Sve što bi trebalo da znate da biste čitali Homerovu "Odiseju" - Džil Deš (Jill Dash)

Pogledajte celu lekciju: ed.ted.com/lessons/everything-you-need-to-know-to-read-homer-s-odyssey-jill-dash

Susret sa džinom ljudožderom. Čarobnica koja pretvara muškarce u svinje. Davno zabludeli kralj koji vraća svoj presto. Svaka od ovih priča bi sama za sebe bila sjajna, ali svaka od njih je tek epizoda u "Odiseji", poemi od 12 000 stihova koja obuhvata godine antičke grčke istorije i legendi. Pa, kako da nađemo smisao u ovom obimnom tekstu? Džil Deš deli sa nama sve što bi trebalo da znamo da bismo čitali Homerovu "Odiseju".

Lekcija: Džil Deš; animacija: Dejvid Prajs.

Bliski susret sa džinom ljudožderom,

čarobnica koja pretvara muškarce u svinje,

davno zabludeli kralj
koji vraća svoj presto.

Svaka od ovih priča
je sjajna sama za sebe,

ali svaka od njih je tek epizoda
u "Odiseji", poemi od 12000 stihova

koja obuhvata godine
antičke grčke istorije, mitova i legendi.

Kako da pronađemo smisao
u tako ogromnom tekstu

koji dolazi iz tako dalekog sveta
i pripoveda o njemu?

Sama činjenica da uopšte možemo
da čitamo "Odiseju" je neverovatna,

s obzirom na to da je sastavljena pre
nastanka grčkog alfabeta u 8. veku p.n.e.

Nastala je pre za slušaoce
nego za čitaoce

i izvodili su je usmeni pesnici
koje su nazivali rapsodima.

Tradicija određuje kao njenog autora
slepca po imenu Homer.

Ali niko zasigurno ne zna
da li je bio stvaran ili legenda.

Najranija pominjanja o njemu
se dešavaju vekovima nakon njegove ere.

A pesme koje su mu pripisane
čini se da su menjane

i preuređivane mnogo puta
od strane više autora

pre nego što su konačno zapisane
u trenutnom obliku.

Zapravo, reč rapsod znači ušivanje,

jer su ovu pesnici kombinovali
postojeće priče, šale, mitove i pesme

u jedinstven narativ.

Kako bi recitovali ove obimne epove uživo,

rapsodi su koristili postojan metar,

uz mnemoničke tehnike,

poput ponavljanja upamćenih pasusa
ili skupova delova.

Ovo je uključivalo opise pejzaža
ili spiskove likova,

i pomagalo je rapsodu
da ne izgubi mesto u narativu,

baš kao što nam refren i prelaz u pesmi
pomažu da zapamtimo sledeće stihove.

Kako je većina ovih priča
bila poznata publici,

bilo je uobičajeno da se čuju
delovi pesme van redosleda.

U nekom trenutku redosled
je postajao zacrtan,

a priča je zaključana u mestu
kao što je danas čitamo.

Ali kako se svet malčice promenio
u poslednjih nekoliko hiljada godina,

pomaže nam da znamo pozadinu
pre nego što se bacimo na čitanje.

"Odiseja" je nastavak
Homerovog drugog poznatog dela, "Ilijade",

koja pripoveda priču o Trojanskom ratu.

Ako postoji jedna glavna tema
koja ujedinjuje obe poeme, to je ova:

nemojte, pod bilo kakvim okolnostima
da navučete na sebe bes bogova.

Grčki Panteon je opasna mešavina
božanske moći i ljudskih nesigurnosti,

sklon ljubomori i kivnosti
episkih razmera.

A mnogi problemi s kojima se ljudi
suočavaju u poemama su izazvani hubrisom,

iliti preteranom gordošću
zbog njihovog uverenja da su iznad bogova.

Žudnja da se ugodi bogovima je tolika

da su antički Grci tradicionalno
primali sve strance

dobrodušno u svoje domove,

iz straha da bi stranci
mogli da budu prerušeni bogovi.

Ovaj antički kodeks gostoprimstva
se nazivao "ksenija".

Pdrazumevao je da domaćini obezbeđuju
gostima bezbednost, hranu i udobnost,

a gosti su vraćali uslugu
uljudnošću i darovima, ako su ih imali.

Ksenija ima značajnu ulogu u "Odiseji",

gde je Odisej tokom svojih lutanja
večiti gost,

dok u njegovom odsustvu njegova pametna
žena Penelopa ima ulogu stalnog domaćina.

"Odiseja" pripoveda
sve Odisejeve godine putovanja,

ali pripovedanje počinje "in medias res",
u središtu stvari.

Deset godina nakon Trojanskog rata,

zatičemo našeg heroja
zarobljenog na ostrvu,

i dalje daleko od njegove rodne Itake
i porodice koju nije video 20 godina.

Zato što je razbesneo boga mora Posejdona,
oslepivši njegovog sina kiklopa,

Odisejev put do kuće
je ispunjen nedaćom za nedaćom.

Dok problemi bukte kod kuće
a bogovi raspravljaju o njegovoj sudbini,

Odisej počinje da izveštava svoje domaćine
o tim izgubljenim godinama.

Jedna od najočaravajućijih stvari
kod "Odiseje"

je jaz između toga koliko malo znamo
o tom vremenskom razdoblju

i obilje detalja koje sami tekst sadrži.

Istoričari, lingvisti i arheolozi

su proveli vekove
tragajući za ruševinama Troje

i određujući koja je ostrva
posetio Odisej.

Baš poput njenog heroja, ep od 24 knjige
je prešao sopstveni dugi put

kroz vekove mita i istorije

kako bi nam danas pripovedao
svoju neverovatnu priču.