6. lekcija - Pokrenite svoj hrišćanski život - Pionir škola

www.TheLastReformation.com
Biti "pokrenut" znači naučiti da se leče bolesni. Ali mnogo je više od toga. To je sredstvo kojim se mogu promeniti ljudi, gradovi i zemlje.
Pogledajte ovu uzbudljivu lekciju i budite "pokrenuti" u svom hrišćanskom životu.

Dobrodošli na ovo predavanje. Danas ću govoriti o nečemu zaista zadivljujućem, nečemu što upravo sada menja svet.

Mnogi životi su se promenili zbog nečega što
zovemo "kikstart" (pokretanje, aktiviranje).

"Kikstart" pomaže ljudima da preduzmu prvi korak,
da stvari više ne budu teologija, već da ih stvarno radimo.

Na primer, imali smo predavanje o lečenju.

Ali moramo delati na osnovu Reči, ne samo da
slušamo predavanje. Moramo da delamo.

Bog nam je pokazao način kako se ljudi
mogu "pokrenuti",

da mogu početi da delaju na osnovu Reči, i zbog
toga su se mnogi životi promenili.

Morate razumeti, kada pričamo o veri, vera je
kao mišić, raste samo kada je koristite.

Ako želite da imate snažnu veru, onda morate
da koristite veru koju već imate.

Potrebno je da je vežbate i da je koristite,
jer onda ćete videti kako ovo raste.

Radujem se što ću podeliti ovo učenje sa vama i
na kraju učenja ću vam dati praktična sredstva,

nešto što vi morate da uradite da bi bili "pokrenuti", a ova lekcija vam može promeniti život i život mnogih ljudi oko vas. Bog vas blagoslovio.

Dobrodošli na ovo predavanje. Ovo je lekcija broj 6
od 20 Pionir škole.

Radujem se onome što ću sada sa vama podeliti.

Ovo što ću sada sa vama podeliti je najmoćnije oruđe
koje sam ikada video, kada se radi o učeništvu,

kada se radi o tome da ljudi dobiju entuzijazam,
kada se radi o oživljavanju.

Nekako, video sam da je ovo promenilo živote mnogih
ljudi i to što ću podeliti sada - proširiće se posvuda.

Upravo sada širi se diljem Holandije, Finske,

širom Švedske. Mnogo toga se danas dešava u Danskoj i
u mnogim, mnogim drugim zemljama.

I kada sam video da toliko mnogo ljudi
prati ovu "Pionir školu",

pomislio sam - vau, kada ljudi shvate to što ću danas
govoriti, to će promeniti svet.

Zato što je ovo vrlo, vrlo moćno oruđe.

Možete ga koristiti da promenite život, da promenite
gradove. Reč o kojoj ću danas govoriti,

reč o kojoj ću učiti je "kik-start" (početni udarac, pokretanje).
Šta je "kikstart"?

"Kikstart" je za mene i za moje prijatelje, ovde u
Danskoj, i na mnogim mestima sada,

"kikstart" je reč koju često koristimo kada me moji
prijatelji iz Danske, Švedske ili Holandije kontaktiraju,

često kažu - hej, baš smo juče "kikstartovali" petoro
ljudi, ili četvoro ljudi,

"kikstartovaću" nekoga sutradan.

Kada mi kažu da će nekoga kikstartovati, znam
šta kikstartovanje znači.

Posle ovog predavanja, i vi ćete znati
šta je "kikstart".

Govoriću o "kikstartovanju" i pokazaću vam koliko je
ovo oruđe moćno da promeni život.

Pre mnogo, mnogo godina, imao sam moped i imao je
starter i ako sam želeo da upalim moped,

uhvatio bih ručku za gas, nogom udario starter i pokrenuo
bih svoj moped kako bih mogao da se vozim na njemu.

I nama danas, kao hrišćanima, takođe je potrebno
pokretanje.

Reč "kikstartovanje" koristimo kada obučavamo ljude,
kada "pokrećemo" ljude da budu poslušni Bogu,

naročito u lečenju bolesnih. Ali sam, takođe, kikstartovao ljude i u krštavanju drugih Svetim Duhom,

kada uzmem sa sobom ljude koji nikada ranije nisu
krstili nikoga Svetim Duhom i zbog toga imaju mnogo straha.

Ali kada ih "kikstartujem", kada im pokažem kako to da
rade, ili ako to uradim sa njima,

onda oni nauče, i kada budu "kikstartovani".
mogu to raditi i sami.

Na mnogim videima na mom veb-sajtu TheLastReformation.com
možete videti kako mi uzmemo hrišćane

koji nikada ranije nisu lečili bolesne i izvedemo ih na ulicu
i kikstartujemo ih.

Ovo je vrlo jednostavno. Samo kažem: pođite za mnom i onda
izađemo napolje, nađemo neke bolesne ljude i onda kažemo:

položi svoje ruke na njih i moli se. I kada oni to
urade i kada dožive da prva

osoba ozdravi kroz njihovu molitvu, nešto se
dešava unutar njih.

To je kao motor koji se upali, i odjednom, sve što
su čitali,

sve što su čuli u crkvi postaje više od teologije.
Postaje život.

Isus nije došao sa teologijom. On je došao sa
životom.

On nije došao i dao nam neke reči da o njima
pričamo i da gradimo doktrine u vezi sa njima.

On je došao sa rečima kako bi ih mi sproveli
u delo, a kada ih uradite,

one postaju žive u vama. Prošli put sam govorio
o lečenju. Kada sam prošli put govorio o lečenju,

za mnoge je to bilo kao da su im se otvorile oči,
ali ako ne preduzmete akciju na osnovu onoga što sam govorio,

ako ne delate na osnovu tih reči,
zavaraćete sebe.

Jer onda, kao što sam govorio prošli put, za vas će to
nastaviti da bude teologija. Nastaviće da bude samo znanje.

Ali kada delujete po tome i kada vidite da je to više od
teologije, kada delujete po tome, odete napolje,

položite ruke na bolesne i vidite kako ozdravljuju kroz vas,
u tom trenutku postaće život.

Prvi put kada to doživite, to je ono što
zovemo "kikstartovanje",

onda se pali motor unutar vas i odjednom - vau,
želim više, želim više.

Taj motor unutar vas će promeniti sve
u vašem životu.

Kada kikstartujemo ljude, kada se radi o lečenju,
promeniće sve, ne samo lečenje, jer onda sve postaje život,

menja se i molitveni život, menja se to kako čitate
Bibliju, menja se to kako tražite Boga u postu,

menja se to kako propovedate jevanđelje,
menja se način kako se kroz vas spasavaju ljudi.

Dakle, ne radi se samo o lečenju, ali "kikstartovanje" ljudi
kroz lečenje je dobar način da se upali motor unutar ljudi.

Ako ste pogledali videa na "Poslednjoj reformaciji",
videli ste da su mnogi hrišćani bili zadivljeni. I to iskustvo -

molitva za prvu osobu koja bude isceljena kroz vas...
to ne možete dobiti čitajući knjige.

To ne možete dobiti sedeći i gledajući videa
ove Pionir škole. Ne!

Jedini način na koji to možete dobiti je da delate
po tome i da to doživite.

Govoriću o "kikstartovanju", kako je sve počelo za
mene, kako to možemo iskoristiti da vidimo mnoge živote promenjene,

kako vi to možete upotrebiti da promenite ljude oko
sebe, i na kraju ću vam dati

praktičan savet kako bi mogli da idete napolje
i da budete "kikstartovani".

Kada budete naučili, sve će se promeniti. Sećam se,
ranije, kada sam bio nov u veri,

dolazio bih u crkvu gde sam, na neki način, dobio
neke "crkvene naočari" i u to vreme sam mislio

da ako samo nastavim da idem na sastanke, da idem
na kampanje... išao sam na seminare i kampanje,

pohađao predavanja o Bibliji. Sedeo sam tamo, i da budem iskren, čekao sam da dođe neki prorok, da me pogleda i kaže:

"Torben Sondergard, imam reč za tebe.
Danas je početak u tvom životu.

Sada imaš moć da lečiš bolesne, sada to možeš
raditi, sada imaš veru,

sada možeš da služiš,
sada će sve eksplodirati."

Da budem iskren, tako sam mislio. Smatram da
danas mnogi ljudi misle isto.

Sede u crkvi, slušaju predavanja i čekaju nešto.
Čekaju da se desi nešto natprirodno.

Čekaju nešto divno, kada će doći neki prorok,
pokazati na njih i, odjednom, probude se ujutru

- imaju veru, i svi za koje se mole ozdravljuju.

Tako sam mislio, ali u to više ne verujem,
jer je to laž.

Toliko mnogo ljudi sedi i čeka nešto,
ali nema šta da se čeka.

Isus je uradio sve. Mislim da će mnogi biti razočarani ako misle
da će primiti veliku službu - ovako...

Ne. Mislim da je mnogo praktičnije. Mislim da učite - radeći.
I to je suština kikstartovanja.

To je pravljenje prvog koraka. Učite radeći. I opet,
vera je kao mišić. Raste samo kada ga koristite.

Dakle, vera je kao mišić. Raste samo kada je koristite.
Nije kao - sad vi sedite u crkvi, sedite i slušate i odjednom...

