9. lekcija - Sveci ili grešnici - Pionir škola

Šta je pokajanje? Jesmo li još uvek grešnici kada smo se pokajali? Ova izazovna lekcija će vam pomoći da se skinete svoje religiozne naočari i da uđete u slobodu koju nam je doneo Isus.
Više na www.TheLastReformation.com

Dobrodošli na lekciju broj devet Pionir škole.
Danas ćemo govoriti o pokajanju.

Isprovociraću vas i pomoći vam da
skinete svoje naočari, kada se radi o ovome.

Želim da vam postavim pitanje - da li mi,
kao hrišćani, treba da gledamo na sebe

kao grešnike, grešnike spasene milošću,
ili svece? Ovo je zaista važno. Način na koji gledamo

na sebe često nema nikakve veze sa Biblijom,
ali ima veze sa naočarima i sa

našim nasleđem. Danas ću vam pomoći da
skinete naočari, pomoći vam da razumete

da Isus nije došao da nas spase u našim
gresima, već je došao da nas spase od naših greha.

Verujem da je ovo učenje zaista važno i
da će vam pomoći da uđete u slobodu

koju imamo u Hristu, kako bi mogli da živimo život
o kom čitamo u Delima apostolskim. Bog vas blagoslovio.

Dobrodošli na ovo učenje. Ovo je učenje

broj devet od 20 lekcija Pionir škole.
I ponovo, volim to što Bog radi.

Bog čini divne stvari. Poslednja dva puta sam
govorio o tome šta treba

da učinite da biste bili spaseni. Govorio sam
o pokajanju, krštenju u vodi i Svetim Duhom.

Dobio sam dosta odgovora. Jedna starija gospođa
mi je pisala, iz našeg grada, koja je u

školi Biblije, nisam je još video, ali mi je pisala
da je uvek, ceo svoj život

mislila da je spasena svojim krštenjem kao
beba, kao dete, ali pošto je pogledala ovaj video,

želi da se krsti, pa ću posle ovog učenja otići
do nje i krstiti je. Mnoge

stvari se dešavaju tokom ovih lekcija. I sviđa
mi se to. Volim to što Bog radi.

Danas će, takođe, biti vrlo zanimljivo. I danas
ću vam pomoći da skinete

naočari, religiozne naočari. Ono o čemu ću
pričati danas je

pokajanje. Uradiću to malo na malo drugačiji način
nego što to normalno čujete kada govorimo o

pokajanju. I takođe, ono što vidite u ovoj školi
Biblije, ja samo pokušavam da skinem naočari,

tako da možete sami, sa Svetim Duhom,
proučiti Reč Božju i iskusiti kako vas

Reč oslobađa. Neću vam dati odgovor na sve.

Samo ću vam dati celu sliku i pomoći vam
da razumete šta su različite

stvari u Božjoj Reči.
Danas ću vas dosta isprovocirati.

Reći ću neke stvari na koje ćete vi reći -
Vau! Šta je ovo? Ali setite se

na čemu gradimo. Da li gradimo na našoj
tradiciji ili na Reči Božjoj? Pre nego što

izložim učenje i nastavim sa nekim stvarima
o kojima smo pričali prošli put,

podeliću sa vama neka svedočanstva. Volim da ispričam
svedočanstva. Volim ono što Bog radi.

Ako se sećate, prošli put sam govorio o tome
kako da govorimo jevanđelje i sedeo sam ovde,

za ovim stolom, i pokazivao sam kako da govorimo
jevanđelje. Zato što Bog želi da se ljudi

širom sveta pokaju, zato što je naredio ljudima
da se pokaju, naš posao, kao učenika,

je da im pokažemo o čemu se radi, da im damo jasnu
evanđeosku poruku, tako da oni znaju šta im je potrebno

da urade, jer, kao što sam vam pokazao prošli put,
ako oni urade ono što treba da urade, Bog će

povući sledeći potez. Ako se pokaju, On će im
stvoriti novo srce. Ako se krste

u vodi, oslobodiće ih njihovog greha. Kada
položimo ruke na ljude

i poslušamo Reč Božju, primiće Svetog Duha.
I prošli put sam vam pokazao

kako ja to radim. I želim da kažem da ovo,
kao i sve ostalo, ne sme da se završi samo

na teologiji. Ako ste iz mog učenja izvukli
teologiju, pogrešili ste i ja sam pogrešio

učeći vas, jer nam je potrebno više od
teologije. Potrebno je to da uvedemo u praksu.

Za mene, kada sam počeo sa ovim, sa propovedanjem jevanđelja, na način kako to radim, u početku

je bilo novo i za mene, takođe. Sve što učim je bilo
novo i za mene, zato što sam morao da

skinem svoje naočari. Ali kada je Bog počeo da mi pomaže i da me oslobađa, počeo sam da da koračam u tome,

i što sam više koračao u tome, snažnije je postajalo i
često sam viđao da se stvari dešavaju. I od prošlog

puta, od prošle nedelje, dajem ovo učenje svake
nedelje, od prošle nedelje, video sam dvoje ljudi

spasenih kada sam učinio isto, za stočićem.
Prvo je bilo pre četiri dana. Jedan čovek

je pogledao video sa mnom i pisao mi je -
ima 17 godina, njegovi roditelji su iz religiozne

porodice, ali on više ne dolazi i nije zaista
iskusio Boga i spasenje.

Pisao mi je, i mi smo se sreli u kafiću u gradu
u kom živim.

I sedeli smo tamo, i dok smo sedeli tamo i pili
kafu, govorio sam sa njim o Isusu. Pitao sam ga

da li je sreo Boga. Rekao je da nije. Govorio sam
sa njim o jevanđelju. Pošto smo

popili kafu, uradio sam isto kao što sam i vama
pokazao, samo u kafiću. I kada smo to uradili,

video je da je to ono što treba da uradi. Video
je da treba da se pokaje, da se krsti

i primi Svetog Duha. Posle toga, otišli smo na
mesto na kojem sam mogao da se molim

za njega. Ali bili smo u gradu, pa je bilo potrebno
da nađem mesto gde smo mogli da budemo sami.

Pronašli smo garažu za parkiranje gde smo sišli
u podrum. Tamo nije bilo kola,

tako da smo mogli da budemo sami. Nije bilo
ljudi, nije bilo kola, tako da tamo, u podrumu,

u garaži za parkiranje, usred grada, molio sam
se za njega, on se pokajao, iskusio je Svetog

Duha, krstio se Svetim Duhom, počeo je da
govori u jezicima i bio je

pun entuzijazma. Posle smo se opet popeli,
otišli u grad, našli neke bolesne ljude i

on se molio za ženu koja je izlečena. Za još
jednu ženu se molio, koja je bila izlečena.

Jedna žena sa Grenlanda koja nije mogla da
pomeri ruku bez bola je bila izlečena.

Došao je njen muž. I drugi su došli i ona je
stajala i razgovarala sa njima i objašnjavala

šta se desilo i odjednom je bilo mnogo ljudi,
a on je bio taj koji je to učinio.

On je molio za njih. Posle toga sam morao
da odem na drugo mesto, tako da sam ga

odvezao kod nekih prijatelja i on je otišao na
more, ovde u Danskoj i krstio se u vodi. I bilo je zaista

hladno, ali se krstio u vodi. I ovaj momak je
bio promenjen. I rekao sam mu - više ne

živiš za sebe. Potrebno je da budeš smeo.
Potrebno je da dođeš do mnogih ljudi.

On je otišao kući i napisao na Fejsbuku i
pročitaću nešto od toga. Napisao je:

"Ovo je bio predivan dan! Sreo sam čoveka
koji se zove Torben, i on ima internet stranicu,

i on je govorio da svaki vernik može da ima
život sa Isusom kao što su apostoli imali,

život čuda. Počeli smo da pričamo i on mi je
objasnio sve o tome kako bi bio siguran da znam

u šta se upuštam. Onda smo otišli u garažu za
parkiranje i molio se za mene i počeo sam

da govorim u jezicima. Bilo je tako nadrealno!
I nastavio je da mi priča kako se ljudi

isceljuju. I sve se to desilo u jednom satu. Bog
je veliki!" I nastavlja o tome kako se krstio

bilo je hladno, ali se krstio. Onda je završio sa sledećim: "Razlog
zbog kog pišem ovo svedočenje

je zato što Bog želi više od nas nego samo da
dolazimo u crkvu i da idemo na sastanke.

On želi da nam da život sa čudima i izlečenjima.
Ako ima nekoga ko to želi -

molim vas, kontaktirajte me." To je ono što
Bog radi. Pre nekoliko dana, sreo sam ovog čoveka

kako sedi i čita jevanđelje. Nisam sa njim molio
molitvu da Isus uđe u njegovo srce. Ja sam se molio

sa njim. On se pokajao. Krstio se u vodi. Krstio
se Svetim Duhom i bio je pun entuzijazma.

Otišao je kući. Podelio je to na Fejsbuku. Dva
dana kasnije me je kontaktirala devojka

koja je videla ovo na njegovom Fejsbuku, 17 godina stara,
takođe iz religiozne sredine, ali živi u grehu,

ne poznaje Boga i mnoge stvari su nove
za nju. Nikada nije čula za govorenje

u jezicima i za te stvari. Sreo sam se sa njom
u Burger Kingu. Sedeli smo u Burger Kingu.

Pričali smo. Ponovo sam govorio o jevanđelju,
ovog puta sa papirima i čašama iz Burger Kinga.

Preneo sam joj jevanđelje kao što sam
to učinio u videu. Pošto je to čula, bila je spremna

da se pokaje. Zato sam morao da nađem mesto
gde sam mogao da se molim za nju. Upravo pored

Burger Kinga bila je kuća koja se gradila, ali nije
bila završena, tako da smo mogli da uđemo u tu zgradu,

jer je bila prazna. Ušli smo unutra. Molio sam
se za nju. Sveti Duh ju je dotakao.

