-
Dobro jutro, druže direktore!
-
Loči, loči!
-
Tavariš generalni!
-
Imam infekciju od ždrela.
-
Čija je ovo soba?
-
Savetnik Šulejić.
-
7:50, a pogledajte sobu druga Šulejića.
-
Da.
-
Kako ste, Paulina?
-
Bolje me ne pitaj kako sam.
-
Je li drug generalni došao?
-
Pa naravno da je došao.
-
Kad god ja stignem on je već tu.
-
Halo?
-
Šta je s ovim vezama danas!
-
Kakve je volje danas?
-
Mo'š misliti kakve je on volje.
-
Halo? Molim vas druga Palikuću.
-
Dobro jutro, druže direktore.
-
Vrućina vam.
-
Alal vam vera,
imate cirkulaciju k'o mladić.
-
Meni nešto od jutros zima.
-
Pogledaj, Šulejiću, ovu lepezu.
-
Odakle Vam?
-
Made in Japan.
-
Od trešnjinog drveta.
-
Mhm.
-
Lepa lepeza.
-
Lepa. 15 dolara komad.
-
Je l' to neki poklon?
-
Uzorak. Nude nam 200 'iljada komada.
-
Ma ko nudi?
-
Pa to pitam ja tebe, Šulajiću.
-
Je l' to nas neko zeza?
-
Pa zašto mene, druže generale?
-
Pa ko u ovoj firmi obrađuje Daleki istok?
-
Nažalost ja.
-
Nažalost tačno.
-
Meni je mnogo bliži zapad, ali...
-
Tebi su trenutno najbliža izlazna vrata.
-
Ja ću tebe da izbacim na ulicu.
-
Pa, zašto, druže generalni?
-
Umesto ti njima da uvališ klompe
koje su nama uvalili Holanđani
-
ti uvoziš lepeze.
Da se kompletiramo u pičku materinu.
-
Pa kome to treba u ovoj situaciji?
-
I šta da ladimo s ovim lepezama? Jajca.
-
Ako još jednom vidim ta govna
-
s tobom je gotovo, letećeš k'o kufer!
-
Ko?
-
A, daj mi ga odma'.
-
Dobro jutro, druže Palikuća.
-
Po dogovoru, nisam zaboravio.
-
Ma, sigurno.
-
Biću tačan.
-
Biću tačan.
-
Je l' može jedno pitanje?
-
Molim?
-
Jedno pitanje. Da li može jedno pitanje?
-
Kakvo pitanje?
-
emm, mm...
Šta biste Vi, da ste sad na vlasti
-
šta biste vi sad u ovoj situaciji učinili?
-
Ja da sam vlast?
-
Da. Kako biste situaciju poboljšali?
-
Ah, pa meni ne ostaje ništa drugo
nego da uzmem motku...
-
Čekajte, polako, smirite se,
polako, stanite!
-
...pa da bijem.
-
Da bijem. Da bijem!
-
Polako!
-
Polako, smirite se, ne bojte se.
-
Čega da se bojim?!
-
Ne bojte se, ostaćete anonimni.
-
Ma, ne želim da ostanem anoniman!
-
Ja se zovem Sreten Šulajić!
-
Od oca Radivoja i majke Marije!
-
Lična karta: SUP Beograd 392791 !
-
Ja sam svome šefu pre 10 godina
rekao u lice
-
da je lopov pred svima
i tražio da ga izbace napolje!
-
I?
-
Šta i? Izbacili su mene.
-
Dali su mi nogu u dupe
pre nego što sam i reč rekao
-
i oterali me pod suspenziju.
-
Ko Vas je to izbacio?
-
Kako ko?
-
Ma, ja...
To su ovi dupeuvlakači, poltroni, klimoglavci
-
adminaši, puzavci, gmizavci, kameleoni...
-
Koliko ih to ima?
-
Šta kol'ko ih ima?! Milioni!
-
Čekajte, polako,
Vi ste malo skrenuli sa teme...
-
Kako da ne skrenem, ženo, ej?!
-
10 godina sam pod suspenzijom,
a za mesec dana idem u penziju.
-
Iz suspenzije u penziju.
Kako da ne skrenem?!
-
Dajte mi ovaj mikrofon.
-
Da udaram, da bijem, da bijem!
-
Stanite
-
Da bijem!
-
Stanite
-
Ma, ostavite to
-
Šta da ne vičem?!
Ma, ostavite to!
-
Ma, to treba sve da se bije!
-
Smirite se, čoveče!
-
Smirite se!
-
Ma, šta da se smirim?!
-
Smirite se, molim Vas.
-
Ma, pustite me.
-
Vrati to.
-
Molim?
-
Vrati to.
-
Bože sačuvaj čoveka, upropasti mikrofon
-
Pravo kući.
-
Bože sačuvaj.
-
O, Bože gospode. O, Bože gospode!
-
Sramota!
-
Dokle ćeš, bre, da praviš budalu od sebe?
-
Ma, ona je mene zaustavila.
-
Kako to baš uvek tebe pronađu?
-
Pa to se i ja pitam.
-
Pravo kući.
-
Dobar dan, gospođo.
-
Da li je Vaša stanarka u svojoj sobi?
-
Je li ti...
A kakve to časove ti njoj daješ,a?
-
Iz društvenih nauka, gospođo.
-
Čega?
-
Iz društveno-moralno-političkih.
-
To je za Vas. Iz uvoza Export Cotex.
-
Dobar dan.
-
Pa, da počnemo
sa časom.
-
Dajte prvo da pogledamo one
zadatke od prošli put, Zorice.
-
Pišite pitanja.
-
Od kad smo to mi na Vi?
-
Od sad pa dok se ne završi konkurs,
a kad budete primljeni i na radnom mestu.
-
Prvo: pravite se da me ne poznajete.
-
Drugo: Gledate pravo u Janeze Lipoušeka.
-
Ko je taj?
-
Predsednik konkursne komisije.
On sedi u sredini.
-
Desno od njega je Amelija Kašiković,
a mene uopšte nemojte gledati.
-
Dakle, prvo pitanje:
Koja su sve prava radnog čoveka?
-
To znam.
-
To znam, pa da, bravo, to znam!
-
Prava, je l' da, prava...
Pitajte Vi mene za dužnosti!
-
Za dužnosti Vi mene pitajte,
pa opalite po dužnostima...
-
Poštovanje radnog vremena,
pravilan odnos prema strankama,
-
negovanje međuljudskih odnosa u kolektivu,
-
ažurnost u radu...
-
Oni će mene jedno da pitaju,
ja ću drugo da odgovaram?
-
Drugarice Plavšić, da biste dobili posao
nije bitno ni šta Vas pitaju, ni šta odgovarate
-
ni zakonski propisi.
Važan je nastup.
-
Da Vi njih preslišavate, a ne oni Vas.
-
I još da vičem.
-
Taj na koga vičete nije među njima.
-
Vi se ljutite na onoga
ko je kriv za Vašu situaciju,
-
a on nije tu.
-
A gde je On?
-
On je... Ne postoji. Njega nema!
-
Vi se ljutute paušalno,
a njih gledate konkretno,
-
čedno i seksi.
-
Koga gledam seksi, a koga čedno?
-
Janeza seksi, a Ameliju čedno.
-
I obucite se skromno,
jer ona ne trpi ništa oko ruke,
-
ništa oko vrata, ništa kratko, ništa utegnuto,
ništa mlado, ništa zgodno.
-
Sastružite lak sa noktiju,
skinite brazletne i narukvice,
-
dođite u niskim štiklama, bez šminke.
-
Sačuvaj Bože.
-
I taj krst je nepoželjan.
-
To mi je uspomena od bake.
-
Drugarice Plavšić, da biste dobili posao
moraćete da se odreknete i babe i dede,
-
i oca i majke.
-
Pitanje 20.
-
Koliko se dana u toku enegaleta
može izostati?
-
Nijedan.
-
Zakon kaže četiri.
-
Pa zato nam ovako i ide,
jer su nam zakoni labavi i puni rupa,
-
a preduzeća puna neradnika,
pa izostaju sa posla,
-
boluju i rađaju čopore dece,
dok mi čekamo na ulici besposleni i neiskorišćeni.
-
Kafane prepune zaposlenog naroda
u sred radnog vremena.
-
Sve po zakonu i propisima.
-
Zahvaljujem, drugarice Plavšić.
Zahvaljujem.
-
Ova je izgleda poslednja.
-
Po meni najboljša.
-
Najboljša za šta?
-
Prosim?