Vaaau! Imate veliku veru! Ne. Kako dobijate veliku veru?
Koristeći to što već imate. Kako učite da radite stvari?

Radeći to. I kada to mnogo radite, postajete dobri
u tome i onda rastete u tome.

"Kikstartovanje" je samo preduzimanje prvog koraka, a
kada su ljudi načinili prvi korak i videli -

hej, ja ovo mogu da radim, ako onda načine drugi korak,
i sledeći korak, i sledeći korak,

videće da će ovo samo rasti, rasti, rasti i rasti.

Lečiti bolesne, to je sada fokus, sledeći put ću
pričati o propovedanju jevanđelja,

ali lečiti bolesne i propovedati jevanđelje nije nešto što možemo raditi ako to želimo. Ne. To je naredba koju nam je On dao.

Da li ste vi Isusov učenik? Onda ste se odrekli sebe,
uzeli na sebe svoj krst i rekli - da

sleđenju Isusa, a to je ono što vam je On naredio - da
lečite bolesne i da propovedate jevanđelje.

To je nešto što možete naučiti.

Nije tako teško, ako samo stvaramo učenike na
način kako je to Isus radio. Učimo radeći.

Ovo se nastavlja. Nije kao da je neka bolesna osoba došla u
Jerusalim dva dana pošto je Isus umro na krstu i rekao:

"O ne, da sam samo došao dva dana ranije, jer da sam došao nekoliko dana ranije, mogao sam da ozdravim, ali sada je Isus otišao."

Ne, nije On otišao, jer nam je poslao Svog Svetog Duha
i mi smo danas Njegovo telo.

U Delima apostolskim vidite da se to nastavlja.

Ono što vidite u Delima apostolskim je da je mnoštvo dolazilo Isusu i da su svi bili isceljeni, tačno onako kako čitamo, kada je Isus bio ovde.

Jedina razlika između toga što čitamo u Mateju 9, 35
i u Delima apostolskim 5, 16

je da je ovde Isus bio fizički na zemlji, a ovde je Isusovo telo na zemlji kroz Svetog Duha, kroz vas i mene.

Dakle, Isus se nije promenio. Isti je i danas, posle 2000 godina.
Naš problem danas je što uzmemo nešto što je vrlo jasno,

objasnio sam jasno u prošlom predavanju, vrlo je jasno da smo pozvani to da radimo, ali onda dobijemo teologiju, religiju, tradiciju,

i sve ovo, što je vrlo jasno, stavljamo van snage,
zbog naše teologije, zbog našeg učenja.

Na primer: "Da, ali nema svako dar lečenja."
Govorio sam o tome ranije,

pa ne želim o tome ponovo da pričam. Taj mali red u Bibliji - nema svako dar lečenja, to učenje je upuzalo u crkvu, tako da danas imamo milione hrišćana

koji su neverni Bogu, koji nisu poslušni Isusovoj reči zbog
jednog malog reda u Bibliji koji se pogrešno razumeo.

I tako mnogi ljudi danas, iako je sve jasno - kako je Isus pozvao svoje učenike to da rade, pozvao njih da stvaraju druge učenike

da rade isto, sve je tako jasno u široj slici, odjednom, danas nije važno, danas se ne računa, jer:

"nema svako dar lečenja". To je religija.
To je religija koja je ušla u crkvu,

tako da uzmemo jedan red, jednu rečenicu ovde, jednu rečenicu onde, i sve stavimo van svog mesta, van snage.

I ne radi se samo o lečenju. Isto je i sa govorenjem
u jezicima. Govoriću o tome kasnije.

Krštenju, Svetom Duhu, kada se radi o svemu što je tako jasno u Delima apostolskim i sa Isusom, mi to stavljamo van snage.

Mi kažemo - ne, nije tako, jer jedan rad kaže ovo,
jedan red kaže ono. I mrzim to. Mrzim to.

Potrebno je da skinemo naočari i potrebno je da vidimo celu sliku. Imam ovde i-mejl iz koga ćete to ponovo videti.

Jedan od onih koji su mi pisali - dragi Torbene,
hvala ti za lekciju.

Gledamo predavanja kada smo zajedno nedeljom i
kada smo odgledali petu lekciju, bila je duuuga tišina.

Ljudi su bili u školu - vau, šta je ovo? Bilo je zaista mnogo toga što je trebalo upiti, a ti si nam dao mnogo toga o čemu treba da pričamo i da pitamo Boga.

To mi se sviđa. Ali imam dva pitanja - da li su svi ljudi
za koje si se ti molio bili izlečeni?

Mogu da kažem - ne, nisu, ne još uvek, jer i ja još uvek učim. Vidim sve više i više izlečenih,

da, ali sam se molio za mnoge ljude koji nisu bili izlečeni.
I želim da kažem nešto.

Želim da kažem da Pavle u Korinćanima kaže: sledite mene kao što ja sledim Hrista, ili, oponašajte mene, kao što ja oponašam Hrista.

Mogu i ja isto da kažem vama - oponašajte mene,
kao što ja oponašam Hrista.

To znači da tamo gde sam ja u životu oponašao Hrista, tu vi mene oponašajte. Ali tamo gde nisam oponašao Hrista,

nemojte ni vi mene oponašati. Ono što želim da kažem je da je lako pitati mene - jesi li to uradio?

Onda ja kažem - ne. Ah, onda ne moram ni ja. Hej, hej, nisam ja taj koga treba pratiti, to je Hristos. Ja ne sledim vas, ja ne sledim čoveka, ja sledim Hrista.

Dakle, ja gledam u Njega. Kada ja pravim greške u životu, kada ima mesta u mom životu na kojima nisam izrastao u zrelost, nemojte to uzeti kao izgovor.

Jer nisam ja taj koga treba da oponašate u toj oblasti, već Hrista. Mene oponašajte samo u onim oblastima u kojima ja oponašam Hrista.

Želim to da kažem, jer ću vam u ovom predavanju kasnije
dati neke vrlo praktične savete,

a ti praktični saveti su za mnoge ljude - kako bi načinili prvi korak da se mole za bolesne ljude.

Svodim to na nivo na kojem svako, na izvestan način, može otpočeti. Ali zato što imam te praktične savete,

na primer, reći ću - nemojte početi da se molite kod teških bolesti, već počnite da koristite mišić, mišić vere,

počnite da ga koristite kod nečega što ste sposobni da
podignete. To je dobar savet

koji mogu dati mnogim ljudima da bi počeli. Ali ako ste vi, kao - vau, ispunjeni verom, nemojte biti ograničeni time što ja govorim,

jer to što ja govorim je savet da bih pomogao ljudima.
Sada smo na izvesnom nivou, ali rastemo, i ja rastem,

i to možete videti i u mojim videima. Stvari rastu.
Ako ja kažem:

počnite sa malom bolešću, počnite sa onim za šta
imate vere, nemojte time biti ograničeni,

jer ako VI imate vere da idete u bolnicu i da se molite za SVE bolesne ljude, od samog početka, URADITE TO.

Jer bi to više ličilo na ono što je Isus radio. Dakle, želim da kažem - da, molio sam se za mnoge koji nisu bili isceljeni.

Mnoge, mnoge, mnoge ljude. Ali naučio sam radeći, i sve manje i manje ih je koji ne budu izlečeni odmah, i još uvek učim

nešto. Još uvek u meni nešto radi - oko toga da ne odustajem, jer kada nastavim, nastavim i nastavim, i nastavim da se molim - videću rezultate.

Zato, ne kažem da ljudi ne bivaju izlečeni, jer ima nešto
u tome da se nastavi i nastavi,

ali o tome više kasnije.
Još jedno pitanje koje je postavljeno:

Zašto ideš na ulice i tržne centre i tražiš bolesne ljude kada ima dosta bolesnih ljudi u bolnicama,

kojima je očajnički potrebno izlečenje? Mogu, takođe, da kažem da ima dosta bolesnih ljudi u crkvama, ne bi tako trebalo da bude, ali tako je.

Zašto idem na ulicu? Zato što je tamo sloboda.
Za mene je sve u slobodi.

Ako odem u tržni centar, osećam se slobodno, ali ako mi radnik obezbeđenja dođe i kaže - nije ti dozvoljeno to ovde da radiš, odlazim, stajem.

Jer ne mogu da se molim za ljude i da budem slobodan ako treba da gledam preko ramena ko gleda,

ko će mi doći i reći mi nešto.

I zato često ne idem u bolnice. Na primer, u Danskoj,
nije dozvoljeno to raditi tamo.

Bio sam u bolnicama i molio sam se za bolesnike. U isto vreme, mislim da je jako dobro steći nešto dobrog iskustva,

i zato dosta radim na ulici, zato što nam to pomaže
da porastemo u veri,

a to je glavna stvar kod "kikstartovanja".
Bio sam u bolnicama i video sam ljude,

ljude koji su se tek spasili, koji idu u bolnice od prvog dana,
jer nemaju isti strah koji ja imam. I setite se,

oponašajte mene kao što ja oponašam Hrista, ali ja se još uvek borim sa strahom u svom životu. Uzrastam, oslobađam se, ali i ja imam pozadinu,

i ja imam dosta tradicije od koje treba da pobegnem, i Bog mi pomaže, mnogo novih stvari se dešava. I tako, kada govorimo o učeništvu,

uvek se trudim da dam sve što mogu da dam u oblastima
u kojima ličim na Hrista.

