Kakva je veza između sna i Alchajmerove bolesti

Da li nedostatak sna vodi do Alchajmerove bolesti? Met Voker, naučnik koji se bavi snom, objašnjava vezu između ovo dvoje - i kako istraživači proučavaju kako da koriste spavanje da bi smanjili mogućnost za razvoj ovog stanja.

Sada postajemo svesni koliko je bitna veza

između spavanja i Alchajmerove bolesti.

[Spavanje sa naukom]

Dakle, Alchajmerova bolest
je oblik demencije

koju obično karakteriše gubitak
pamćenja i slabljenje memorije.

I, počeli smo uviđati

da ima nekoliko različitih proteina

koji se, izgleda, poremete
u Alchajmerovoj bolesti.

Jedan od tih proteina je
lepljiva, toksična supstanca,

po imenu beta-amiloid,
koja se nakuplja u mozgu.

Drugi je nešto što se zove tau protein.

Kakve veze ove stvari imaju sa spavanjem?

Kao prvo, ako pogledamo
opsežni epidemiološki nivo,

ono što znamo je da oni

koji kažu da noću uglavnom
spavaju manje od šest sati,

imaju znatno veći rizik

da razviju visoke količine

tog beta-amiloida u mozgu
kasnije u životu.

Takođe znamo da su
dva poremećaja spavanja,

uključujući nesanicu i apneju
ili glasno hrkanje,

povezani sa znatno većim rizikom

da se Alchajmerova bolest
pojavi kasnije u životu.

Ovo su, naravno, samo udružene studije.

One ne dokazuju uzročnost.

Ali, odnedavno,

mi zapravo jesmo identifikovali
taj dokaz uzroka.

U stvari, ako uzmemo zdravo ljudsko biće

i oduzmemo mu san samo za jednu noć,

sledeći dan odmah će se videti porast

u beta-amiloidu,

i u cirkulaciji u krvotoku,

cirkulaciji u onome što zovemo
cerebrospinalna tečnost,

i nedavno, nakon
samo jedne prespavane noći,

koristeći specijalnu tehnologiju
za snimanje mozga,

naučnici su otkrili
da dolazi do trenutnog porasta

u količini beta-amiloida
direktno u samom mozgu.

Tako da je to dokaz uzroka.

Šta je onda sa snom

koji, čini se, obezbeđuje mehanizam

koji sprečava eskalaciju

ovih proteina povezanih sa Alchajmerom?

Pa, pre nekoliko godina,

naučnica Mejken Nedergard

je došla do izvanrednog otkrića.

Ona je identifikovala
sistem čišćenja u mozgu.

E sad, pre toga,

znali smo da telo poseduje sistem čišćenja

i mnogima od vas je ovo možda poznato.

To se zove limfni sistem.

Ali nismo znali da mozak ima
svoj vlastiti sistem čišćenja.

Dok je proučavala miševe,

ona je, zapravo, uspela da identifikuje
sistem za čišćenje unutar mozga

po imenu glimfatički sistem,

nazvan po ćelijama od kojih je sačinjen,

a to su glijalne ćelije.

U slučaju da to ne bude
dovoljno vredno pažnje,

išla je dalje i došla
do još dva neverovatna otkrića.

Prvo, otkrila je da taj sistem
pročišćavanja u mozgu

nije uvek podešen da bude
na visokoj protočnosti

tokom 24 časa.

Umesto toga, upravo dok su miševi spavali,

pogotovo kad su prešli
u duboki ne-REM san,

je vreme kada sistem za pročišćavanje
prelazi na najviši stepen.

Treća komponenta koju je otkrila,

a upravo je to ta koja sve povezuje

sa našim razgovorom
o Alchajmerovoj bolesti,

a to je da jedan od
metaboličkih nusproizvoda,

jedan od toksina koji
su se pročistili tokom sna,

je taj ljepljivi, toksični
protein, beta amiloid,

povezan sa Alchajmerovom bolešću.

I upravo nedavno su
naučnici iz Bostona otkrili

veoma sličan tip pulsirajućeg
mehanizma čišćenja mozga

i kod ljudskih bića.

Pa, neki delovi ove diskusije
mogu možda zvučati malo depresivno.

Znamo da kako starimo,

čini se da kvalitet spavanja opada

i rizik od obolevanja od Alchajmera
se generalno povećava.

Ali mislim da, u stvari,
ima tu i nešto dobro,

jer, za razliku od mnogo drugih faktora

koji su povezani sa starenjem
i Alchajmerovom bolešću,

na primer, promene
u fizičkoj strukturi mozga,

one koje je vraški teško lečiti

i medicina, za sada, nema
neki sveobuhvatan pristup.

Ali, da je san deo koji nedostaje

u toj slagalici objašnjenja veze
starenja i Alchajmerove bolesti

je zanimljivo jer možda možemo
nešto uraditi oko toga.

Šta ako zapravo možemo
poboljšati ljudski san

i pokušati poboljšati kvalitet

tog dubokog sna u srednjim godinama,

jer tada počinjemo uviđati
da opadanje dubokog sna

počinje.

Šta ako bismo se mogli prebaciti

sa modela kasne faze lečenja
Alchajmerove bolesi

na model prevencije u srednjim godinama?

Možemo li preći sa bolesničke nege
na zdravstvenu negu?

I promenom sna,

možemo li, u stvari, saviti krivulju

rizika za Alchajmerovu bolest prema dole?

Ovo je nešto oko čega sam
neverovatno ushićen

i nešto što upravo aktivno istražujemo.