Dobio sam proročku reč za nju, o zmiji.
Video sam kako zmija puže.

To je bio njen život. Iznenada sam video da
zmija dobija noge, izlazila je iz zemlje i onda

je dobila krila i odletela je, i kako Bog želi
da je oslobodi i da je izvede iz toga u čemu je

puzila. I kada sam dobio tu reć, ona je
plakala, i plakala. Molio sam da se

oslobodi demona. Bilo je nešto što ju je
napustilo. Posle mi je rekla da joj je bilo

kao da joj se podiže neka grudva koja joj
je stajala u grlu, i da je onda to otišlo.
I onda se osetila slobodno.

Dakle, ona je bila promenjena. Onda smo
otišli u obližnju radnju, našli bolesnu osobu
i ona se molila za prvu

bolesnu osobu koja je izlečena. Onda me
je pozvala u svoju kuću. Otišao sam tamo.

Molio sam se za njenu majku koja je izlečena.
Za još jednog koji je nešto doživeo. Sedeo sam

sa porodicom. Majka me je pozvala da dođem
ponovo, jer su želeli da čuju još.

Onda sam je odveo kod nekih prijatelja koje
znam, koji su imali kadu za kupanje i pitao
sam ih da li bismo mogli da je krstimo

tamo, zato što je bilo zaista hladno tog
dana, takođe. I učinili smo to. Ona se krstila

u kadi, i kada je ustala, položili smo ruke na
nju i krstila se

Svetim Duhom i počela je da govori u
jezicima i bila je potpuno promenjena.

Ovo što sam vam ispričao bi trebalo da bude
svakodnevni život. To je ono na šta nas je
pozvao. To su dva svedočanstva

koja imam samo od prošle nedelje.
Imam prijatelja Tomija koji kaže da je, takođe,

video jednog spasenog i krštenog. I ovo se sada
dešava svuda okolo. Ako mi govorimo

jevanđelje na taj način i potaknemo ljude da
povuku potez, Bog će isto povući potez.

I šta se desilo sa ovom devojkom? Bio je ponedeljak.
Ponedeljak je bio kišni dan u Danskoj.

Padala je kiša. Bilo je sumorno. I znate, svi kažu
da mrze ponedeljke. Bio je kišni ponedeljak,

ali sila Boga je bila tamo. Ona se spasila. Molila
se za ljude koji su bili izlečeni.

Krstila se u vodi i kada smo položili ruke na
nju, bila je krštena

Svetim Duhom i govorila je jezicima.
Drugi put je bilo u tržnom centru,

u podrumu, u garaži za parkiranje, u kafeu,
u Burger Kingu. To je tamo gde su ljudi.

Dakle, to je ono što Bog radi. Volim ova
svedočanstva. Ti ljudi su puni entuzijazma.

Kada se ona spasila, ja sam pozvao njega
i rekao: Upravo sam sa njom i ona

se upravo spasila i dobila Svetog Duha,
i govorila je u jezicima i krstila se.

On je bio, kao - Vau!... Bio je tako srećan.
Nisu bili baš bliski prijatelji, znali su jedno drugo,

viđali su jedno drugo ranije i bili su prijatelji
na Fejsbuku. On je sreo Boga, bio je smeo i

neko je to pročitao na Fejsbuku. Zbog toga
sam ponovo pozvan u

celu porodicu, zato što svi žele da čuju
jevanđelje, žele da

čuju više. Takođe, imam još jedno svedočenje
koje volim. Dobio sam pismo kao ovo. To je

svedočenje iz Viktorije, Kanada, gde smo upravo
bili, i odakle sam upravo napravio novi video

sa puta po Kanadi, gde možete videti po malo
iz svakog mesta u kom smo bili. Napisala mi

je sledeće: "Želela sam da pošaljem izveštaj iz
Viktorije, šta se desilo mom sinu pošto

si se molio za njegovu alergiju. Zadivljena sam
jer je on potpuno izlečen. Njegova sestra je, takođe,

imala neke alergije. I za nju se molilo. I ona je,
takođe, izlečena. Ovo je predivno,

jer šest godina nismo mogli da vodimo porodicu
na rođendansku proslavu,

na večeru kod prijatelja, u restoran, svugde
gde ima hrane, osim ako smo poneli posebnu

hranu za njih. Zaista se toliko mnogo
promenilo to kako smo u sada mogućnosti
da živimo naš život, tako da su mnogi

ljudi šokirani kada čuju da su oni izlečeni.
Sviđa mi se. Svedočanstvo iz Viktorije,

šta čini Bog.
OK. Ponovo, nemojte praviti teologiju od

mog učenja, od Reči Božije. Uzmite Reč
Božju i delujte po njoj. Uradite. Onda ćete

doneti plod, onda ćete doneti mnogo ploda. Da, a sada želim da se pomolim. Hajde da se pomolimo za danas,

za ovaj rad, jer je ovo zaista važna reč, i za
mnoge ljude će ići protiv

njihovih religioznih naočara i biće,
kao - Šta? I ovo je

osnova, jer ću govoriti o pokajanju.
I ovo je tako važno. Ovo je

osnova, zato moramo da razumemo šta
kaže Reč o tome. Bože, hvala Ti

za ovaj dan, hvala Ti za sve što činiš,
hvala Ti za ovo dvoje ljudi čija sam

svedočenja izneo, koji su spaseni,
kršteni u vodi i Svetim Duhom,

koji su puni entuzijazma za tebe, Bože.
Bože, hvala Ti jer ćemo videti hiljade

ljudi, Bože, koji se u svakodnevnom životu
spasavaju, Bože, u Burger Kingu, u tržnim centrima,
u gradu, na svom radnom

mestu. Bože, ljudi će biti spaseni, Bože.
I molim Te da mi pomogneš danas

da podelim ovu reč i ovo će biti reč koja će
otvoriti oči ljudima.

Oslobodiće ih, tako da možemo da živimo život
koji imaš za nas. Zato, dođi sa Svojim Svetim Duhom

i pomozi mi da podelim ovu reč,
u ime Isusa. Amin. Amin.

OK. Želim da vam postavim pitanje. Vi ste
hrišćani, verujem, govorim vam sada kao

hrišćanin. Da li gledate na sebe kao na sveca?
Da li smo, kao hrišćani - sveci? Ili smo grešnici?

Kako vi gledate na hrišćane? Kako gledate na
svoj sopstveni život? Da li ste vi svetac

Ili grešnik? Da li smo mi sveci ili smo grešnici?
I ovo je zaista važno da imamo

pravi odgovor na ovo. Bio sam iznenađen
kada sam ovo gledao,

koliko smo pod uticajem naše tradicije,
naših naočara. Jer ako ja, u Danskoj, pitam ljude

da li su sveci ili grešnici;
govorim o tome da pitamo hrišćane

u crkvi; skoro svako u Danskoj će reći
"mi smo grešnici!" Grešnici spaseni

milošću! Skoro niko u Danskoj neće reći
da smo mi sveci. Zašto? Zato što smo mi, kao -
... sveci... Jesi li ti svetac?

Ne, ne, ne. Jesi li ti bez greha? Šta misliš
ko si ti? Skoro da postoji

potpuni strah kada govorimo o celoj toj
stvari - biti svetac. Ne, mi smo grešnici spaseni

milošću. Mi smo grešnici, svako od nas.
I vodio sam zaista diskusiju sa ljudima u vezi sa

ovim. Jedna od stvari koja je meni pomogla da
skinem svoje naočari je da putujem i da upoznam

ljude iz drugih mesta u svetu. Imam svog prijatelja
Dona u Americi koji radi sa

Poslednjom reformacijom u SAD, i za mene je
tako zanimljivo pričati sa njim. Mnogo učim

od njega i on uči mnogo od mene.
Jer ovo su dva pogleda u svetu,

koja idu zajedno. I kada sam ga pozvao i
rekao: "Don, da li smo mi sveci ili smo grešnici?"

On je rekao: Mi smo sveci, naravno da smo sveci.
Bili smo grešnici, ali smo se spasili. Sada smo

sveci. I tamo gde on živi, u njegovoj oblasti,
u crkvama sa kojima on radi, oni koriste reč

"sveci". U velikom delu Amerike koriste reč
"sveci". Opet, ima drugih mesta,

u drugim crkvenim denominacijama u Americi,
gde koriste reč "grešnici".

Ali vidim zaista jasan obrazac ponašanja,
kada govorimo o ovim rečima. Ono što vidim je

da tamo gde su snažne Katolička crkva i Reformacija,
a u Americi je Reformacija - reformisana

crkva i Kalvinistička crkva, itd., Gde su one snažne,
svaka druga denominacija, nekako,

naginje ka tome da smo grešnici. Naravno da
smo grešnici. Mi smo grešnici. Ali gde oni nisu snažni,

gde vidimo pokret sa Pentakostalnom crkvom i sa
drugima, oni su slobodniji, kao - mi smo

sveci. Dakle, ja to vidim tako da nije samo pripadnost
baptistima, metodistima ili pentakostalcima to što stvara

vaš pogled - da li smo sveci ili grešnici, zato što
Pentakostalna crkva u Danskoj, sa vrlo snažnim

luteranskim nasleđem, ima različit pogled od
pentakostalne crkve u drugoj zemlji, u kojoj

nema luteranskog ili katoličkog nasleđa. Dakle,
crkve nisu pod uticajem same sebe.