U oblastima u kojima se još uvek borim sa strahom, ne dajem taj svoj strah ljudima. Kažem - OK, ako imaš vere - uradi to.

Ohrabrujem ljude da rastu. Želim da vam kažem - ne morate da rastete tako sporo kao što sam ja rastao, kada se radi o lečenju.

Dozvoljeno vam je da eksplodirate i da postanete kao Isus - vrlo brzo.

Nemojte biti ograničeni onim što ću podeliti sa vama kroz ovo predavanje, kada dođe do praktičnih saveta.

Sada ću pokušati da se spustim na nivo na kojem ću moći da radim sa ljudima, da ih obučim, da to mogu da koriste,

ali nemojte time biti ograničeni. Nadam se da razumete
to što želim da kažem.

Drugi i-mejl koji sam dobio, želim da uzmem malo vremena da govorim o tome, pre nego što nastavim sa lekcijom o "kikstartovanju",

neko mi je pisao - Šalom, Torben! Hvala ti za tvoje predavanje. Dok sam gledao tvoje predavanje, dosta sam plakao.

To je ono za čime sam čeznuo mnogo godina. Imam pitanje o Jakovu 5, 16. Onda postavlja pitanje o neopraštanju,

jer je neopraštanje otvorena vrata za greh i bolest. Ja u to verujem. Verujem da neopraštanje i greh mogu otvoriti vrata.

Ali izgleda kao da iz Jakova 5,16 proizilazi da moraš oprostiti pre nego što budeš isceljen. I to je ono što on pita.

Dakle, može biti prepreke za isceljenje, i to može biti
neopraštanje. Neko drugi mi piše:

Zdravo Torbene, nalazim da su tvoje lekcije zadivljujuće i postao sam tako strastven i oduševljen za Boga. Hvala ti.

Želeo bih da stavim u kontekst to što si ti učio o lečenju.
Jakov 5, 14.

Verujem da je ovo jedan stih koji su ljudi koristili unutar crkve da kažu da ne mogu svi lečiti.

Nisi u poziciji da lečiš druge i nemaš dovoljno iskustva.
To su dva pisma koja imam o Jakovu 5, 16

i to ćemo pogledati. Želim da kažem nešto o ovom poslednjem što je ovde napisao - nisi u poziciji da lečiš druge

i nisi dovoljno iskusan. Pokušajte da mislite o tom poslednjem navodu - nisi dovoljno iskusan.

Kada bi vam neko rekao - ne možeš lečiti, jer nisi dovoljno iskusan. To je tako ludo. To je tako glupo.

Pokušajte to da zamislite. To je isto kao kada bih vam rekao, ako treba nekoga da krstite, i ja kažem -

ne, ne možeš krštavati ljude, jer nisi ranije krštavao.

To je isto. Ako vam kažem - ne možete krštavati,
jer niste ranije krštavali.

Ali onda, kada ikada mogu početi da krštavam? Prvi put kada možete krstiti nekoga je kada ste to već ranije uradili.

Ne možete to reći. Reći nekome - ne možete to raditi,
jer nemate dovoljno iskustva,

a kada ću ikada steći iskustvo, ako to ne mogu da radim.
Vidite li? To je, na neki način, tako ludo.

Jakov 5. Samo kratko ću, jer želim da nastavim. Ima toliko toga što želim da kažem. Jakov 5 - sada ću pročitati sa religioznim naočarima, šta ljudi često kažu da Jakov

5, 14 kaže: "Ako je neko bolestan među vama, neka pozove starešine u crkvi i neka se mole nad njim,

pomazavši ga uljem u ime Gospoda Isusa i molitva
vere će spasti bolesnika

i Gospod će ga podići, i ako je učinio greh,
biće mu oprošteno.

Ispovedajte grehe jedni drugima i molite jedni za druge
da možete biti isceljeni."

To kažu naočari. Ako je neko bolestan, onda morate biti
starešina u crkvi da bi to radili.

Ne može to svako raditi. Samo starešine to mogu raditi.

Odu kod bolesnika, i oni su vrlo sveti, sa uljem i molitvom, posebnom molitvom i mole se za bolesnike i oni će biti izlečeni.

Oni su bolesni jer imaju greh u svom životu i pre nego što
budu isceljeni moraju da zatraže oproštaj za svoje grehe.

Dakle, pre nego što se molim za tebe i ti ozdraviš, moraju da traže oproštaj za grehe, i kada zatraže oproštaj,

onda možemo da se molimo i oni će ozdraviti.
To, na izvestan način, govore naočari. Ali šta kaže Isus?

Kako se ovo slaže sa ovim? Da li Isus kaže da morate biti starešina da biste se molili za bolesne ljude? Ne.

Da li iz Isusovog života i na drugim mestima u Bibliji vidimo da ako imate greh u životu - ne možete biti isceljeni? Ne.

Svi ti ljudi za koje se molilo su imali greh u životu i opet su bili isceljeni. I svi su se molili, ne samo starešine.

I šta je sa pomazanjem? Treba li sve da pomazujemo uljem? Ne čitamo to, ne čitamo to na mnogo mesta.

Šta radimo sada kada imamo mesto u Bibliji na kojem se kaže nešto suprotno od onoga što Biblija kaže vrlo jasno?

Želim da vam kažem - svaki put kada se nešto vrlo jasno kaže u Bibliji i kada velika slika nešto govori,

a imate stih kao što je ovaj koji govori nešto što se čini suprotnim, onda znajte da velika slika uvek govori ono što je istina.

Teologija se ubacuje i kaže: Ne, ovo je istina, a velika slika je pogrešna. Ne, ne. Velika slika je uvek istinita. Pogledajte Isusa.

Dakle, ovo je velika slika i ovo je pogrešno. Šta onda radimo? Onda se molimo i pitamo Boga - Bože, daj mi otkrivenje za ovaj tekst,

jer je ovo istina, i ako ovaj stih govori nešto drugo, onda postoji nešto što ovde ne razumem.

Upravo pre tri dana dobio sam otkrivenje. Bio sam kao - vau!
Potpuno sam bio ponesen.

Sveti Duh je apsolutno najbolji učitelj na svetu. On će nas naučiti istinu, a istina će nas osloboditi.

Kada sam dobio ovo pitanje, da budem iskren, nisam potpuno razumeo Jakova 5. Pre tri dana sedeo sam sa Biblijom

i govorio sam - OK, Bože, znam da je ovo istina, ali ne razumem ove stihove. Otvori moje oči, pomozi mi da razumem

šta kaže ovaj stih. Odjednom me je Bog naučio,
došao je Sveti Duh i

uvideo sam istinu. Sada sam kao - vau, ovo je tako divno.
Da li ste spremni da skinete svoje naočari?

Da li ste spremni da čujete stvari na novi način? I kada prvi put to budete videli, to je samo jedan primer toga kako teologija može ubiti ljude

i kako, kada skinete svoje naočari, odjednom vidite stvari na novi način. Jakov 5. Želim da kažem da je Jakov...

Treba da znate pozadinu. Pomaže kada znate pozadinu. Poslanica Jakovljeva je najstarije pismo koje imamo,

pismo koje je napisano na samom početku crkve. Kada je Stefan bio kamenovan, jevrejski hrišćani su otišli na sve strane

i Jakov im je napisao to pismo. Dakle, to je najstarije pismo koje imamo, pismo s početka nastanka crkve,

pismo mnogim novim ljudima u veri.
Zato je to vrlo praktično pismo.

Ono govori o mnogim drugim stvarima o
kojima je Isus govorio u propovedi na gori.

Praktično je pismo, o veri, o delima, o svetosti, biti kao Bog, o grehu, i voditi računa jedni o drugima.

Dakle, vrlo je jednostavno i praktično pismo novim vernicima. Morate to razumeti. Onda je rekao tim ljudima -

ako ima nekog među vama ko je bolestan, a "među vama" može značiti dosta toga. Ne mora da znači - najjači, Svetim Duhom ispunjeni hrišćani.

Ne. On kaže - ako među vama ima nekoga ko je bolestan, neka pozove starije u crkvi.

Stariji nije pozicija, nije to neko ko je bio
zaređen i ima poziciju.

Ako uzmete tu reč "stariji" i pogledate je, istu tu reč ćete naći i kod zabludelog sina, izgubljenog sina iz Luke 15.

Najstariji sin je radio u polju. To je ista reč - "najstariji sin",
ista reč kao i "stariji u crkvi".

Drugo mesto je u Delima apostolskim 2, 17. Mladi ljudi će videti vizije, a stari ljudi će sanjati snove.

Opet ista reč, ali ovde, imamo naočari i kada čitamo "stariji u crkvi", mislimo na poziciju.

Ne. Stariji samo znači iskusniji, znači stariji po godinama. Ali u crkvi - star, ne mora uvek da ima veze sa godinama. Naravno da često ima veze,

jer što si stariji, imaš više iskustva, ali stariji, takođe,
može značiti i zreliji.

