Imate sastanak? Prošetajte

Nilofer Merčant ima mali predlog koji bi mogao da ima veliki uticaj na vaš život i zdravlje: sledećeg puta kada budete imali sastanak oči u oči, pretvorite to u "sastanak uz šetnju" - i pustite ideje da teku dok pričate i hodate.

To što radite,

sada, ovog trenutka,

vas ubija.

Više nego automobili
ili internet

ili čak taj mali mobilni uređaj
o kome stalno pričamo,

tehnologija koju najviše koristite
skoro svakog dana

je ovo, vaša guza.

Ljudi trenutno sede
9,3 sati dnevno,

što je više nego što spavamo,
7,7 sati.

Sedenje je tako neverovatno dominantno

da se uopšte ne pitamo
koliko to radimo,

i zato što to rade svi drugi,

ne pada nam na pamet
da to nije u redu.

Na taj način, sedenje je postalo

pušenje naše generacije.

Naravno da postoje
zdravstvene posledice,

zastrašujuće, osim stomaka.

Stvari poput raka dojke
i raka debelog creva

direktno su povezane
sa nedostatkom fizičke aktivnosti.

Zapravo 10% za obe te stvari.

6% za bolesti srca,

7% za dijabetes drugog tipa,

od čega je i umro moj otac.

Bilo koji od ovih podataka bi trebalo
da svakog od nas uveri

da se više pokrenemo,

ali ako ste imalo poput mene,
to se neće desiti.

Ono što me je pokrenulo
je bila društvena interakcija.

Neko me je pozvao na sastanak,

ali nisu mogli da me ubace

na obični sastanak u sali
za konferenciju, pa su mi rekli:

"Sutra moram da prošetam pse.
Možeš li da dođeš tada?"

Učinilo se čudnim,

i zapravo na tom prvom sastanku,
sećam se da sam mislila:

"Ja moram da postavim
sledeće pitanje,"

jer sam znala
da ću se zadihati

tokom ovog razgovora.

Ipak, uzela sam tu ideju
i načinila je svojom.

Umesto da idem
na sastanke uz kafu

ili sastanke u konferencijskim salama
s fluorescentnim osvteljenjem,

ljude pitam da idu
na sastanak uz šetnju,

na ukupno 30 do 50km nedeljno.

To je promenilo moj život.

Ali ono što se desilo pre toga je,

da sam o tome mislila ovako,

možete brinuti o svom zdravlju

ili o svojim obavezama

i jedno uvek ide na uštrb drugog.

Sada, nakon nekoliko stotina
ovih sastanaka uz šetnju,

naučila sam nekoliko stvari.

Prvo, tu je neverovatna stvar

kada se zaista izvučete iz zatvorenog

što vodi do otvorenog uma.

Bez obzira da li je to priroda ili sama vežba,
to jednostavno funkcioniše.

A drugo, i verovatno
malo dubokoumnije,

je to koliko svako od nas

može da stoji nasuprot problemima

kada im to nije u prirodi.

A ako ćemo rešavati probleme

i zaista drugačije gledati na svet,

bez obzira da li je to
u upravljanju državom ili u poslu,

kod ekoloških problema,
stvaranja posla,

možda možemo misliti o tome kako
da te probleme stavimo u drugi kontekst

tako što bi obe stvari bile istinite.

Jer kada se desilo to

sa ovom idejom šetnje i sastanaka,

stvari su postale moguće,
održive i izvedive.

Počela sam ovaj govor
pričajući o guzi,

pa ću završiti sa poentom koja je,

hodajte i pričajte.

Sprovodite reči u dela.

Iznenadićete se koliko svež vazduh
podstiče razmišljanje,

i na način koji vi to radite,

u svoj život ćete uneti
potpuno novu grupu ideja.

Hvala vam.

(Aplauz)