Piter Diamandis (Peter Diamandis): Izobilje je naša budućnost

Na bini TED2012, Piter Diamandis brani optimizam govoreći da ćemo izumeti, uvesti novine i stvoriti načine kako bismo rešili izazove koji se gomilaju nad nama. "Ne kažem da nemamo svoj paket problema; svakako da imamo. Ali, u krajnjoj liniji, prebrodićemo ih."

(Aplauz)

(Snimak) Pretnje, uoči smrti Bin Ladena, povećane.

Glad u Somaliji. Policija koristila suzavac.

Zlokobni karteli. Kaustična krstarenja.

Propadanje društva. 65 osoba poginulo.

Opasnost od cunamija. Sajber-napadi.

Ratovi zbog droge. Masovno uništenje. Tornado.

Recesija. Sudnji dan. Egipat. Sirija.

Kriza. Smrt. Nesreća.

O, Bože.

Ovo je samo nekoliko snimaka,

koje sam prikupio u proteklih 6 meseci -

Moglo je to da bude poslednjih 6 dana

ili 6 godina.

Poenta je da novinarski mediji

daju prednost širenju negativnih priča

zato što je to ono na šta naši umovi obraćaju pažnju.

A postoji i veoma dobar razlog za to.

Svake sekunde, svakog dana,

naša čula primaju previše podataka

koje možemo da obradimo u mozgu.

A obzirom da nam je

najvažniji naš opstanak,

prvo zaustavljanje tih podataka

je u prastarom komadu

temporalnog režnja koji se zove amigdala.

Amigdala je naš rani detektor upozorenja

naš detektor opasnosti.

Ona razvrstava i prečišćava sve informacije

tražeći bilo šta u okruženju što bi nam moglo naškoditi.

Tako da u slučaju 12 priča

mi ćemo pridati značaj

negativnim vestima.

A ona stara novinska izreka,

"Ako krvari, tu su vesti,"

je potpuno tačna.

Uzimajući u obzir sve digitalne uređaje

koji nam dopremaju sve negativne vesti

7 dana u nedelji, 24 časa dnevno,

nije ni čudo što smo pesimistični.

Nije ni čudo što ljudi misle

da je svet sve gori.

Ali možda to i nije tačno.

Možda su zapravo,

to iskrivljene slike

onoga što se zapravo dešava.

Možda se ogromni napredak koji smo

napravili tokom prošlog veka

koristeći se serijom sila

zapravo ubrzava do tačke

da imamo potencijal da u naredne 3 decenije

stvorimo svet izobilja.

Ne kažem ja

da nemamo svoj paket problema,

klimatske krize, izumiranje vrsta,

manjak vode i energije - svakako da imamo.

A pošto smo ljudi, dobro nam

ide predviđanje problema

ali ih na kraju, prebrodimo.

Pogledajmo stoga

o čemu je protekli vek bio,

kako bismo videli kuda idemo.

U proteklih 100 godina

prosečna dužina života se više od dva puta uvećala

prosečna primanja po glavi prilagođena inflaciji

širom sveta su se utrostručila.

Mortalitet kod dece

se smanjio za faktor od 10.

Dodajte na to cenu hrane, struje,

prevoza, komunikacije

koje su pale od 10 do 1000 puta.

Stiv Pinker nam je pokazao

da, zapravo, mi živimo u najmirnijem dobu ikada

u istoriji čovečanstva.

A Čarls Keni, da je svetska pismenost

povećana sa 25% na preko 80%

u proteklih 130 godina.

Mi zaista živimo u izuzetnom vremenu.

A mnogo ljudi to zaboravlja.

I postavljamo sve veća i veća očekivanja.

Mi ponovo definišemo značenje siromaštva.

Posmatrajte ovako, danas u Americi,

većina ljudi koja živi ispod granice siromaštva

ima struju, vodu, toalete, frižidere,

televiziju, mobilne telefone,

klima uređaje i automobile.

Najbogatiji baroni prošlog veka, vladari na ovoj planeti

nisu mogli ni da sanjaju o takvom luksuzu.