Dakle, zovite stare, zrele ljude u crkvi i neka se mole.

Onda čitamo o pomazanju uljem.

Setite se da je to bilo u početku crkve, bili su Jevreji i
znali su za ulje iz svoje tradicije.

Ulje je bilo nešto što im je pomagalo da
u to stave veru. Da shvate o čemu se radi.

Ali nije ulje to koje leči. On je rekao - molite molitvu
vere i molitva će izlečiti bolesnog.

Dakle, ono što on kaže je - ako ima nekog među vama ko je bolestan, onda pozovite nekog zrelijeg

i neka vas izleči, jer ako je neko među vama bolestan,
onda niste još dovoljno zreli,

onda niste razumeli šta je Isus učinio na krstu, jer niste sposobni da izlečite bolesne, pa pozovite nekoga drugog to da uradi.

Onda je rekao posle - ispovedajte grehe jedni drugima. Nije to rekao bolesnim ljudima - samo vi ispovedajte svoje grehe.

Ne. Rekao je - ispovedajte svoje grehe jedni drugima. Zašto? Zato da bi mogli ozdraviti? Ne. Zato da bi mogli dobiti oproštaj za greh,

jer pošto je rekao - ispovedajte svoje grehe jedni drugima, rekao je - molitva pravednika može mnogo.

Onda govori o Iliji, kako je on bio pravedan čovek, kako se
molio Bogu i Bog je učinio.

Dakle, šta on kaže? Ovde ima nekoga među njima
ko je bolestan i rekao im je:

OK, zovite neke druge ljude iz crkve, neke starije, zrelije ljude, neka oni dođu i neka iscele bolesnika. I da,

možda si bolestan zato što živiš u grehu i potrebno je da se pokaješ da bi se spasio, i onda je rekao tim ljudima -

ispovedajte svoje grehe jedni drugima, ispovedajte svoje grehe.
Zašto? Zato što se kod Jovana 1, 9 kaže

da ako ispovedate svoje grehe jedni drugima, Bog je veran i želi da vas očisti od sve nepravednosti.

Jer kada su ispovedili svoje grehe jedni drugima, onda su pravedni, zato što im je Bog oprostio,

i onda mogu da se mole i ljudi mogu da ozdrave. Dakle, ne treba bolesna osoba da se moli da bi dobila isceljenje. Ne.

On nije bio isceljen, jer tamošnji ljudi nisu uspeli da ga izleče, jer su imali greh u svom životu, pa im je rekao -

zovite nekoga ko je pravedan i neka on dođe i neka moli
molitvu vere i izleči vas.

Ako ste zgrešili, ispovedite svoje grehe jedni drugima i onda možete moliti jedni za druge i ne treba da tražite starije u crkvi,

jer onda svi mogu da leče bolesne. Vidite li? Odjednom dobijate sasvim drugačije razumevanje. Ako nastavite da čitate,

on završava poglavlje time - onaj ko odvrati grešnika od njegovih pogrešaka, spasava svoju dušu, to je rekao upravo posle toga.

Biblija nikada ne koristi reč "grešnici", koja se odnosi na jake, ponovo rođene hrišćane, hrišćane koji žive sa Bogom.

Ne, mi smo sveti... svetima u ovom gradu,
svetima u Korintu, svetima u Efesu...

Mi smo sveti, ali ovde ćete naći da koristi reč "grešnici",
jer ti ljudi među njima

nisu bili pravedni i zato nisu mogli da izleče bolesne.

Zato su rekli - zovite nekoga starijeg u crkvi, neke zrelije ljude i neka oni dođu i neka iscele ljude,

i onda možete tražiti oproštaj i možete ispovedati grehe jedni drugima, da biste dobili oproštaj za svoje grehe, da bi bili pravedeni,

jer kada ispovedite svoje grehe jedni drugima,
Bog je veran i očistiće vas od svih

vaših nepravednosti, a molitva pravednika je vrlo snažna.
Vidite li? To je ono što kaže taj stih.

OK, morao sam kroz ovo proći. Znam da sam oduzeo mnogo vremena za ovo, ali ovo je zaista važno.

Kikstarting. Šta je kikstarting? Kako je sve počelo? Za mene je počelo pre šest godina. Držao sam neka predavanja o lečenju,

a naziv predavanja je bio: "Lečiti bolesne - jedan sat je sve što vam je potrebno". Koristio sam to: "Lečiti bolesne - jedan sat je sve što vam je potrebno",

jer je predavanje o lečenju trajalo jedan sat. Ali onda sam dobio ideju - ne želim samo to da kažem, želim da pokažem!

Dan ranije je trebalo da govorim u tom biblijskom kampu, uzeo sam jednu mladu osobu koja je bila spasena pre mesec dana

i rekao sam mu: "Želiš li da se moliš za ljude da ozdrave?"

On je rekao: "Da." -- "Želiš li to da uradiš?" -- "Da, naravno." -- "OK, mogu li da te pozajmim za sledeći sat, jer želim nešto da uradim sa tobom?"

On je rekao: "OK". Rekao sa mu: "Sada je 4:52. Za jedan sat, u 5:52, vraćamo se ovde, na isto mesto.

Jesi li spreman za to? OK, uskači sa mnom u kola!"
Ušao je u kola sa mnom i otišli smo u grad.

Kada smo došli u grad, rekao sam mu - dođi i sledi me. Našao sam neke bolesne ljude, molio sam se za njih, oni su bili izlečeni, i onda sam rekao njemu:

"Jesi li video? Sada je red na tebe." Našao sam još jednu osobu koja je bila bolesna i rekao sam mu: "Sada ti to uradi."

I on se molio i ova osoba je takođe bila izlečena.
Za jedan sat vratili smo se na isto mesto -

da, ponovo smo tu. Hvala puno! Onda sam mu rekao -
ne želim ovo nikome da kažeš,

jer ću to koristiti sutra, na svojoj radionici, i ne želim da ljudi za to čuju ranije, zato što je to iznenađenje.

Rekao je: "OK". Ali onda su se desile razne stvari. Prvo što se desilo je bilo da je on išao od šatora do šatora i pričao svima

o onome šta se upravo desilo. Kada sam to video, pomislio sam - hm... zanimljivo. Zabranio sam mu da priča ikome o ovome,

ali nije mogao da prestane da priča
o svemu što je video i doživeo.

Setio sam se da je ovo skoro kao ono što čitamo u Bibliji. Prvim učenicima je bilo zabranjeno da pričaju o Isusu,

ali nisu mogli da prestanu da pričaju o svemu što su doživeli, videli i čuli. Isto je bilo i sa ovim čovekom. Bio sam, kao -

zanimljivo. Ali onda je počela borba u meni, jer
se plašim Boga i želim da uradim pravu stvar.

Moje religiozne naočare su govorile - ako nije iz ljubavi, onda nemoj raditi. Mora biti ljubav.

Moraš biti vođen Duhom. Taj dan nisam
bio vođen ljubavlju.

Taj dan nisam bio vođen Duhom. Da budem iskren, uradio sam to zato što sam želeo da imam svedočanstvo sutradan, da bi pokazao ljudima.

To je bio jedini razlog zbog kojeg sam to uradio - da bi pokazao ovo svedočanstvo. Šta sam uradio? Bio sam kao - Bože, pomozi mi,

molio sam se i govorio - Bože, pomozi mi! Pomozi mi Bože! Pokaži mi da li je ovo pogrešno, Bože. Ne želim da uradim

nešto pogrešno. Želim da me Ti vodiš. Želim to da uradim iz ljubavi, želim to da uradim na pravi način.

Borio sam se sa tim, jer je bilo vrlo mehanički...
Bio sam na sastanku, te iste večeri,

stajao sam tamo i molio se i onda je vođa
slavljenja ustala i rekla:

"Želim da svi ustanete sa mnom i da se molite sa mnom. Imam sina koji se zove Jebe, možete li se moliti za mene?"

Ne živi sa Bogom, nešto tako. Mislio sam...hm... Jebe. Upravo sam mislio -

danas smo se molili za nekoga ko je bio isceljen i njegovo ime je bilo Jebe, i on zna ovu crkvu. I on je bio vrlo otvoren. Zanimljivo.

Otišao sam posle do nje i pitao je: "Hej, ime tvog sina je Jebe?" Ona je rekla: "Da." --"Da li on problem sa nogom?"

Pogledala me je i rekla: "Da! Kako to znaš?" -- "Više nema. Ovog popodneva je isceljen." Bila je zaprepašćena.

Za mene je bilo vrlo snažno, jer sam odjednom video - borio sam se sa tim - da li je ovo pravi način?

Nisam bio vođen ljubavlju. Nisam osetio da mi je govorio Sveti Duh. Uradio sam to samo da bih dobio svedočanstvo, da bih ga sutradan pokazao.

Ali kada sam mislio... i borio sam se sa tim - da to nije pravi put, video sam da jesmo bili vođeni Svetim Duhom,

jer smo bili odgovor na njene molitve te noći.

I nisam ja bio taj koji se molio za njenog sina. Nova osoba je bila ta koja se molila za njenog sina. Od tada imam mnogo, mnogo, mnogo svedočanstava

o tome da kada izađemo napolje da kikstartujemo i kada to radimo onako kako radimo - da, izgleda kao da nije ljubav, ali ljubav nije uvek osećanje.

