Upoznajte sebe pomoću moždanog skenera

Zamislite da igrate video igru koju kontroliše vaš um. A onda zamislite da igrajući tu igru, možete saznati nešto i o svojim obrascima ponašanja - kada ste pod stresom, kada ste opušteni ili fokusirani. Na TEDxToronto, Arijel Garten pokazuje kako praćenje naše moždane aktivnosti može dati novo značenje drevnoj grčkoj izreci "Spoznaj sebe".

Maksima "Spoznaj sebe"

postoji još od stare Grčke.

Neki je pripisuju Platonu,

neki Pitagori,

ali i nije toliko bitno
koji mudrac ju je prvi koristio,

već to da se zadržala do današnjih dana.

Spoznaj sebe.

Precizno pogađa suštinu,

gotovo do tačke besmisla,

ali zvuči poznato i istinito, zar ne?

Spoznaj sebe.

Ja ovu bezvremenu sentencu shvatam

kao izraz problema,
ili preciznije, konfuzije

spoznaje.

Oduvek me je fasciniralo spoznavanje sebe.

Ta fascinacija me je inspirisala
da "uronim" u svet umetnosti,

proučavam neuronauku

i kasnije postanem psihoterapeut.

Danas kombinujem te svoje strasti

kao izvršni direktor InteraXon-a,

kompanije koja se bavi stvaranjem

umom kontrolisane
kompjuterske tehnologije.

Moj cilj, veoma jednostavno,

jeste da pomognem ljudima
da budu usklađeniji sa samim sobom.

On proizlazi iz te kratke sentence,

Spoznaj sebe.

Kad malo razmislite, uvidećete

da je ovaj imperativ neka vrsta
definisanja svojstva naše vrste, zar ne?

Samospoznaja je

ono što odvaja homosapiensa

od ranijih faza čovečanstva.

U današnje vreme smo suviše zauzeti

svojim iPhonima i iPodima

i nemamo vremena da zastanemo
i zaista pogledamo u sebe.

U poplavi SMS komunikacije
iz minuta u minut,

imejlova, neprestanog "bombardovanja"
medija novim sadržajima,

lozinki, aplikacija, podsetnika,
tvitovanja i tagovanja,

gubimo uvid u ono što stoji
iza sve te huke i buke,

a to smo mi sami.

Većinu vremena smo "paralizovani"

svim načinima kojima izražavamo
sebe u odnosu na spoljašnji svet,

i jedva da pronađemo malo vremena

da promislimo o svom unutrašnjem "ja".

Upleteni smo u čitavu tu gungulu,

i čini nam se da moramo da se povučemo

daleko u neko izolovano utočište
i da ostavimo sve za sobom.

I tako odlazimo daleko,

na vrhove planina,

pretpostavljajući da će nam boravak tamo

doneti preko potreban predah

da se izborimo sa gungulom,
svakodnevnim haosom,

i ponovo pronađemo sebe.

Ali šta je to što
povlačenjem na tu planinu

koje nam pruža blaženi duševni mir,

zaista postižemo?

To je zapravo samo uspešan beg.

Razmislite o terminu
koji koristimo - "povlačenje".

To je termin koji se u vojsci koristi
nakon izgubljene bitke.

To znači da moramo da odemo odavde.

Da li je to ono što osećamo
u vezi sa pritiscima današnjice?

Da li je, da bismo spoznali sebe,
potrebno "bežati u brda"?

Problem u begu od svakodnevnice

je to što se pre ili kasnije
morate vratiti.

Kada malo razmislite o tome,

mi smo poput turista

koji posećuju sebe tamo.

A taj odmor se jednom mora završiti.

Dakle, moje pitanje je:

možemo li pronaći načine da spoznamo sebe

bez da tražimo utočište u begu?

Možemo li na drugačiji način
da definišemo svoj odnos

prema svetu preplavljenom tehnologijom

u cilju pojačavanja osećaja samosvesti

za kojim tragamo?

Možemo li da živimo ovde i sada
u svojoj globalnoj mreži

a da se pritom još uvek
držimo drevnog saveta:

spoznaj sebe.

Ja smatram da je odgovor - da.

Ovde sam danas da podelim
sa vama novi način

na koji možemo koristiti tehnologiju

da spoznamo svoje unutrašnje ja

kao nikada ranije -

humanizujući tehnologiju

i unapređujući to vekovno traganje

za potpunijom spoznajom sebe.

Zove se umom kontrolisano
korišćenje računarske tehnologije.

