< Return to Video

Sveta ekonomija sa Čarlsom Ajzenštajnom (Charles Eisenstein) - kratki film

  • 0:02 - 0:09
    "Svako od nas je život dobio na poklon. Način na koji ga živimo predstavlja naš uzvratni poklon" - Edo
  • 0:18 - 0:22
    Uvek kada pokušavamo da shvatimo nešto, da objasnimo zašto dolazi do neke pojave, npr. zašto je danas ugrožen...
  • 0:22 - 0:31
    ...biodiverzitet, ili zašto i dalje pravimo nove naftne bušotine iako znamo da sagorevanje nafte zagađuje atmosferu, a izlivanje ekološke katastrofe,...
  • 0:31 - 0:36
    ...ova pitanja nas uvek, kroz ma koliko nivoa, na kraju dovode do novca.
  • 0:40 - 0:46
    Ja dosta govorim o toj priči o Ja, o selfu, koju ima svaka kultura i koja odgovara na pitanja "Šta si ti?",...
  • 0:46 - 0:50
    ..."Šta to znači biti ljudsko biće, čovek?"
  • 0:50 - 0:56
    Ta priča tvrdi da si ti jedno posebno, izdvojeno biće koje živi među drugim izdvojenim bićima, u univerzumu koji je...
  • 0:56 - 0:58
    ...takođe odvojen od tebe.
  • 0:58 - 1:06
    U smislu da ti nisi ja, da ona tamo biljka nije ja, da je ona nešto odvojeno. I ta priča o Ja, o selfu,...
  • 1:06 - 1:07
    ...zapravo određuje svet u kojem živimo.
  • 1:07 - 1:14
    Ako si ti jedno izdvojeno Ja, okruženo drugim izdvojenim Ja, kao i drugim vrstama živih bića, a univerzum...
  • 1:14 - 1:22
    ...u osnovi nezainteresovan ili čak neprijateljski nastrojen prema tebi, onda ćeš svakako želeti...
  • 1:22 - 1:29
    ...kontrolu. Želećeš da imaš moć i kontrolu nad ostalim bićima i neobuzdanim i ćudljivim...
  • 1:29 - 1:31
    ...silama prirode koje...
  • 1:31 - 1:38
    ...u svakom trenutku mogu da te zbrišu. Ova priča postaje...
  • 1:38 - 1:42
    ...prevaziđena, ona prestaje da odgovara istini.
  • 1:42 - 1:49
    Mi više nismo u skladu sa ovakvim viđenjem i ta priča zapravo generiše krize koje je nemoguće prevazići...
  • 1:49 - 1:56
    ...dosadašnjim metodama kontrole i to stvara prostor da stupimo u..
  • 1:56 - 2:00
    ...jednu novu priču o Ja i novu priču o ljudima, o čovečanstvu.
  • 2:12 - 2:24
    (šum vetra)
  • 2:24 - 2:29
    Novac zapravo predstavlja dogovor. Mislim, on sam po sebi nema nikakvu vrednost.
  • 2:29 - 2:37
    Njegova vrednost potiče od toga što su se ljudi dogovorili da mu je daju. Ekonomisti će vam reći čemu novac SLUŽI,...
  • 2:37 - 2:43
    ...da on omogućava razmenu; koristite ga da biste mogli da prebrojavate i vodite evidenciju o stvarima.
  • 2:43 - 2:50
    Jednostavno ispišete neke brojeve na magičnom komadu hartije koju zovemo ček i time učinite da obilje...
  • 2:50 - 2:57
    ...raznih stvari stigne na vašu kućnu adresu. Njime možete i doneti patnju, hiljadama ljudi,...
  • 2:57 - 3:05
    ...ukoliko ste jedan od najviših inicijata, magova novca. Znate, oskudica je ugrađena u novčani...
  • 3:05 - 3:13
    ...sistem. Na najvidljivijem nivou to je posledica načina na koji se novac stvara kroz dugovanje opterećeno kamatom.
  • 3:13 - 3:20
    Dakle svaki put kada banka pozajmljuje novac, ili kada Federalne Rezerve naprave neku količinu novca, taj novac dolazi sa...
  • 3:20 - 3:25
    ..određenom količinom ugrađenog duga, a dug, zbog kamate koja na njega ide, uvek biva veći...
  • 3:25 - 3:30
    ...od prvobitne količine novca. Tako novac u suštini baca ljude u takmičenje jednih sa drugima, jer ga...
  • 3:30 - 3:35
    ...nikada nema dovoljno. Rast predstavlja još jednu stvar koja je ugrađena u novčani sistem. Ako ste banka, vi ćete...
  • 3:35 - 3:39
    ...pozajmiti novac osobi koja će stvoriti neku novu robu ili uslugu,...
  • 3:39 - 3:43
    ...od koje će imati profit i tako biti u mogućnosti da vrati novac. Nećete novac pozajmiti nekome ko ne stvara robu...
  • 3:43 - 3:50
    ...i usluge. Tako novac ide u pravcu onih koji prave još više novca. Međutim, ekonomski rast u osnovi znači...
  • 3:50 - 3:57
    ...da morate da pronađete nešto što je nekada bilo priroda i pretvorite to u robu, ili je nekada predstavljalo prijateljski poklon...
  • 3:57 - 4:03
    ...i pretvorite to u uslugu. Morate pronaći nešto što što su ljudi nekada dobijali bespatno ili su sami to radili za sebe...
  • 4:03 - 4:13