Ljubav nije uvek nešto - ah... a biti vođen Svetim Duhom - vuuu... Ne. Vrlo je praktično.

Bog nam je rekao to da radimo. Onda radimo to. I kada to radimo, vođeni smo Svetim Duhom, osećali to ili ne.

Imam toliko mnogo svedočanstava o tome. Želim da kažem o ljubavi - ako nemate ljubavi,

ne možete ništa uraditi. Ako sagorite sebe,
ne možete ništa uraditi.

Nije tako kao da vam samo treba ljubav da idete napolje i da lečite bolesne. Treba vam ljubav da biste živeli.

Ali ljubav koja je ulivena u nas je od Svetog Duha.
Dakle, jeste li ponovo rođeni?

Imate ljubav unutar sebe, ali morate je pustiti. Kako ćete je pustiti? Ne sedeći u crkvi i čekajući. Ne.

Kada je Isus bio napolju i kada je video mnoštvo, saosećao je sa njima. Kada ćete iskusiti ljubav?

Kada ste napolju. I to je ono što se dešava. Ne osećate je ranije, ali kada počinjete tamo da budete, raste u vama.

Ali imamo mnogo, mnogo svedočanstava preko kojih vidim... na primer, bio sam u Švedskoj sa nekim ljudima i rekao sam - idemo napolje -

ti hoćeš da budeš kikstartovan. OK. Povešću te napolje. Poveo sam tu osobu napolje. Ponovo, samo praktičan rad. Ona je želela da bude kikstartovana,

ja sam bio tamo, izveo sam je napolje. Ali kada smo bili napolju, šta se desilo. Srela je devojku koja je rekla -

ja sam budista, ne verujem u Isusa, u Boga, u hrišćanstvo, ali sam pre nekoliko dana dobila san.

Jedan anđeo mi je došao i rekao da ću sresti nekoga na ulici ko će mi reći nešto što nikada ranije nisam čula,

i kada me ta osoba zaustavi, treba da slušam, jer to što oni govore je istina.

Imamo takva svedočanstva, mnoga svedočanstva, kada smo napolju, Bog nas vodi.

Ali ne kada smo u kući i kada ništa ne radimo.
Ne. Kada to radimo.

Tako je kikstartovanje počelo za mene,
ali bilo je godina kada to nisam radio,

jer u to vreme ziaista nisam razumeo
kako je ovo moćno.

Onda, nekoliko godina kasnije, imam jednog čoveka ovde u Danskoj, moj prijatelj Tomi. Tomi je čovek koji nikada nikoga nije odveo Hristu,

ko nikada nikoga nije izlečio, ko nikada nikoga
nije krstio u vodi i Svetim Duhom,

stupio sam sa njim u kontakt i on se krstio i
zaista je sreo Boga, vrlo snažno,

bio je kršten samo kao beba u državnoj crkvi, pa se krstio i oslobodio i mnogo stvari se desilo u njegovom životu.

Jednog dana je trebalo da ga posetim.
Njegova supruga mi je pisala:

Kada budeš dolazio, Tomi želi da ga izvedeš napolje na ulicu, pa se nadam da ćeš to uraditi.

Ja sam bio, kao - OK, uradiću to. Pošto smo jeli, popili kafu, rekao sam - Tomi, hajdemo na ulicu.

Ono što ja nisam znao, i što Tomi nije znao, je bilo to da sam ja mislio da mi je Tomijeva žena napisala i-mejl

da Tomi želi da ga izvedem napolje
jer su oni o tome pričali.

Ali on o tome nije sa njom pričao. Ona je bila tako umorna od njega kako samo priča, priča i priča, a ništa ne radi. Samo reči.

I tako mi je ona pisala, jer je bila umorna od njega kako samo priča. Pisala mi je - možeš li da izvedeš Tomija napolje?

Ja sam bio kao - OK. Ali tada sam izveo Tomija napolje da ga kikstartujem, da mu pokažem kako se moli za bolesne ljude,

da nađem nekoga i da kažem - Tomi, sada se ti moli. Kada se Tomi molio za prvu bolesnu osobu, bio je kikstartovan.

Nešto u njemu se promenilo, strah je nestao,
jer je sada probao.

Imao je strah dok nije načinio prvi korak i zapravo video da to radi. I kada je bio kikstartovan,

nešto u njemu se promenilo, motor ... se upalio.

Od tada, to je bilo pre godinu i po dana, od tada se Tomi molio svake nedelje za bolesne i ljudi su bivali izlečeni.

On i njegova žena su tokom prošle godine ili dve dana odveli 18 ljudi Hristu, iz nehrišćanske pozadine,

koji su se spasili, krstili u vodi, krstili Svetim Duhom i koji u mnogome rade isto što i oni.

Ovde imam neke ljude koji su videli njega videa, ljudi iz Engleske koji su videli njegove klipove, došli pre nekoliko nedelja,

bili su katolici, došli su, spasili su se, krstili su se u vodi, Svetim Duhom, bili kikstartovani i otišli ponovo kući.

Imam ovde osobu iz Australije, sa drugog dela Danske, koja je videla njegov video, uskočila u avion,

doletela iz Australije u Dansku da se susretne sa Tomijem, da bi bila kikstartovana, otišla kući u Australiju i tamo isto to radi.

Iz tog kikstartovanja u Tomijevom životu, 18 ljudi se spasilo, mnogo, mnogo ljudi je bilo kikstartovano.

Upravo pre mesec dana mu je otišla jedna nastavnica koja je predavala nauku i bila je kikstartovana.

U isto vreme se pokajala, jer je uvidela da je to više od teologije. Pokajala se, zaista je srela Boga

i postala radikalna za Isusa i njeno svedočastvo je izašlo u najvećim hrišćanskim novinama u Danskoj.

Imala je prijateljicu koju je ona kikstartovala,
koja je sedela u crkvi mnogo godina,

25 godina, i videla je da se samo jedna osoba spasila za 25 godina. Ali od tada, on se skoro svaki dan molio za

bolesne ljude, za ljude koji su ozdravili,
sada ima već tri nedelje.

U poslednje tri nedelje je odveo troje ljudi Hristu. I sada to eksplodira u Danskoj i eksplodira širom sveta.

Pre godinu i po dana... možete videti njegovo ime - Piter, na našem veb-sajtu TheLastReformation,

na Pionir školi, ima jedan čovek iz Švedske koji je došao u Dansku, njegovo ime je Piter.

On je došao, bio je kikstartovan, izveo sam ga napolje, i ponovo, bilo je kao da se motor upalio u njemu.

Otišao je kući u Švedsku, sada putuje širom Švedske,
kikstartuje ljude širom Švedske,

novine pišu o tome, na TV-u se govori o tome, Peter je video mnogo spasenih ljudi.

Pre dva dana mi je pisao da su bili napolju na ulici, da je bio veliki festival u gradu,

bili su napolju 12 sati, 60, 70 ljudi toga dana,
i četvoro ljudi je reklo "da"

tome da postanu učenici i da slede Isusa.
Ovo eksplodira širom sveta.

Piter živi jednim divnim životom i sada kikstartuje mnogo ljudi širom Švedske.

Imam ovakva svedočanstva od ljudi koji su bili kikstartovani u Švedskoj, u Finskoj, u Holandiji.

Upravo sam bio tamo, možete to pogledati na našem poslednjem videu. Kikstartovao sam neke ljude, oni su kikstartovali druge ljude,

oni su kikstartovali druge ljude. Jedan od ljudi koji je bio kikstartovan, upravo pre nekoliko dana se molio za ženu koja je ustala iz svojih invalidskih kolica.

Nije mogla bez njih da se pokreće dve godine,
i odšetala je kući.

Ovo je najmoćnija stvar koju sam video, jer kao da neki motor počinje da radi unutar njih.

Zato što sada više nije teologija. Sada je život i sila, a to je ono sa čime je Isus došao. Ne radi se samo o lečenju.

Video sam ljude koji se bore sa sumnjom u Boga, i onda ih ja izvedem napolje i kikstartujem ih

i onda oni stoje i plaču - "O, ovo je tako divno!" I sve u njihovom se menja.

Ne samo što nauče da leče bolesne, ne, njihov molitveni život, žele da žive svetim životom, jer odjednom - Bog je tamo.

Nije samo teologija. On je stvaran. I zato želite da živite sveto. Zato počnete da se molite.

Počnete da postite. I raste, raste i raste.

Mogu da uzmem bilo kog hrišćanina, da ga obučim, da ga vrlo lako naučim, da ga kikstartujem,

da ga naučim da leči bolesne i onda on počinje da isteruje demone, da vodi ljude Hristu i da ih krštava.

I ovo, ja mislim, ova stvar - kikstartovanje, će promeniti svet. Menja Dansku sada, menja Finsku, Švedsku,

menja Holandiju. Menja mnoga mesta na svetu, upravo sada. Takođe u Americi, i na mnogim drugim mestima.

Ljudi bivaju kikstartovani. Šta je kikstart? Jedina stvar koju radimo je učeništva,

na ulici, izvedemo neku osobu napolje i kažemo:
"Hajde za mnom."

