Да ли могу да вас замолим за овај плес? | Пјер Дулејн (Pierre Dulaine) | TEDxHollywood

Овај говор одржан је на локалном TEDx догађају, организованом независно од TED конференција.

У овом говору Пјер Дулејн учи уметности поштовања кроз друштвени плес у свету технологије, изолације и људске интеракције. Дулејн је трансформисао свој живот и живот других кроз размену уметности друштвеног плеса са светом. Његов најважнији изазов се одиграо ближе кући - када је одлучио да се врати у Јафу да подучава јеврејску и палестинску децу Израела како да „плешу са непријатељем“, што је приказано у документарцу „Плес у Јафи“.

Поздрав, даме и господо.

Да ли вас могу замолити за плес?

Ово питање је постављало много људи,
укључујући и мене.

Када дотакнете некога са поштовањем,
нешто се промени.

Ипак, ми више не додирујемо једни друге

уз сву нову технологију
која је око нас данас.

Многи људи више не комуницирају очи у очи.

Причамо међусобно
кроз текст и безличне медије.

Тако је много лакше избећи
наша природна осећања и емоције.

Прошлогодишњи филм Спајка Џонза, „Она“,
описао је чему можемо да се надамо -

остваривању љубавне везе
са нашим компјутером.

Док улазимо у јавни превоз или лифт,

више не остварујемо контакт очима,
или било какав телесни контакт.

Постали смо стручњаци
у сопственој изолацији.

Ово је глобални проблем.

Господин Ајнштајн је рекао:

„Бојим се дана када ће технологија
надјачати људску интеракцију.

Имаћемо свет препун идиота -
генерацију идиота.“

Па, данас сам пред вама
да бих вам показао другачији начин

који је забаван, лак и који ће учинити
ваш живот неупоредиво другачијим.

Шта ако бих вам рекао, ако сте стидљиви,

да ћете постати сигурни и самоуверенији?

Шта ако бих вам рекао
да ће то променити ваше држање тела?

Шта ако бих вам рекао

да ћете стећи поверење у некога
кога нисте познавали,

а да та особа чак може бити и непријатељ?

Све је ово могуће у друштвеном плесу.

(Смех)

„Извините? Шта? Ух, зашто?“,
могли бисте питати.

Па, то присиљава два човека
да стоје лицем у лице,

да се гледају у очи и крећу заједно.

Све време,

све се више упознају, забављају се
док су једно другом у наручју.

То је променило мој живот,

а показаћу вам како
да и ви промените свој.

Када сам вам се обратио
са „даме и господо“,

осетили сте се другачије.

Усправили сте се, осетили сте се
позитивно и самоуверено,

послали сте говором тела и ставом

знак да сте сигурни и уверени.

Када ми људи дођу на часове,

на самом почетку ходају овако.

Три месеца касније, овако.

Шест месеци касније стоје усправније.

Годину дана после тога,
одлазе високи и толико усправни,

осећајући се потпуно самоуверено
и делујући елегантно.

Ово је магија друштвеног плеса.

Подучава многим животним вештинама,
као што су самопоштовање, дисциплина,

тимски рад и лепо понашање.

Позив на плес, положај пратиоца, загрљај,

стварају однос поштовања.

Господин пита даму:
„Да ли могу да вас замолим за овај плес?“

Она одговара: „Са задовољством.“

Затим је он прати до подијума за игру,
узима је у наручје.

Када се према некоме опходите
са таквим поштовањем,

они вам узвраћају и стварате однос
у коме се даје и узима.

Ево фотографије

моје партнерке с којом плешем 38 година,
Ивоне Марсо и мене.

Са поносом могу рећи да смо победили
на светском првенству 4 пута.

(Клицање) (Аплауз)

Причајмо о додиру.

Када људско биће плеше
са другим људским бићем,

упознајете ту особу на начин
који се не може описати.

