Komunizam

Kratki pregled Marksizma i Lenjinizma

Hteo sam da napravim video o Komunizmu

jer sam već govorio o istom

u prethodnim video klipovima, ali Vam nisam dao

valjanu definiciju značenja

i razumevanja ovog političkog sistema.

Da bismo razumeli Komunizam...

Nacrtaću grafikon ovde...

...poočeću od Kapitalizma.

Ovo će dakle biti samo ukratko objašnjenje

mada mnogi ljudi pišu čak i doktorske disertacije na ovu temu.

Dakle, počinjem od Kapitalizma i odavde

možemo da nastavimo prema socijalizmu

a potom ćemo stići i do komunizma.

Moderne verzije komunizma su zapravo

plod ideologije Karla Marksa i Vladimira Lenjina.

Karl Marks je bio Nemački filozof

živeo je u 19. veku

i napisao je kapitalno delo "Komunistički manifest" koji je postao

filozofski osnov komunizma.

Vladimir Lenjin, koji je predvodio Boljševičku revoluciju u Sovjetskom Savezu

bio je suštinski ideološki kreator Sovjetskog Saveza.

Lenjin je bio prvi koji je

Marksove ideje stavio u polje prakse i učinio ih konkretnim

tako da svaka zemlja koju smatramo komunističkom

ustvari prati Lenjinov šablon.

O tome ću nešto kasnije govoriti.

Najpre, želeo bih da govorim razlikama između

Kapitalizma, Socijalizma i Komunizma.

Marks je razumevao komunizam kao progres

od kapitalizma preko socijalizma do komunizma.

Ono što je on uvideo u kapitalizmu

i ono što je smatrao pravilnim i ispravnim u njemu jeste to

da postoje privatni posedi, prvatno vlasništvo nad zemljom

i ovo predstavlja glavni aspekt Kapitalizma

i to je svet u kojem većina nas danas živi.

Međutim, problem koji je primetio u Kapitalizmu,

naravno po njegovom mišljenju, jeste

da kada postoje privatni posedi i privatno vlasništvo

ljudi koji počnu da akumuliraju kapital,

kada govori o kapitalu govori o zemljišnim posedima ili

fabrikama ili

o prirodnim resursima bilo kog tipa...

...dakle kada ljudi počnu polako da gomilaju...

...dozvolite mi da nacrtam dijagram...

Recimo, neka jedna osoba ima izvestan broj kapitala,

taj kapital može da bude fabrika ili zemljište...

...to je kapital, dakle recimo da je u pitanju zemljište

Jedna osoba počne da poseduje malu količinu zemljišta

ali poseduje više nego bilo ko drugi,

tako da imate sve ostale

koji ne poseduju zemljište ali ga trebuju.

S obzirom da ova osoba poseduje zemljište,

svi ostali koji ne poseduju moraju da rade za njega

i to na njegovom zemljištu.

Za Marksa, sa ove tačke gledišta

svi ti ljudi koji nemaju kapital

i ovaj čovek koji ga ima,

svi ti ljudi rade za njega

za veoma male dnevnice ili naknadu

da zbog ovakve podele dolazi do viška profita

koje ostaje u posedu zemljoposednika, kapitaliste.

Radnici neće biti u stanju da podignu nivo naknade ili dnevnice

jer je tržište rada prezasićeno

mnogi žele da rade za kapitalistu

a kapitalistu, sa druge strane to ne interesuje.

Možda je moguće da se smanji zasićenost tržišta,

možda je moguće stvoriti svet gde

možda je moguće stvoriti svet gde

veliki broj ljudi ima razumnu količinu kapitala

i veliki bro ljudi koji žele da rade

tada bi se kapitalisti utrkivali za radnicima

gde bi radnici mogli da zahtevaju veće nadnice

što bi im omogućilo da i sami akumuliraju izvestan kapital

kojim bi mogli da pokrenu svoj mali biznis.

Mislim da nije baš mnogo razmišljao o ostvarivoj mogućnosti ove ideje.