Zaustavimo neku osobu i damo im mogućnost da se mole za nekoga i kažemo "Sada se ti moli."

Ja ne stojim i molim se... a želim da misle da je njihova molitva iscelila bolesnog, a zapravo je to učinila moja molitva.

Ne, ja samo stojim i gledam u lice i šta će Bog uraditi. Vau, ona se izlečila, oh, on se izlečio!

Onda su hrišćani tako zadivljeni. Aaah! Mogu da vam pričam danima o svedočanstvima kikstartovanja.

Pogledajte naša videa u kojima možete videti da sam poveo sa sobom tinejdžere koje sam kikstartovao. - Aaah! Danas to koristim ne samo kao sredstvo da doprem do ljudi,

jer je Isus, mislim, želeo to da koristimo kao oruđe učeništva, da se ljudi obuče i postanu vatreni za Boga.

Koristim to i vidim da Bog to potvrđuje.
Vidim da se to Bogu sviđa!

Imam svedočanstvo. Nedavno sam bio u Poljskoj. Sedeo sam posle sastanka,

u subotu uveče, posle sastanka, sedeo sam u Mekdonaldsu sa nekim od mladih ljudi iz crkve.

Bile su dve devojke koje su zaista želele da sretnu Boga. Pitao sam ih: "Da li zaista želite da sretnete Boga?" Rekle su: "Da."

"Da li zaista želite da sretnete Boga?" Rekle su: "Da." -- "OK, radite sve što vam kažem u sledećih deset minuta i srešćete Boga.

Jeste li spremne za to?" Gledale su me kao da sam bio lud. Pitao sam ih: "Jeste li spremne za to?"

Rekle su: "Da." -- "Ustajte. Za mnom." Izašli smo. I kada smo izašli, naleteo sam na neke ljude, zaustavio ih, pitao ih:

"Izvinite, jeste li bolesni? Imate li negde bol?" Oni su rekli: "Da." Rekao sam devojci: "Moli se. Kratka molitva."

Učinila je to, ovaj čovek je ozdravio. Fino. Sledeći. "Hoćeš li ti sada da se moliš?" Devojka je rekla: "Da." -- "Sada se ti moli" i desilo se iscelenje.

Posle deset minuta, vratili smo se u Mekdonalds. Kada smo ušli ponovo u Mekdonalds, te devojke su bile kao - aah... aah...!

Sele su i ispričale svedočanstva ostalim ljudima oko stola. Bile su pune žara.

Zato što ih je Bog upravo iskoristio. I to je ono za čime svi čeznu. Nismo pozvani samo da sedimo i da gledamo kako to rade drugi ljudi.

Pozvani smo da doživimo kako nas Bog koristi. Nema ničeg većeg od toga da iskusimo kako nas Bog koristi.

Te devojke su "gorele". Vrlo često, pre nekoliko godina, kada sam želeo da ljudi sretnu Boga, pozivao sam ih na konferenciju,

na sastanak, i nadao sam se da će prorok reći: "Ti!"
I da će ti ljudi sresti Boga.

Ali vrlo često nisu sretali Boga na tom sastanku.
Nisu videli Boga.

Nekada jesu, a mnogo puta nisu. Ono što sada radim, kada ljudi žele da vide da je Bog stvaran,

da sretnu Boga, samo kažem: "Hajde za mnom!"
Idemo na ulicu i nađemo neke bolesne ljude.

Zato što ćete tu videti da se nešto dešava svaki put.

Ovde, svaki put, život se menja. Zato, koristite ovo kao oruđe da "zapalite" ljude.

Ono što se desilo u Mekdonaldsu u Poljskoj je bilo to da su te noći oni nastavili i molili su se još za jednu devojku koja je ozdravila.

U nedelju je ta devojka koja je ozdravila došla u crkvu, dala svoj život Isusu,

i dovela svog brata, svog dečka i svoju majku
sa sobom u crkvu.

Izašla je, bila je krštena Svetim Duhom i ispričala je svoje svedočanstvo celoj crkvi.

Dakle, te noći je još jedna osoba bila spasena i ljudi su plamteli žarom zato što sam odvojio deset minuta da izađemo napolje i da ih "pokrenem".

To je moćno oruđe. Želim da kažem vama koji znate kako se ide napolje, zaustavljaju ljudi i kako se moli za bolesne,

koristite ovo oruđe da "zapalite" ljude. Imam prijatelja u Danskoj. Pre dva dana me je kontaktirao. Rekao je: "Torben!

Ovo je tako moćno! Ovo od sada radim! Ovo je tako moćno! Bio sam u crkvi

i počeo sam da pričam o ovome. Bila je jedna žena koja mi je došla. Bila je puna entuzijazma pre mnogo godina, ali je izgubila tu strast za Bogom.

Došla mi je. Izveo sam je napolje, kikstartovao je i sada je ponovo puna žara."

Ovo je tako moćno! Da, jeste. Želim da kažem -

ako znate kako se ovo radi, onda izvedite druge ljude napolje i obučite ih, izvedite ljude napolje i kikstartujte ih.

Sada želim da vam kažem neke praktične stvari, kako to u praksi možete izvesti.

Učite - radeći. Vera je kao mišić.
Raste samo ako je koristite.

Danas je problem što mnogi ljudi u crkvi nikada nisu koristili taj mišić i ako treba da podignu nešto teško, ne mogu to podići.

Zašto? Zato što nikada nisu koristili taj mišić ili jedini put kada su koristili taj mišić je bilo kod nečeg teškog.

Na primer, vrlo često počnu da se mole za ljude unutar crkve i mole se za najbolesnije

ljude u crkvi za koje se molilo hiljadu puta i to je jedina osoba za koju se mole.

To je najgore mesto na kojem možete početi, jer je unutar crkve toliko mnogo religije, mnogo je tradicije.

Tamo se mole duge molitve i unutar crkve se misli da Bog čuje zato što se mole duge molitve.

Ne, treba da idete van crkve da počnete. Idite napolje i vidite - "Ja sam sa vama" - rekao je Isus.

Van crkve ljudi nemaju taj način razmišljanja. Ljudi ne misle da ih Bog čuje zbog mnogih molitava i drugih stvari.

i misle: "Bože, ti me lečiš".
Ne, napolju je mnogo lakše.

Drugo mesto na kojem ljudi počinju su članovi porodice, ali nije lako, jer ako zabrljate, uvek će vas gledati i misliti:

"Nije se lepo molio, pogrešno se molio i ništa se nije desilo." Zato je često vrlo teško sa članovima porodice.

Često je vrlo teško sa ljudima kojima ste okruženi, u crkvi, ali kada odete ljudima koje ne poznajete,

onda je različito, jer vas oni ne gledaju i misle: "Hej, imaš li ti dar lečenja?"

Oni ne znaju za dar lečenja. Oni ne znaju da je to prvi put kako to radite.

Ne. Oni vas vide na potpuno drugačiji način i zato je i njima lakše to da prime.

Druga stvar zašto je lakše van crkve je to što ako zabrljate, odlazite i ne vidite ih ponovo.

Nećete ih sretati svaki dan. I zato je lakše početi sa ljudima koje ne poznajete. Pokušajte to da uradite.

Ponovo. Vera je kao mišić. Ako nešto teži 50 kg, možda neću moći da podignem 50 kg. Ali mogu da podignem 5 kg. Šta onda radim?

Da li nastavljam sa pokušajima da podignem 50 kg, i onda uvek -- oooh, nemam nikakvu veru, nisam sposoban, ništa ne mogu da podignem...

Ne. Možete podići dosta, možda ne odmah 50 kg, ali zato što ne možete da podignete 50 kg, ne znači da ne možete nešto da podignete.

To je ono što često radimo. Počnemo sa najbolesnijim ljudima u crkvi,

i zato što ne vidimo da je ta osoba ozdravila, mislimo da ne možemo da iscelimo nikoga.

Da, možete. Možete da iscelite. Ako imate vere da se spasite, imate i veru da izlečite bolesne.

"Ali da li je potrebno prvo da budem kršten Svetim Duhom i u vodi?"

Ne, to nije potrebno. To je važno;
govoriću o tome kasnije;

ali to nije potrebno. Ako imate veru da se spasite, imate i veru da lečite bolesne.

Ali mnogi počinju sa 50 kg i nisu sposobni da podignu. Ostavite 50 kg, idite napolje, steknite neko dobro iskustvo i rastite u veri.

Počnite sa 5 kg i pošto ste izvežbali
sa 5 kg, idite na 10 kg.

Pošto ste izvežbali sa 10 kg, idite na 20 kg,
a posle možete podići i 50 kg.

Tako mnogi ljudi treba da počnu. Gledajte na svoju veru kao na mišić. Ona raste samo kada je koristite.

Postoji li nešto što ne možete da podignete? Onda idite i nađite nešto drugo i počnite to da dižete. Šta je 5 kg? Šta je 2 kg?

Idite na ulicu, nađite neke ljude, možda mlade ljude,
idite do njih i pitajte ih:

"Izvinite, oprostite, imate li bol u svom telu negde?"

Nađite nekoga ko ima bol u leđima, u ramenima,
druge stvari, i onda položite ruke.

