Da li bi vas dobitak na lutriji načinio srećnijim? - Radž Ragunatan (Raj Raghunathan)

Pogledajte celu lekciju: http://ed.ted.com/lessons/would-winning-the-lottery-make-you-happier-raj-raghunathan

Zamislite da sutra na lutriji dobijete nekoliko miliona dolara. Ukoliko ste kao mnogi od nas, bili biste ushićeni, ne verujući u svoju sreću. Ali da li bi ta radost i dalje bila tu nekoliko godina kasnije? Radž Ragunatan opisuje pojavu pod imenom hedonistička adaptacija, koja može da nam nagovesti odgovor.

Lekcija: Radž Ragunatan; animacija: Alen Laseter.

Da li bi vas dobitak na lutriji
učinio srećnijim?

Zamislite da sutra na lutriji dobijete
nekoliko miliona dolara.

Ukoliko ste kao mnogi od nas,
bili biste ushićeni,

ne verujući u svoju sreću.

Ali da li bi ta radost i dalje bila tu
nekoliko godina kasnije?

Možda i ne.

Čuveno istraživanje s 22 dobitnika lutrije
pokazalo je da mesecima nakon dobitka,

njihovi prosečni prijavljeni nivoi sreće
nisu porasli više

nego kod kontrolne grupe
koja nije dobila na lutriji.

Neki od njih su zapravo bili nesrećniji
nego što su bili pre dobitka.

Kasnija istraživanja su potvrdila
da naše emotivno blagostanje,

koliko često i koliko intenzivno
osećamo stvari poput radosti,

tuge,

napetosti

ili besa,

ne poboljšavaju se sa bogatstvom
ili statusom nakon određene tačke.

Ovo ima veze sa pojavom koja se naziva
hedonističkom adaptacijom

ili hedonističkom trakom za trčanje.

Ona opisuje našu naviku
da se privikavamo na nove situacije

kako bi održali stabilnu
emotivnu ravnotežu.

Što se sreće tiče,

većina nas kao da ima osnovni nivo,
koji manje-više ostaje konstantan

tokom našeg postojanja.

Naravno, novine u vidu bolje hrane,

odličnih odmora

i lepših mesta za život

isprva mogu da vas nateraju
da se osećate kao da lebdite,

ali kako se privikavate na te stvari,

vraćate se na svoje standardno
emotivno stanje.

To možda zvuči veoma tmurno,

ali hedonistička adaptacija nas čini
manje emotivno osetljivima

na sve vrste promene,

uključujući i one negativne.

Istraživanje sa dobitnicima na lutriji

posmatralo je i ljude koji su doživeli
nesreću zbog koje su bili paralizovani.

Kada su ih upitali nekoliko meseci
nakon nesreće koliko su srećni,

naveli su nivoe sreće koji su se bližili
njihovom prvobitnom osnovnom nivou.

Iako hedonistička traka za trčanje
može da umanji naše uživanje u pozitivnom,

čini se kao i da nam omogućava otpornost
tokom oporavka od nevolje.

Postoje i drugi razlozi
zašto nas dobitak na lutriji

možda neće usrećiti na duge staze.

Može biti komplikovano raspolagati
velikim svotama novca

i neki dobitnici na lutriji
ga brzo potroše ili protraće.

Može doći i do društvene izolacije.

Neki dobitnici dobiju more neželjenih
zahteva za davanje novca,

tako da se odseku od drugih.

A novac nas može učiniti i zlobnijima.

U jednom istraživanju, učesnici su igrali
nameštenu partiju Monopola,

gde su vođe eksperimenta
neke igrače brzo učinile bogatim.

Bogati igrači počeli su da popuju
siromašnijim igračima

i da za sebe grabe grickalice
koje je trebalo da dele.

Ali samo zato što velik priliv novca

ne donosi zagarantovanu radost
u naš život,

to ne znači da novac
nikada ne može da nas učini srećnijim.

Rezultati istraživanja pokazuju
da se prilagođavamo

spoljašnjim i materijalnim stvarima,

poput novog automobila ili veće kuće,

mnogo brže nego što je to slučaj
sa novim iskustvima,

poput posete novog mesta
ili učenja nove veštine.

Tom logikom,

što više novca trošite na iskustva,
umesto na stvari,

bićete srećniji.

Postoji i drugi način da svoj novac
pretvorite u sreću:

trošite ga na druge ljude.

U jednom istraživanju,
učesnicima je dato nešto novca

i pitali su ih da ga potroše
na sebe ili na nekoga drugog.

Kasnije iste večeri, istraživači
su pozvali te učesnike

i pitali ih koliko su bili srećni.

Nivoi sreće onih
koji su novac potrošili na druge

bili su značajno veći od onih
koji su novac potrošili na sebe.

Čini se da je to istina širom sveta.

U drugom istraživanju
ispitana je darežljivost

preko 200 000 ljudi iz 136 zemalja.

U preko 90% ovih zemalja,

ljudi koji su donirali bili su
mahom srećniji od onih koji nisu.

Ali možda je sve ovo
lakše reći nego uraditi.

Recimo da vam sutra u krilo
padne milion dolara.

Šta biste uradili sa njima?