Svi su pod uticajem Reformacije, Luteranske crkve,
koja je pod uticajem

Katoličke crkve.
I vrlo je zanimljivo kada ovo pogledate,

jer za mene, koji sam odrastao u Danskoj, ako
bih postavio ovo pitanje u Danskoj, svi bi

znali - mi smo grešnici. Mi smo grešnici, mi smo
grešnici, mi smo grešnici. Ali ako izađete iz

naše male kutije, ovde u skandinavskoj zemlji,
na severu Evrope, na primer, i

izađete van te kutije i odete na druga mesta,
bez ovih naočara, možda imaju

druge naočari, možda nemaju, ali kažu -
ne, ne, ne, ne, mi smo sveci.

Dakle, želim da kažem da to što svi oko
tebe veruju u jednu stvar, ne čini tu stvar ispravnom,

jer svi oko tebe mogu grešiti, jer grade
na pogrešnoj osnovi -

Katoličkoj crkvi, Luteranskoj crkvi,
umesto na onome što kaže Reč.

I pogledaćemo Reč vrlo uskoro.
U Danskoj ima ljudi koji kažu:

Ne, mi smo grešnici, svi hrišćani su takvi -
mi smo grešnici, a reći da smo sveci,

to bi bilo kao - neee, to je suviše sveto,
previše je reći da si svetac.

I mislio sam o tome. Da li ljudi u Americi
kažu: Hej, mi smo sveci, hej, on je svetac,

zato što ne znaju šta ta reč znači. Na primer,
ako u Danskoj kažem "volim te", ako kažem

na danskom, sada ću vas naučiti neke
danske reči, "volim te" na danskom je

"jeg elsker dig", i za mene, ako to kažem
nekome na danskom "volim te" - "jeg elsker dig",

to je malo teško, zato što onda stvarno to mislite.
Ne govorite tu reč tek tako nekome... da...

Ali, mi u Danskoj smo vrlo brzi kada treba da
upotrebimo engleski izraz "I love you!"

"OK, I love you, too!" Za nas, Dance, lakše
je da kažemo "volim te" na engleskom

nego na danskom, jer je to samo reč.
Videli smo na TV-u. Čuli smo u

pesmama, u muzici. Svi govore - Oh, I love you!
Samo koristimo reči. I možda je tako i sa

svecima. Počeo sam da razmišljam o tome.
Možda ljudi u Americi samo kažu -

hej, mi smo sveci. Možda samo to tako koriste.
Da, on je svetac. Ali ako odete kod ljudi sa

katoličkim nasleđem - kao sveci - ne, ne, ne!
Sveci? Da bi postao svetac, papa mora

da te proglasi svecem. Sveci, to je samo
nekoliko ljudi koji su nešto posebno.

To je tako zanimljivo, ako pogledamo ove dve
stvari. Reč je promenjena. Na primer, kao i ako

uzmemo reč "hrišćanin". Svi koriste reč "hrišćanin"
danas, ali ako znamo da reč "hrišćanin"

znači... da dolazi od reči "mali Hristos", ako izgledamo
kao Isus Hristos, možda ljudi ne bi tek tako

koristili tu reč. Ali, šta je svetac? Biblija
kaže, takođe, da su sveci - sveti ljudi.

Da li ste vi sveti ili ste grešnici? Sada želim
da koristim reč "sveti" umesto reči "sveci",

jer mislim da vi, koji živite u Americi,
pogrešno koristite reč "svetac", i zato ja koristim

reči "sveti ljudi" i "grešnici". Pitanje je sada:
šta smo mi? Šta ste vi? Da li ste vi sveta

osoba ili ste grešnik? Hajde da pogledamo šta
kaže Biblija o tome. Ako pogledamo u Bibliji,

reči "sveci" i "sveti ljudi", možete ih naći,
na primer, u Delima apostolskim

na dva mesta, čitamo: "...tvojim svetim ljudima u
Jerusalimu" (9:13). Dakle, Dela, ovo napisao Luka,

Dela apostolska, i za hrišćane, za učenike,
on koristi reči: "sveti ljudi".

Drugo mesto u istom poglavlju: "...svetima koji
življahu u Lidi." (9:32) Dakle, ovde vidimo Luku,

koji je napisao Dela apostolska, koristi reči
"sveci" ili "sveti ljudi" za hrišćane.
(sveti - u srp. i hrv. prevodima)

Šta je sa ostatkom Biblije? Da li je to bilo
samo u Delima apostolskim? Ne. Nije.

Sada ćete videti sa čime skoro svaka poslanica
u Bibliji počinje.

Pogledaćemo tri poslanice. Imamo Efescima:
Božjim svetima u Efesu.

Filipljanima: svim Božjim svetima u Hristu Isusu
u Filipima. Kološanima - Božjim svetima

u Kolosu. Dakle, ovde čitamo da Pavle
počinje svoja pisma: svetima

u ovom gradu, svetima u ovom, svetima u
ovom. Ono što je zanimljivo,

ako prođete kroz Dela apostolska i Bibliju,
Novi zavet, uvek ćete

videti da su "hrišćane" zvali: svetima -
svecima. Sveti - ovde, sveti - onde,

sveti, sveti, sveti, sveti.
Ako pogledate

Bibliju, Novi zavet, i pogledate na koliko
mesta su hrišćani, učenici nazvani

svetima, videćete: ovoliko puta.
Izbrojao sam oko 43-44 puta, u Bibliji,

videćete da su nazvani - svetima,
svecima. Možete videti - preko 40 puta.

Da li znate koliko su puta, u Bibliji, hrišćani
nazvani "grešnicima"? Ni jednom! Hrišćanin

nikada nije nazvan grešnikom u Bibliji!
Nikada, nikada, nikada, nikada! I opet,

danas, u koliko mnogo crkava, i umova
imamo da je sveto nazvati sebe grešnikom.

Mi smo grešnici spaseni milošću. Ako pogledamo
zemlju kao što je Danska i skandinavske

zemlje, gde sam ja odrastao, ako kažem
ljudima: Mi smo sveti, - o, ne, ne... Ooooh...

Kao da je to skoro greh nazvati sebe - svetim,
zato što smo mi grešnici, grešnici, grešnici, grešnici!

I to je toliko deo našeg stanja uma u Danskoj,
bez obzira da li se radi o baptistima, metodistima,

pentakostalcima, bez obzira o kojoj denominaciji
u Danskoj se radi. Mi mislimo - mi smo grešnici, grešnici,

grešnici, grešnici, grešnici! Isto i kada
smo spaseni! Zašto tako mislimo? Zato što svaka denominacija

u Danskoj, i takođe, možda i tamo gde vi živite,
gradi na istoj osnovi. Osnova je

Katolička crkva i Luteranska crkva.
Odatle je došlo. Mi smo grešnici,

mi smo grešnici, mi smo grešnici!
I postoji jedna istina u tome - istina je da ljudi

jesu grešnici i da im je potrebno spasenje, ali
kada se pokajete, kada se spasite, više

niste grešnik.
Jer je novi život započeo u vama.

Ali, da budem iskren, verujem... i to ćete videti
danas i sledeći put, ovde je problem

što nisu videli da je novi život započeo.
Ljudi su nastavili da budu grešnici, takođe,

i pošto su bili "spaseni", jer ne razumeju
istinsko jevanđelje. Dakle, ako odete do Dela

apostolskih, kod prvih hrišćana i kažete im -
Zdravo! Ja sam grešnik! - oni će vam govoriti Reč

i želeće da se pokajete i da se spasite.
Ako onda kažete - Ne, ja sam spaseni grešnik!

Pogledaće vas, kao - jeste li ludi? Ne možete
biti spaseni grešnik, jer da biste se spasili

morate se rešiti svog greha.
Zato više niste grešnik. Čitamo o tome...

Od čega spaseni? Spaseni od našeg greha.
Isus je nazvan Isusom, jer je trebalo da spase svoje ljude

od njihovih greha. Nije trebalo da ih spase U njihovim
gresima. Trebalo je da ih spase OD njihovih greha.

Ako mislimo da smo spaseni U našim gresima,
onda nastavljamo da budemo grešnici i da budemo
spaseni grešnici i

to je način razmišljanja koji je pogrešan i koji nećete
naći u Božjoj Reči. Ne.

Spaseni smo od naših greha. Bili smo grešnici,
ali sada smo - sveti. Želim da kažem da

"sveti ljudi" ne znači - savršeni, na bilo koji način,
tako da ne možemo više da doživimo

da upadnemo u greh. Sveti ljudi mogu biti sveti,
i još uvek da se bore. Božja Reč kaže, u poslanici

Korinćanima, tamo je bilo mnogo problema
u toj crkvi, u Korintu, ali Pavle ih je ipak

zvao - svetima. Dakle, svet postaješ
od dana kada si spasen.

I nastavljaš, i nastavljaš u tome.
Nastaviću da pričam o tome.

Dakle, ono što treba da znate je da u Bibliji
nikada nećete naći reč "grešnici" za hrišćane.

I ako je to istina, zašto sebe nazivate grešnicima?
Zašto ljudi stalno sebe nazivaju grešnicima?

Ako ovo nije istina. Zato što gradimo na
pogrešnoj osnovi. Ali onda,

možda vi kažete - da, ali Pavle, Pavle, Pavle,
Pavle, Pavle, on je sebe nazivao grešnikom.

Rekao sam vam, na oko 40 različitih mesta
u Bibliji se spominje reč

- sveti. Ali ne radi se o tome da ljudi u crkvi

ne znaju sve te tekstove. Najpoznatiji od
njih je ovaj (1 Tim. 1:15): "Isus Hristos

je došao u svet da spase grešnike,
od kojih sam ja najgori." To kaže Pavle.