Ako je u pitanju rame, položite ruke na rame. Kako da se molim? Molite kratku molitvu. Ne radi se o tome kako se molite, već samo da se molite.

Molite se: "Naređujem ovom ramenu
da se isceli u ime Isusa!"

Onda kažite: "Isprobajte." Ako ne uspe prvi put,
opet se molite.

"U ime Isusa, budi izlečeno! Isprobajte." Možda niste sposobni da podignete 5 kg. Možda možete podići samo 1 kg.

Onda se molite pet puta, jer ste onda podigli 5 kg.
Vidite li?

Ako ne budu izlečeni prvi put, opet se molite, opet se molite, opet se molite. Odjednom - vau! Isceljeni su! I vi ste kao: "Vau!

Izlečeni ste!" Dakle, nađite nekoga ko ima bol u leđima, idite do njega i kažite: "Izvinite, ima li nekog ko je bolestan?

Imate li bol negde?" I kada kažu: "Da." -- "OK, mogu li da se molim za vas? Traje dve sekunde." -- "OK"

Onda položite svoje ruke. "Bože, molim Te da izlečiš leđa. U ime Isusa, neka bol prođe odmah!" Onda kažite: "Proverite."

Ono što se često dešava, prvi put je: "O ne." Onda se molite ponovo i onda postaje bolje.

Kada čujete da postaje bolje, vera raste u vama, i onda se molite ponovo i onda prolazi potpuno.

Opet, nemojte moliti dugu molitvu, jer ako se dugo molite, kao: "Bože, hvala Ti, Bože, Ti si svet, Ti si fantastičan."

Bog nas ne čuje zbog naše duge molitve. Ako molite dugu molitvu, na primer, jedan minut, i ako ne bude izlečenja prvi put,

potpunog izlečenja, i kada kažete: "Mogu li se ponovo moliti?" - mnogi ljudi će reći: "Izvini, nemam vremena za to." I onda odu.

Ali ako molite kratku molitvu: "Bože, hvala Ti što ćeš izlečiti leđa u ime Isusa. Kako je sad? Ne.

Bolu, odlazi odmah! Kako je sad? Ne. Bolu odlazi! Bolu odlazi odmah! -- Hej, sada je postalo bolje. -- Bolu naređujem

poslednji put da ode odmah u ime Isusa! --
"Hej! Sada sam izlečen!"

Dakle, molio sam se četiri puta za 20 sekundi.
Molite kratku molitvu. Ne zatvarajte oči.

Ovo je moj savet. Samo kratku molitvu i
gledajte njihovo lice.

Šta se dešava posle, jer im se na licu može videti - Vau! Prošlo je. Na licu često možete videti šta se desilo.

To je moj savet, ono što govorim ljudima. Nemojte ići ljudima i govoriti: "Izvinite, ja sam hrišćanin, dolazim iz te crkve."

OK, možete to raditi. Možda u Americi. U Danskoj ne idem i ne govorim - ja sam hrišćanin.

Kada sam bio u Americi, nalazim da je bilo dobro reći to nekada. Pronađite svoj način da to radite.

U Danskoj i na mnogim drugim mestima, idem i kažem: "Izvinite, imate li bol negde u telu?"

Oni pitaju: "Zašto?" Pitam: "Imate li bol u ramenu, leđima, negde?" -- "Da, imam bol u leđima. Zašto?" --

"Videli smo da ljudi ozdravljuju. Mogu li da se molim za vas? To traje dve sekunde."

Onda samo položite ruke i molite se. Počnite sa osmehom. "Izvinite. Mogu li nešto da vas pitam?

Imam čudno pitanje. Imate li bol u telu negde?" Pitajte ih to. Onda pričajte o bolu.

Nemojte pričati o Isusu u početku, ne govorite o Bibliji, ne pričajte o crkvi, govorite o bolu.

Gde imaju, koliko dugo imaju bol. Jer onda se oni opuste i imaju priliku da vas upoznaju.

Ako priđete i kažete "Isus" na samom početku, oni će biti, kao - "Šta ti hoćeš?"

Priđite im i pitajte ih: "Izvinite, imate li bol negde?" Onda se molite za njih i kada ozdrave, onda možete reći:

"Ono što se sada desilo možete pročitati u Bibliji. Ja sam hrišćanin i Isus je rekao..." i onda im možete govoriti jevanđelje.

Ako nemaju bol, a pitaju: "Zašto?" Samo kažite: "Ja sam hrišćanin, a mi se molimo za bolesne ljude."

Onda pričajte o Bogu. To ja često radim. Druga stvar koju želim da kažem je da ljudi često pitaju:

"Koliko dugo se moliš kada ljudi ne budu izlečeni prvom molitvom? Koliko puta se moliš?"

To je nešto što moraš da osetiš kada si tamo, jer sa nekim ljudima je OK ako nastavite.

Nekada pozovem ljude kući i samo nastavljamo, nastavljamo, nastavljamo da se molimo dok se ne desi proboj,

ali često to ne možete raditi na ulici.
Zato ih nekada pitam:

"Ako želite, evo moje karte, možemo da nastavimo da se molimo kasnije." Druga stvar. Danas ne govorim

da ljudi nisu ozdravili, ako nisu ozdravili tada, odmah, jer imam mnogo, mnogo svedočanstava

kada izgleda da nisu ozdravili tada, ali su, zapravo, ozdravili.

Sećam se, kada sam nedavno bio u Švedskoj, bio sam sa nekim ljudima na ulici i sa nama je bio vođa slavljenja u crkvi.

Video sam drugu devojku na drugoj strani ulice i rekao sam vođi slavljenja: "Hajde sa mnom! Moramo da odemo tamo!

Bog nešto želi da uradimo!" Osetio sam sa me nešto vuče ka njoj. Rekao sam: "Hajde sa mnom!" Otišli smo tamo. Prišao sam ovoj devojci i pitao je:

"Izvinite, imate li bol u telu negde?" Ona je odgovorila: "Ne." --
"Jeste li sigurni da nemate bol negde?" -- "Ne."

Malo sam bio iznenađen. Onda mi je došlo: "Imate li bol u stomaku?" -- "Ne." Ja sam bio, kao:

"OK, ali mogu li se moliti za vas?" Ona je rekla: "Da." Bez osećanja, ništa veliko. Molio sam se. "Bože, dotakni je... Bože, hvala Ti..."

Stvarno sam osetio da me nešto vuče ka njoj. Pitao sam je: "Šta si doživela?" Odgovorila je: "Ništa." -- "Ništa nisi doživela?"

"Ne." Stajao sam tamo sa vođom slavljenja. Hteo sam da joj pokažem - sada će biti zadivljujuće. A ništa se nije desilo.

Tada sam bio kao: "Oh, OK." Nije bilo lako govoriti. Ona je bila Šveđanka, ne tako dobra sa engleskim, pa sam rekao vođi slavljenja:

"Samo joj pričaj o Isusu." Bio sam kao: "O ne." Želeo sam da iskopam rupu i da nestanem, ili tako nešto.

Bilo je to jedno iskustvo koje želim da zaboravim. I kasnije sam pokušavao da zaboravim to iskustvo.

Sećati se dobrih stvari, zaboraviti loše stvari. To je moj način kako živim - sećaj se dobrih stvari, koristi ih da bi napredovao, loše stvari zaboravi.

Trudio sam se da zaboravim to iskustvo sa ovom devojkom. Ali posle dva meseca, vratio sam se u isti grad u Švedskoj.

Ponovo vođa slavljenja, i rekla mi je: "Hej, sećaš li se devojke za koju smo se molili pre nekoliko meseci?"

Bio sam kao: "Pokušavam da zaboravim, ali ti... sada sam se setio." Bio sam kao: "Ooo, zašto mi to radiš?"

Rekao sam: "Da, sećam se." -- "Da, tako je fantastično sa njom!" Nisam upamtio da je bilo fantastično. Bio sam kao:

"Na šta misliš?" -- "Zar nisi čuo?" -- "Čuo šta?" -- "Mesec dana kasnije, bila sam u gradu, šetala sam i odjednom je jedna mlada devojka,

ta devojka dotrčala iz diskoteke, prišla mi i rekla: "Moram da razgovaram sa vama! Moram da razgovaram sa vama!

Sećate li se da ste se ovog leta vi i onaj čovek iz Danske molili za mene?" Ona je rekla: "Da." -- "Pitao me je da li imam problem sa stomakom,

i ja sam rekla 'ne'. Imam problem ceo svoj život, ali me je bilo strah da priznam, a kada se on molio, ja sam bila izlečena.

Od tada više nemam problema. Opet se molio za mene i pitao me da li sam srela Boga,

i ja sam rekla 'ne', ali sam stvarno srela Boga! Mislim na to poslednji mesec!" Kada mi je to rekla, bio sam kao - Vau!

To iskustvo koje sam želeo da zaboravim - Bog je došao! I ona je rekla: "Želiš li da se sretneš sa njom?" Pitam sam: "Na šta misliš?"

"Mi smo sada prijatelji, ona sada dolazi kod nas." -- "Da, pozovi je." I ona je došla i opet je srela Boga.