Možda ste primetili

da imam malu elektrodu
pričvršćenu na čelo.

To je zapravo senzor moždanih talasa

koji očitava elektro aktivnost mog mozga

dok držim ovaj govor.

Talasi se analiziraju i možemo ih videti
predstavljene u grafikonu.

Pokazaću vam kako to izgleda.

Ona plava linija predstavlja
moje moždane talase.

To je direktni signal
koji se beleži iz moje glave,

prikazan u realnom vremenu.

Zeleni i crveni deo predstavljaju
isti taj signal prikazan frekvencijama,

nižim ovde, a višim tamo.

Bukvalno možete videti šta se odigrava
u mojoj glavi dok pričam.

Ovi grafikoni privlače pažnju,
talasasti su,

ali iz perspektive čoveka

oni zapravo i nisu od neke koristi.

Zato smo proveli mnogo vremena

razmišljajući kako da ove
podatke učinimo smislenim

ljudima koji ih koriste.

Na primer, šta ako mogu
da iskoristim ove podatke

da otkrijem koliko sam opuštena?

Ili ako ih predstavim
u organskom obliku na ekranu?

Oblik sa desne strane postaje

pokazatelj procesa
koji se odigravaju u mojoj glavi.

Što sam opuštenija,

više energije će teći kroz njega.

Možda me interesuje
i koliko sam fokusirana,

pa mogu da unesem podatke o nivou
pažnje u kontrolnu ploču sa druge strane.

Što je veći nivo koncentracije,

veće će biti promene u energiji
koje očitava kontrolna tabla.

Uobičajeno, ne postoji
nikakav opipljiv način

da saznam koliko sam
opuštena ili fokusirana.

Kao što znamo,naša osećanja
o tome kako se osećamo

su nepopravljivo nepouzdana.

Svima nam se dogodilo da i ne primetimo
koliko se stresa u nama nagomilalo

sve dok se ne iskalimo na nekom
ko to uopšte ne zaslužuje

a onda shvatimo
da je trebalo da sami to uvidimo

i sprečimo na vreme.

Ova nova osvešćenost

otvara ogromne mogućnosti

za poboljšanje naših života i nas samih.

Pokušavamo da stvorimo tehnologiju
koja na osnovu uvida u našu unutrašnjost

čini naš rad efikasnijim,
a odmor opuštenijim,

naše veze dublje i smislenije nego ikad.

Podeliću neke od ovih
vizija sa vama uskoro,

ali prvo želim da vam pokažem
kako smo stigli do toga.

Slobodno bacite pogled na to

šta se dešava u mojoj glavi
kad god vam odgovara.

(Smeh)

Moj tim u kompaniji InteraXon i ja radimo

na umom kontrolisanoj
aplikaciji već deset godina.

U prvoj fazi smo bili
oduševljeni količinom

stvari koje se mogu
kontrolisati ljudskim umom.

Činili smo stvari aktivnim i sjajnim

isključivo razmišljanjem.

Uspeli smo da premostimo razlike

između ljudskog uma i uređaja.

Oživeli smo ogroman broj
prototipa i proizvoda

koje je moguće kontrolisati ljudskim umom,

kao što su npr aparati za domaćinstvo,

slot ili vigeo igre,

ili levitirajuća stolica.

Stvorili smo tehnologiju i aplikacije

koje su podsticale maštu ljudi,

i to je bilo zaista uzbudljivo.

A onda smo dobili zadatak
da uradimo nešto zaista bitno

za Olimpijske igre.

Trebalo je da napravimo
ogromnu instalaciju

na Zimskoj Olimpijadi u Vankuveru 2010,

koja bi kontrolisala

rasvetu na zgradi C.N. Tauera,

zgradama kanadskog Parlamenta
i Nijagarinim vodopadima,

a kojom bi se upravljalo
sa drugog kraja zemlje

snagom ljudskog uma.

U periodu od 17 dana
7.000 posetilaca Olimpijade

imalo je priliku da pojedinačno
kontroliše osvetljenje

na C.N. Taueru, Parlamentu
i Nijagarinim vodopadima u realnom vremenu

snagom svog uma,
sa udaljenosti od 3.000 km.

Dakle, kontrolisanje stvari snagom uma

je prilično kul.

Ali, mi se bavimo i istraživanjem
višeslojne ljudske interakcije,

pa smo započeli rad na osmišljavanju

aplikacija kojima upravlja ljudski um

na kompleksniji način
u odnosu na puko kontolisanje,

a to je povratna sprega.