-
Testovi su joj sasvim prosečni,
prevod sa pet grešaka.
-
U čemu je, prosim, najboljša?
-
U moralno političnom pogledu.
-
Te stvari koje Vi gledate mene ne zanimaju.
-
Koje stvari?
-
Zna se koje stvari Vi gledate.
-
Ne razumem.
-
Stavite slušalice da Vam prevedem na slovenački.
-
Kod mene ima same minuse,
Vi je lansirate kao najboljšu.
-
Pa najveći minus joj je što nije vaša rođaka.
-
Zadnji put kad je primljena rođaka Vašeg kuzena,
svi smo bili jednoglasni, ne?
-
Pa što ne kažete da Vam je rođaka,
da pa skratimo.
-
Ma, nije mi nič!
-
Nije mi rođaka. Nije mi rođaka.
-
Prvi put je vidim u življeniju.
-
I, može li se neko podržati, a da mu nije nič?
-
Ni ljubovnik, ni rojaka, ni kuzein, nič.
-
Može il' ne može?
-
Trebalo bi da može.
-
Ak' ne može, primite moju ostavku.
-
Gospode Bože.
-
A što mi gasiš svetlo?
-
Što ti tumaraš noću?
-
Ma nije noć.
Uskoro će da svane, samo što nije.
-
Je l' se ti to spremaš da kukuričeš?
-
Je l' si pevac ili si direktor?
-
Moraš prvi da ustaneš.
-
Moram.
-
Ja dajem primer.
-
Po meni se ravnjaju ostali.
-
Položaj obavezuje.
-
Šta da doručkujem?
-
Je l' vidiš frižider?
-
Otvori ga.
-
Uzmi bilo šta i jedi.
-
Samo prestani da me daviš.
-
Je l' ovo da pojedem?
-
Hoćeš da pogledaš šta sam našao?
-
Je'l ovo da jedem?
-
Pojedi.
-
Rek'o sam ti da otvoriš oči, a ne usta.
-
Pa šta bi ti htela od mene u pedesetoj?
-
Da cedim bubuljice, je li?
-
Ti si već potpuno isceđen.
-
Kao zgužvan limun.
-
Šta izvoljevaš od mene u tim godinama?
-
U tim godinama?
-
U tim godinama ljudi trče po parkovima,
-
ljudi idu u saune,
ljudi jedu ovsene pahuljice.
-
Pahuljice?
-
I krevet im ne služi samo za čitanje.
-
Od mog toaletnog stočića napravio si pisaći.
-
Naša spavaća soba izgleda
kao pisarnica opštinskog suda.
-
Onu divnu erotičnu roze lampicu
zamenio si reflektorom.
-
Umjesto sa ženom,
spavaš sa knjigom.
-
Bilans, balans i kliring.
-
Daj mi tu knjigu.
-
Rek'o sam ti da mi daš tu knjigu.
-
Treba mi ta knjiga!
-
Knjiga ti treba?
-
A žena ti ne treba?
-
Treba mi ta knjiga!
-
A žena u ludnicu, je li?
-
Najpre na posmatranje,
-
onda na psihoterapiju,
-
i na kraju u ludnicu.
-
Što se mene tiče,
možeš odmah u ludnicu.
-
Razumem.
-
Tebi položaj omogućava kurvanje,
-
pa ti žena, jednostavno,
više nije potrebna.
-
O kakvom kurvanju je reč,
ako mogu da znam?
-
O klasičnom.
-
Sa sekretaricama,
sa inokorespodentkinjama,
-
sa steno i daktilografkinjama
i sa naivnim, mladim pripravnicama.
-
Zaista je žalosno, gospođo Krtanić,
koliko Vi mene malo poznajete.
-
To što govoriš odvratno je i smešno.
-
Ja rukovodim sa 450 ljudi.
-
Pravim promet od 200 milijardi.
-
I ne znam gde mi je glava.
-
Vidim.
Tražiš je pod krevetom?
-
Tražim čačkalicu.
-
Ispala mi je iz knjige,
pa ne znam gde sam stao.
-
To je zato što si izlapeo.
-
Ti više bez čačkalica i papirića
ne znaš ni gde si stao,
-
ne gde si bio,
ni šta si hteo,
-
ni zašto si stao,
ni kako si stao,
-
ni kamo ideš,
ni gde ideš,
-
ni...
-
Milena, dosta!
-
Ti si izlapeo.
-
I umno i seksualno.
-
Milena, ja ću tebe da smirim.
-
Kako, čime?
Kliringom?
-
Evo ovako.
-
Pusti me!
-
Ovako ću ja tebe da...
-
Ovako...
-
Ja ću tebe da smirim.
-
Kad drukčije ne možeš
-
Ma, mogu ja i drukčije
-
da bijem, da grebem
-
Ne možeš mi ništa,
samo da me vučeš za kosu
-
Da jedem ovsene pahuljice, je li?
-
Nađi nekog drugog,
pa ga 'rani senom, nekog pastuva!
-
Ja sam, bre, intelektualac!
-
Jebem mu, bar da sam se obrij'o
-
Kreten. Karfiol.
-
Vaše isprave, molim.
-
Šta sam uradio?
-
Prošli ste kroz žuto.
-
Ko to kaže?
-
Koje žuto?
-
Gde je žuto?
-
Ja sam video žuto.
-
Šta ste videli?
-
Zeleno.
-
Zeleno ste videli?
-
Jesam.
-
Znači, ne razlikujete te dve boje?
-
Ja, drugarice, vozim već 20 godina.
-
I vidim odlično.
-
Zašto vičete?
-
Moram da vičem. Pravite me ludim.
-
Ja sam proš'o kroz zeleno svetlo.
I tvrdim da je bilo zeleno.
-
Pa jesam li ja, možda, ćorav,
jesam li pijan?
-
E, sad ćemo da vidimo da li ste pijani.
-
Dajte, dunite ovde.
-
Zašto da dunem?
-
Dunite ovde, Vi ste pijani, druže.
-
Zašto da dunem, nisam pijan!
-
Da dune, nego šta.
Sve je to pijano i besno.
-
Mi, stari ljudi, smo nadrljali.
-
Ma, koji stari ljudi?
-
Ko vas šta pita?
-
Gazite nas kao mačke, pijandure,
pobiše grdan narod.
-
Od sabajle, pogledaj ga,
-
ni umio se nije, odmah volan u šake.
-
Sklonite mi ovu babu odavde.
-
Ma, hoćete li vi da dunete
ili nećete da dunete?
-
Neću da dunem.
-
Nećete?
-
Dajte da platim koliko košta,
pa da se razilazimo.
-
A, ne, ne, ne.
Plaćanje kod sudije.
-
Tamo ćete i dozvolu dobiti.
-
Kod sudije?
-
Kod sudije!
-
Izvolite, komšija.
Hvala lepo.
-
Molim, sledeći.
-
400 grama sa sirom.
-
400 grama sa sirom.
-
I da ne bude reš.
-
I sa drugog kraja, molim te,
da ne bude mastan.
-
I da bude malo više fila.
-
Za poneti.
-
Evo ti, komšija, pa otfikari kol'ko hoćeš
i sa kog kraja hoćeš! Evo!
-
Mogu valjda da kažem šta mislim
ili ovde ne sme da se priča?
-
Ama, može da se priča, može,
nije da ne može.
-
Ali svi pričate, pričate,
mnogo vas ima.
-
Uzmi, bre, ovaj burek.
Uzmi dok je toplo i dok ga ima.
-
400 grama sa sirom?
-
Ju, što me uplašiste.
-
Da l' me neko tražio?
-
Iz opštine, sindikata, SDK,
magacina sirove kože,
-
inspekcija i iz banke.
-
Pribeležila sam Vam poštu.
-
Imate poštu iz Milana,Tokija,
Frankfurta i Ljubljane.
-
Iz Tokija?
-
Iz Tokija, da. Izvolite.
-Da vidim.
-
Opet lepezani.
Zovite mi savetnika Šulejića.
-
On nije stigao.
-
Onda šefa prodaje.
-
On se javio da će zakasniti.
-
Odakle?
-Ma, iz škole, sin mu se nešto potukao,
-
pa je otišao da reguliše.
-
Pa ima li koga ovde
ili sam samo ja na svom radnom mestu?
-
Ima.
-Koga?
-
Amelija Kašiković.
-
Čudo, i ona ne odgovara.
-
U 7.45 vi ne znate
ko se dovukao na radno mesto, a ko ne!
-
Moram ja da špijuniram, je li?
-
Što vi ne dižete slušalicu?