Ovo mi koristimo u Danskoj. Ako odete na
dansku hrišćansku luteransku internet stranicu i pitate:

da li smo mi grešnici ili nismo grešnici, reći će:
mi smo grešnici i citiraće ovaj stih -

da je Isus Hristos došao u svet da bi spasio grešnike,
od kojih je sam ja najgori. Dakle, oni kažu

da je Pavle rekao za sebe da je
on najgori grešnik.

I na neki način, to je postalo sveto, pa srećem
ljude koji kažu: Ja sam najgori grešnik. Ne,

Ja sam gori od tebe. Ne, ne, ne, ja sam!
Skoro da je postalo sveto reći:

"Ja sam grešnik." Ljudi ustanu u crkvi i kažu:
Ja sam grešnik. I nekako smo to napravili svetim.

Ali Pavle ne kaže da je on grešnik. Ako pogledate
ovo - Isus Hristos je došao u svet

da spasi grešnike. On ne govori o nečemu što
Isus radi upravo sada, već nečemu što je

uradio. On je došao sa spase grešnike. Od tih
ljudi koje je On došao da spase, on je bio najgori.

Zašto? Zato što ako pogledate prethodne reči,
rekao je da je hulio na Boga, da je bio nasilan,

radio je mnoge lude stvari. Znate Pavla.
Radio je protiv crkve.

Trudio se da ubija hrišćane. Dakle, bio je
nasilan čovek, protiv Boga, ali ga je Bog spasio.

Kada kaže da je on bio najgori grešnik,
ne kaže da je to sada,

kaže da je bio. Ali koristi reči - ja jesam,
zato što govori o nečemu što je bilo tog

momenta. Pokušajte da zamislite da je istina
to da je Pavle gledao na sebe kao na najgoreg grešnika,

a da je mislio za sebe da je svet, zašto svaki put
u Bibliji, kada piše pismo,

hrišćane naziva svetima? Izgleda tako ludo
što za sebe kaže -

ja sam najgori grešnik, a sve druge koje je
sretao zove - svetima?

O, ti si svet, idi svetima tamo... ali ja, ja sam najgori
od svih grešnika. Vidite li? Nema nikakvog smisla.

I to je ono što je religija.
Videli ste to u prošlom učenju.

Uzmemo nešto što je vrlo jasno u Božjoj Reči,
sveti, sveti, sveti, sveti, sveti, sveti, sveti, preko

40 puta je napisano - sveti, a onda uzmemo jedan
stih i izvadimo ga van konteksta,

ne razumemo ga, i iz te reči gradimo našu
teologiju. I ne vidimo šta kaže

ostatak Reči, zato što - ne, mi smo grešnici.

I to je osnova na kojoj gradi skoro svaka crkva
ovde. Mi smo grešnici spaseni

milošću. Vidite li? Radi se o tome da
razumemo ko smo mi u Hristu,

šta je On uradio. Ako razmišljate - o, vi ste
grešnici, vi ste grešnici, vi ste grešnici,

ja sam grešnik, ne mogu ništa da uradim...
Da li mislite da ćete doživeti slobodu?

Ne. Nećete. Videćete sebe kao grešnika, mislićete
kao grešnik i

živećete kao grešnik.

Ali ako znate da ste nova tvar,

nešto novo je počelo, onda ćete živeti taj
novi život. Ja ne kažem svakome ko gleda ovaj

video - hej, sada biste trebali da kažete sebi
da ste sveti, zato što mnogi možda

jesu grešnici, zato što se niste pokajali, još
uvek niste spaseni, i želim da govorim

o tome šta se dešava kada se pokajemo,
šta se dešava u našem životu. Ne želim da

stvaram mnogo teologije od toga. Želim da
vam dam jedno svedočanstvo o tome. Prvo,

želim da vam dam neke tekstove.
Ovo kaže Reč, kada govorimo o grehu (1.Jov. 3:6):

"Ko god prebiva u Njemu ne greši; ko god greši,
nije Ga video, niti Ga poznao." Jao!

To je ono što kaže Reč. "Ko god prebiva u Njemu
ne greši; ko god greši,

nije Ga video, niti Ga poznao." Setite se šta
kaže Matej, glava 7, kaže. Govorili smo o tome

pre dva puta. Da će mnogi jednog dana
stati pred Isusa i On će reći - Idite od

mene, nikada vas nisam poznavao, vi
koji činite greh. Ovo je Reč Božja. Mnogi

znaju druge tekstove iz Božje Reči, ali
Jovan 3:16 je, naravno,

najpoznatiji citat. Moje pitanje je: da li je
Jovan 3:16 više Božja Reč od ovog stiha? Ne.

Da li je ovaj stih 1. Timot. 1:15 više Reč Božja
od ove (pokazuje na 1. Jov. 3:6)? Ne. I ovo je Reč Božja.
Ovo je istina da ko god prebiva u njemu - ne greši.

Ali mnogi imaju problem sa tom istinom - ne, ne,
ne, ne, ne, ne, ne! Hej, opušteno, opušteno, Torben!

Da li ti kažeš da ti ne grešiš? Ne, ne, ne, seti se Jovana
(1. poslanica) 1:8-9. Ovo je ono što kaže Jovan:

"Ako tvrdimo da smo bez greha, zavaravamo sebe
i istine nema u nama.

Ako priznamo svoje grehe, On je veran i pravedan,
i oprostiće nam naše grehe i

očistiće nas od svake nepravde." Želim da kažem
da je ovo Reč Božja, i da je ovo

Reč Božja. Religija uzima jedan stih i stvara celu
teologiju od njega.

Ako uđem u crkve danas, skoro niko od hrišćana
ne zna ovaj stih, ali svi znaju ovaj. (1. Jov. 1:8-9)

Da ste živeli u ono vreme, ne biste imali Bibliju,
u kojoj su postojala poglavlja i stihovi.

Ne, imali biste ceo kontekst. Ali danas imamo
glave i stihove, i zbog toga su

mnogi ljudi zavarani, zato što kažu - ne, ne!
Ako ti kažeš da si bez greha,

nema istine u tebi. Mi smo svi grešnici!
Mi smo svi grešnici!

Onda možete uzeti, takođe, i ovaj stih i
reći - ako grešite, onda Ga ne znate. Šta je

istina? Sve je istina. Božja Reč je istina.
Ako skinemo naše religiozne naočari,

nećemo imati problem sa Rečju. Nećemo
imati potrebe da vadimo neke stihove,

da ih sklanjamo, ili da samo vrlo brzo
prelazimo preko njih, kao da ih ne vidimo,

zato što imamo problem sa njima. Želim da
podelim sa vama svedočenje iz svog života.

Dobra stvar u mom životu je što kada sam
se spasio, nisam imao mnogo religioznog

prtljaga. Nisam imao ranac kao mnogi drugi.
Došao sam iz nehrišćanske sredine.

Kršten sam i potvrđen (krizman) u Luteranskoj crkvi,
ali to je bila samo tradicija. Nikada nisam otvorio

svoju Bibliju. Nisam znao šta govori Reč.
Onda sam imao prijatelja koji mi je rekao

o Isusu. Došao sam u crkvu i tamo me je Sveti
Duh dotakao.

Pokajao sam se i zamolio Isusa da me spase.
Kada sam to uradio, osetio sam da je Sveti Duh

došao kao svetlo na mene. Pao sam na pod,
ležao sam. Zaista sam sreo Boga. Bilo je

kao da je Sveti Duh po celom mom telu. Bio
je to 5. april 1995. Sećam se kao da je bilo

juče. Bilo je tako snažno. Sećam se da sam
ustao, seo sam i neko mi je

rekao: "Čestitam! Ponovo si rođen, Torben!"
Ja sam rekao: "Hvala!" Ali nisam znao

o čemu je govorio. Nikada nisam čuo reči -
roditi se ponovo. Nisam znao

o čemu je govorio. Ali kada sam otišao kući
sa tog sastanka, nešto se desilo

unutar mene. Prva stvar je bila to što
sam se uvek plašio

umiranja, i kada sam odlazio kući, rekao sam
sebi - "Torben umrećeš jednog dana". I kada sam to

govorio sebi - "Torben, umrećeš", normalno sam
počinjao da paničim - "Ooo, umreću...

ooo, umreću", i bio bih vrlo uplašen,
zato što nisam voleo da razmišljam

o smrti, da ću umreti jednog dana. Ali ono što
se desilo tamo, ovog puta kada sam rekao

sebi - "Torben, umrećeš jednog dana", bio sam
na biciklu i bio sam, kao - "Da,

idem kući". Razmišljao sam - "Šta se dešava?
Ne bojim se više!"

U tom momentu sam se oslobodio straha. Nisam znao u to vreme da se kaže u Jevrejima, glava 2:15,

da je Isus Hristos došao da sve oslobodi koji su
bili vezani strahom ceo život, nešto tako,
ne znam engleski prevod.

Ali Isus Hristos je došao da nas oslobodi,
nas koji smo bili držani

u strahu. I ja sam to doživeo. Nisam čitao
Reč i onda sam rekao u svom umu - OK, Reč

kaže da treba da isteram strah iz svog
uma. Ne. To sam iskusio

u svom duhu i desilo se začas. Šta se još
desilo? Desilo se i da sam

postao nov. Nisam znao celinu stvari,
ali nešto se desilo.

Došao sam kući. Normalno bih otišao u pab
petkom i pio bih pivo. Otišao sam u pab

u petak, kao što sam navikao, jer je moj um
i dalje bio isti. Vratio sam se kući, pogledao

sam se i rekao - rođen ponovo? Izgledam isto.
Sebi sam izgledao isti. Nisam razumeo

šta se dešavalo. Dakle, u petak sam otišao u
pab i kada sam stajao tamo,

gledao sam okolo, i odjednom su mi se oči
otvorile, bio sam kao - Šta ja radim ovde?

