Има ли истине у легендама о краљу Артуру? - Алан Лупак (Alan Lupack)

Погледајте целу лекцију на: https://ed.ted.com/lessons/is-there-any-truth-to-the-king-arthur-legends-alan-lupack

Краљ Артур је оживљавао много пута у нашој заједничкој машти, заједно са својом витешком пратњом, Гиневром, округлим столом, Камелотом и, наравно, Екскалибуром. Али, одакле потичу ове приче и да ли има истине у њима? Алан Лупак прати развој лика краља Артура.

Лекцију припремио: Алан Лупак, режија: Патрик Смит.

„Овде лежи Артур, бивши и будући краљ.“

То је натпис на надгробном
споменику краља Артура

у „Артуровој смрти“ Томаса Малорија.

Као писац из 15. века,

Малори није могао знати колико ће пророчки
овај натпис на крају звучати.

Краљ Артур је оживљавао много пута
у нашој заједничкој машти,

заједно са његовом витешком свитом,

Гиневром,

Округлим столом,

Камелотом

и, наравно, Екскалибуром.

Али, одакле потичу ове приче
и да ли има истине у њима?

Краљ Артур каквог познајемо
је настао у познијем средњем веку,

али његова легенда заправо има корене
у келтској поезији из давнијих времена:

саксонске инвазије Британије.

Након одласка Римљана
из Британије 410. године,

саксонски освајачи
из данашње Немачке и Данске

убрзо су искористили рањивост
напуштене територије.

Становници Британије су се жестоко
борили против освајача

током неколико векова препуних немира.

Једва да постоје неки записи
из овог времена,

па је тешко реконструисати тачну историју.

Међутим, поезија која је опстала
из те ере нам пружа неке наговештаје.

Једна од песама, Гододин,
помиње по први пут Артура,

иако се сам Артур заправо
не појављује у њој.

Она каже да је други ратник,
под именом Гвардар,

био вешт у убијању непријатеља,
али није био Артур.

Ово не даје много података,

али, ко год да је овај Артур био,

мора да је био златни стандард ратника.

Да ли је владао негде или уопште живео
је мање јасно, нажалост.

Упркос овој непоузданости,

помињање Артура је привукло пажњу
једног славољубивог историчара

неколико стотина година касније.

Године 1130, Џефри од Монмута

био је свештеник нижег чина
са огромним амбицијама.

Користећи келтске и латинске изворе,

провео је године у писању обимног летописа

под називом „Историја краљева Британије“.

Главни лик овог дела био је краљ Артур.

Историја је великодушан термин
за Џефријев извештај.

Пишући шест стотина година
након саксонске инвазије,

он је склепао у целину
делиће мита и поезије

да би надоместио скоро потпуни
недостатак званичних сведочанстава.

Неколико његових извора
је помињало Артура,

а неки други су садржали реалистична
сведочења о биткама и местима.

Али многи истакнути митски хероји
борили су се са надмоћнијим непријатељем

помоћу магичних мачева и враџбина.

Џефри их је све спојио:

магични мач под именом Каледфук

и римска тврђава под именом Керлион

појавили су се у његовим
изворним подацима,

па је Џефријев Артур владао из Керлиона
и користио Калибурн,

што је латински превод Каледфука.

Џефри је чак и додао
мудрог саветника под именом Мерлин,

заснованог на лику келтског барда
Мердина, причи о Артуру.

Ако је Артур заиста постојао,
вероватно je био војни заповедник,

али се краљ из замка боље уклапао
у Џефријеву краљевску историју.

Џефријеви летописи
су привукли пажњу којој се надао

и ускоро их је са латинског
на француски превео

песник Вејс око 1155. године.

Вејс је додао још једну битну ставку
знања о Артуру, Џефријевом мачу,

замку

и чаробњаку:

округли сто.

Написао је да је за Артура направљен сто

тако да сви гости на његовом двору
буду једнако распоређени,

и ниједан се није могао хвалисати
да је имао најзначајније место за столом.

Након што је прочитао Вејсов превод,

још један француски песник,
Кретјен де Троа,

написао је низ љубавних прича

које су катапултирале
Артурову причу у славу.

Он је представио приче
о појединачним витезовима,

као што су Ланселот и Гавејн,

и укључио елементе љубави у авантуре.

Он је измислио Артуров,

Ланселотов

и Гиневрин љубавни троугао.

Поред међуљудских интрига,
увео је и свети грал.

Кретјен је вероватно засновао моћи грала

на магичним предметима
из келтске митологије.

Живео је усред крсташких ратова,

а други су наметнули велико интересовање
из тог периода за грал,

дајући му улогу
моћне реликвије из распећа.

Бројне адаптације на француском
и другим језицима

уследиле су након Кретјеновог рада.

Током ових препричавања,
Керлион је постао Камелот,

а Калибурн је прекрштен у Екскалибур.

У петнаестом веку,

сер Томас Малори је спојио ове приче
у „Артуровој смрти“,

што је основа многих
модерних прича о краљу Артуру.

Током хиљада година откако се Артур
први пут појавио у келтској песми,

његова прича се мењала изнова и изнова

да би била одраз његових хроничара
и њихове публике.

А ми још увек изнова пишемо
и прилагођавамо ову легенду данас.

Било да је овај човек икада живео,

волео,

владао или имао авантуре,

овај лик је без сумње достигао бесмртност.