Можете да осетите
њену реакцију на ваш додир

и ваш доживљај те особе се мења.

Можете плесати
са неким друге националности,

са припадником различите етничке групе,
друштвено-економског статуса или расе,

али када ту особу дотакнете
и погледате је у очи,

она постаје јединствена јединка,

а не неко са етикетом.

Разумели сте саосећање.

Поверење. Господо, ово је упућено вама.

Колико сте пута изашли на плес
са својим супругама и девојкама

и открили да она почиње да вас води?

(Смех)

Па, даме осећају музику
и уче кораке много брже.

Док плешете са неким,
то захтева посебан однос.

Ја као учитељ
замолим даму да затвори очи.

Невероватно је како то добро функционише -

затражити од даме да преда контролу,

да верује партнеру и само се препусти.

Колико често у животу се можете опустити
и веровати особи са којом сте?

Сада се крећете предивно као једно,
4 стопала која се претварају да су два.

Не можете бити љути или тужни док плешете.

Тело се мења, а душа уздиже.

Такође, да ли сте знали да друштвени плес
спречава појаву деменције?

Студија са Ајнштајновог
медицинског факултета каже:

„Друштвени плес два или три пута недељно

смањио је ризик
од Алцхајмерове болести за 76%.“

У студији најближој овој, радиле су се
укрштенице 4 пута недељно,

а резултат је 47%.

Играње голфа - заборавите га.

(Смех)

Нула посто.

(Смех)

Истина је.

Друштвени плес је за сва годишта.

Уз дужно поштовање,

тражим од вас да устанете
са својих компјутерских столица

и одете и научите да играте
салсу, меренге или танго;

чак ћете се и сјајно забавити.

Рођен сам у Јафи 1944. године.

Мој отац је био из Белфаста,
из Северне Ирске и био је протестант,

а моја мајка је била
Палестинка и католкиња.

Бити Палестинац значило је
протеривање са кућног прага 1948. године

због стварања државе Израел.

Не имавши где да одемо,
населили смо се у Аману, у Јордану,

где сам одрастао
са сломљеним предњим зубом,

као веома стидљив дечак
који није волео да се смеје.

Касније, као тинејџера у Енглеској,
исмевали су ме и малтретирали у школи

због начина на који сам причао енглески,
због мог акцента.

Онда ме је једног дана
школска другарица, Маргарет,

питала да ли желим да јој се придружим
у похађању локалне плесне школе.

Био сам много лош у томе у почетку.

Иако је мој први учитељ плеса

викао на мене, заиста викао на мене

јер нисам могао
да чујем такт 1-2-3 валцера,

био сам упоран,
а затим сам направио и каријеру.

Плесање са партнерком, Ивоном Марсо,

у „Хотелу Гранд“ на Бродвеју

омогућавало ми је
да сам слободан током дана,

а знајући колико ми се живот променио
због друштвеног плеса,

држао сам бесплатне часов
у једној јавној школи у Њујорку,

подучавајући 30 невољних и непослушних
једанаестогодишњака да плешу.

(Смех)

На крају им се допало,
а ја сам то обожавао.

Ово се развило у „Учионице плеса“,

друштвени и емоционални
уметничко-образовни развојни програм

осмишљен да негује
основне животне вештине код деце

кроз вежбање друштвеног плеса.

До данашњег дана, „Учионице плеса“ су,
са поносом говорим, продучавале

преко 400 000 деце у 31 граду широм света.

(Аплауз)

Студије су показале
да су се оцене ученика побољшале,

смањило се насилништво,

а целокупна школска култура
променила се на боље.

Моје путовање по њујоршким јавним школама

описано је у дугометражном филму
„Преузми вођство“,

у ком глуми Антонио Бандерас,
представљајући моју маленкост.

(Смех)

Имао сам привилегију да радим и у школи

предвиђеној само за аутистичну децу,

а један се дечак посебно издвајао.

Није волео да прича
или да се његов глас чује.

