Moja veb igraonica

Na internetu, novi prijatelj je možda udaljen od vas samo jedan klik, ali teško je pronaći i izraziti pravu vezu. Ze Frenk predstavlja mešavinu luckastih internet igračaka koje zahtevaju puno učešće i nagrađuju vas nečim mnogo značajnijim. Pozvani ste, ako obećate da ćete podeliti ovo s nekim.

Svakoj prezentaciji
je potreban ovaj slajd.

(Smeh)

Prelep je, zar ne?

Vidite li?

Sve tačke, sve linije -

neverovatno je.

To je mreža,

a u mom slučaju, mreža je
bila bitna u medijima,

jer mogu da se povežem s ljudima.

Zar to nije neverovatno?

Kroz ovo, povezujem se s ljudima.

To radim

na više načina.

Na primer, nateram ljude
da skockaju svoje usisivače.

(Smeh)

Organizujem projekte
poput Zemljinog sendviča

gde pitam ljude

da pokušaju da u isto vreme stave

dva komada hleba

savršeno jedan naspram drugog na Zemlji.

U tu čast, ljudi su počeli da slažu hleb

i na kraju je jedan tim uspeo da uradi to

između Novog Zelanda i Španije.

Neverovatno je - video je na internetu.

Povezao sam se s ljudima na projektima

poput YoungmeNowme, na primer.

U ovom projektu od publike sam zatražio

da pronađu svoju sliku iz detinjstva

i ponove je kao odrasla osoba.

(Smeh)

Ovo je ista osoba -

Džejms, na gornjoj,
i Džulija na donjoj fotografiji.

Dirljivo.

Ovo je bio poklon za Materice.

(Smeh)

Prilično čudno.

(Aplauz)

(Smeh)

Nisam mogao da pronađem
svoju omiljenu sliku,

gde žena od oko 30 godina drži

malu bebu u krilu,

a na sledećoj slici je čovek od 100kg

a iza njegovog ramena viri bakica.

Ali ovaj projekat je promenio način

na koji sam razmišljao
o povezivanju s ljudima.

Ovaj projekat se zove Rej.

Dobio sam ovaj snimak

i nisam imao pojma ko ga je napravio.

Neko je rekao: "Moraš ovo da poslušaš."

Ovo mi je stiglo.

Snimak: Zdravo, zovem se Rej,

juče me je zvala ćerka

jer je bila uznemirena

zbog stvari koje su joj se
dešavale na poslu

i za koje je mislila
da su prilično nepravedne.

Bila je prilično uznemirena
pa me je zvala da je utešim

a ja nisam znao šta da joj kažem,

jer moramo da trpimo
toliko gluposti u našem društvu.

To me je navelo da napišem
ovu pesmu samo za nju,

samo da je malo ohrabrim

dok se bori sa stresom
i pritiskom na poslu.

Mislio sam da je stavim na internet

za sve zaposlene pod stresom,

da vam pomognem da se lakše izborite
s onim što imate na poslu.

Pesma ide ovako.

♫ Ima da prebijem nekoga ♫

♫ O, ima da prebijem nekoga ♫

♫ O, ako me se ne okaneš, ♫

♫ kući ćeš da me pošalješ ♫

♫ jer ima da prebijem nekoga ♫

Možda nećete moći da otpevate naglas,

ali možete da pevušite u sebi,
i znate kako ide tekst.

Neka vam to da snage da preživite
naredne trenutke na poslu.

Okej. Ostanite jaki. Pozdrav.

Ze Frenk: Tako da - da.

Ne, ne, ne - tišina.
Moramo da budemo brzi.

Ovo me je dirnulo -

ovo je neverovatno. Ovo je povezivanje.

Ovo je shvatanje iz daljine

da je neko osećao nešto,

želja da na tu osobu
utičemo na određen način,

koristeći medije, tako što to
stavimo na internet

i shvatimo da postoji veći uticaj.

Ovo je bilo neverovatno,
to sam želeo da radim.

Prvo sam pomislio da treba
da se zahvalimo.

Pitao sam publiku:
"Poslušajte ovaj snimak.

Moramo da ga remiksujemo.
On ima sjajan glas.

Zapravo je pevao u Be-duru.

Moramo da uradimo nešto povodom toga."

Vratilo se stotine remiksa -
stotine različitih pokušaja.

Jedan se naročito istakao.

Uradio ga je tip koji se zove Gus.