Ono što je temelj većine toga

je tehnologija,

i u skorije vreme,

tehnologije koje eksponencijalno rastu.

Moj dobar prijatelj Rej Kurcvel

pokazao je da bilo koje sredstvo koje postane informaciona tehnologija

skače na ovoj skali, Murovom zakonu,

i doživljava dupliranje odnosa

cene i performansi na svakih 12 do 24 meseci.

Zato je moblini telefon u vašem džepu

bukvalno milion puta jeftiniji

i hiljadu puta brži od superkompjutera iz kasnih 70ih.

Pogledajte ovu skalu.

Ovo je Murov zakon u proteklih 100 godina.

Želim da uočite dve stvari na ovoj skali.

Prvo, koliko je blaga,

kroz dobra i loša vremena, ratove i mir,

recesiju, depresiju i tokom procvata.

Ovo je rezultat bržih kompjutera

koji se koririste kako bi se napravili brži kompjuteri.

Ne usporava se ni zbog kojih velikih izazova.

Takođe, iako je je izdeljena

na skali sa leve strane,

penje se.

Brzina kojom se tehnologija ubrzava

se sama po sebi povećava.

A na ovoj skali koja prati Murov zakon

se nalaze izuzetno moćne tehnologije

koje su nam svima dostupne.

Klaud kompjuting

ono što moji prijatelji u Autodesku nazivaju kompjuting

bez granica, senzori i mreže, robotika

3D štampa, što je mogućnost da se demokratizuje i raširi

lična proizvodnja širom planete,

sintetička biologija,

goriva, vakcine i hrana,

digitalna medicina, nanomaterijali i veštačka inteligencija.

Koliko vas je gledalo kako IBM-ov robot

Votson pobeđuje u kvizu "Opasnost"?

To je bilo sjajno.

Zapravo, pretraživao sam naslove,

tražeći najbolji naslov u novinama

i ovaj mi se dopao "Votson uništio ljudske protivnike."

"Opasnost" nije laka igra.

U pitanju su nijanse u ljudskom jeziku.

I zamislite, molim vas,

veštačku inteligenciju "u oblaku"

koja je dostupna svakom ko ima moblini telefon.

Pre 4 godine, ovde na TEDu,

Rej Kurcvel i ja osnovali smo novi

univerzitet - Univerzitet jednistvenosti.

Učimo studente o svim ovim tehnologijama,

a naročito o tome kako se mogu koristiti

u rešavanju najvećih izazova čovečanstva.

I svake godine im tražimo

da osnuju kompaniju ili naprave proizvod ili uslugu

koji mogu da pozitivno utiču na živote

milijardu ljudi u toku decenije.

Razmislite o tome, činjenici da, bukvalno, grupa studenata

danas, može da utiče na živote milijardu ljudi.

Pre 30 godina to bi zvučalo suludo.

Danas možemo da navedemo desetine kompanija

koje su upravo to uradile.

Kada kažem - stvaranje izobilja - ne govorim o stvaranju

luksuznog života za svakog na ovoj planeti

već o stvaranju života punog mogućnosti.

Govorim o tome da od onoga čega ima

malo napravimo izobilje.

Pojam nestašice zavisi od konteksta,

a tehnologija je sila koja oslobađa od potrebe za resursima.

Daću vam primer.

Ovo je priča o Napoleonu III

srednjih 1800-ih.

On je dečko sa leve strane.

Pozvao je na večeru

kralja Sijama.

Sve Napoleonove čete

jele su srebrnim priborom,

Napoleon je jeo zlatnim priborom.

Ali kralj Sijama -

on je jeo priborom od alumunijuma.

Aluminijum

je bio najdragoceniji metal na planeti,

vredniji od zlata i platine.

To je razlog zbog kojeg je vrh Vašington spomenika

napravljen od aluminijuma.

Iako aluminijum čini

8.3% Zemljine mase,

ne spada u čiste metale.

Vezan je kiseonikom i silikatima.

Ali onda se pojavila tehnologija elektrolize

i dovela do toga da aluminijum bude toliko jeftin,

da ga koristimo kao nešto što se baca svakodnevno.