Ja ne pripadam ovde. Sreo sam Tebe, Isuse.
Ne. I otišao sam. I bio sam, kao - šta se dešava?

Nisam to više želeo. Normalno, imao sam običaj
da psujem i da proklinjem,

i imao sam loš rečnik. Ali kada sam izgovorio
laž ili kada sam zloupotrebio Božje ime,

kada sam to uradio, bilo je kao - imalo je loš ukus.
Normalno, nisam imao problem sa tim.

Ceo svoj život nisam imao problem sa tim.
Ali sada se nešto promenilo unutar mene.

I bio je, kao - o, imalo je loš ukus. Nisam to
više želeo. I prestao sam to da radim.

Još jedna stvar. Imao sam devojku. Navikao
sam da živim u grehu. Išao sam u krevet sa

njom kao mladi ljudi koji su grešnici. Bio sam
grešnik. Išao sam u krevet sa svojom devojkom.

Tog puta je moja devojka došla kod mene.
Pre nego što je došla, ja sam razmišljao -

Šta Biblija kaže o tome? Ona je došla i želela
je da bude sa mnom.

I zaista sam imao iskušenje. Ooo... bilo je nešto.
Znate greh... Bilo je nešto - OK... ali opet -

ne, ne, ne, ne, nisam više deo toga.
Ne želim to. Ali imao sam

iskušenje i bio sam zbunjen - Šta kaže Reč?
Bio sam, kao - Bože, je li ovo

greh ili šta je? Nije greh? Bože, želim da uradim
ono što Ti želiš. Bože, da li je ovo greh ako

odem u krevet sa njom? I pokušavao sam da se
prisetim šta sam učio kada sam bio potvrđen u

Luteranskoj crkvi, a tamo ništa nisam naučio.
To je bila samo tradicija o praznicima...

tradicija u Luteranskoj crkvi. A ja sam bio, kao -
OK... šta kaže Reč?

Da budem iskren, u to vreme nisam mogao da
kažem - Reč kaže: ovo je greh, zato što sam

bio tako nov. Nisam znao Božju Reč. I šta sam
ja uradio? I bio sam, kao - Bože, jesi li tu...

Zdravo! A iskušenje je bilo tako veliko... ja sam
govorio: "Bože, jesi li tu?" I uradio sam ovo -

OK, Bože nisi tu, i uzeo sam Boga i stavio Ga
sa strane. I otišao sam u krevet sa

svojom devojkom. I ovoga puta, čim sam bio
u krevetu sa njom, bio sam, kao - o, ne,

o, ne! O, oprosti! O, Bože, šta sam uradio!
Šta sam uradio! Mogao sam to da osetim

unutar sebe - da sam učinio greh.
Učinio sam greh, o, Bože, oprosti mi,

Bože, upravo sam Te našao, ne želim da Te
izgubim. Oprosti mi! I celo moje telo

je vapilo Bogu! Za mene - ja sam zgrešio!
I bilo je tako jasno da sam zgrešio. Bilo je pogrešno.

U trenutku kada sam to uradio, znao sam da je to pogrešno. I u to vreme sam znao da bi moji prijatelji nehrišćani,

da su bili tamo, rekli - daj, Torben, opusti se, Bog

je ljubav. Sve je ljubav. To je OK. Bog nije takav.
Nije greh otići u krevet

sa svojom devojkom, ako je voliš. To bi mi
rekli. Ali ni jedna osoba

na zemlji nije mogla da me ubedi u nešto drugo,
jer sam u sebi znao, znao sam, znao sam:

Zgrešio sam. Zašto sam znao?
Zato što sam se pokajao. Zato što

pokajanje nije nešto što samo mi činimo.
To je nešto što čini i Bog. Kada se pokajemo

od naših greha i poverujemo Isusu Hristu
za to što je učinio na krstu, Bog će

promeniti naš život. On će stvoriti nešto
novo unutar nas. I to je ono o čemu se

radi - Novi savez. Novi savez, jer je Isus
došao sa ovim stvarima, jer je želeo da

nas spase od naših greha. U Novom savezu,
On nas nije samo spasao u našim gresima,

On nas je spasao od naših greha. Stvorio je novu osobu. Čitate o tome kod Jeremije. Mnogo godina pre

Isusovog dolaska, prorokovano je da će Bog stvoriti
novi savez. Jeremija, 31:33:

"Staviću svoj zakon u njih, i na srcu njihovu

napisaću ga, i biću im Bog i oni će mi biti narod."
Dakle, Jeremija je, mnogo godina pre

Isusa, prorokovao da će jednog dana Bog
stvoriti nešto novo, Novi savez,

i tada će Bog uzeti kameno srce... Deset
zapovesti... Zakon na kamenu, i

staviti ga u naše srce. To on kaže ovde.
I isti tekst koji čitate ovde,

u Poslanici Jevrejima, u Novom zavetu. Citira se.
Dakle, u Poslanici Jevrejima, kada govori o

starom savezu i novom, on citira ovo -
da će zakon biti napisan u našim

srcima i On će biti naš Bog i mi ćemo
biti Njegov narod. (Jevr. 8:10)

O tome se radi! Imate isti stih kod Jezekilja
11:19, imam ovde, ne isti stih, ali ista stvar.

Prorok Jezekilj takođe prorokuje:
"I daću im jedno srce i nov duh metnuću u njih

i izvadiću iz tela njihova kameno srce i daću im srce mesno." Zašto to Bog radi? Zašto nam Bog daje

novi duh? Zašto Bog vadi kameno srce iz nas?
Zašto nam Bog daje novo

srce od mesa? Rekao je: "Da bi hodili po mojim

uredbama i držali moje zakone i izvršavali ih;
i biće mi narod, i ja ću im

biti Bog." Dakle, to je ono što je Isus učinio. On je došao da nas spase. Od čega? Od naših greha. Zašto? Kako? Dajući nam

novi duh, govoriću o tome, i dajući nam novo srce.
On će ukloniti kameno srce iz

našeg tela i dati nam srce od mesa. On će
napisati zapovesti u naša srca,

da bismo mi hodali po Njegovim uredbama, da bi se držali Njegovih zapovesti. Ne kao da idemo i da se sećamo

Deset zapovesti, kao, idemo i prisećamo se - šta je
pogrešno, šta nije pogrešno. Ne! Već

po novoj tvari. I to je bilo ono što sam ja doživeo
tada, pre mnogo godina. To sam iskusio.

Zašto? Zato što je jevanđelje snaga spasenja.
To je više od religioznih aktivnosti.

To je novo telo. Nešto novo je počelo. I to što se
desilo sa mnom je bilo da sam se pokajao.

"O Bože, oprosti mi, oprosti mi, oprosti mi!"
U tom momentu, bio sam nov i zaista mi je bilo potrebno

da mi Bog pokaže da mi je oprostio,
jer sam bio nov u tome, nisam znao

celu Reč, šta ona kaže, bio sam zbunjen.
Čuo sam da je bila otvorena nova crkva u obližnjem

gradu. Imali su sastanak te večeri. Skočio sam u
kola i otišao sam tamo. U putu sam govorio -

Bože, oprosti mi, oprosti mi!
Sledeći put kada budem sa devojkom,

to će biti moja supruga, na medenom mesecu, Bože!
Pomozi mi! Pomozi mi, oprosti mi! I zaista sam se pokajao!

I tada se desilo nešto divno, bio sam na tom
sastanku, ljudi me nisu poznavali. Samo

nekoliko ljudi sam ranije video. Bio sam na tom
sastanku. Tamo je bila jedna žena koja je

ustala na početku sastanka i rekla - imam reč.
Vidim mladog

čoveka kako stoji pred nečim što nije trebalo
da uradi. Nije znao da ja to vidim, a on

me je uzeo i stavio sa strane i zgrešio je,
ali se pokajao i sada mu opraštam.

Stajao sam tamo i bio sam šokiran, jer
sam bio "sam" sa svojom devojkom i

kažem - "sam", jer nikada nisam sam,
nikada niste sami. Bog vidi sve. Ali sam mislio -

'O, Bože', i stavio sam Boga sa strane. Ali Bog
je to video. I onda sam otišao na sastanak i

ona ne samo da je rekla tu reč, već je i
uradila ovako (pokazuje rukama), tačno onako kako
sam ja uradio kod kuće, u svom stanu. Od tog

trenutka sam znao da Bog vidi sve, čak i ako
zatvorimo vrata i ugasimo

svetlo. On vidi sve.
Stajao sam tamo - Vau! Hvala Ti Bože

što si mi oprostio! I odmah je došao Sveti Duh
i ja sam bio, kao - uuuh... i

sreo sam Boga. I bio sam tako uznesen da sam
skoro leteo kolima svojoj kući. "Ah, oprošteno mi je!"

Bio sam tako srećan! Bio sam tako uznesen!
I rekao sam Bogu - Bože, sledeći put će biti sa
onom koja bude moja supruga, na mom

medenom mesecu. Želim da se sastajem sa tobom.
Želim da te upoznam! Ne želim da se fokusiram

na devojke, sada, želim da tragam za Tobom, želim da
Te upoznam, i treba da nađeš ženu

za mene. I molio sam se tako. Tri meseca kasnije
bio sam na velikom hrišćanskom koncertu na drugom

kraju Danske, sa 500 ljudi. Stajao sam tamo,
slaveći Boga i odjednom mi je

Bog govorio. Nisam mislio na devojke prošlih
meseci, jer je moj fokus bio na

Bogu. I tamo mi je Bog govorio. Rekao je - Torben,
ona što stoji iza tebe će jednog dana biti

tvoja žena. Bio sam, kao - Šta? Onda sam se
okrenuo i bio sam, kao -

Vau! I video sam devojku iza sebe i bio sam, kao
- ovo je moja supruga! Ovo je moja supruga!