Remiks: ♫ Ima da prebijem nekoga ♫

♫ O, ima da prebijem nekoga ♫

♫ O, ako me se ne okaneš, ♫

♫ kući ćeš da me pošalješ ♫

♫ jer ima da prebijem nekoga ♫

♫ Ima da prebijem - ♫

ZF: Sjajno, to je bilo neverovatno.

Ta pesma - (Aplauz) Hvala vam.

Neko mi je rekao da je ta pesma puštana

na bejzbol utakmici u Kanzas sitiju.

Na kraju,

to je bila jedna od najviše preuzimanih

pesama na mnogo servisa
za puštanje muzike.

Onda sam rekao:
"Hajde da stavimo ovo na album."

Publika se skupila i osmislili su
omot albuma.

Rekao sam: "Ako sve stavite ovde,
ja ću mu to dopremiti,

ako možete da otkrijete ko je ova osoba,"

jer sam imao samo njegovo ime, Rej,

i ovaj kratak snimak

i činjenicu da mu je ćerka
bila uznemirena.

Našli su ga za dve nedelje.

Primio sam imejl sledeće sadržine:

"Zdravo, ja sam Rej.

Čuo sam da me tražiš."

(Smeh)

I napisao sam: "Da, Reje.

Bile su ovo zanimljive dve nedelje."

Onda sam odleteo do Sent Luisa

i upoznao sam Reja,

a on je sveštenik -

(Smeh)

između ostalog.

Kako god, evo u čemu je stvar -

podseća me na ovo,

to je znak kojeg u Amsterdamu
vidite na svakom ćošku.

Za mene je to metafora za virtualni svet.

Pogledam ovu fotografiju
i čini se kao da je on zainteresovan

za to šta se dešava s tim dugmetom,

ali se čini kao da ga baš i ne zanima
prelazak ulice.

(Smeh)

Onda pomislim na ovo.

Na uličnim ćoškovima svuda u svetu,
ljudi gledaju u svoje telefone,

i lako je otpisati ovo

kao neku vrstu lošeg trenda

u ljudskoj kulturi.

Ali istina je

da se tamo živi život.

Kada se nasmeju -

da, videli ste kako ljudi zastanu -

odjednom, tamo se živi život,

negde u toj čudnoj, gustoj mreži.

To je to, osećati i biti osećan.

To je ključna sila

kojoj svi težimo.

Možemo da napravimo
svakakva okruženja

da to malo olakšamo,

ali na kraju pokušavamo

da se povežemo sa drugom osobom.

A to se neće uvek desiti
u fizičkom prostoru.

Sada će se desiti
i u virtualnom prostoru,

i moramo da postanemo bolji
u shvatanju toga.

Mislim da od svih ljudi
koji stvaraju ovu tehnologiju na mreži,

dosta njih nije veoma dobro

u povezivanju s ljudima.

To je nešto poput onoga što sam ja radio

u trećem razredu.

(Smeh)

Evo niza projekata koji su se dešavali

tokom proteklih nekoliko godina

gde sam bio nadahnut
pokušavanjem da shvatim

kako zaista ostvariti blisku povezanost.

Ponekad su to izuzetno
jednostavne stvari.

Dečja šetnja, što je projekat

gde zamolim ljude da se sete šetnje

gde su se u detinjstvu
iznova i iznova šetali,

a da je to bilo nekako beznačajno -

poput puta do stanice za autobus
ili do komšijske kuće

i da se prošetaju tuda
koristeći Google Streetview.

Obećavam vam,

ako se prošetate kroz Google Streetview,

doći ćete do trenutka

kada se nešto vrati

i udari vas u lice.

Skupljao sam te trenutke -

slike iz programa Google Streetview,

i naročito sećanja.

"Naš razgovor je počeo tako
što sam ja rekao: 'Dosadno mi je,'

a ona je rekla: 'Kad mi je dosadno,
ja jedem perece.'

Ovoga se tačno sećam
jer se često dešavalo."

"Čim je rekao meni i bratu

da će se rastati od moje mame,

sećam se da sam otišla do dragstora

i kupila šeri kolu."

"Koristili su neke morbidne
umetničke video snimke,

snimak Čedovih cipela izbliza
na sred autoputa.

Pretpostavljam da su spale kad je udaren.

Jednom je prespavao kod mene
i ostavio je svoj jastuk.

Na njemu je markerom bilo ispisano "Čed".

Umro je dugo nakon što ga je
ostavio kod mene,

ali nikad nismo stigli da ga vratimo."

Ponekad su sećanja malo apstraktnija.