-
Sušim lak. Ja se izvinjavam.
-
'Alo, direkcija?
-
Direkcija?
-
Šta se dereš k'o magarac od sabajle?
-
Ma, ne znam, nešto se ne čuje.
Halo? Direkcija?
-
Šta 'oćeš od njih?
-
So, šefice, so.
-
Halo?
-So?
-
So.
Halo? 'Alo?
-
Pa od juče stoji koža neusoljena.
Ima da smrdimo odavde do Šapca.
-
Direkcija?
-A ono u šupi, za šta je to?
-
Nizašta. Nizašta.
Poplavljeno, zgrudvala se
-
Možemo se samo gađat' u glavu.
-
Od čega preplavljeno, bog te jeb'o?
-
Od kiše.
-Pa imamo mi krov na tom magacinu, je li?
-
Ima. Al šupalj.
-
Šuplje, kažeš?
Daj da vidim ja to.
-
'Alo?
-Ostavi to, ajde.
-
Daj mi čizme!
-
Pa dobro, što mi ne daš neke cele čizme,
šta je ovo?
-
Pa, nema, šefice, sve su bušne,
evo vidi, sve su bušne.
-
Da vidim šta se to zgrudvalo.
-
Daj mi kapu!
-
Evo,evo.
-
Šta ti je to, daj mi kapu.
-
Ma, nema šefice, nema,
ne dužimo kape.
-
Šta se to zgrudvalo, da vidim, gde je?
-
Ma šta đe je, evo,
pogledaj, molim te.
-
Kako ću ja s ovim usolit' kožu?
Kako?
-
Mogu samo ruke izrezat' na to.
-
Ma može to, bre, može.
-
Ma može, može, znam i ja.
-
Daj mi rukavicu.
-
Evo ti ova.
-
Da pošiziš!
-
Daj mi kapu.
-
Izveštaji iz daktilo-biroa.
-
Hvala.
-
Da pošiziš.
-
Prijatno!
Hvala.
-
Molim.
Sredite ovo i dostavite mi zaheftano spajalicom.
-
Ja da Vam heftam?
-
Pa, ako neće vaše curice, moraćete Vi.
Neko mora!
-
Katarina, dođi.
-
Ako ja radim tvoj posao,
ko će da radi moj?
-
Ajde, spoji ovo spajalicom
i odnesi tom lipicaneru.
-
More, kad odem na bolovanje,
radićeš ti i tvoj i moj posao.
-
Ima da radiš do zore.
-
Pa ćeš da vidiš šta je posao.
-
Drži ovo.
Stavi spajalice i nosi Šulejiću.
-
Ma ne mogu, bre, sad sam nosila.
-
Noge mi ko šufnoble.
Kako vam nije žao da me šetate svaki čas?
-
A ko mene žali?
-
Skroz sam trula,
mogu da odem na bolovanje kad god hoću.
-
Jao, je l' možeš malo da ućutiš?
Ne znam šta da udaram ovde.
-
Pa nije ni važno,
ionako posle moram ja da prekucam.
-
Važno je da imaš A kategoriju.
-
Da su tebi prsti ovako natečeni kao meni,
ne bi mogla da se počešeš po dupetu.
-
Može li ovde nešto da se radi?
-
Zdrava si, pa radi.
-
Bolesnija sam od tebe,
ali ja ćutim i rintam.
-
Jao, a šta ja da kažem?
Živi leš na poslu.
-
Da, sva sam izbušena od injekcija.
-
Jeb'o te bog!
-
Šta je bre ovo Lipošek, rasulo!
-
Niko ne radi svoj posao.
-
Koliko je sati?
8:20
-
8:20 i dvadeset sekund
-
Šta to upisuješ?
-
Kad si došao, Šulejiću.
-Pa šta to tebe zanima kad sam došao?
-
Mene ne zanima,
zanima generalnog i samoupravne organe.
-
Buš nadrljal. K'o žuti mrav.
-
Nadrljal.
-
Halo? Direkcija?
-
Halo?
-
Daj druge rukavice.
-
Skini kecelju.
-
Daj.
-Evo.
-
Šta je, šta ste zinuli?
Ajde, svi napolje.
-
Skidaj pantalone.
-
Čega?
-
Skidaj pantalone, kad ti kažem, šta čega!
-
Šta je, šta radite tu, je l' igra mečka?!
-
Daj tu kožu ovamo!
-
Pa đe sad, šefice, tako?
-
Je li?
-Zatvori ta vrata.
-
Ej, jebi im onu majku foteljašku!
-
Razbij im tu so od glavu!
-
Pizda li im materina.
-
Ajmo, ajmo, ajmo.
-
Je l' to spanać?
-
Nije, nego tvoji izveštaji.
-
Pa što nije zaheftano?
-
Pa uzmi heftalicu, pa spoji.
-
Ja da spojim?
-
Pa šta ti fali, je l' imaš ruke?
-
Ja ne radim rukama,
ja radim glavom.
-
Ja sam samostalni savetnik.
-
A ja sam samostalna kurirka
i radim nogama.
-
Slušaj...
-
Ja sada izlazim napolje,
kad se vratim, ako ovo ne bude zaheftano...
-
Cepnuću te po džepu.
Disciplinski.
-
Ha! Mene po džepu?
-
Moj si džep našao da cepneš?!
-
Da skupim - skupljali te, dabogda.
-
Da spojim, evo ti spajalice-
spajali te sa zemljom, dabogda.
-
Evo ti nekoliko i u burek.
-
Pa se nažderi spajalica.
-
A ja sutra odo' u Nišku banju,
pa u penziju,
-
e pa nećete vi mene više
ovde da zezate.
-
Izvolite, druže direktore.
-
Sedite.
-
Vi ste novi?
-Da.
-
A gde je ona stara?
-
Na porodiljskom bolovanju.
-
A da li bi mogli da prevedete
jedno poslovno pismo?
-
Može.
-
A kada će ovo pismo biti prevedeno?
-
Odmah, i prevedeno i otkucano.
-
Odmah?
Odlično.
-
Pišite:
-
Jamajama export Tokio, poštovana gospodo,
vašu ljubaznu ponudu
-
za kupovinu 200 hiljada lepeza
od trešnjinog drveta
-
pažljivo smo razmotrili.
-
Nažalost,
u ovom trenutku nismo u mogućnosti
-
da ponudu prihvatimo.
-
Stoga je nepotrebno da vašeg predstavnika,
gospodina Šigemicu Imamita,
-
šaljete ovamo na pregovore.
-
Jesam li bio previše brz?
-
Paulina!
-
Paulina
-
Ja ću, ja ću.
-
Izvinite.
-
Izvinite!
-
Paulina!
-
Paulina!
-
Šta to bi?
-
Trudnoća.
-
Molim?
-
Trudnoća, druže direktore.
-
Je l' Vi to, onako, od oka?
-
Ne.
Kratke nesvestice, tipične za drugi mesec.
-
Pozovite Lipovšeka.
-
Halo?
-Halo? Dobro jutro, druže direktore.
-
Šulejić ovde.
Hteo sam da se konsultujem sa Vama oko...
-
Halo?
-
Lipovšek?
-Prosim?
-
Kaži dragička?
-
Dragička?
-
Primio si na posao porodilju.
-
Prosim?
-
Prosićemo mi svi uskoro.
-
Sa šeširom ćemo skupljati prilog.
-
Još jedna porodilja!
-
Ma nije mogoče!
-
Mogoče, mogoče.
-
Upravo su je izneli odavde u grčevima.
-
Neverovatno.
-
Od tolikih kandidatkinja,
izvuko si mućak,kako?
-
Imala je najboljše pokazatelje.
-
To pričaj na sastancima.
-
Čija je ona ćerka?
-
Druže generalni, kaj Vi mislite o meni?
-
Mislim da si vezana vreća.
Smeten, speten, ograničen.
-
Poturaju ti tatine ćerke, mamine sinove,
švalerke, trudnice...
-
Ko šta oće, to ti uvali!
-
Druže generalni, ja sam možda ograničen...
-Nego šta si!
-
Možda sam i glup...
-I glup si.
-
...ali kad su u pitanju veze i protekcije,
ja sam tu i gluh i slep.
-
Ako si gluv i slep,
idi u invalidsku penziju.
-
Mesto prepusti nekom okatom.
-
A pre toga, prevedi ovo,
kako znaš i umeš.
-
Ja sam gluh i slep, mislim...
-
Figurativno.
-
Je l' mogu ja da pitam nešto ovde?