Ono što sam mislio da ja bilo loše iskustvo je bilo veliko svedočanstvo.

Da sam ja tada otišao i rekao: "Ništa se nije desilo", dao bih lažno svedočanstvo.

Da sam rekao: "Ništa se nije desilo", jer su se mnoge stvari desile.

Imam i druga svedočanstva kao što je ovo kada sam mislio da se ništa nije desilo, ali se nešto desilo.

Dakle, ja samo kažem: "Izvinite, mogu li da se molim za vas?" Onda se molim, i ako ne budu potpuno izlečeni,

dam im kartu, dam im svedočanstvo o Bogu, govorim im jevanđelje, pričam sa njima i onda kažem:

"Ako želite, možemo se sastati ponovo i kontaktirati me." Onda ih samo pustim da odu i gledam šta će Bog uraditi u njima.

Ali opet, učite radeći. Nađite svoj sopstveni način da priđete ljudima. Najvažnija stvar nije u tome kako to radite, već da - radite.

Budite poslušni Bogu. I prvi put kada ste bili bili kikstartovani, kada ste naučili na ulici,

onda znate, kada ste koristili mišić, onda je mnogo lakše moliti se za članove porodice,

moliti se za ljude na poslu, moliti se za ljude u crkvi, jer ste sada koristili mišić,

i sada ste utrenirani i kasnije ćete biti sposobni da podignete veće stvari, snažnije stvari.

I opet, sledite mene kao što ja sledim Isusa. Ako imate već veru da idete tamo - uradite to. Ali za većinu ljudi - počnite od malog.

Počnite, idite napolje, nađite nekoga ko je bolestan, položite ruke na njega, molite se. Kada ste videli prvoga,

onda dolazi sledeći, i odjednom je razbijeno posle par sati, i sada mogu biti velike stvari.

Kao moj prijatelj Peter, koji je došao. Njima koji su došli iz Švedske sam rekao: "Počnite sa malim." I oni su počeli sa malim. Rekli su:

"Eno jednog u kolicima." Ja sam rekao: "Hajde da počnemo od malog." Počeli smo od malog. Sutradan su izašli sami.

I tada su otišli kod nekoga u kolicima koji je ustao, koji je bio izlečen. Nekako, bilo je dobro što ja nisam bio tamo, jer

da sam ja bio tamo tog dana, možda bih takođe rekao: "Hajde da počnemo od malog opet." Ali opet, nemojte biti ograničeni time šta ja govorim.

Najvažnija stvar je da budete kikstartovani. Radite ono što vam je Bog zapovedio da radite.

Sada je vreme da se radi. Čuli ste predavanje o tome ko smo mi u Hristu,

da vam ne treba dar lečenja, da je pozvao sve to da rade. Pozvao vas je.

Čuli ste za poslušnost ili znanje, da se ne radi o mnogo znanja, već o poslušnosti.

Sada znate da je vera kao mišić i da raste od korišćenja. Sada je potrebno da je koristite.

Daću vam test. Sledeće sedmice treba da se "pokrenete". Uzmite sledeću sedmicu i molite se za neke ljude i vidite njihovo izlečenje.

Ohrabrujem vas da učinite ono što vam kažem. Izađite na ulicu, nađite bar tri osobe koje su bolesne,

koje nikada ranije niste sreli. Priđite ljudima i recite: "Izvinite. Moram da nađem nekoga ko je bolestan.

Ima li ko od vas bol negde?" Nađite ljude sa bolom. Često najteži deo nije u tome da se molite za njih, već da ih nađete.

Često morate da zaustavite 10, 20, 30 ljudi pre nego što nađete nekoga. Ali opet, naučićete se hrabrosti tako što ćete raditi.

Nađite nekoga i recite: "Izvinite, da li imate bol?" Kada nađete nekoga ko ima bol,

položite ruke na njega i ako ne bude isceljen prvi put, nemojte stati. Molite se bar tri puta.

Dakle, nađite troje ljudi sa bolom i molite se bar tri puta, jer ćete se onda iznenaditi.

Videćete da ste sposobni to da podignete. Videćete da će ti ljudi biti izlečeni.

I bićete kikstartovani i to će promeniti vaš život.

Nisu vam potrebni drugi ljudi da vas kikstartuju, kao moj prijatelj Don iz Amerike. Kada je trebalo da odem tamo, rekao je:

"Torben, dođi i kikstartuj me. Radujem se tome." Onda je rekao: "Torben, tako se radujem što dolaziš ovde, ne mogu više da čekam,

ali želim da čekam, jer želim da me ti kikstartuješ." Posle nedelju dana mi je opet pisao: "Torben, nisam više mogao da čekam.

Izašao sam sam i mnogi ljudi su izlečeni i sada obučavam druge ljude." Dakle, samo sa malo poduke,

samo što ste čuli ovo što sam vam rekao, možete da izađete napolje i da to radite. Nisu vam potrebni drugi ljudi da vas kikstartuju.

Možete to raditi sami, kao u videu o kojem sam govorio prošli put, čovek iz Indije. Samo je izašao napolje i radio je sam. Možete to.

Ako nemate to što vam je potrebno, nađite nekoga ko to ima, nađite nekoga ko vas može "pokrenuti", ko vam može pomoći.

Možda se nisu ranije molili za ljude, ali su hrabriji u prilaženju ljudima. Onda nađite njih. Samo želim da kažem -

upravo juče mi je Bog govorio da treba da pustim ovih prvih šest lekcija ove škole Biblije.

Dakle, ova lekcija i ostalih pet lekcija su za sve.

Sada je izašlo sve na internetu i ne morate da idete na Pionir školu da pogledate ovu lekciju.

Želim da kažem - uzmite ovu lekciju, nađite neke ljude u vašoj crkvi,

hrišćane koje znate, koji su mnogo smeliji od vas, pogledajte ovo predavanje i onda odlučite:

sada idemo napolje da pokušamo. Onda samo uradite to. "Da, ali mogu li se moliti za ljude, i ja sam, takođe, bolestan?"

Ali ako ste bolesni, onda je potrebno to da radite. Dajte i biće vam dato.

Ako date svoj hleb gladnome, vaša rana će zaceliti, kaže Biblija.

Mislim da je vrlo važno ako ste bolesni da vežbate svoj mišić, a to ćete raditi tako što ćete se moliti za druge ljude.

Da, možete se moliti za druge ljude ako ste bolesni. Da, možete se moliti ako još uvek niste kršteni Svetim Duhom.

Da, možete se moliti ako još uvek niste kršteni u vodi. Da, možete se moliti ako još uvek ima stvari sa kojima se borite,

jer kada se "pokrenete" to će vam pomoći kod drugih stvari.

Ali važno je da budete kršteni u vodi. Važno je to uraditi. I druge stvari. To je ono o čemu ću govoriti sledeći put.

Jer je ovo tako lako, ali je važno da ponesemo jevanđelje sa sobom i da znamo o čemu se radi u jevanđelju.

Sledeći put ću govoriti o tome šta je jevanđelje i zaista ću vas provocirati i mnogo stvari ću izvući iz vas,

sa naočarima, ali sada ćemo početi sa lečenjem. Idite napolje. Ohrabrujem vas. Dajem vam blagoslov. Šaljem vas napolje u ime Isusa.

Uzmite sledeću sedmicu, molite se za prvu osobu koja će biti izlečena, budite kikstartovani, počnite da koristite svoju veru.

Ne možete sami? Nađite nekoga iz svoje okoline ko vam može pomoći.

Ako nemate nikoga, pokušaćemo da organizujemo ljude koji vas mogu kikstartovati.

Imamo ih sada u Holandiji, u Švedskoj, u Danskoj, na drugim mestima.

Mislim da ćemo u bliskoj budućnosti imati ljude širom sveta koji će biti sposobni da kikstartuju druge ljude.

Ali sada ih nemamo. Dakle, nađite nekoga i onda, kada ste naučili, onda mi pišite -

spreman sam da pomognem da se kikstartuju drugi ljudi, jer vas onda možemo iskoristiti i

poslati druge ljude kod vas da im pomognete da budu kikstratovani.

Zato vas ohrabrujem - idite napolje. Mnogo se radujem tome da dobijem mnogo,

mnogo svedočanstava širom sveta da je prva osoba bila izlečena kroz vas,

a onda kasnije - sledeća osoba, a onda će kasnije vaš mišić vere rasti, i onda su veće stvari, a onda su veće stvari,

a onda vodite ljude Hristu, onda ih
krštavate u vodi, onda ih

krštavate Svetim Duhom, a onda nastaju
nove crkve i nove zajednice.

Dakle, počnite prvim korakom, idite napolje, naučite da lečite bolesne tako što ćete načiniti prvi korak,

tako što ćete se kikstartovati. U sledećoj lekciji ću odvojiti vreme, mnogo vremena da govorim o jevanđelju,

šta je jevanđelje, tako da ne budete zavarani šta je jevanđelje, tako da date pravo jevanđelje drugim ljudima,

tako da oni ne budu zavarani. Onda ćemo videti jake hrišćane koji se kaju,

koji su kršteni Svetim Duhom, koji podižu krst i slede Isusa. Radujem se da čujem svedočanstva. Bog vas blagoslovio.