    ...ili jedni za druge i onda im to, na neki način, oduzmete i onda im tu stvar prodate. Pretvaranjem stvari u robu,...
  • 4:13 - 4:19
    ...bivamo odsečeni od prirode na isti način na koji postajemo odsečeni od zajednice. Na prirodu gledamo tako da ona...
  • 4:19 - 4:26
    ...za nas predstavlja samo gomilu materijala. A to nas ostavlja veoma usamljenima i sa mnogim osnovnim ljudskim...
  • 4:26 - 4:34
    ...potrebama koje ostaju nezadovoljene. I, ako imate novca, možete pokušati da ovu glad zadovoljite kroz potrošnju,...
  • 4:34 - 4:41
    ...kroz kupovinu stvari, ili kroz gomilanje samog novca. I, naravno, sada se nalazimo na kraju...
  • 4:41 - 4:52
    ovog razdoblja rasta -- naša planeta ne može da podnese ...još mnogo rasta. I to je razlog zbog kojeg kriza koju danas imamo neće prestati.
  • 5:00 - 5:04
    Jedna od stvari o kojima govorim jeste osećaj da nešto nije kako treba, koji sam imao još kao dete.
  • 5:04 - 5:07
    Mislim da mnoga deca imaju nekakav sličan osećaj, da stvari nisu onakve kakve bi trebalo da budu.
  • 5:07 - 5:10
    Na primer, ne bi trebalo da stvarno mrzite ponedeljak,...
  • 5:10 - 5:17
    ...i da budete srećni kada ne morate da idete u školu. Škola bi trebalo da bude nešto što volite.
  • 5:17 - 5:20
    Život bi trebalo da predstavlja nešto što volite.
  • 5:20 - 5:27
    Mi nismo zaradili ništa od stvari koje nas održavaju u životu i koje život čine dobrim.
  • 5:27 - 5:33
    Nismo zaradili vazduh. Nismo zaradili to da budemo rođeni. Nismo zaradili sopstveno začeće.
  • 5:33 - 5:38
    Nismo zaraditi to što možemo da dišemo. Nismo zaradili to da imamo planetu koja nam obezbeđuje hranu.
  • 5:38 - 5:47
    Nismo zaradili sunce. Stoga, smatram da ljudi poseduju jednu urođenu zahvalnost.
  • 5:47 - 5:53
    Jer, na nekom nivou, mi znamo da nismo zaradili ništa od ovoga. Mi zanmo da je život poklon.
  • 5:53 - 5:58
    Ako znate da ste dobili poklon, onda je prirodna reakcija na to zahvalnost, želja da se nešto da...
  • 5:58 - 6:07
    ...zauzvrat. U ekonomiji poklona, ne važi ono što važi u ekonomiji novca, da je svako...
  • 6:07 - 6:13
    ...u takmičenju sa svakim drugim. U društvu baziranom na poklonu, ako nečega posedujete više nego što vam treba,...
  • 6:13 - 6:19
    ...višak dajete nekom drugom, kome je to potrebno. To je način na koji stičete status u društvu....
  • 6:19 - 6:22
    ...I to zapravo predstavlja izvor vaše sopstvene sigurnosti.
  • 6:22 - 6:26
    Jer, ako kod ljudi izazivate toliko zahvalnosti, onda će se i ljudi takođe starati o vama.
  • 6:26 - 6:29
    A ako nema poklanjanja, onda nema ni zajednice.
  • 6:29 - 6:35
    To možemo i da vidimo; kako društvo postaje sve više monetizovano, tako i pojam zajednice sve više nestaje.
  • 6:35 - 6:41
    Ljudi čeznu za zajedništvom ali ono ne može postojati samo kao prosti dodatak na monetizovani život.
  • 6:41 - 6:49
    Ljudi treba da budu potrebni jedni drugima. Ljudi žele da ispolje svoje talente...
  • 6:49 - 6:52
    ...i da nema novca, oni bi to i činili.
  • 6:52 - 6:54
    Novac često predstavlja prepreku.
  • 6:54 - 7:01
    Znate, ljudi misle "Oh, kako bih želeo/la da uradim ovo, ali mogu li ja to sebi da priuštim? Da li je to razborito?"
  • 7:01 - 7:06
    Novac koči. "Šta bih sve divno mogao/la da radim? Šta je ono što sam pozvan/a da radim?"
  • 7:06 - 7:11
    Da li bi to bilo pravljenje velikih vrtova o kojima bi se brinuli beskućnci i na taj način ponovo oživljavali svoje veze sa prirodom?
  • 7:11 - 7:18
    Da li bi to bilo čišćenje deponije toksičnog otpada? Šta biste vi voleli da radite? Koje divne stvari biste voleli da radite?
  • 7:18 - 7:23
    I zašto nije praktično da radite upravo to? Zašto u tim stvarima nema novca?
  • 7:31 - 7:39
    Ekonomija koja otelotvoruje princip poklanjanja jeste ekonomija koja je ukorenjena u istini.
  • 7:39 - 7:45
    Zadatak koji je pred nama jeste da uskladimo novac sa izražavanjem svojih sklonosti i talenata.
  • 7:45 - 7:52
    Ovo zahteva jedan potpuno različit mehanizam za stvaranje novca i njegov protok.
  • 7:52 - 7:57
    Ovo u sebe uključuje koncepte kao što je negativna kamata, koja reverzira efekte pozajmljivanja novca.