Ovo je Pakovanje bola.

Prošle godine, odmah nakon 11. septembra,

razmišljao sam o bolu
i načinu na koji ga rasejavamo,

kako ga izbacujemo iz tela.

Zato sam otvorio telefonsku centralu,

gde bi ljudi ostavljali
poruke o svom bolu,

koje nisu morale da budu
u vezi s tim događajem.

Ljudi su zvali i ostavljali ovakve poruke.

Snimak: Okej, evo nečega.

Nisam sama,

vole me,

zaista sam srećna.

Ali ponekad se osećam jako usamljeno.

A kada se tako osećam,

čak i najmanji čin ljubaznosti

može da me natera na plač.

Kao kada ljudi u dragstoru kažu:

"Lep dan vam želim,"

kada me slučajno gledaju u oči.

ZF: Uzeo sam te poruke,

i uz dozvolu ovih ljudi,
prebacio sam ih u mp3 format

i razdelio audio inženjerima

koji su stvorili kratke zvukove

uz pomoć samo tih poruka.

Onda je to razdeljeno di-džejevima

koji su napravili stotine pesama

koristeći taj materijal.

(Muzika)

Nemamo vremena da pustimo dosta toga.

Možete pogledati to na internetu.

"Od 52 za 48, s ljubavlju"

je bio projekat otprilike u vreme
poslednjeg izbornog kruga,

gde su i Obama i Mekejn

u svojim govorima nakon izbora
pričali o pomirenju,

a ja sam se pitao: "Pobogu,

kako li to izgleda?"

Pomislio sam:
"Hajde jednostavno da pokušamo.

Hajde da ljudi drže znakove o pomirenju."

Desile su se neke jako lepe stvari.

"Glasao sam za plavo. Ja za crveno.

Zajedno, za našu budućnost."

Ovo su veoma simpatične stvari.

Ovo je došlo od pobedničke stranke.

"Draga 48, obećavam da ću te slušati,
boriti se za tebe i uvek te poštovati."

A nešto od gubitničke strane.

"Od 48 za 52, neka vam vođstvo stranke
bude elegantno kao i vi,

ali sumnjam u to."

Ali kako je ovo počelo da hvata maha,

nekoliko desničarskih blogova i foruma

je navodno smatralo da je to
malo snishodljivo,

što sam i ja video.

Tako sam počeo da dobijam
neverovatne količine preteće pošte,

čak i pretnje smrću.

Posebno jedan tip je nastavio
da mi piše ove odvratne poruke

i bio je obučen kao Betmen.

Rekao je: "Obučen sam kao Betmen
da sakrijem svoj identitet."

Čisto ako pomislim da pravi Betmen

dolazi da me ščepa,

od čega sam se zapravo osećao malo bolje -

"Uf, nije on."

Tako sam -

nažalost, u sebi sam čuvao

sva ova užasna iskustva i bol,

i to je počelo da mi nagriza psihu.

Štitio sam projekat od toga,
shvatio sam da ga štitim -

Nisam želeo da se ova
posebna grupica fotografija

ukalja na neki način.

Uzeo sam sve te mejlove i ubacio ih

u nešto što se naziva Angrigami,

to je šablon za origami

sačinjen od ovih podlih stvari.

Od ljudi sam tražio da mi šalju
prelepe stvari

napravljene od Angrigamija.

(Smeh)

Ovo je bio emotivan trenutak.

Ujak jednog od mojih gledalaca
umro je određenog dana

i on je odlučio da mu oda poštu
uz malo mržnje.

To je neverovatno.

Na kraju ću vam reći nešto
o nizu projekata pod imenom

Pesme koje već znate.

Ovde je zamisao bila ta

da sam pokušao da obratim pažnju

na određene vrste emocija
u grupnim projektima.

Jedna od njih je bila
prilično jednostavna.

Tip je rekao da se njegova ćerka
plaši mraka

i pitao me je da li mogu
da napišem pesmu za nju.

Rekao sam: "O da,

pokušaću da napišem mantru
koju može da peva u sebi

da pomogne sebi da zaspi."

Ovo se zvalo "Uplašena."

(Video) ♫ Ovo je pesma koju pevam
kada se plašim nečega ♫

♫ Ne znam zašto ali pomaže
da prevaziđem to ♫

♫ Reči pesme me prosto pokreću ♫

♫ I nekako prevaziđem to ♫

♫ Makar nisam očajan u životu ♫

♫ Nastavljam da pokušavam uprkos svemu ♫

♫ Makar nisam očajan u životu ♫

♫ Nastavljam da pokušavam uprkos svemu ♫

♫ Ovo je pesma koju pevam
kada se plašim nečega ♫

Napisao sam tu pesmu. Hvala vam.