On je primetio mogućnost i,

u njegovu odrbanu, ne želim da mi

odbrana Marksa postane navika, ali u njegovu odbranu

ovo jeste bila realnost u kasnom 19. veku.

Posebno imajući u vidu indsutrijsku revoluciju,

čak i u Sjedinjenim Državama je bila situacija

koju je Mark Tven opisao kao zlatno doba.

Industrijalici koji su akumulirali većinu kapitala

zaista su imali odrešene ruke i potpunu premoć

u odnosu na radničku klasu, tako da je Marks uvideo da

ako čovek sa mnogo kapitala ima odrešene ruke i toliku moć

i cela ova situacija pravi višak profita

kapitalista će moći da zadrži profit

jer će zadržati niske plate radnicima.

Ono što će da se desi jeste da će kapitalista

nastaviti da akumulira još više

i imaće veliki kapital

a time će dobiti još veću moć

kojom će moći da zadrži svoje radnike

na minimalcu

tako da oni nikada neće biti u stanju da akumuliraju kapital.

Marks smatra da bi na osnovu prirodnog poretka i napretka

radnici trebali da počnu da se organizuju

stvarajući unije i sindikate

tako da bi ujedinjeni mogli da kažu zemljoposedniku

da ne žele više da rade

da će početi da štrajkuju ako im ne poveća zarade

ili ako im makar ne pruži bolje uslove za rad.

Tako da, kada počne priča o uniji i sindikatima

počinjeno da se krećemo u pravcu socijalizma.

Drugi element koji nas vodi u polje socijalizma

jeste da Marks zaista nije voleo visoku koncentraciju moći.

Socijalisti suštinski nisu voleli

visoku koncentraciju bogatstva, gde je realnost da

ne samo da postoji nekolicina ljudi koji će da akumuliraju za sebe

do nekog određenog nivoa

već će akumulirati jer su bili lukavi i inovativni

ili su bili dobri rukovodioci.

Marksisti generalno nisu ljubitelji

kapitalista i njihovog akumuliranog kapitala.

Možda kapitalisti jesu imali neke upravljačke veštine

za neki vid rada

ali drugi problem je taj da se kapital prenosi

na njihove naslednike

tako da privatno vlasništvo

koje se nasleđuje sa oca na sina

sa roditelja na dete, nije uopšte bazirano

na nekom vidu zaslužnosti bilo koje vrste.

Zasnovano je na naslednom pravu

a to je zapravo problem jer

ako se samo vratimo u Evropu za vreme Francuske Revolucije

vidimo da postoje generacije posle generacija plemića

nezavisno od činjenice da li je ta generacija sposobna ili da li ima neke veštine

oni jednostavno nasleđuju bogatstvo

i imaju kontrolu nad svime što su nasledili

a sa druge strane postoji mnogo ljudi koji nemaju mnogo

koji rade za njih

a kada postoji takva klasna razlika

to će na kraju ipak odvesti u smer revolucije.

Drugi princip koji nas vodi u pravcu socijalizma

jeste raspodela bogatstva.

Dakle... Raspodela bogatsva.

Raspodela!

Dakle, socijalizam zagovara privatno vlasništvo

ali država ima većinski udeo

Dakle: država, većinski udeo.

Jedna od uloga države tj. vlade

jeste redistribucija, preraspodela bogatstva i

država ima kontrolu nad većinom proizvodnje.

Tako da neke od velikih fabrika

koje proizvode neke od esencijalnih i bitnih stvari

padaju u ruke države, ili kako bi Komunisti rekli

u ruke običnog naroda i preraspodela počinje da se dešava.

Dakle, teoretski, ne postoji velika količina bogatstva

koja se nalazi u rukama nekolicine.

Ako ove zaključke saberete

rezultat je Komunistička država.

A teoretski, takva država je besklasna

i prema Marksovom stanovištu

i ovo je malo teže za zamisliti

društvo bez države.