Opet sam se okrenuo i bio sam, kao - Vau!
Jednostavno sam znao da je moja supruga stajala iza mene.

Sedam redova iza mene. Kada sam to video - znao
sam. Koncert se završio. Bila je poslednja

pesma. Trebalo je da požurim kući. Vozio sam
se kući sa prijateljem koji me je čekao.

Samo sam joj se nasmejao. Ona je stajala u daljini.
Samo sam joj se nasmejao.

Onda sam skočio u kola i otišao sam kući.
Rekao sam svom prijatelju na putu kući - Hej,

Majkl, upravo sam sreo svoju ženu! Ne znam
njeno ime, ne znam odakle je,

ne znam ništa o njoj, ali Bog mi je rekao da
će ta koja je stajala u toj

žutoj haljini biti moja supruga jednog dana.
Jednostavno sam znao. I došao sam kući i rekao - Bože,

ne znam odakle je iz Danske.
Moraš ponovo da nas spojiš. Tri

meseca kasnije sam je video i rekao sam joj - Zdravo!
I upoznao sam je, razgovarao sam sa njom.

Venčali smo se. Pre tri dana je bilo 17 godina od kako
smo u braku i imamo troje dece. I naučio sam da

kada se pokajemo od naših puteva, od naših greha,
Bog ima nešto mnogo bolje za nas.

Moja žena je tako divna! Tako je sveta! Odrasla
je u hrišćanskoj porodici. Nikada nije

poljubila nikoga drugoga osim mene. Nikada
nije bila ni sa kim. Nju je čuvao

Bog. I ona je tako snažna! I kada govorimo o
životu u grehu, mnogo sam naučio od

svoje žene, zato što mnogo toga mogu videti
u svojoj ženi, što je toliko različito od mnogih drugih.

Čuli ste njene pesme. Prošla je kroz mnogo toga.
Ona je tako jaka. Ona je čuvar našeg

doma, na mnogo načina. I često, kada
putujemo, povedem svoju ženu

sa sobom, i mi radimo zajedno. Sada sam ja taj
koji je javna osoba. Često me viđate.

Ljudi me viđaju više. Ali ja nisam to što jesam
bez svoje supruge. Moja žena je snaga.

Ona je tako divna. I Bog nas je spojio zajedno.
Nema sumnje u to. I ja vidim da ako se mi pokajemo

od naših puteva, Bog ima nešto bolje za nas.
I šta sa ovim? "Ko god prebiva u Njemu ne

greši. Ko god greši nije ga video i poznao."
Drugi stih, nekoliko stihova ranije kaže ovo -
(1. Jovan. 3:9)

"Koji je god rođen od Boga ne čini greha, jer Božje
seme stoji u njemu, i ne može nastaviti

grešiti, jer je rođen od Boga." Šta to znači?
Mislim da je ovo

dobar prevod - "ne može nastaviti grešiti,
jer je rođen od Boga." I ovo,

takođe - "Ko god prebiva u Njemu - ne greši."
Ko god prebiva u Njemu ne nastavlja da greši.

To je često ono što Reč kaže. Kao Jovan 3:16 -
Jer je Bog toliko zavoleo svet da je poslao Svog

Jedinorodnog Sina da svako ko veruje u Njega
ne pogine, već da ima život večni. Reč je

za svakoga ko veruje u Njega i nastavi da veruje
u Njega. U Reči se to ne odnosi na

nekoga ko je verovao samo jednom, pre mnogo
godina. Reč je, ako uđete u nju,

Reč je - da nastavite u Reči. Svako ko veruje i
nastavi da veruje. Ovo je isto.

Niko ko je rođen od Boga neće nastaviti da
čini greh. Zašto? Zato što je rođen od Boga.

Zašto neće nastaviti u grehu? Zato što je zakon
stavljen u njegovo srce. To je ono što sam iskusio.

To je ono što su milioni ljudi širom sveta iskusili.
Kada se pokajete od svojih greha,

kada poverujete u Isusa Hrista, Bog će stvoriti
novo srce u vama.

I to znači da ne možete nastaviti da grešite.
Žena koja je uhvaćena u preljubi je došla

Isusu i želeli su da je kamenuju. Isus je nije
osudio. On joj je oprostio. Ali joj je, takođe,

rekao - Sada ti je oprošteno. Idi i ne greši više.
Šta da je ona, jednostavno, nastavila da

greši? Ne možemo da nastavimo da grešimo
kada nam je oprošteno. Moramo to razumeti.

Ta reč je, takođe, u pravu. Ako priznamo svoje
grehe, On je veran i pravedan i oprostiće nam.

Ali moramo razumeti da oproštaj ima veze
sa pokajanjem.

A pokajanje ima veze sa promenom u vašem
srcu, vašem umu i sa tim da prestane da se greši.

Bilo mi je oprošteno kada sam zgrešio, ali nisam
nastavio u grehu, zato što sam znam šta kaže Reč.

Danas, kao da imamo svet u crkvama
koji ne zna šta kaže Reč,

koji ne znaju Božju istinu. Na primer, ako
uzmem Poslanicu Jevrejima, i pročitaću

stih koji je, takođe, Reč Božja, isto kao
Jovan 3:16, i ostali stihovi, i

reč ovde, u Jevrejima, glava 10, stih 26:
"Ako mi grešimo namerno, pošto smo primili

poznanje istine, nema više žrtve za grehe."
I nastavlja, možete pročitati Jevrejima 10:26, itd.

Ako zgrešimo namerno, nema više žrtve za
naše grehe. Jedini rezultat će biti večna kazna.

To je ono što kaže Reč. Mnogi znaju ovu reč. Mnogi
čitaju ovu reč. Oni su, kao -

grešiti namerno, oh, ali grešili smo, ja sam grešio
namerno! Šta znači ta reč? Želim da kažem -

kada sam stajao tamo, pred svojom devojkom, i
kada sam otišao u krevet sa njom, ja sam grešio
namerno. Znao sam

u sebi, nekako, nisam znao, ali sam u isto vreme
i znao. I učinio sam greh.

Ali Bog mi je oprostio. Reč ovde: "ako grešiš namerno"
je ista reč kao i: "ako nastaviš da grešiš",

ako nastaviš da grešiš namerno, možeš doći
u situaciju da te Sveti Duh

ostavi. Nažalost, znam ljude koji su bili
spaseni, živeli su sa devojkom,

i nisu mogli da nastave da žive u tom grehu,
jer su bili spaseni i onda su se odselili od

devojke. Kasnije su se opet otvorili za greh
i polako je greh ušao. I polako,

i polako, i onda, posle nekog vremena, ponovo su završili sa devojkom, živeli su u bludu. Sreo sam ih

i pitao sam ih - imate li problem sa ovim?
Oni su rekli - ne. Ali ranije su

imali. Šta se desilo? Jednom su iskusili spasenje,
Svetog Duha u svom srcu,

ali zato što ga nisu sačuvali, zato što nisu razumeli
da moramo da pazimo na to

što nam je Bog dao i da slušamo Svetog Duha,
verujem da su ti ljudi nastavili da

idu protiv Svetog Duha, protiv srca u njima.
I zato što su nastavili u tome,

Sveti Duh se rastužio i napustio ih je.
I sada su završili u grehu, opet. I poslednji

deo će biti gori nego prvi, kaže Biblija.
Kada govorimo o grehu, to je kao

da u crkvi nismo razumeli o čemu se radi.
To je kao ono kada smo jednom grešnici -

uvek smo grešnici, umesto da razumemo
da smo bili grešnici, ali da je Bog stvorio

novo srce u nama. I kada to imamo, ne možemo
da nastavimo namerno da grešimo,

jer imamo novo srce.
Hajde da odemo do Prve Jovanove poslanice,

jer u Prvoj Jovanovoj poslanici možete pročitati
nešto zanimljivo. Glava 3. Govori o deci Božjoj.
Govori o nekim stvarima koje sam

čitao ovde. U stihu 7: "Dečice!
Niko da vas ne vara: koji pravdu

tvori pravednik je, kao što je on pravedan;
koji tvori greh od đavola je, jer đavo

greši od početka. Zato se javi Sin Božji da

uništi dela đavolja." Dakle, Isus je došao da
uništi greh u nama. Onda, u stihu 10,

čitamo ovo: "Po tome se poznaju deca Božija i deca

đavolja: koji god ne tvori pravde,
nije Božje dete, i koji

ne ljubi brata ili sestru svoju." To je ono što kaže
Jovan. Pokušajte da vidite ovde. - Tako znamo

ko je Božje dete i ko je đavolje dete.
Po tome znamo.