На завршној забави на коју су били позвани
родитељи и пријатељи,

из ведра неба,
он одједном закорачује у центар круга

и свима објављује

како се сјајно провео
и колико му се свиђало да плеше.

Имао је девет година.

Са лица његових родитеља
сливале су се сузе.

Постоји пуно сличних прича,

али друштвени плес није само за децу.

Имало је учинка
у психијатријској болници у Женеви

где су доктори и старатељи
плесали са својим пацијентима.

Иста ствар се десила
у дому за одрасле бескућнике у Аризони.

Код оба ова случаја,

велики проценат учесника
почео је опет да се осећа нормално

и повратили су
самопоштовање и достојанство,

све због тога што су третирани
као даме и господа

кроз манире

који иду руку под руку
са друштвеним плесом.

Друштвени плес чак руши баријере

између људи који су дуго били непријатељи

и савладава мржњу,
предрасуде и неповерење.

Године 2011. сам успео
да испуним животни сан -

вратио сам се у Јафу

и радио са јеврејском
и палестинском израелском децом

и окупио их да плешу заједно.

Ово је најтежи пројекат
на ком сам икада радио,

али ми је донео и највише задовољства.

Ово је био тренутак од изузетног значаја.

Била је то моћ додира -

замолио сам ове даме и господу,
ове дечаке и девојчице,

да плешу заједно
као да су у балској дворани.

Моје путовање је забележено
у филму „Плес у Јафи“,

а имам томе и да додам
да ако промените децу,

мењате и родитеље,
а тако помажете и променама у свету.

Трејлер филма ће вам дати
неку представу о томе.

(Видео) (Музика)

Пјер Дулејн: Дечаци, дођите овде.

Лоис и Ала, молим вас
да станете једно поред другог.

ПД: Рођен сам у Јафи, али смо отишли
када сам имао четири године,

а деци могу да заузврат вратим
друштвено плесање.

Програм траје 10 недеља.

Палестинска и јеврејска деца заједно.

Жена 1: Са становишта ислама,
дечаци и девојчице не смеју да плешу.

ПД: Да ли вас могу замолити за овај плес?

Девојчица 1: Сада морамо
да плешемо са њима.

Девојчица 2: Ако ме отац види
са Арапином, убиће ме.

Јеврејка и Арапин.

Жена 1: Ви сте заједно.
Дечак 1: Не. Жена 1: Зашто?

ПД: Мислим да ћемо отказати часове.

[У граду растрзаном између две културе]

Јафа је јеврејска!

Бог је велики и сви се молите Алаху!

Девојчица: Мама, тресем се!
Жена: Дођи овамо, не плаши се.

ПД: Од њих тражим
да плешу са непријатељем.

Девојчица 2: Где ти је тата?

Дечак 2: Да ли знаш шта је банка сперме?
Девојчица 2: Не.

(Музика)

Жена 2: На почетку је била
као затворен цвет.

Сада је оваква.

Жена: Музика!
Девојчица: Мама, стани!

ПД: Ако кренете од деце

и она науче да се међусобно поштују,

онда могу да поштују и друге људе
док одрастају; то је моја нада.

[Плес у Јафи]

(Видео се завршава)

(Аплауз)

ПД: Да, нешто се мења
док плешете са неким.

Све што треба да урадите
је да питате партнера:

„Да ли могу да вас замолим за плес?“

У закључку, даме и господо,
желео бих нешто да вас замолим.

Када напустите ову дворану,
молим вас да изађете у положају пратње

(Смех)

и да осетите какво ће бити
ваше држање, ваш став,

и колико ћете уживати у томе.

Затим, када одете кући,
пустите неку музику,

држите свог партнера у наручју

и посматрајте како вам се однос мења.

То ће вам променити живот, корак по корак.

Срећно, хвала вам
и желим вам пријатно поподне.

Хвала вам.

(Аплауз)