Dakle, u kapitalizmu se jasno definišu klase:

klasa koja poseduje kapital

i radnička klasa

gde postoji veliki jaz između dve

gde je razlika evidentna

ali Marks je zamislio svet

gde će radnik moći da se oslobodi okova

i sam takože početi da akumulira kapital

i možda otvori svoj mali biznis.

Ova napetost će suštinski odvesti u socijalizam

i u besklasno društvo i centrističko,

istinu govoreći nije ulazio u detalje,

ali suštinski egalitarno društvo, gde svako poseduje

i gde društvo samo iznalazi gde je kapital najpotrebniji

i gde sve stvari treba dabudu locirane

i gde je sve suštinski društveno dobro, što je još teže

da se zamisli u izvesnom smislu.

Ovo je ukratko Marksovo stanovište

koja ipak nikada nije konkretizovano

do pojave Lanjina.

Tako da, današnje razumevanje Kumunizma

ono što većina nas razumeva kao Komunizam

jeste protumačeno kroz Marksovu ideologiju i Lenjinovu državnost-

Lenjinizam.

Ova dva viđenja su naizmenično shvatana,

Marksizam je suštinski utopizam

svi živimo isto, vlada egalitarnost, svi smo jednaki

svi rade upravo ono što su oduvek želeli

svega ima na pretek.

Ono što se ovde opisuje do izvesne mere

jeste ono što se desilo u Zvezdanim Stazama, gde svi mogu

da odu do replikatora i dobiju ono što žele

i ako žele da dan izgleda na neki poseban bačin

oni mogu da ostvare tu posebnost

gde ta osoba nije samo kreator te posebnosti dana

nego sam može da uradi ono što želi

gde se sve svodi na utopiju.

Zapisaću...

Dakle, čist Marksizam je utopija

i u slučaju da ne znate šta je utopija

to je neka vrsta savršenog društva gde ne postoje klase

svi su jednaki, svi vode

bogate, raznolike i upotpunjujuće živote.

Utopija je nerealno stanje stvari, tako reći

i ako želite da sagledate utopiju sa negativnog aspekta...

zaista ne znam kako bi to moglo da se ostvari. Ko zna?

Ne bih želeo da budem negativan ali

možda ćemo jednog dana i postići i dosegnuti taj uopijski svet.

Lenjinizam međutim poseduje praktički (ne praktični) element

jer, očigledno da posle Boljševičke Revolucije 1917.

posle Ruske Imperije stvara se Sovjetski Savez

gde je postojala potreba za vladom

gde je vlada vođena na osnovu

ovakvih Kumunističkih ideja. Lenjinova filozofija,

i ovo je gde nastaje

tenzija prema Demokratiji,

u ovakvoj filozofiji je potrebno

postojanje pratije, partijskog sistema, i Lenjin je naziva Vangardska partija.

Vangard predstavlja pokretački snagu,

onu koja vodi marš ili prosteste, revoluciju.

Dakle, ova Vangardska partija stvara

neko konstantno stanje revolucije

i njen zadatak je da predvodi masu, društvo.

Ona je u neku ruku roditelj celom društvu,

i vodi je od Kapitalizma kroz Socijalizam

do tog idealnog stanja, do Komunističkog uređenja i Komunističke države.

U celoj ovo situaciji se

dešava to da

nikada suštinski nije jasno kada se dostiže takva država.

Dakle, ono što se dešava u ovajvoj državi, u Lenjinizmu

jeste da ova Vangardska partija, koja se

inače naziva Komunističkom partijom, zapravo drži državu u stanju revolucije

stvarajući sliku vođe društva i naroda

gde se narod vodi ka nekoj budućnosti koja nije jasno zacrtana

i gde se ne zna tačno ni šta je budućnost.

Tako da, kada govorimo o Marksizmu i Lenjinizmu,

pored toga što se govori

u ekonomskoj sferi, takođe se govori i o

partijskom sistemu, gde je partijski sistem

zapravo postojanje jedne dominantne partije

koja će raditi u interesu naroda.

Dakle, jedna domintna Kumunistička Partija

koja radi u interesu naroda

i očigledno je ono negativno- kako će narod znati

da partija zapravo radi u njihovom interesu?