Ovo je upravo posle ovog stiha koji smo ovde
pročitali. Po ovome znamo. Kako znamo? Svako

ko je rođen ponovo neće nastaviti u grehu.
Po ovome ćete znati ko je

Božje dete, a ko nije.
Nije to govorenjem u jezicima. Znate da ste se

pokajali, uradili ste prvu stvar. Nije to
govorenjem u jezicima, nije to lečenjem

bolesnih. Nije zbog toga što znamo da smo se pokajali. Znamo to ovim. Tako to znamo - ko je

dete Božje, a ko nije. Govorio sam sa mnogo,
mnogo ljudi i sreo sam mnogo nehrišćana,

i sreo sam mnogo hrišćana. Kada govorim sa
religioznim ljudima u crkvi, mnogo puta sam sedeo

sa mladim ljudima i pitao sam ih - da li živite
u grehu? Samo sam razgovarao, nisam ih grdio.
Samo sam ih vrlo lepo pitao - da li idete u krevet

sa svojom devojkom? Oni su rekli - da. - OK.
Da li imate problem sa tim? - Daaa, da, mislim

da imam. - OK. Zašto? Gde? Da li imate problem
u svom umu, zato što ste čuli da je ovo

pogrešno ili osećate unutra da je ovo potpuno
pogrešno? Mnogi bi rekli - Imam

problem u svom umu. Mislim da je u mom umu.
Zašto bi to rekli? Zato što da je odavde, iz unutra,

ne bi bilo kao - o, ovo je pogrešno. Bilo bi kao
sa mnom - TI SI ZGREŠIO! TI SI

ZGREŠIO! Onda ne bi bili u nedoumici. Znali bi
da žive u grehu, zato što su

rođeni od Boga. Ali zato što nisu rođeni
od Boga, samo su

religiozni u svom umu. Oni nemaju problem
sa grehom. Da, znaju u svom umu

da to ne bi trebali da rade, da je to pogrešno,
ali nikada nije sišlo iz njihovog

uma dole, u njihov duh. I zato danas imamo
mnoge u crkvama koji žive

u grehu. I mi ih i dalje zovemo "hrišćani".
Mi ih zovemo grešnici, ali grešnici koji idu u

Raj, zato što smo svi mi grešnici, znate.
Daaa, oni žive u grehu, ali svi mi živimo u grehu.

Oni nastavljaju u grehu, ali oni veruju u Boga.
Ne. Ne radi se o tome ko veruje u Boga.

Ovim ćete poznati ko je Božje dete, a ko nije.
Ovim! Ako ljudi žive u

namernom grehu, i znate to, i vidite to,
nije važno u šta oni veruju, ako

žive u namernom grehu, oni nisu ponovno
rođeni. Takođe, i ako dolaze u crkvu, ako je sveštenik,

ako kaže da zna Boga i čita Bibliju, on nije
rođen ponovo, zato što je Bog došao da stvori

novo srce. On je još uvek svet. On se nije promenio.
On je isti, takođe, ako čitamo i u Starom savezu.

On se nije promenio. Mi smo ti koji treba da se
promenimo, Duhom Božjim, zakonom

Božjim koji je napisan u našem srcu. I to je ono
što se desi kada dođe do pokajanja. Torben,

da li si ti bez greha? Ne. Ne kažem da sam tamo
gde bi trebalo da budem. Nisam tamo gde sam nekada

bio, ali znam da ima još, jer znam da treba da izgledam
kao Hristos i želim da izgledam kao

Hristos. Kada sam se spasio, u početku, to je bilo kao
velika stvar, učinio sam greh - aaah,

ne smem to više da radim! I bilo mi je lakše to da
presečem i kažem - ne, više to ne smem

da radim. Ali ne možete odrubiti glavu i iseći um.
Ali prvo je bilo velika stvar. Bog je počeo da

radi u meni. Moje pomisli:
"Zašto sam reagovao na način kako sam reagovao?

Zašto sam rekao stvari koje sam rekao? Da li treba da se izgradi moje carstvo? Da li je to iz ponosa?

Zašto sam učinio to što sam učinio?" I Bog je
nastavio da radi u meni i još uvek

radi u meni, i danas. I nastavlja da radi u meni,
sve do dana kada budem

stajao pred Njim. Ali ja želim da On nastavi da
radi u meni, jer ako ja samo stanem i

kažem - ne, ovo je dovoljno - hajdete, onda On
nije moj Gospod. Potrebno je da Ga pustim

da radi u meni. I bio je period u mom životu
kada je On odlazio dublje, i dublje, i dublje,

i dublje, i dublje, i dublje. I želim da kažem
da postoji razlika između života

u namernom grehu i toga - biti vezan grehom.
Ja sam se pokajao, i u mnogome sam iskusio

slobodu. Jesam. Ali, još uvek je postojalo
nešto u mom životu čega nisam mogao da se

rešim. Bila je jedna stvar ovde, jedna onde...
Bilo je nekoliko stvari. Nisam to voleo, nisam želeo da živim

u tome, ali sam upadao u to, u tu stvar, u tu stvar,
i bilo je, kao - aaah... nisam se

osećao slobodnim. I to me je mučilo. Ali onda sam
se krstio. Kada sam se krstio, tog momenta -

ništa se nije desilo, ali kasnije, dobio sam otkrivenje
o tome šta je krštenje i počeo sam da hodam

u Rimljanima 6. Sloboda od greha. Jednom kada sam
pročitao Rimljanima 6:14, sloboda od greha,

i kada sam odjednom ugledao o čemu se radi,
bio sam, kao - slobodan sam...

Slobodan sam! I tog trenutka sam iskusio
novi početak, još jednom. Iskusio sam

slobodu od greha. Poslednja stvar u mom životu
je bila slomljena. I to je bio novi početak, još

jedanput. Zato što te stvari imaju veze sa grehom.
Sve ima veze sa čišćenjem

i grehom. Ali danas, imamo mnogo ljudi, imamo
Katoličku crkvu i Luteransku crkvu,

i Kalvinističku, i druge crkve, koje ne krštavaju
u vodi.

I zato što ne krštavaju u vodi, ne mogu hodati
u Rimljanima 6.

Ne doživljavaju slobodu. Oni koračaju u Rimljanima
7 i bore se sa krivicom.

Mnogi. I zato što nemaju krštavanje u vodi i
slobodu od greha,

stvaraju teologiju od svog iskustva i njihova
teologija postaje - mi smo grešnici!

Svi smo mi grešnici, umesto da smo sveci.
Mi smo sveti, zato što Isus nije došao da nas

spase u našim gresima, već je došao da nas
spasi od naših greha. Isus je rekao

farisejima u Mateju 23: "Teško vama književnici i fariseji,
licemeri", i rekao je:

"što čistite spolja čašu, a iznutra je puna prljavštine."
Tako je prljava iznutra. I rekao je:

"Očisti najpre iznutra čašu da bude i spolja čista."
I to je problem sa

farisejima, to je problem sa religioznim ljudima
danas. Religiozni ljudi

čiste čašu spolja, ali iznutra se osećaju tako
prljavo. I sreo sam toliko mnogo ljudi

koji su odrasli u religioznoj tradiciji i kada
sam došao sa ovim - možete biti slobodni,

onda je dobra vest, jer su oni pokušavali da
hodaju kao hrišćani mnogo godina,

znaju sve, ali uvek se osećaju osuđenim,
i uvek se bore, i greše, i bore,

i greše, i bore, i bore, umesto da dožive slobodu.
Zašto? Zato što niko nije očistio njihov život

iznutra novim srcem, slobodom u krštenju.
I zato što nisu očišćeni, osećaju se

prljavim iznutra. I jesu. Mnogi i jesu prljavi
iznutra. I želim da kažem - sreo sam ljude,

mnoge, koji dolaze u crkvu mnogo, mnogo
godina i misle da su spaseni i da znaju sve.

Ali kada su stvarno bili spaseni, rekli su -
sada sam spasen, bio sam tako obmanut.

Da budem iskren, sreo sam se sa tim u
pentakostalnim crkvama, sreo sam u baptističkoj crkvi,

sreo sam to na mnogim mestima, zato što je to
mnogo više od religije. To je život. I ne bi

trebali da gradimo teologiju od života. Želim da
kažem - moje iskustvo sa slobodom od greha

nije došlo polaganjem ruku na mene za dve sekunde.
Ne. Došlo je od traženja Boga, pokajanjem,

postom, traženjem Boga. Mislim da je nekada
naš problem u tome što hoćemo velike

stvari ovde i sada, i nismo sposobni da učinimo
ono što je potrebno da uđemo u slobodu koju

Bog ima za nas. Ne činimo ono što treba.
I zbog toga mnogi ne koračaju u slobodi.

Sledeći put ću govoriti o krštenju u vodi,
i o grehu ću opet govoriti,

i podeliću moje svedočanstvo kako sam ja
iskusio slobodu od greha. I imam to

u svojoj knjizi. Upravo sam je dobio. Danas!
Baš danas, pre nego što sam krenuo sa ovim učenjem,

došla je pošta sa ovom knjigom.
Skoro da je prvi put držim u ruci.

Dobio sam je pre jedan sat. To je moja knjiga
"Zdrava doktrina". Upravo je izašla iz

"Amazona". Naručio sam je od "Amazona"
i zato sam je dobio ovde. I vi je možete

naručiti od "Amazona" upravo sada. Možete
da odete na moj veb-sajt, nađite link, ako želite.
U ovoj knjizi sam ispričao priču

o tome kako sam postio, kako sam iskusio
slobodu od greha, kako sam počeo da mrzim greh.

Potrebno je da mrzite greh da biste bili slobodni
od greha. Ispričao sam svoju priču kako sam ja
iskusio slobodu.

Ako želite više učenja, a opet, ja ne govorim
engleski dobro, tako da nisam ulazio

mnogo u detalje, takođe, jer je engleski jezik
nešto što još uvek učim. Ali ovde

ima mnogo, mnogo više tekstova.
I ima više detalja, o grehu, o strahu od

Boga, o slobodi od greha. Zato vas ohrabrujem
da kupite ovu knjigu na "Amazonu" i

da je pročitate dok se ja ne vratim, jer ćemo
sledeći put ovo nastaviti. Ovo je

reč za vas. Želim da završim ovaj video time
što ću reći - gde ste vi? Gde ste vi? Kada govorim

o ovome, znam da su mnogi od vas odrasli u
hrišćanskim porodicama, i nekada nije

lako, jer znate sve, znate kako treba živeti,
i mislite: OK, je li to

u mom umu ili u mom duhu? Najvažnija stvar je -
da li sada živite u grehu? Da li imate iskustvo

slobode od greha? Ja imam to. Ako
uradim nešto pogrešno, osećam - ooo, nisam trebao

ići ovim putem, treba sada da stanem. Ako odem
dalje, to je greh. I mogu to

da osetim unutar sebe. Ne znam gde ste vi.
Da li nikada to niste doživeli?