-
Ne možeš.
-
Izađi napolje i zatvori vrata.
-
Šta je sad?
-
Pa je l' vidiš, druže, da radim?
-
Nisam ja drug nego drugarica,
-
Vidosava Pajković,
rukovodilac magacina sirovih koža.
-
Vidim ja da si iz magacina.
-
Pa kad vidiš da sam iz magacina,
je l' vidiš ti sa čime mi dole radimo, bre?
-
A?
-
Je l' vidiš?
-
Je l' vidiš šta nosim ja na glavi,a?
Je l' vidiš?
-
Polako,
pa to mi je šestomesečni izveštaj, bre.
-
Ma bre, krov prokišnjava,
jeb'o te izveštaj.
-
Pogledaj čizme, trule,
zinulo sve, je l' vidiš?
-
U čemu da idu ljudi, bre?
U čemu?
-
Pogledaj so, zgrudvala se,
kože se kvare,
-
smrdi onaj magacin dole
k'o pomijara!
-
Kome ja pišem trebovanja, a?
-
Kome ja pišem izveštaje,
kome ja pišem trebovanja ona?
-
Nešto piskaram, nekoga molim ovde,
koga, bre?
-
Pa to Lipovšek radi, ženo božija,
-
idi kod Lipovšeka, ja s tim nemam veze.
-
Nemaš veze, je li?
-
Blage veze, pomešala si me sa Lipovšekom.
-
Šta li mi ti radiš ovde,
da mi je da znam.
-
Koji li si mi ti nameštaj,
jebem ti boga zalizanog.
-
Idi, bre, u božiju mater.
-
Ni burek nisam pojeo.
-
Ja sam pravnik, nisam ginekolog.
-
A jes' ti taj Lipovšek,a?
-
Ja sam.
-
Ti si zadužen za nas dole, u magacinu.
-
Pa da te pitam je l' mogu ja da radim
dole s ovim?
-
A?
-
Druže...
-
Ja sam drugarica Vidosava Pajković,
šef magacina.
-
Žensko, bre.
-
Jesi trudna?
-
A?
-
Jes' ti lud, bre?
-
Ti nisi trudna,
a ja nisam ginekolog.
-
Ja sam pravnik.
-
U glavi imam ceo privredni
i politicni sistem.
-
Ja sam pravnik, ne ginekolog!
-
Generalni je zadužen za ginekologiju.
-
Izvoli kod generalnog.
-
Evo...Kroz hodnik, tamo je.
-
Tamo je njegova kancelarija,
idi kod njega na pregled. Idi.
-
Idi kod njega na pregled!
-
Vrag ti pizdu zdrapal!
-
Tebi je bolje da ne ulaziš danas.
-
Jesi li ti, Šulejiću, fragmaša?
-
Molim?
-
A šta ti radiš u ovoj firmi
i šta si u ovoj firmi?
-
Savetnik. Samostalni savetnik.
-
Kud guraš taj burek?
-Da probate. Najbolja pita u gradu.
-
Šulejiću, ja ću tebe da najurim.
-
Šta sam uradio?
-
Ništa. Pod milim bogom ne radiš ništa.
Nosiš burek k'o da si kurir!
-
Dođeš na pos'o k'o fer maršal.
-
Pa je l' ti misliš da sam ja toliko glup i lud
da ne znam ko koliko vredi
-
u ovom kolektivu?!
Sve ja vidim, Šulajiću.
-
Kod mene si snimljen kao na rendgenu.
I mogu ti reći da su ti snimci veoma loši.
-
Šta ima ti meni da pališ cigaretu?
To mogu i sam.
-
Ma nisi ti moj ordonans!
To kod mene više ne pali.
-
Društvo te plaća da radiš.
-
Da.
-
A ne da mi nosiš bureke
i da mi pališ cigarete!
-
Koji će mi đavo taj burek?
Meni taj burek ne treba!
-
Ma, grešite, druže direktore.
Izgledate veoma loše,
-
kladim se da od jutros
ništa niste jeli.
-
Kada da jedem?
-
Ost'o sam bez doručka
da bih krenuo da vreme,
-
ost'o sam bez vozačke dozvole,
da bih stig'o na vreme!
-
I šta radim ovde?!
Čekam da se ti pojaviš k'o patrijarh.
-
Da.
-
Nemam ja s kim da radim.
-
U pravu ste, druže direktore.
-
Šta "druže direktore"?!
I nemoj više da mi klimaš glavom,
-
meni treba poštena, iskrena,
pametna ljudska reč!
-
U pravu ste.
-
Opet!
Ma da nisi mrdnuo više tom glavom!
-
Meni ne treba dupeuvlakač,
već savetnik!
-
Da me savetuje,
da me savetuje šta da radim s onim Japancem
-
koga si mi navrz'o na vrat!
-
Šta da radim sa inspekcijom koja mi se mota
i pregledava ove papire!
-
Šta da radim sa bankom, sa škartom,
sa kreditima?!
-
Sedite. Sedite.
Prvo.
-
Drugo: hladna kafa na prazan želudac
padne kao olovo.
-
Treće: Dozvol'te. Dozvolite.
-
Četvrto: Je l' bolje ovako?
-
Peto: Molim Vas, pojedite ovaj burek.
Molim Vas.
-
Malo vazduha.
-
Šesto:
Gde su Vam oduzeli vozačku dozvolu?
-
Kod Londona.
-
M?
-Na raskršću kod Londona.
-
Da. Dobro, to ćemo da sredimo.
-
A sad prvo nešto pojedite,
pa onda kafa ako mene pitate za savet.
-
Ovako Vi sebe svaki dan uništavate.
-
I sami znate
kakvo je Vaše zdravstveno stanje,
-
a kako izgledate,
izvol'te pogledajte.
-
E, tako.
Pa kad nešto lepo pojedete,
-
i popijete ljudsku kafu,
onda izvol'te pogledajte i moj izveštaj.
-
Tu sam nabacao, tako,
neka rešenja,
-
a posle možete i da me najurite.
-
A mogu ja i sam da odem.
-
Sa dozvolom, šta reče?
-
Ne mogu da obećam, poznajem neke ljude,
pokušaću.
-
Mislim da ćemo uspeti.
-
Molim Vas.
-
Molim Vas,pojedite.
Molim Vas.
-
A što se lepeza tiče,
to mora da je neki nesporazum,
-
verovatno je greška u prevođenju.
-
To ću, kolko danas, otkazati teleksom.
-
Šta je?
-
Druže direktore. Da vidim.
-
Da vidim gde. Gde?
-
Malo donju, donju.
-
Ma donju malo, samo da...
-
Paulina!
-
Šta, šta je bilo?
-
Prva pomoć!
Tu je.
-
Šta je bilo?
-
Da vidim, polako, polako.
-
Gde, gde, da vidim?
-
Gaza.
Da vidim.
-
Pa ne vidi se ništa.
-
Zinite lepo.
-
Isplazite ga, malo ga samo isplazite.
Samo malo.
-
Makaze.
-
Samo malo, samo malo, samo malo.
-
Dobro, dobro, polako ću.
-
Vidim ga. Evo ga, evo ga.
-
Alkohol.
Je l' boli još?
-
Polako, je l' boli još?
Gde boli?
-
Gde boli, da vidim.
Dobro.
-
Kuda Vi, druže?
Ja kod njega.
-
Drug direktor trenutno ne može da Vas primi.
-
A zašto, šta mu je?
-
Pojeo je spajalicu.
-
Šta?
Pojeo je spajalicu.
-
Polako, polako, evo.
Pa polako ću, polako ću.
-
Šta sad opet 'oćeš?
-
Tužim jednog novinara.
-
Prvo me provocira pitanjima,
a onda kad ja počnem da odgovaram,
-
on beži.
-
More, pobegla bih i ja, samo da imam kud.
-
Vrati taj sto.
-
Ostavi tu mašinu, uzmi gitaru.
-
Tebi je psihijatar rekao da pevaš,
a ne da kucaš.
-
Taj psihijatar je lud.
Ko još peva kad je pod suspenzijom?
-
Ako hoćeš da završiš u penziji,
a ne u ludnici
-
ti uzmi gitaru, pevaj stare gradske pesme
i leči propale živce, leči.
-
A ti što se dereš? Što ne pevaš ti,
i ti si zrela za dirkarnicu.
-
Sazrela sam pored tebe, dabome,
sazrela sam!
-
Gledaj, gledaj, kakva je ova mašina,
kakva je ova mašina?!
-
Sve sam stolove rasklimala za jednu ćuftu, ej!