  • 7:57 - 8:02
    Ovo uključuje koncepte kao što je internalizacija troškova, tako da ne možete više da zagađujete prirodu, a da troškove...
  • 8:02 - 8:08
    ...ovakvog ponašanja plaćaju buduće generacije. Ovo uključuje društvene dividende: deobu bogatstva...
  • 8:08 - 8:14
    ...koje potiče od onoga što bi trebalo da bude zajedničko - zemljište, vode, kulturno nasleđe.
  • 8:14 - 8:20
    Ovo uključuje premeštanje velikog broja ekonomskih funkcija.
  • 8:20 - 8:26
    Ovo uključuje razne vrste saradničkog finansiranja i saradničkog obrta.
  • 8:26 - 8:30
    Šta je potrebno da bi se novčani sistem u tom smislu preokrenuo?
  • 8:30 - 8:35
    Pa, novčani sistem koji je trenutno na snazi počunje da funkcioniše sve lošije i lošije. Rast se može održavati...
  • 8:35 - 8:40
    ...samo po cenu sve većih i većih troškova. Čak i najveći napori koje činimo ne mogu održati ekonomiju u stanju onolikog rasta...
  • 8:40 - 8:46
    ...koji je potreban da bi sistem nastavio da funkcioniše -- a to stvara sve više nesreće.
  • 8:46 - 8:50
    Ljudi ovo jednostavno ne mogu više da izdrže.
  • 8:50 - 8:55
    Čak ni ljudi koji se nalaze na vrhu, čak i pobednici ove veštački stvorene utakmice, ni oni nisu srećni.
  • 8:55 - 8:59
    Ovaj sistem ne funkcioniše čak ni za njih.
  • 8:59 - 9:06
    Stoga smatram da ćemo biti svedoci serije kriznih situacija, pri čemu će svaka sledeća biti dramatičnija od pretnodne.
  • 9:06 - 9:11
    I svaka od tih kriznih situacija će nas postavljati pred kolektivni izbor: da li ćemo da odustanemo od igre...
  • 9:11 - 9:19
    ...i da se pridružimo ljudima? Ili ćemo jse oš čvršće držati starih obrazaca? Izbor je zaista na nama,...
  • 9:19 - 9:25
    ...da odlučimo u kom trenutku ćemo se probuditi.
  • 9:32 - 9:38
    Da li je sve ovo do sada bila samo velika greška? To predstavlja dobro pitanje, i sigurno je da je po nekim pitanjima ovaj odgovor potvrdan.
  • 9:38 - 9:43
    Ako se samo osvrnemo oko sebe i prisetimo se svih užasa koji su se do danas odigrali na licu Zemlje...
  • 9:43 - 9:45
    ...kao i onih koji još uvek traju.
  • 9:45 - 9:51
    Neki ljudi misle: ne želim da budem deo toga; civilizacija predstavlja veliku grešku.
  • 9:51 - 9:59
    Ja sam došao do stanovišta koje ovo putovanje čoveka ka odvojenom, izdvojenom Ja ne smatra greškom, već delom jednog šireg procesa.
  • 9:59 - 10:05
    ...Počelo je, mislim, sa ekološkim pokretima šezdesetih godina dvadesetog veka, to je bilo prvo buđenje
  • 10:05 - 10:12
    ...kolektivne svesti. Astronauti koji su išli u svemir su iskusili vrhunac te odvojenosti.
  • 10:12 - 10:19
    A fotografije koje su emitovane sa tih putovanja i danas u nama bude ljubav.
  • 10:19 - 10:24
    Dakle, zaljubljujemo se u planetu Zemlju. To predstavlja jedan aspekt našeg sazrevanja.
  • 10:24 - 10:31
    Drugi aspekt su teškoće koje prate dostizanje zrelosti, kriza u kojoj se raspada stari,...
  • 10:31 - 10:42
    ...i rađa jedan potpuno novi svet. Znate, dete raste i razvija svoje talente, ali...
  • 10:42 - 10:48
    ...ih još uvek ne upotrebljava na način koji predstavlja njihovu pravu svrhu. I to je ono što se danas dešava sa čovečanstvom
  • 10:48 - 10:54
    Mi brljamo, igrajući se sa svojim darovima tehnologije i kulture, i na taj način ih razvijamo.
  • 10:54 - 11:02
    Sada polako dolazimo u doba zrelosti i vreme je da počnemo da ih upotrebljavamo na način koji predstavlja njihovu pravu svrhu.
  • 11:02 - 11:07
    Mislim da će na početku, to biti jednostavno da se zaleče rane i ukloni načinjena šteta.
  • 11:07 - 11:13
    A potrebno je puno lečenja, i zapravo je skoro nemoguće da se to obavi u potpunosti.
  • 11:13 - 11:22
    Moglo bi se reći da smo ovde, na Zemlji, zapravo u postupku stvaranja čuda.
  • 11:22 - 11:31
    Ono što ovde govorim je nešto što je, sa stanovišta starih shvatanja realnosti, nemoguće, ali je, sa stanovišta novog razumevanja, itekako moguće.
  • 11:31 - 11:36
    U stvari, to je zapravo neophodno. I ništa manje od toga nije ni vredno pokušaja.
Title:
Sveta ekonomija sa Čarlsom Ajzenštajnom (Charles Eisenstein) - kratki film
Description:

Režija - Ian Mekenzi (Ian MacKenzie) http://ianmack.com
Produkcija - Velkrou Riper (Velcrow Ripper), Greg Hil (Gregg Hill), Ian Mekenzi

PROČITAJTE KNJIGU: http://sacred-economics.com

Sveta ekonomija prati istoriju novca, od drevnih ekonomija baziranih na poklonu do savremenog kapitalizma, otkrivajući kako je novčani sistem doprineo otuđenju, takmičenju i oskudici i doveo do uništenja zajednice i potrebe za neprekidnim rastom.

Danas su ove tendencije ispoljene do ekstrema, ali uoči njihovog urušavanja možemo videti veliku priliku za prelazak na jedan povezaniji, ekološki i održivi vid postojanja.

Ovaj kratki film sadrži neke video materijale iz dokumentarnog filma Okupirajte ljubav (Occupy Love) koji je još uvek u fazi izrade http://occupylove.org

FULL CREDITS

Directed & Edited by Ian MacKenzie
Producers: Ian MacKenzie, Velcrow Ripper, Gregg Hill
Cinematography: Velcrow Ripper, Ian MacKenzie
Animation: Adam Giangregorio, Brian Duffy
Music: Chris Zabriskie
Additional footage: Steven Simonetti, Pond 5, Youtube
Stills: Kris Krug, NASA
Special thanks: Charles Eisenstein, Stella Osorojos, Hart Traveller, Clara Roberts-Oss, Line 21 Media
more » « less
Video Language:
English
Duration:
12:09

Serbian, Latin subtitles

Revisions

Our website uses cookies for analysis purposes.