Рејчел Пајк: наука иза наслова о клими

За 4 минута атмосферски хемичар Рејчел Пајк пружа увид у огроман научни труд који се налази иза храбрих наслова о промени климе. Са својим тимом, који је један од хиљаду учесника, учествовала је у ризичном лету изнад тропских шума у потрази за подацима о најважнијем молекулу.

Данас бих желела да вам говорим о скали

научног труда посвећеном стварању

наслова које видите у новинама.

Наслови о промени климе, који изгледају као овај

и наслови о квалитету ваздуха и смогу, као овај овде.

То су две бранше истог поља - науке о атмосфери.

Недавно су наслови изгледали овако када је Интернационални

одбор за испитивање промене климе, или ”IPCC”,

избацио извештај о стању атмосферског система.

Извештај је написало 620 научника

из 40 земаља.

На ту тему написали су скоро 1000 страница.

А све те странице је прегледало још преко 400

научника из 113 земаља.

То је, заправо, огромна заједница

наш годишњи састанак је највећи научни састанак на свету.

Преко 15000 научника иде у Сан Франциско сваке године због тога.

Сваки од тих научника је део истраживачке групе,

а свака истраживачка група испитује разноврсне теме.

За нас на Кејмбриџу теме варирају као и осцилације Ел Ниња,

који утиче на временску прогнозу и климу,

затим асимилација сателитских података,

издувни гасови из производње био-горива, који су оно што ја испитујем.

У свакој од ових истраживачких области којих је доста

има докторских студената, као што сам ја

и ми студирамо невероватно уске теме,

толико уске ствари да се некад своде на неколико процеса или неколико молекула.

Један од молекула које ја испитујем се зове исопрен,

ево га овде.

Тежина спајалице је вероватно једнака

900 зета лиона - 10 на 21 молекула исопрена.

Али упркос његовој тако малој тежини

довољно је емитован у атмосферу сваје године,

толико да је та количина једнака тежини свих људи на планети.

То је огромна количина. Јендака је тежини метана.

И пошто га има толико, веома је важан за атмосферски систем.

А пошто је важан за атмосферски систем,

ми се много трудимо да га испитамо.

Увећамо га и гледамо у делове.

Ово је ”EUPHORE” комора за смог у Шпанији.

Атмосферске експлозије, потпуно сагоревање

коме је потребно 15000 пута дуже него ономе што се дешава у вашим колима.

Али ипак, ми гледамо у те делове.

Користимо огромне моделе на суперкомпјутерима;

то је управо оно што ја радим.

Наши модели имају стотине хиљада мрежних кутија

које рачунају хиљаде променљивих одједном, на минутним временским скалама.

Потребне су недеље да бисмо извели наше интеграције.

Изводимо на десетине интеграција

да бисмо разумели шта се дешава.

Такође летимо преко целог света у потрази за овим елементом.

Недавно сам се придружила кампањи у Малезији у којој има још људи.

Тамо смо у сред тропске шуме засновали торањ

за контролу глобалне атмосфере, на који смо окачили опрему

вредну стотине хиљаде долара.

Са том опремом тражимо исопрен

и успут наравно, остале ствари.

Ово је торањ, виђен одозго у сред тропске шуме.

А ово је исти торањ виђен одоздо.

На тај део кампање смо са нама донели и авион

модела БА146, кога поседује британска организација за мерење атмосфере.

Његов уобичајени капацитет је између 120 и 130 њуди.

Можда сте и ви овде дошли сличним авионом.

Али ми нисмо само летели, већ смо летели 100 метара изнад крошњи дрвећа

да бисмо измерили тај молекул - веома опасна ствар.

Због тога смо морали смо да летимо посебним под нагибом.

Унајмљујемо војску и тест пилоте да би маневрисали авионом.

Морамо да добијемо и посебну дозволу за такав лет.

И када дођете до речних обала и долина, а убрзање може достићи и 2 Г.

Научници морају бити потпуно везани током лета

да би извршили мерења.

Као што можете да замислите

унутрашњост овог авиона не изгледа као обичан авион којим идете на одмор.

То је летећа лабораторија којом меримо дати молекул у овом региону.

Све ово радимо да бисмо разумели хемију једног молекула.

А када студент као ја има неку склоност

или разување о том мелкулу,

он о томе пише научне радове.

Из ове теренске кампање ћемо вероватно добити

неколико десетина радова о неколико десетина проеса овог молекула.

И како се корпус знања повећава,

стварају се секције и подсекције

у оквиру извештаја попут оног који издаје Интернационални одбор за испитивање промене климе,

мада он није једини. Сваки од њихових 11 поглавља

има од 6 до 10 подсекција.

Дакле, можете замислити величину овог напора.

За сбаки извештај који напишемо,

саставимо и његов кратак преглед

који напишемо на језику за широку публику.

Тај резиме дајемо нивинарима и онима који праве регулације

да бисмо добили наслове попут ових.

Хвала вам много.

(Аплауз)