Hajde da projektujemo ovu analogiju unapred.

Pomislimo na nestašicu energije.

Dame i gospodo, živimo

na planeti

koja se zapljuskuje sa 5000 puta više energije

nego što mi potrošimo za godinu dana.

16 teravati energije stiže

do Zemljine površine svakih 88 minuta.

Dakle nije u pitanju nestašica,

već pristupačnost.

A ima i dobrih vesti.

Po prvi put, ove godine

cena struje dobijena solarnim putem

je 50% jeftinija od one dobijene dizelom u Indiji -

8.8 rupija naspram 17 rupija.

Cena solarne energije pala je za 50% prošle godine.

Prošlog meseca, Univerzitet u Masačusetsu

uradio je studiju koja pokazuje da će do kraja

ove decenije u sunčanim krajevima SADa

solarna struja koštati 6 centi

po kilovat satu u poređenju sa 15 centi

što je nacionalni prosek.

A ako imamo energije u izobilju,

imamo i vodu u izobilju.

Popričajmo o ratovima za vodu.

Da li se sećate kada je

Karl Segan okrenuo "Vojadžer" letilicu

nazad ka Zemlji,

90-ih nakon što su prošli Saturn?

Napravio je poznatu fotografiju. Kako se zvala?

"Bleda plava tačka."

Zato što živimo na vodenoj planeti.

Živimo na planeti čijih je 70% pokriveno vodom.

Da, 97.5% toga

je slana voda, 2% je led,

a mi se borimo oko pola procenta vode na planeti

ali i tu ima nade.

Postoji tehologija koja se pojavljuje javno,

ne za 10, 20 godina od danas,

već danas.

Pojavljuje se nanotehnologija, nanomaterijali.

Razgovor koji sam obavio sa Dinom Kejmenom ovog jutra

jedanim od velikih inovatora "uradi sam",

želeo bih da podelim sa vama - dao mi je dozvolu da to uradim -

njegova tehnologija, zvana "Slingshot" (Praćka)

o kojoj su mnogi čuli,

je veličine malog, sobnog frižidera.

U stanju je da proizvede

1000 litara čiste pijaće vode na dan

iz bilo kojeg izvora - slane vode, zagađene vode, vode iz toaleta

po ceni od manje od 2 centa po litri.

Direktor Koka-kole je pristao

da sprovede veliki test

u hiljadama fabrika u zemljama u razvoju.

I ukoliko se to proširi

a verujem da hoće,

Koka-kola će ovo postaviti

u 206 zemalja

na planeti.

Ovo je vrsta izuma, podstaknuta ovakvom

tehnologijom koja postoji danas.

A videli smo ovo i sa moblinim telefonima.

Bože, do kraja 2013.

će proboj mobilnih telefona

stići 70% u zemljama u razvoju.

Razmislite o sledećem -

Masai ratnik koristeći mobilni u sred Kenije

ima bolju pokrivenost

od predsednika Regana pre 25 godina.

A ako su putem smart telefona na Guglu,

imaju pristup više znanja i informacija

nego predsenik Klinton pre 15 godina.

Oni žive u svetu informacija i izobilju komunikacije

koje niko nije mogao da predvidi.

I još bolje od toga,

stvari koje smo vi i ja

plaćali desetinama i stotinama hiljada dolara -

Dži-Pi-Es, HD snimci i fotografije

biblioteke knjiga i muzike

medicinska tehnologija dijagnostikovanja -

se sada bukvalno razgrađuju i gube cenu

u vašem mobilnom.

Verovatno je najbolji deo toga

ono što se priprema u zdravstvu.

Prošlog meseca, imao sam zadovoljstvo da najavim sa Kvalkom fondacijom

nešto što se naziva Kvalkom Trikorder Iks Nagrada od 10 miliona dolara.

Izazivamo timove širom sveta,

da praktično iskombinuju ove tehnologije

u pokretni uređaj, kojem možete da se obratite,

jer ima veštačku inteligenciju

možete da kašljete u njega, može da vam uzme krv iz prsta.

