Koliko ima univerzuma?

Činjenica da niko ne zna odgovor na ovo pitanje je ono što ga zapravo čini uzbudljivim. Fizika govori o večnom širenju našeg razumevanja same veličine realnosti, sve do tačke gde fizičari sada objašnjavaju da možda postoji mnogo više univerzuma osim ovog našeg. Kris Anderson istražuje uzbudljive implikacije ove ideje.

(Muzika)

Ponekad, kada sam na dugačkom letu,

posmatram sve te planine i pustinje

i pokušavam da shvatim koliko je
zapravo velika naša Zemlja.

Onda se setim da je tu predmet koji vidimo svakoga dana

u koji bi, bukvalno, stalo milion Zemalja.

Sunce deluje nemoguće veliko,

ali u celom funkcionisanju stvari, to je samo delić,

jedna od oko 400 milijardi zvezda u galaksiji Mlečni puti,

koju možete videti po vedroj noći kao bledu,
belu izmaglicu, rastegljenu preko neba.

Stvar se pogoršava.

Postoji možda 100 milijardi galaksija
vidljivih našim teleskopom,

tako da kada bi svaka zvezda bila veličine zrna peska,

samo Mlečni put bi imao dovoljno zvezda da ispuni

plažu širine 9 sa 9 metara i 90 cm dubine u pesku.

Cela Zemlja nema dovoljno plaža

da prikaže zvezde u celom univerzumu.

Takva plaža bi se bukvalno protezala
stotinama miliona kilometara.

Stivena Hokinga mu, to je mnogo zvezda.

Ali on i drugi fizičari sada veruju

u realnost koja je nezamislivo još veća.

Mislim, najpre, 100 milijardi galaksija
u okvirima našeg teleskopa

su verovatno minijaturan razlomak sveukupnog.

Sam svemir se širi

ubrzanim korakom. Velika većina galaksija

se od nas toliko brzo udaljava

da svetlo od njih možda nikada ne dođe do nas.

Ali ipak, naša fizička realnost ovde na Zemlji

je blisko povezana sa onim udaljenim,
nevidljivim galaksijama.

Možemo da mislimo o njima kao o delu našeg univerzuma.

Oni sačinjavaju jedno, ogromno zdanje,

pokoravajući se istim fizičkim zakonima i svi su sačinjeni iz istih vrsta atoma, elektrona,

protona, kvarkova, neutrona koji sačinjavaju tebe i mene.

Međutim, skorašnje teorije u fizici,

kao i teorija struna,

govore nam da bi moglo da postoji još
nebrojivo mnogo drugih univerzuma,

koji su sagrađeni od drugačijih vrsta čestica,

sa drugačijim svojstvima i pokoravaju se
drugačijim zakonima.

Većina ovih univerzuma nikada ne bi mogla da podrži život

i mogli bi da se pojave ili nestanu za nanosekundu,

ali ipak, kombinovani

čine veliku različitost mogućih univerzuma

u 11 dimenzija, uz čuda koja su izvan naše najluđe mašte.

Vodeća verzija teorije struna

predviđa multiverzum koji sačinjava
od 10 na 500 univerzuma.

To je jedan praćen sa 500 nula,

brojem koji je toliko veliki da kada bi svaki atom u našem vidljivom univerzumu

imao svoj sopstevni univerzum

i kada bi svi atomi u svim univerzumima

svaki imali svoj univerzum,

i kada biste to ponovili sa još dva kruga,

i dalje biste bili kod malog razlomka celine ---

što znači jedan bilion biliona biliona biliona biliona biliona biliona biliona biliona biliona biliona biliona biliona biliona biliona.

Čak je i taj broj minijaturan kada ga uporedimo sa

drugim brojem: beskonačnošću.

Neki fizičari misle da je kontinuum prostor-vreme

bukvalno beskrajan i da se sastoji iz beskonačnog broja,

takozvanih džepnih univerzuma
sa osobinama koje se menjaju.

Kako je vaš mozak?

Kvantna teorija dodaje potpuno novu boru.

Mislim, teorija je dokazana istinitom izvan svake sumnje,

ali je njeno tumačenje je zbunjujuće.

Neki fizičari misle da je jedino možete pojasniti

ako zamislite da se taj veliki broj paralelnih univerzuma

razmnožava svakog trenutka

i mnogi od ovih univerzuma bi zapravo bili
upravo kao svet u kome živimo,

sastojali bi se iz više kopija vas.

U jednom takvom univerzumu, diplomirali biste sa najboljim ocenama i udali biste se za osobu iz snova.

U nekom drugom, ne bi baš bilo tako.

I dalje postoje naučnici koji bi rekli da su to budalaštine.

Jedini značajan odgovor na pitanje
koliko ima univerzuma je ovaj:

postoji samo jedan univerzum.

Nekoliko filozofa i mističara

bi mogli da kažu da je čak i naš univerzum iluzija.

Kao što možete da vidite,

trenutno ne postoji slaganje u vezi sa ovim pitanjem,

ni izbliza.

Sve što znamo je da je odgovor negde
između nule i beskonačnosti.

Pretpostavljam da znamo još jednu stvar:

ovo je odličan trenutak za učenje fizike.

Moguće je da upravo proživljavamo

najveću promenu paradigme u znanju
koju je čovečanstvo ikada videlo.