-
Pa srozali smo se skroz, pogledaj,
pogledaj na šta ti kuća liči!
-
Ma, prestani, prestani da kucaš,
uzmi pa popravi ovu starudiju!
-
Milena!
-
Milena!
-
Šta je?
-
'Oćeš da jedeš?
-
Da piješ?
-
Ili možda da pereš zube?
-
Ili hoćeš jednu pusu?
-
Napiši.
-
Dobro veče.
-
Kako mu je danas?
-
Odlično.
-
Bolje nego meni.
-
Izvolite.
-
PROMENI GAZU IDIOTE
-
Dobro veče, druže direktore.
-
Zini.
-
Da vidim.
-
Ma biće to dobro, biće dobro.
-
Samo je malo donja usna predimenzionirana.
-
A da vidite tek jezik. Kao surla.
-
Zini.
-
Zagrizi.
-
Sav je nikakav.
-
Od obične injekcije naduo se kao kvasac.
-
A šta nam rade, gospođo,
nije se ni čuditi.
-
U vodi nafta, u vinu antifriz,
u hlebu arsenik i špenadle,
-
paštete prave od mlevenih kostiju,
kože i dlaka.
-
Da, svi smo mi truli, gospođo.
-
Puni smo aditiva, sedativa,
hroma, broma, hlora,
-
venola, živinog oksida.
-
Nije samo vaš muž posustao,
svi smo mi špikovani otrovima.
-
Za ovakve kakvi smo
dovoljan je jedan ubod spajalicom
-
da bude fatalan.
-
Vi izgledate nekako žilavi.
-
Meni je problem kičma.
-
Piće?
-
Pa, da.
-
Kad se sagnem nije mi lako,
osećam da me boli.
-
Opa! U, dobro je, dobro je.
-
U, kako ste samo dobri,
tačno mi treba ovo.
-
Šta je ovo bilo?
-
Neka vrsta akupunkture, gospođo.
-
U, sad je super, sad je sasvim kako treba.
-
Ovaj položaj mi najviše odgovara.
-
Jeste sigurni da je on normalan?
-
Ništa ne brinite, gospođo,
nas dvojica se sasvim dobro razumemo
-
i bez reči.
-
Piće?
-
Može.
-
A što se preduzeća tiče,
ne brinite ništa.
-
Sve je u redu.
Možda disciplina tu i tamo malo,
-
čini mi se, popušta.
-
Vide ljudi praznu fotelju,pa im se čini
da se nikada nećete ni vratiti.
-
Gde da se vrati?
-
U preduzeće, gospođo.
Vaš muž je veliki radnik.
-
I šta je dobio za to?
-
Vi znate kako dugo on već rinta?
-
Vaš muž, gospođo, rinta
29 godina 11 meseci i 25 dana.
-
U sledeću sredu slavimo jubilej,
30 godina!
-
I šta je dobio zato?
-
Dobiće.
-
Zapaljenje bešike, kamen u bubregu,
čir na želucu, šećer,
-
srčanu manu i na kraju surlu.
-
A čini mi se da izraz nije baš najadekvatniji.
-
Surlu.
-
Dobićete, druže direktore,
poklon kakav dolikuje.
-
Sakupili smo 60 miliona.
Nije išlo lako, nemaju ljudi para,
-
al' kažem nemam ni ja,
pa sam dao.
-
Evo pogledajte-Šulejić prvi na spisku,
2 miliona.
-
Šulejiću, kad ozdravim letećeš kao kufer.
-
Ma, samo Vi ozdravite, druže direktore,
a ja mogu i sam da odem,
-
ako će tako biti bolje.
-
Ako sam ja smetna košnica,molim,
otići ću sam.
-
To ćemo lako da sredimo,
tu neće biti problema.
-
Kad se vratite
na stolu Vas čeka moj otkaz.
-
Vi ste mene, druže direktore,
pogrešno razumeli.
-
Nije moje da se namećem.
Da.
-
Da. Da!
-
Vaša vozačka dozvola.
Zapisnik pocepan, prijava povučena.
-
Smatrajte da ste prošli na zeleno.
-
Odakle ti ovo?
-
Dobrovoljni prilog.
I ne diraj, jedva sam sakupio i sredio.
-
Pa dosta si sakupio,a za koga,
je l' to za jugoistočnu Srbiju?
-
Za afričku decu?
-
Ma kakva Afrika, povredio se jedan radnik,
pa kupujemo poklon.
-
A šta mu kupujete?
-
Štake?
-
Invalidska kolica?
-
Odlučili smo se za video rikorder.
-
Koji video rikorder?
Pa moj.
-
Čekaj, bre, je l' ti hoćeš da zarađuješ
na sakatom čoveku?
-
Tata, ne pričaj napamet,
niko nije sakat.
-
Pa kako se onda povredio?
-
Spajalicom.
-
Pa je l' ti mene zavitlavaš?
-
On ne radi sekirom,
već kancelarijskim materijalom.
-
Na za kuću.
Za kuću?
-
Pa šta radi bre ovaj?
-
Ono što mora, pošto ti ne radiš ništa.
-
Ja?
Doveo si nas do prosjačkog štapa.
-
Ja ne radim ništa, je li?
Samo pišaš uz vetar.
-
Je li?
Celog života ispravljaš krive Drine,
-
piskaraš žalbe i lepiš taksene marke,
pas bre nema za šta da nas u'vati,
-
a ti lepiš, pljuješ, žališ se,
ma kome bre, kome?!
-
Pa mora da se živi, tata.
Da se živi, a kako?
-
Položeno ili uspravno?
Ma ko te šiša više!
-
Šta si rekla?
Celog života si pod suspenzijom,
-
da ovaj ne zapinje
ne bismo imali šta da jedemo,
-
pa pogledaj na šta liči,
savio se k'o kifla,
-
a ti, ti samo ovako buljiš oči u ljude
tražeći dlaku u svakom jajetu,
-
ma, bio si na sudu, bio si u opštinu,
u novinama, pa šta, pa šta, čoveče?
-
Pa šta?
Šta "pa šta?"
-
Šta "pa šta", njih sve više.
Ma kojih njih?!
-
Ma njih, da oprosti majka "dupeuvlakača",
džaba se ti s njima mlatiš.
-
Ja se džaba mlatim, je li?
Džaba, s tom sortom čovek nema šanse.
-
Ma kako nema šanse?
Ma, nema šanse, bre.
-
Dobro, 'ajde, u redu, jedu me kao orđije,
ja idem polako u staro gvožđe,
-
a šta ti čekaš?
Šta je s vama mladima?!
-
Imate snage, imate vremena, imate znanja,
šta čekate?!
-
Nemamo volje.
Ta sorta je otporna na sve promene:
-
društvene, klimatske, brzo se razmnožavaju,
i što je najvažnije-teško se raspoznaje.
-
Ma, ja sam za njih Gagerov brojač.
Čim im priđem i osetim ih
-
počinjem da se tresem, da se gušim,
ruke mi drhte i oću da puknem!
-
Sretene!
-
Tiho, noći, moje zlato spava,
a nad glavom od bisera grana.
-
Dobro jutro, druže direktore!
-
Dobro jutro, druže direktore.
Vidim, oporavili ste se.
-
Odakle Vam ta lepeza?
-
Gospodin Imamito iz Tokija.
-
Od jutros je tu,
svima se klanja i deli lepeze.
-
To je lepeza za gospođu Krtalić,
gratis.
-
Izvol'te.
-
Zovite mi odmah Šulejića.
-
E, jebi ga, Bože.
-
Šta vredi kad ja ne znam.
-
Je l' on počeo da radi?
-
Da, on je ozdravio i počeo je da radi.
-
Kuda, drugarice?!
-
Ja do njega.
-
Je l' imate zakazano?
-
Slušaj ti, ja njega nedelju dana jurim
i ne mogu da ga uhvatim.
-
Drug direktor nije nikakav zec
da ga Vi jurite i hvatate.
-
Treba meni da kažete razlog posete,
a ja ću da Vam zakažem vreme prijema.
-
Lepo ime.
-
Dobro došli, druže direktore!
Čestitam jubilej!
-
U ime svih Vaših saradnika,
ispred direkcije, čestitam.
-
Jedan poklončić od kolektiva.
Kad se zamorite, za Vas i Vaše poslovne partnere.
-
Šta je to?
Video rikorder. Japanac.
-
Japanac?
-
A tu je i kaseta.
Slušaj, Šulajiću...
-
Molim Vas, da se ne raspravljamo,
neću da slušam ništa.