I da bi pobedio, mora da bude u stanju da

vam uspostavi dijagnozu bolje od tima doktora.

Zamislite ovu spravu usred

zemalja u razvoju gde nema lekara

sa 25% svih bolesti na svetu

i 1.3% medicinskih radnika.

Kada ovaj uređaj sekvencira

RNK ili DNK virus koji ne može da prepozna

on poziva Centar za kontrolu bolesti

i sprečava razvoj pandemije u samom startu.

A evo je i najjača sila

kojom se sve dovodi u izobilje.

Ja to zovem - milijarda u usponu.

Bele linije predstavljaju stanovništvo.

Upravo smo prešli 7 milijardi na Zemlji.

I najveća zaštita protiv iznenadnog

rasta stanovništva

je stvaranje sveta koji je

obrazovan i zdrav.

2010. imali smo

nešto manje od 2 milijarde ljudi

na Internetu - povezanih.

Do 2020.

to će skočiti sa 2 na 5

milijardi Internet korisnika.

3 milijarde novih umova

koje još niko nije čuo

pridružuje se globalnom razgovoru.

Šta će ovi ljudi želeti?

Šta će trošiti? Šta će želeti?

I umesto da imamo ekonomski pad,

imaćemo najveći ekonomski rast ikada.

Ovi ljudi predstavljaju

desetine triliona dolara

koji se ubacuju u globalnu ekonomiju.

A oni će biti zdraviji

korišćenjem Trikordera,

i postati obrazovaniji koristeći

Kan Akademiju i moći da koriste

3D štampu i kompjuting bez granica

i postanu produktivniji nego ikada ranije.

Šta bi 3 milijarde

zdravih, obrazovanih, produktivnih članova čovečanstva

moglo doneti nama?

Možda gomilu glasova koji se ranije nisu čuli?

To je davanje glasa

ugnjetavanima, gde god se oni nalazili

- glasa koji se može čuti i pravo

da nešto urade po prvi put.

Šta će ovih 3 milijarde ljudi doneti?

Kakve doprinose ne možemo ni da predvidimo?

Jedna stvar koju sam naučio na Iks nagradi,

je da mali timovi,

vođeni strašću i jasnim ciljem

mogu da postignu izuzetne stvari.

Stvari koje su velike korporacije i vlade

mogle da rade samo u prošlosti.

Podeliću sa vama priču koja me je

uzbudila i završiti.

Postoji program o kojem ste možda čuli.

Igrica sa nazivom "Foldit".

Napravljena je na Univerzitetu Vašington, u Sijetlu.

Ovo je igrica gde pojedinci

mogu da uzmu deo aminokiseline

i reše kako da slože protein.

A kako se on slaže govori o njegovoj strukturi i funkciji.

I to je veoma važno za istraživanja u medicini.

Do sada to je bio problem za superkomjutere.

Ovu igricu su igrali

profesori univerziteta i ostali.

Stotine hiljada ljudi

došlo je na mrežu i počelo da igra.

I to je pokazalo da je, danas

ljudski mehanizam prepoznavanja šablona

bolji u slučaju slaganja proteina od najboljih kompjutera.

I kada su ovi pojedinci pogledali

ko je je najbolji slagač proteina na svetu

to nije bio profesor na Masačusetsu tehnološkom institutu,

nije bio student Kalifornijskog nstituta za tehnologiju,

bila je to osoba iz Engleske, iz Mančestera,

žena koja je preko dana

izvršni asistent u klinici za rehabilitaciju,

a preko noći najbolji slagač proteina.

Dame i gospodo,

ono što mi daje ogromnu veru

u budućnost

je činjenica da sada imamo više moći kao pojedinci

da se izborimo sa velikim izazovima ove planete.

Imamo oruđe sa ovom eksponencijalnom tehnologijom.

Imamo strast "uradi sam" inovatora.

Imamo kapital tehno-filantropa.

I imamo 3 milijarde novih umova

koji se povezuju kako bi radili sa nama

u rešavanju velikih izazova,

da uradimo ono što moramo da uradimo.

Pred nama su sjajne decenije.

Hvala vam.

(Aplauz)