drevne Mesopotamije,

prikazane u registrima.

Drugim rečima,

scena je podeljena na horizontalne trake.

Ovde, umetnik je kreirao novu
vrstu kompozicije,

gde mi vidimo Naram-Sina na vrhu.

I dijagonalnno nalevo,

ispod Naram-Sina,

mi vidimo njegove vojnike koji se uspinju uz planinu.

A sa desne strane, oni su pobeđeni,

pali su, poraženi su i ranjeni.

Ono što je meni tako zanimljivo je to

što je Naram-Sinova vojska tako disciplinovana.

Oni ne prekidaju redove,

oni maširaju u skladu.

Oni su nosioci zastave i

praćeni su naoružanim vojnicima,

a sa desne strane je pravi haos.

I Naram-Sin je tako uspravljen i
plemenitog izgleda,

očito je povezan sa bogovima,

u poređenju sa smrtnicima
koji ga okružuju.

Jedna od stvari koju sam odmah primetila je

kako je svačiji pogled, ili skoro svačiji pogled,

uperen prema Naram-Sinu lično.

Tako njegovi vojnici
gledaju gore, u njega,

dok poraženi okreću glave
u njegovom pravcu.

On je očito fokusna tačka
ove kompozicije.

Jedan od aspekata koji najviše
volim u vezi sa ovim

jeste prikaz poraženih, moram da priznam.

Imate jedan od poraženih
planinskih naroda

koji je bukvalno
bačen sa planine.

Možete ga videti
naglavačke, kako pada,

kao da pada u vodu.

Vidite nekog drugog bukvalno
ispod Naram-Sinovog stopala,

nekoga sa kopljem u vratu.

I onda, najinteresantniji,
ja mislim,

skroz levo,

okrenut nasuprot planini,

jeste čovek koji beži.

Zato sto možete videti

da su njegova stopala okrenuta suprotno od Naram-Sina,

ali on je, takođe, okrenut,

okrenut leđima, i moli dok beži.

Očito, ono što vidimo

jeste korišćenje simboličnog jezika.

Ovo ne treba da bude realan prikaz

vojske koja se penje na planinu,

nego simbolična slika koja

priča priču kroz simbole o ovom događaju.

I tako mi vidimo Naram-Sina,

mnogo krupnijeg nego što su svi ostali,

sa njegovim ramenima koja idu ka napred, glavom iz profila,

i nalazi se blizu božanstava na vrhu,

koja su prestavljena pomoću...
dobro, izgledaju kao sunca.

Tako je, sunca ili zvezde iznad snaga

koja su ga vodila do pobede.

Ali, takođe, ovo je važno,

on nosi šlem sa rogom

koji je akadijanski
simbol za božanstvo.

Kroz ovu pobedu

on zapravo nosi
važnost i status bogova.

Tako je.

I, zapravo, sve to penjanje
do vrha planine

svakako podržava ideju

da se on uzdiže do božanskog carstva.

(muzika)