Sjajno je to što je u jednom trenutku
prošao pored sobe svoje ćerke

i ona je zapravo pevala sebi ovu pesmu.

Pomislio sam: "Super, ovo je sjajno."

Onda sam dobio ovaj imejl.
Iza ovoga stoji jedna priča.

A ja nemam puno vremena.

Zamisao je bila ta da sam jednom

uradio projekat pod nazivom
"Ja na Fejsbuku = ti",

gde sam želeo da iskusim kako je to

živeti kao druga osoba.

Tražio sam da mi ljudi pošalju
svoja korisnička imena i šifre.

Dobio sam ih dosta, oko 30 za pola sata.

Taj deo sam zatvorio.

Odabrao sam da budem dvoje ljudi

i pitao sam ih da mi pošalju opise toga

kako da se ponašam kao oni na Fejsbuku.

Jedna osoba mi je poslala
veoma detaljno upustvo,

dok druga nije.

Ispostavilo se da se osoba
koja nije to uradila

nedavno preselila
i počela s novim poslom.

Ljudi su mi pisali i pitali:
"Kako ti je na novom poslu?"

A ja sam odgovarao: "Ne znam.

Nisam ni znao da ga imam."

Kako god, ova ista osoba, Laura,

poslala mi je mejl ukratko
nakon tog projekta.

Osećao sam se loše
jer nisam to uradio kako treba.

Onda je rekla: "Veoma sam nervozna,
preselila sam se u novi grad,

imam novi posao,
i neverovatno sam nervozna."

Videla je pesmu "Uplašena" i pitala se
da li mogu da uradim nešto.

Pitao sam je: "Kako se osećaš?"

Napisala je deskriptivan niz toga

kakav je osećaj imati ovu anksioznost.

Odlučio sam da uradim sledeće.

Rekao sam: "U redu, razmisliću o tome."

I tako sam tiho u pozadini
počeo ljudima da šaljem ovo.

(Audio) ♫ Hej ♫

♫ Ti si okej ♫

♫ Bićeš dobro ♫

Pitao sam ljude

da li imaju osnovne mogućnosti
za snimanje zvuka

kako bi mogli da pevaju uz ovo
sa slušalicama na glavi,

kako bih imao njihove glasove.

Nazad sam dobio ovako nešto.

Snimak: ♫ Hej ♫

♫ Ti si okej ♫

♫ Bićeš dobro ♫

ZF: To je zapravo jedan od boljih.

Sjajna stvar je to, što sam počeo
da dobijam sve više ovih snimaka

i odjednom sam imao 30, 40 glasova
iz svih krajeva sveta.

Kada ih spojite, dešava se nešto magično,

nešto potpuno neverovatno,

i odjednom sam dobio
refren iz celog sveta.

Sjajna stvar je bila to što sam
u pozadini sastavljao sve ovo

a Laura mi je poslala mejl
jer je prošlo dobrih mesec dana.

I rekla je: "Znam da si me zaboravio.

Hvala ti što si uopšte uzeo to u obzir."

Nakon nekoliko dana sam joj poslao ovo.

(Audio) ♫ Sada se osećam kao da sam
zaboravio da uključim svetlo ♫

♫ I stvari koje su juče
izgledale tako dobro ♫

♫ sada su nijanse sivog ♫

♫ I čini se kao da se ceo svet vrti ♫

♫ dok ja stojim mirno ♫

♫ A možda se i ja vrtim, ne znam ♫

♫ I ti onda kažeš ♫

♫ Hej ♫

♫ Ti si okej ♫

♫ Bićeš dobro ♫

♫ Samo diši ♫

♫ I pevaj ove reči ♫

♫ Hej ♫

♫ Ti si okej ♫

♫ Bićeš dobro ♫

♫ Samo diši ♫

♫ I sad svi pevaju ♫

♫ Hej ♫

♫ Ti si okej ♫

♫ Bićeš dobro ♫

♫ Samo diši ♫

♫ Hej ♫

♫ Ti si okej ♫

♫ Bićeš dobro ♫

♫ Samo diši ♫

♫ Hej ♫

♫ Ti si okej ♫

♫ Bićeš dobro ♫

♫ Samo diši ♫

Hvala vam.

(Aplauz)