-
Vi zaslužujete i mnogo više.
Sad ću ja to da prikopčam.
-
Za one koji dirlinče kao Vi,
ovo je izmišljena stvarčica.
-
Samo da ga...Moram da prebacim ovde.
-
Aha, evo ga.
-
E, sad ovde dole da ga prikopčam...
i da ovde prebacim...
-
I da...Dobro, drugi.
Samo da pritisnem ovo dugme.Evo ga.
-
Šulejiću.
Izvol'te?
-
Jesi li ti otkazao onom Japancu?
Kom?
-
Onom kome si nudio kože za lepeze.
Jesam.
-
Jesi li siguran?
Mislim da jesam.
-
Misliš?
Treba da proverim...
-
Pogledaj.
Eno ti ga.
-
Pozdravi čoveka.
-
I idite, pregovarajte.
-
O čemu?
-
O čemu god hoćeš.
Trampi svoju bednu kožu za njegove lepeze.
-
Ionako ništa ne vredi,
ni dve pare više ne bi' dao za tvoju kožuricu.
-
Vodi ga.
Kuda?
-
Ma, kud bilo,
samo da ga moje oči više ne vide.
-
Najbolje na neki ručak, m?
-
I na ručak, al' o svom trošku.
Ručak, večera, spavanje,
-
sve o tvom trošku.
Sve ćeš ti to, Šulejiću, da platiš.
-
Ma, nema problema, druže direktore,
uzeću neki kredit i platiću.
-
Uzmi i branioca.
I branio..Zašto branioca?
-
Zato što ću protiv tebe
da podnesem prijavu disciplinskom sudu.
-
Iz ovih stopa.
-
Ja ću tebe, Šulejiću, da najurim.
-
Paulina!
-
Ja sad idem u wc,
kad se vratim, oću da bude prazan kabinet!
-
Je l' mogu ja sad?
-
Vi, drugarice, izgleda ne razumete srpski.
-
Izađite napolje i prestanite
da provaljujete u kabinet,
-
pošto je drug generalni direktor
danas veoma zauzet.
-
Pa dobro, bre, ovog Kineza primio odmah,
ja ne mogu nedelju dana da ga ulovim.
-
Dođite kasnije.
-
Kad kasnije, ženo, kože se kvare,
magacin se raspada,
-
meni radnici psuju sve po spisku.
-
Ja ne mogu više da se šetam ovde
ceo dan po hodnicima.
-
Vi ne treba da se šetate po hodnicima,
nego da radite u radno vreme,
-
a njega možete naći i kasnije, uveče.
-
Uveče, da ga jurim po kafanama?
-
Ne, nego ovde, za ovim stolom,
pošto on sedi ovde i dan i noć,
-
i zdrav i bolestan.
-
I drugi put se malo doterajte
kada dolazite kod generalnog direktora.
-
Da se doteram, je li?
-
More, doteraću ja i tebe i njega, je l' znaš?!
Doteraću vas sve!
-
Pička li ti materina tvoja!
-
Dobar dan!
Dobar dan.
-
Dobar dan, drugarice,
je l' moje dete tu?
-
Tu je, tu je.
-
Je l' sve u redu?
-
Pa...
Šta "pa?"
-
Kako da kažem...
Šta znači to "pa?"
-
Tata!
-
Došao tata!
Odi, sine.
-
Da te vidi tata.
Kako je moje dete?
-
Dobro je.
-
Sve je u redu?
Uglavnom je u redu.
-
E, pa hvalim te, Bože,
da je bar nešto u ovoj zemlji u redu.
-
Doneo tata sok za svoje dete.
-
Doneo tata kobasice za svoje dete.
-
Zaklao tata svinju, pa napravio kavurmu,
i napravio slaninu, da se svoje dete napapa...
-
Gazdarice!
Zorice...
-
Pa molim te, Zorice.
-
Zorice, pa šta ti je, Zorice?
-
Tako svaki čas.
-
Pa šta to bi, Zorice.
-
A noću povraća.
-
Zašto povraća?
-
Trudnoća.
-
Trudnoća...
Jeste.
-
Pa bi mogli da joj nađete drugi stan.
-
Jer ja ne trpim ni zakonitu decu,
a kamoli kopilad.
-
Jao, tata, prestani!
-
Znao sam.
-
Znao sam.
-
Ime, prezime, adresa.
-
To je poklon, kaži thank you.
-
Thank you.
-
Dobro, dobro.
-
Thank you.
-
Gibanica.
-
O, dobar dan.
Uđite, dobar dan.
-
Izvol'te ovuda.
-
Ovuda?
Da, da, evo ta vrata.
-
Možemo tamo, a možemo i ovde.
-
Ovde ne možete,
jer ovde imam poslovni ručak.
-
Samo vi ručajte.
To je moj sin.
-
E, ovde ja radim.
-
Možda prvo da idemo ambijent da snimimo?
-Možemo prvo ambijent.
-
My father is a well-known businessman
and gives a TV interview.
-
Nije valjda ovaj žuti?
-
A to je, znači, taj.
-Tata...
-
Oprostite, s kim imam čast?
-
Ja sam otac ove nevine,
nezaštićene i upropašćene devojke.
-
Tata, o'ladi malo.
Rekli smo bez skandala.
-
Dobro ste rekli.
Ja ovde imam poslovni sastanak
-
i molio bih Vas
da obuzdate svoj temperament.
-
Gospodin Okasaka Imamito iz Japana.
-
Mr Plavšić is my business partner
and his pretty secretary, miss Zorica.
-
Mama! Imamo još dva gosta,
gospodin Plavšić, moj poslovni partner
-
i njegova sekretarica, postavi i za njih!
-
Izvol'te, sedite.
Imajte na umu da je ovde stranac,
-
ako ima problema, rešićemo ih
dostojanstveno i ne u njegovom prisustvu.
-
Da li možemo nas dvojica
da porazgovaramo nasamo?
-
Pa zar ne vidite da imam gosta?
-
Boli me lakat za tvog gosta.
Šta će biti sa mojom ćerkom?!
-
Jeb'o te bog!
-Tata...
-
Rekli smo bez psovanja.
-
What did he say?
-
Glad to see you.
-
Čuješ li ti, bre, šta ti ja govorim?!
-
Zar Vi, gospodine, zaista ne primećujete
da ja imam uvaženog gosta?
-
Jeb'o te gost i ti njega!
-
Tata! Tata, o'ladi malo.
-
Ćerka mi je u trećem mesecu!
-
Tata, rekli smo bez vulgarnosti.
-
Ti da ćutiš. Ja ti više nisam tata.
-
Od sad ti je on tata.
-
To ko je čiji tata,
to će se ustanoviti veštačenjem,
-
jer ako ste Vi, gospodine, došli sa ćerkom
koja je već u trećem mesecu,
-
onda ste Vi ovde pogrešili adresu!
-
Ma nemoj?!
-
Sa Vama ću, gospođice, posebno da razgovaram,
a sad izvol'te, poslužite se.
-
U tom slučaju,
ja ću da razgovaram sa tvojim direktorom,
-
pa neka zna kako sam zaposlena.
I ovako mu je dosta tebe!
-
Ma, šta on to priča?
-
Šta se kliberiš?
-
Ćerka mi je upropašćena,
a vi se kliberite!
-
Nije ni meni do smeha, gospodine,
ovo je izvozni osmeh, za inostranstvo.
-
Ja se smejem po službenoj dužnosti,
a samo ja znam kako mi je u ovom trenutku.
-
Au, ala je ovo neko veliko đubre.
-
What did he say?
-
Glad to see you.
-
Kako te, bre, nije sramota?
-
Prodaješ radna mesta kao da su ti
od tatka ostala!
-
Pa zar ja njoj zato šaljem pare,
da ih ona tebi daje?!
-
Tata, to nije taj.
-
Novac sam davala drugom.
-
Drugome?!
-
Drugom.
-
Pa, drugome!
-
What did he say?
-
Glad to see you.
-
Znao sam.
-
Jao, tata, prestani!
-
Da li se gospodin tako ponaša
i u svojoj kući?
-
U mojoj kući, druškane,
živi čestit svet!
-
Moja ćerka je čestito dete!
-
A ti je prisiljavaš da posrne
samo zato da bi dobila posao!
-
Vaša ćerka je konkurisala na 11 mesta,
-
ne znam zašto mislite da je
posrnula tek na dvanaestom!
-
Zato što je tek onda dobila posao!
-
What did he say?
-
Glad to see you!
-
Odavde ja ratujem.