Shvatili smo da postoji sistem

koji omogućava da tehnologija
sazna nešto o vama,

i tako se može stvoriti veza
između nje i vas.

Stvorili smo prostoriju
za ispitivanje povratne sprege

u kojoj su svetlo i muzika
bili prilagođeni nečijem stanju.

Kroz ove stvari praćene su
promene u mentalnoj aktivnosti.

Tako da, ako se opuštate
na kauču u kancelariji

na kraju napornog radnog dana,

i muzika postaje blaža,
u skladu sa raspoloženjem.

Ako čitate, lampa na stolu sija jače.

Ako zadremate, sistem će znati za to,

i svetla će se prigušiti.

Shvatili smo da, ako tehnologija
"sazna" nešto o ljudima,

i to iskoristi da nam pomogne,

dobićemo još vredniju primenu.

Tako možemo saznati nešto novo o sebi.

Možemo uvideti neke aspekte svoje ličnosti

kojih nismo ni bili svesni

i otkriti neke stvari
koje su bile skrivene.

Pokazaću vam primer za ovo o čemu pričam.

Evo aplikacije

koju sam napravila za iPad.

Cilj originalne Zen Baund igre

je obmotati uže
oko određene figure od drveta.

Igramo je pomoću uređaja
koji je pričvšćen za glavu.

Ovaj uređaj je bežičnom vezom
povezan sa iPad-om ili smartfonom.

U njemu se nalaze

senzori prikačeni na čelo i iznad uha.

U originalnoj igri, igra se tako što

se prstima skroluje po ekranu.

U igri koju smo mi osmislili,

drvena figura na ekranu

se kontroliše umom.

Ako se koncentrišete na tu figuru,

ona će se okretati.

Što se više koncentrišete,
rotacija je brža.

Ovo je stvarno moguće.

Nije laž.

Ono što je meni interesantno

je to da se po završenoj igri
mogu dobiti statistički podaci

i fidbek o tome koliko ste bili uspešni.

Postoje grafikoni i tabele

sa podacima o tome
kako se vaš mozak ponašao -

ne samo o tome
koliko ste užeta iskoristili

ili koji je vaš najbolji rezultat,

nego i to šta se dešavalo

unutar vašeg uma.

A to su dragoceni povratni podaci

koje možemo da koristimo da saznamo

šta se dešava unutar nas.

Volim da ovaj proces nazivam

intra - aktivnim.

Obično tehnologiju doživljavamo

kao interaktivnu.

Ova tehnologija je intra - aktivna.

Ona razume šta se dešava unutar vas

i gradi neku vrstu povratne sprege

između vas i tehnologije.

Podaci koje dobijamo ovim putem

mogu nam pomoći da napredujemo,

da razumemo svoju ulogu
u povratnoj sprezi.

U kompaniji InteraXon,

intra-aktivna tehnologija

je jedan od naših definišućih principa.

To je način na koji razumemo svet iznutra

i izražavamo sebe spolja

u toj čvrstoj sprezi.

Na primer, umom kontrolisana
kompjuterska tehnologija

može da nauči decu
koja pate od poremećaja pažnje

kako da poboljšaju koncentraciju.

Deca sa ovim sindromom
imaju nisku proporciju beta talasa

za stanje fokusa
i visoku proporciju teta stanja.

Za njih se može napraviti aplikacija
koja nagrađuje stanja fokusa.

Zamislite decu koja igraju video igre
snagom svojih moždanih talasa

i uz to rešavaju problem
poremećaja pažnje.

To može delovati
jednako efikasno kao i ritalin.

Ono što je možda od još većeg značaja,

jeste da ovakva kompjuterska tehnologija

može da pruži uvid ovoj deci
u oscilacije njihovih mentalnih stanja,

tako da mogu bolje da razumeju sebe

i svoje potrebe pri učenju.

Nova svest o rešavanju ovog
problema može da pomogne

deci da rade na sebi i da poboljšaju
svoje stanje, što bi drastično uticalo

na sprečavanje raširene i štetne
društvene stigmatizacije

sa kojom se ove osobe susreću.

Možemo da pogledamo
šta se zbiva unutar naših glava,

i stupimo u vezu sa nečim
što ranije nije bilo dostupno,

nečim što nas je nekada
zbunjivalo i razdvajalo.

Tehnologija moždanih talasa može
da nas razume, da predvidi naša osećanja

i pronađe najbolje rešenje
za naše potrebe.