Kako narod uopšte da zna da je ta partija kompetentna da obavlja ovakav posao?

Kako može narod da zna šta država radi

ako ona konstantno preraspodeljuje sredstva?

Da li je država korumpirana? Ako postoji jednopartijski sistem

i samo da bi bilo jasno,

najveća Komunistička država je

Narodna Republika Kina,

i iako je kontrolisana od strane Komunističke Partije,

ona više i nije komunistička država,

te to može uveliko da bude zbunjujuće...

Dakle... dozvolite da to nacrtam

Na vertikalnoj osi gde je Demokratija

DEMOKRATIJA... a ovde gore ću da stavim AUTORITARNO

AUTORITARNO i TOTALITARNO... dakle, Totalitarno

ili Autoritarno, bolje.

Napraviću poseban video o razlici između ova dva

jer su Autoritarno i Totalitarno slični pojmovi.

Totalitarizam je ekstremniji vid Autoritarnog

gde država kontroliše sve

gde nekolicina ljudi kontroliše sve.

Veoma ne-demokratski.

Autoritarno je na istom spektru

Dakle, na ovom grafikonu

imamo Kapitalizam, Socijalizam i Komunizam

recimo Sjedinjene Američke Države, SAD

negde ovde

staviću SAD ovde

SAD poseduje neke elemente Socijalizma

Postoje radnički sindikati

ali oni ne kontrolišu sve...

...takođe postoje ljudi koji rade a nisu članovi sindikata,

postoje elementi preraspodele dobara

postoje porezi na nasledstvo, postoje...

Želim da kažem, ne postoji ekstremna preraspodela dobara

i dalje možete naslediti bogatstvo,

i dalje postoje, tako reći, sigurnosne mreže za ljude-

zdravstveno osiguranje, socijalna pomoć...

...dakle postoje elementi Socijalizma...

...ali takođe i duga istorija i ukorenjenost Kapitalizma,

privatnih posedstva, tržište

Dakle, držaćemo se SAD-a ovde...

...a ovde SSSR, ne Rusija koja je sada

nego Svojetski Savez koji je tada postojao...

stavio bih Sovjetski Savez...

...ovde

ovde

A današnju Rusiju bih stavio...

...ovde

Jer danađnja Rusija ima slabiju socijalnu politiku danas

...ekonomija je malo drugačija:

veća je razlika među klasama

nego što to danas imaju SAD-e

Dakle, ovde se nalazi današnja Rusija

...a možda još interesenatnija jeste

Narodna Republika Kina

današnja Kina...

koja je na "površini" Komunistička republika

ali je u mnogo čemu više Kapitalistička od samih SAD-a

u smislu da ne postoji preraspodela bogatstva,

ne postoji jaka socijalna politika...

Dakle, neki elementi današnje Kine

mogu se postaviti ovde... i

Kina je danas manje demokratska nego SAD-e ili današnja Rusija.

Iako bi neki današnju Rusiju nazvali...

...dobro, neću sada ulaziti u to ali

današnja Kina, mogli bi je staviti ovde negde

Dakle mogla bi čak biti i

malo više Kapitalistička od SAD-a

ali definitivno nemaju dobre zakone u vezi sa radom...

Ali imaju zakone o

državnom vlasništvu.

I takođe postoje zakoni o državnoj upravi.

Kina prilično oscilina

na ovoj ravni. Dakle, ovde je Kina.

Dakle, iako se ZOVE Komunistička Republika

ona je u mnogo čemu mnogo više Kapitalistička

nego bilo koja druga država koja sebe naziva kapitalističkom.

Ali u mnogo čemu, naročito kada je reć o vladi

ona uglavnom kontroliše većinu ako ne i sve stvari

u vidu jedne jedine dominantne partije. Dakle, u neku ruku je Lenjinistička

sa manjim elementima Marksizma.

Dakle, više Komunistička kada je reč o vladi

nadam se da je to jasno,

ponekada ume da bude zbunjujuće.