-
A ovo je ovde sve ovo moj slučaj.
-
A ovde je album.
-
Evo, ovo sam ja pre nego što sam se javio
za reč kada sam napao svog direktora.
-
A evo kako danas izgledam
10 godina posle suspenzije.
-
10 godina parničenja, dokazivanja,
laži, klevete, podmetanja, zlih reči,
-
iznošenja prljavog veša...
Znate, ja sam prosto...
-
Nisam mogao da izdržim kol'ko...
-
Da li možete malo da snimite te ruke,
da snimim?
-
Ne mogu! Ne mogu,
ja sam se poslednji put na suđenju toliko bio iznervirao,
-
znate, da cigaretom uopšte
nisam mogao da pogodim usta,
-
nego sam sve ovako išao okolo,
ne mogu da...
-
Kašika mi ispadala iz ruke.
-
I onda sam utvrdio
da treba da nađem nešto okruglo,
-
čvrsto, da uhvatim, znate.
-
Ili neku motku,nešto.
-
Kakvu motku?
-
Pa evo, ovakvu motku.
-
Ne!
-
Motku, pa udri!
-
Udri, udri, udri!
-
Mladiću, izjasni se.
-
O čemu?
-
Da li da vas blagosiljam
ili da uzmem motku u šake?
-
Pa udri, udri!
-
Stani!
-
Šta ste se svi razmahali s tim motkama,
i to još pred ovim čovekom?
-
Udri, mamicu vam vašu poslansku!
-
Udri, udri!
-
Sretene!
-
A na grani, k'o da nešto bruji,
-
to su mali cićani slavuji.
-
Kol'ko je to već?
-Sedam.
-
Au, nije moguće.
Pa šta radite ovde?
-
Je l' vam treba nešto?
-
Ne treba ništa, hvala.
-
Hoćete kafu možda?
-
Ne, ne, hvala.
-
Idite kući.
-
Hvala.
-
Ionako treba još nešto
da obavim sa Lipovšekom.
-
Dobro veče.
-
Izvin'te, pitao bih Vas nešto.
-
Ako se budem ženio slučajno,
da li biste hteli da mi budete kum?
-
Možda deluje malo na prečas,
ali ta odluka odavno sazreva u mojoj glavi.
-
Nisam više ni tako mlad...
-
Za Japanca ne brinite,
to sam preuzeo na sebe.
-
Šulejiću, ja ću tebe da najurim.
-
Il' ćeš ti jednom da nestaneš odavde,
il' će mene da udari infarkt!
-
Zašto?
-
Šta je ovo ovde?!
-
Šta si ti to meni podmetnuo?
-
Kakva je ovo nameštaljka?!
-
Greška.
-
Ko stoji iza toga?
-
Ma niko, druže direktore, verujte greška,
zamenjena kaseta.
-
Oćeš da me iskompromituješ pred radnicima?!
-
Pred partnerima!
-
To oni i sami imaju.
-
Šta imaju?
-
Pa ovo, ovo je sad u modi.
-
Koja moda, gdje je moda?
-
Pa kod radnih ljudi,
to im dođe umesto tenisa,umesto šetnje...
-
energija nekud mora da ode.
-
Ma koja energija?
-
Vi ne znate kol'ko energije ima u Vama,
ali Vi ste je umrtvili.
-
Šta sam ja umrtvio?
-
Ma ne Vi,druže direktore,
posao, brate, posao ubi!
-
Zato ovo i služi,
da Vas brzo stimuliše i pokrene na akciju.
-
Jer vaše vreme je dragoceno.
-
A i žena, obično, ne može da čeka.
-
Koja žena?
-
Pa bilo koja.
-
Šulejiću. Pa, čoveče, koja žena?!
-
Koju Vi hoćete.
Birajte.
-
Ma gde da biram?
-
U kolektivu. Svaka će u kolektivu,
i to biće joj čast.
-
Šulejiću, šta ti misliš o meni?!
-
Mislim da imate samo jednu,
ali krupnu manu.
-
Preterano ste skromni.
-
Znate Vi, šta ste Vi za žene
u našem kolektivu?
-
Pa one vole autoritet, značaj, ugled.
-
Kad Vi zaurlate na neku,
ona oseća erotsko uzbuđenje.
-
Šulejiću, pričaš gluposti.
-
Kad ja zaurlam na svoju ženu,
onda ona zaurla još jače,
-
i urla, urla, urla,
dok ja ne odem od kuće.
-
Pa me gađa čak i viljuškom.
-
Ovde niste kod svoje kuće.
-
Ovde se zna ko sme da digne glas,
ostali ćute i slušaju!
-
I prilaze Vam sa mešavinom straha,
poštovanja i zavisnosti.
-
A to su osnovne pretpostavke
erotske dominacije.
-
A uslovi su idealni.
-
Koji uslovi?
-
Pa, trosed, televizor u boji, bife,
malo komotnija kancelarija,
-
ona sedi, pijucka nešto,
Vi završavate domaće zadatke,
-
a kaseta je tu.
Spremna.
-
Vreme je za vesti. Kvrcnete ga i
opa-ona stvar.
-
Ona se smejulji,
paralizovana je i vi kao lav,
-
direktno sa izveštaja bacite se na nju.
-
I posao ne stoji, a Vi ste drugi čovek,
a i ona je zadovoljna.
-
Koja ona?
-
Ma, koja bilo.
Na jedan mig biće tu.
-
Kakav mig?
-
Ja da dajem mig?!
Pa to ne dolazi u obzir.
-
Ma mogu i ja, ako je Vama neugodno,
prepustite izbor meni.
-
Važno je da osoba bude diskretna, ćutljiva,
i da bude odana radnoj zajednici.
-
Četvrt sata-da obavim razgovor.
-
Dok potpišete sutrašnju poštu
stvar će biti sređena.
-
Šulejiću?
-
Nama ovde ne može biti svejedno
u kakvoj ste Vi psihofizičkoj kondiciji.
-
Dakle-četvrt sata.
-
Šulejiću?
-
Šulejiću!
-
Da?
Ja sam.
-
Radim. Šta radim?
To je moja stvar.
-
Možda ću ovde i da spavam.
Sa knjigom, jeste.
-
U tišini.
-
Radim k'o konj, živim k'o pas.
-
Hoću da spavam k'o čovek!
-
Ako promeniš bravu na vratima,
doći ću da razvalim ta vrata,
-
kao bik, draga moja, kao bik!
-
Može li se?
-
Molim?
-
Pitam je l' slobodno?
-
Svakako, svakako.
-
Ja ću da sednem.
-
Rečeno mi je da ste sami.
-
Ko Vam je rek'o?
-
Što je važno ko mi to rek'o?
-
Šta je?
-
Ništa, ništa.
-
Pa šta me tako gledate, onda?
-
Kako?
-
Pa kao da Vam nisam po volji, možda.
-
Zašto?
-
Pa ne znam, možda mi rastu rogovi.
-
A ne, ne, molim Vas, ma kakvi.
-
Nego sam malo zbunjen,
nisam Vas očekivao ovako brzo.
-
Brzo?!
Pa je l' znate Vi otkad ja lovim ovakvu priliku?!
-
Zaista?
Pa nisam primetio.
-
Pa red je da konačno
i na mene obratite pažnju.
-
'Oćete da popijete neko piće?
-
Ma kakvo piće,
nisam ja došla da pijem.
-
Ja sam došla zbog posla.
-
Zbog posla?
-
Ovako odmah?
-
Odmah, brate, da pređemo na stvar.
-
Pa dobro, da pređemo na stvar.
-
Ja ću da popijem jednu,
ja sam danas ceo dan radio.
-
A možda ćete se i Vi predomisliti.
-
Ja da se predomislim?
Seli ste mi na kaput.
-
Izvinite, molim Vas.
-
Samo trenutak.
-
Ma, čoveče, nisam ja došla
da gledam televiziju ovde
-
ja sam mogla
i kod kuće da gledam televiziju.
-
Da pogledamo neke aktuelnosti?
-
Druže Krto...
Imam ja važnije aktuelnosti za Vas.
-
A koje?
-
Možda će biti nešto zanimljivije.
-
Da pređemo mi na stvar.
-
Šta radiš to, bre,ej!
-
Ma, džukelo jedna pokvarena, matora!
-
Mene si naš'o da 'vataš!
-
Sad ću da te slomim načisto!
-
Pa ja pod kišobranom pišem trebovanja,
a ti si naš'o mene da 'vataš!