I živite u grehu. Ako živite u grehu, onda niste
rođeni ponovo i morate da se pokajete.

I morate da se pokajete i da razumete ovo, da
date sve Bogu i da se krstite u

vodi i Svetim Duhom, ako to nemate,
da možete da Ga poznajete.

Ali možda jeste tu. Možda ste to doživeli, ali
ste spori da čujete ili ste

nekada bili više radikalni, što se tiče toga.
Želim da kažem - onda morate da učinite nešto

u vezi sa tim, takođe. Ako je TV problem, onda
ga izbacite iz kuće. Uradite šta je potrebno

da se rešite stvari koje vas, na neki način,
ometaju da živite radikalno,

koje vam smetaju da budete sveti. I često,
kada znamo o čemu se radi, doći će po sebi,

jer ćemo se držati po strani od tih stvari.
Mi nemamo TV u našoj kući. Nije to zato

što ću ja sedeti i gledati porniće na TV-u
i zato što imam internet. Ako želim da gledam

porniće, mogao bih to da uradim, ali sada imam
toliko straha od Boga u svom životu i iskusio sam slobodu,

tako da to ne radim. Ali nemam TV. To mi je sada
normalna stvar. Nekako,

pojede mi vreme i uspori me, nekako mi
um učini tupim i tromim, ne znam

englesku reč za to, učini me pasivnim kao
da ništa više nije toliko važno, OK je

pogledati ovo, OK je da me sve to ispuni.
I mnogi hrišćani gledaju TV sve vreme i

slušaju nehrišćansku muziku. Ja to ne
razumem. To se ne radi. Morate da

ispunite svoj duh dobrim stvarima.
Potrebno je da ispunite duh. I ne radi se

samo o tome da se držimo podalje od greha.
U Galatima 5 čitamo o plodovima

tela i plodovima duha. U stihu 19:
"...dela telesna su" i onda sledi

duga lista koja uključuje preljubu,
bludničenje, i mnogo stvari. I rekao je tamo -

"Oni koji čine ta dela nikada neće naslediti
Carstvo Božije." Dakle, on je to rekao

hrišćanima. Ako idete tim putem, to je rekao,
ako idete tim putem, nikada nećete naslediti

Carstvo Božije. Ali, onda govori o plodovima
duha - ljubavi, radosti, miru,

dugotrpeljivost, ljubaznost, dobrota, vernost.
Govori o tome i kaže - oni

koji su Hristovi, razapeli su telo sa njegovim
strastima i željama. Ako ste

Hristovi, ako mu pripadate, razapeli ste
svoje telo. Šta je hrišćanin? Šta je pokajanje?

Pokajanje je - idete u svojoj telesnosti,
hodate tim širokim putem

koji vodi u osudu. Koračate tim putem
i činite upravo

one stvari o kojima čitate u Galatima 5:19.
Ali onda ste se pokajali i okrenuli od toga,

prema Bogu. Iskusili ste da je Bog stavio
zakon unutar vas, postali ste novi.

I onda počinjete da koračate u novom
životu u kojem niste vođeni telom, već Duhom.

Želim da pitam - gde ste vi u svemu ovome?
Učio sam ovo, i neki... verujem

da ima ljudi koji nisu spaseni.
Verujem da ima ljudi koji nisu kršteni

u vodi i koji nisu iskusili slobodu.
Verujem da ima ljudi koji zbog svojih

religioznih naočara imaju problem sa tim,
sa tim što ja učim. Ali isto verujem da postoji čežnja

unutar vas i vidite da je ovo ispravno.
Želim to, želim to, želim da budem svetac,

želim da iskusim slobodu koju Bog ima za mene.
Ali kako? Stojim ovde, usred svega toga.

Želim da kažem - opustite se. Tražite Boga i
osluškujte ono čime se Bog u vama bavi. Često

je problem sa ovakvim učenjem u tome što
se putevi ljudi razlikuju. Ali neko

zna gde se sada nalazite, a to je Bog.
I on zna šta vam je potrebno. Možda

vam je potrebno da se pokajete i da se spasete,
da se krstite u vodi. Bog to zna, vi znate to,

On će vam pokazati.
Možda vi jeste spaseni, ali ste

svezani grehom i treba da se krstite ili
vam treba otkrivenje o tome šta je vaše krštenje

u vodi predstavljalo. Zato treba da pročitate
Rimljanima 6 i da iskusite kako vam Sveti Duh otvara oči i

oslobađa vas. Možda se igrate grehom,
spaseni jeste, ali se igrate

grehom. I zato se borite sa grehom.
Zato morate da se pokajete i da odsečete te stvari

iz svog života. Možda da prekinete sa internetom,
odbacite internet neko vreme dok ne steknete

strah od Boga u svom životu, tako da možete da
budete na internetu bez greha. Vi znate sa čime

se borite. I morate toga da se oslobodite,
zato što morate koračati u Hristu, ne

po telu, već po duhu.
Svi mi smo pozvani na to.

Ako imate greh u svom životu, kada se
pokajete i okrenete od tih stvari,

pokajete, ako priznate svoj greh, Bog je
veran da vam oprosti. Takođe, ako ne

dobijete snažno iskustvo kao što sam ja dobio
u početku, zato što, često, to više to ne radim,

ali ako ja nešto uradim... o, oprosti,
i jednostavno znam da sam slobodan,

ne zbog toga što sam rekao pravu reč i
priznao, već znam da On

radi i da me čisti. I ja učinim nešto, i on mi
oprašta. Ispovedanje

greha nije samo zbog Boga. To je, takođe,
i da bi podsetili sebe da je to bilo pogrešno.

Zato neću nastaviti sa ovim.
Ali Bog je veran. Ja ne znam gde

se vi nalazite, vi znate gde ste. Želim da kažem -
OK je da dođe vreme kada ste zbunjeni svim ovim.

Kada je Bog počeo da "radi" u meni, šest godina
nakon što sam se spasio, opet je počeo da

se bavi sa grehom u meni.
I počeo sam da bivam zbunjen i - vau, šta

sa ovim, šta sa ovim. Onda sam počeo da
dobijam strah od Boga i Bog mi je otkrio ovu

knjigu i to je moje svedočenje o tome,
i iskusio sam slobodu. Ali pre nego što sam

iskusio slobodu, bilo je dana kada sam se
osećao - sada sam osuđen.

Sada idem u pakao. Bog mi više ne može
oprostiti. Zgrešio sam protiv

Svetog Duha. I osećao sam se tako osuđenim.
Ali to je bilo od Boga, jer je On želeo da imam

duboko pokajanje u svom srcu.
I kada sam iskusio otkrivenje

slobode... oslobodio sam se. I bilo je skoro kao
da sam se rodio ponovo. Da budem iskren,

jedno vreme sam bio zbunjen: Jesam li se ranije
stvarno rodio ponovo ranije? Zato što je ovo

bilo potpuno novo, još jedanput. Iskusio sam
slobodu u Hristu koji nisam nikada ranije iskusio.

Prošao sam kroz putovanje, ovako... Borio sam se,
borio sam se, skoro da sam bio osuđen

nekih dana, misleći - Idem u pakao! Plakao sam.
Tražio sam Boga, ali onda je

došlo otkrovenje i onda je došla sloboda.
I vi isto morate da dođete do toga.

Morate da idete odatle gde ste sada i da
napravite sledeći korak koji je potrebno da napravite.

Ja ne znam šta je to. Možda vam je potreban
strah Božji u životu. To nam svima treba.

Možda treba da se pokajete i da se spasite.
Možda vam treba otkrivenje o tome šta je

krštenje. Sledeći put ću pričati o tome. Možda samo treba da držite oči podalje od greha i da gledate u Hrista. Ljudi

me pitaju - da, ali Torben, borim se sa nekim stvarima. Mogu li ja da idem napolje i da lečim bolesne i da propovedam

jevanđelje? Potrebno vam je da idete i da radite to.
Jer ako sklonimo pogled sa greha i sa sebe

i gledamo u Isusa, stvari će biti mnogo bolje.
Ako samo gledam u greh - više nećeš

na to misliti, više nećeš misliti na taj greh,
greh, greh, greh, ako kažem sebi -

više nećeš misliti na to - misliću na to.
Ali kada gledam u Njega, kada gledam u to

šta je uradio, neću misliti na greh.
Dakle, ova poruka bi trebalo da vas

oslobodi, čak i ako vas malo uzdrma
u početku. Nadam se da to razumete.

Nadam se da razumete da je to sloboda sa kom je došao Hristos. On je došao da nas oslobodi.

Spoznaćete istinu i istina će vas osloboditi,
tako da više nećete biti

grešnik, nego ćete biti svetac.
Bićete sveti. Koračaćete u

slobodi od greha. To je ono o čemu sam
želeo da pričam. Pročitajte moju knjigu.

Vraćam se za dve nedelje, tako da imate
vremena da pročitate moju knjigu. Radujem se nastavku.

Molim vas, postavite mi pitanja, tako da sledeće
učenje mogu da počnem odgovorima na ta pitanja.

Tada ću govoriti o krštavanju u vodi i slobodi
od greha. Da! Divna ljubav

je ono što Bog radi! Radujem se sledećem putu
kada ću govoriti o krštavanju

u vodi i slobodi od greha. Bog vas blagoslovio.
Isus, Božje Jagnje koji je uzeo naše grehe...