-
A ti se ovde kurvaš i ločeš,
bitango jedna matora,
-
mene si naš'o da 'vataš!
-
Đubre jedno pokvareno!
-
Đubre jedno!
-
Ja sam, bre, nevina!
-
Ja sam devojka!
-
Mene ni jedan muškarac još nije pipnuo.
-
Ti si naš'o!
-
Je l' ovo treba da pode grupnjak?
Pa još mazohista.
-
Za to mi nije rečeno.
-
To je, majstore, druga tarifa.
-
Što se, bre, majstore kačiš, kad nisi u stanju.
-
A, tu si 'tico.
-
Ajde uzimaj pisaću mašinu i kreći.
-
Ajde.
-
Opusti se.
-
Koja ti je sad ova?
-
Milena...
-
Marš napolje, droljo.
-
Milena.. Pa nije mi dobro, Milena.
-
Skote razvratni!
-
Licemeru podli!
-
Gnjido mala!
-
Nije mi dobro.
-
Ljigavče odvratni!
-
Gade mali!
-
Odvratni!
-
Nije mi dobro, ne mogu da dišem.
-
Nije ništa. Biće ti još mnogo, mnogo gore.
-
Ne mogu da dišem.
-
I boli te glava?
-
Boli glava.
-
I srce te steže?
-
I srce steže.
-
Znam, znam sve tvoje bolesti.
-
Nesanica, glavobolja,
lupanje srca, stezanje srca...
-
Zovi mi doktora, molim te.
-
Medicinsku sestru?
Jer vidim da ti jedna nije dovoljna.
-
Gledaj, gledaj.
Gledaj dok ne crkneš.
-
Šta vi tražite?
-
Jednoga koji mi je upropastio ćerku.
-
To je ovaj gospodin ovde.
-
I ovaj?
-Da, da, taj.
-
Dragi gospodine,
tu se vrše ispitivanja mladih kadrova.
-
Molim Vas, pustite da prođem.
-
Prestani, tata, prestani!
-
Ma, sklanjaj se, bre odalte.
-
Piši.
-
Šta da pišem?
-
Zapisnik.
-
Ja sam sedela tu,
onda je on doš'o i seo pored mene.
-
Onda je počeo da loče,
pa počeo nešto da trabunja,
-
pa se raćiflesio načisto
i onda počeo da me 'vata.
-
Za šta da Vas 'vata?
-
Za sisu, bre, za sisu.
-
Za sisu, bre...
-
Dobro veče.
-
Druže direktore...
-
Druže direktore, šta Vam je?
-
Ljudi, pa on se šlogirao!
-
Druže direktore.
-
'Oće da kaže nešto, dođi.
-
Je l' sam ja trebala još da bijem!
-
Ma, šta ti je, ženo božija!
-
Ma pusti bre to! Pusti to kad ti kažem!
-
Jadan čovek. Zovi hitnu pomoć, brzo, brzo!
-
Zovi hitnu pomoć, Lipovšek!
-
Prosim, hitna pomoč?
-
Odredbe člana 24 i 7.30
predviđaju da se ostavka uvaži.
-
Direktor ne može da govori,
da pokreće desnu ruku,
-
ali je svoju ostavku napisao levom rukom.
-
Okolnost da se generalni šlogirao
ne predstavlja zakonsku smetnju.
-
Ovo je njegova ostavka.
-
Nek je okači mačku o rep!
-
Tako je!
-
Nema ostavke, nikakve ostavke!
-
Ako mu se desna strana šlogirala,
levom može da mrda.
-
A dok god takvi mrdaju,
mi ne možemo da idemo napred!
-
Tako je!
-
Tiho.
-
Nek one lepo desnu stranu leči,
a levom neka odgovara čovek.
-
Tako je!
-
Pa čim se on setio da naškraba ostavku,
-
to znači da je njemu mozak
pokvareni ostao neoštećen.
-
Nikakve ostavke!
-
Ima da bude smenjen, isključen, raskrinkan,
razrešen i sve što ide uz to!
-
Tiho, prosim, tiho!
-
Ima reč drug Šulejić.
-
Ja, drugovi,
potpuno razumem revolt drugarice Vidosave
-
i njeno povređeno
ljudsko i žensko dostojanstvo.
-
Ali, ja ipak nisam za paušalne,
ishitrene ocene.
-
Nisam za to da skidamo glave.
-
Ovo društvo počiva na humanim principima i
njemu nisu potrebne ničije glave!
-
Već šta? Analiza.
Temeljna analiza, a potom akcija.
-
Analizirajmo svako sebe.
Koliko je ko učinio da do ovakvih pojava ne dođe?
-
Zapitajmo se gde smo to omanuli!
-
Pa ćemo uskoro videti da smo svi pomalo krivi.
-
I da niko nije baš sasvim nedužan.
Pa ni ja. Hvala.
-
Dobro jutro, druže direktore.
-
Zatvorite prozor.
-
Vetrilo se celu noć, kao što ste želeli.
Televizor i bife su uklonjeni,
-
kako ste naredili,
a i slike smo promenili.
-
A šta je sa izveštajem i podacima?
-
Dosijea su Vam na stolu,
a radni izveštaj upravo završavam.
-
Dovršite odmah.
-Dobro.
-
Ja sad idem u toalet,
a kad se vratim želim da izveštaj bude na mom stolu!
-
Biće.
-
A aparat za sušenje ruku?
-
Opravljen je, kao što ste naredili.
-
Je l' došao?
-Jeste.
-
Je l on to mene zaista juče tražio
il' je to neka šala?
-
Nisam primetila da voli da se šali.
-
A šta ste primetili, šta voli?
-
Voli da ćuti.
-
Kako da ćuti?
-
Pa ne ume čovek ni da se javi.
-
A kakav je čovek,
mislim šta ga zanima?
-
Samo podaci.
Ne pije, ne puši, ne smeje se, ne javlja se,
-
samo traži spiskove zaposlenih
sa podacima.
-
Kakvim podacima?
-
Svim. O stručnoj spremi, o kretanju u službi i
o radnom učinku za poslednje 3 godine.
-
Ima da crknem!
-
Dobro jutro, druže direktore.
-
Čujem da ste me tražili.
-
Da, još juče.
-
Juče nisam mogao, morao sam na svadbu.
-
Zar niste mogli nekako da izbegnete?
-
Nažalost nisam, to je bila moja svadba.
-
Otkad ste u ovom kolektivu?
-
9 godina.
-
Sedite.
-
Šulejiću, pogledao sam knjige i finansije,
stanje fondova i zaključene poslove,
-
strukturu zaposlenih i kvalifikacije
i pokazatelje. Ovde smrdi.
-
Šulejiću, ovde smrdi.
-
Imam nameru da ovde okrenem novi list,
da sve prevrnem. Razumete?
-
Da otpočetka postvim stvari na svoje mesto.
-
To, nažalost,
podrazumeva i neke neprijatne mere.
-
Neka raščišćavanja.
-
Izvolite. Pročitajte, pročitajte.
-
U 12 zakazao sam zbor.
-
A šta je ovo?
-
Moj govor.
-
Zapravo, samo skica.
-
Nabacio sam glavne ideje,
a Vi da malo uobličite,da zvuči.
-
Kako da zvuči?
-
Što oštrije, bez kompromisa.
-
Slušao sam Vas. Umete Vi to.
Sem ako Vam nije teško?
-
Ma ne, ma ne, ma ne.
-
Vi ste, ipak, dugo ovde, a ja sam nov.
Ne poznajem ljude.
-
Sedite tu. Proučite. Koncentrišite se.
Dok ja obiđem pisarnicu.
-
Al' onako. Da zvuči!
-
Ma nema problema, druže direktore.
-Beskompromisno.
-
Nema problema, stvarno.
-
Da zvuči.
-
Drugarice i drugovi,
budući saradnici i kolege...
-
Situacija u kojoj se nalazimo
izuzetno je teška.
-
Usuđejem se da kažem
-dramatična.
-
12 je čas da izmenimo svoje ponašanje,
-
neradu, javašluku i nedisciplini
moramo stati na put.
-
Ili ćemo potonuti kao olupina.
-
Ko misli da nastavi po starom,
bolje odmah da sam ode.
-
Lično ću se založiti da odemo do kraja!
-
Da se prstom pokaže u neradnika,
da se glasno izgovori njegovo ime,
-
i da mu pokažemo vrata.
-
Da mu kažemo da je zabušant,
a frazeru da kažemo da je frazer.
-
Da pošiziš.
-
by: Ljiljana Dmitrić
dmitricljiljana@gmail.com