Zamislite svu ovu
sakupljenu svest pojedinca

kompjuterski obrađenu
i prikazanu kroz čitav životni vek.

Zamislite koliko toga se može saznati

iz drugačije perspektive.

Bilo bi to kao da ste se konektovali
na svoj sopstveni Gugl.

Govoreći o Guglu,

danas možete naći i označiti slike

na osnovu misli i osećanja
koja ste imali dok ste ih gledali.

Možete obeležiti slike
mladunaca životinja kao srećne,

ili bilo kojim drugim osećanjem
koje oni izazivaju u vama,

a onda možete istraživati bazu podataka,

rukovodeći se svojim osećanjima,

a ne ključnim rečima
koje su samo nagoveštaj.

Ili možete da obeležite
fotografije na Fejsbuku

emocijama koje vas vežu za te uspomene,

i time odmah date prioritet

stvarima koje vam privlače pažnju

ovako.

Humanizovanje tehnologije je uzimanje

onoga što već prirodno postoji
u odnosu ljudi i tehnologije

i stvaranje tehnologije u skladu sa tim.

Usklađujući se sa ljudskim ponašanjem,

tehnologija nam može pružiti
svest o tome šta radimo,

i još važnije, zašto to radimo,

stvarajući širu sliku

napravljenu od mnogo
malih ali bitnih detalja

od kojih smo sačinjeni.

Uz pomoć humanizovane tehnologije

možemo pratiti kvalitet ciklusa spavanja.

Kada produktivnost počne da opada,

možemo se vratiti na podatke

i pogledati kako možemo
napraviti bolju ravnotežu

između posla i zabave.

Znate li šta izaziva umor kod vas,

a šta povećava nivo energije,

šta vas čini depresivnim,

a šta vam pričinjava uživanje?

Zamislite da imate pristup podacima

koji, na skali sveukupne sreće,
pružaju mogućnost rangiranja ljudi

koji su vas učinili najsrećnijim,

ili aktivnosti koje su vam pričinile
najviše zadovoljstva.

Da li biste provodili
više vremena sa tim ljudima?

Da li biste se razveli?

(Smeh)

Ono što umom kontrolisana
kompjuterska tehnologija omogućava

je stvaranje živih,
slojevitih slika naših života.

Uz pomoć toga, moguće je dobiti
precizne podatke o psihološkim procesima

i stvoriti uvid u naše
ponašanje kroz vreme.

Možemo spoznati stvari
koje postoje ispod površine

koje nam daju podsticaj,

i pružaju detaljniji uvid
u to šta se dešava.

Na taj način, možemo naučiti

kako da menjamo stvari i utičemo na ishod

i karakter

naših ličnih priča.

Pre dva milenijuma,

Grci su uočili neke zaista moćne istine.

Znali su da će se
najvažniji deo slagalice uklopiti

u čitavu sliku jednom kada ljudi
počnu da se ponašaju u skladu

sa tom njihovom kratkom izrekom,
kada ostvare kontakt sa samim sobom.

Oni su razumeli snagu ljudske priče

i vrednost čoveka

kao bića koje se menja, evoluira, raste.

Ali oni su razumeli i još jednu,
važniju stvar -

a to je sama radost otkrivanja,

zadovoljstvo i fascinacija
koju nam pruža svet oko nas

i mi sami kao deo tog sveta,

bogatstvo koje nam pruža

posmatranje, osećanje i spoznaja
života koji smo mi sami.

Moja majka je umetnica,

i kao dete sam često gledala

kako je oživljavala stvari
jednim potezom četkice.

U jednom trenutku postojalo je
samo prazno platno, mogućnost.

U sledećem, postajalo je živo,

puno raznobojnih ideja i izražaja.

Dok sam sedela kraj štafelaja,

posmatrajući je kako oslikava
platno za platnom,

naučila sam da je moguće
stvoriti svoj sopstveni svet.

Naučila sam da naši unutrašnji svetovi -

naše ideje, osećanja
i mašta nisu, zapravo,

ograničeni našim mozgom i telom.

Ako smo u stanju
da zamislimo određene ideje,

da ih otkrijemo, onda
možemo i da ih oživimo.

Za mene, umom kontrolisano
korišćenje kompjutera

je jednako jednostavno
i moćno kao i potez četkicom po platnu -

to je još jedno od "oruđa"
kojim možemo da oslobodimo

i oživimo skrivene svetove unutar nas.

Radujem se danu

kada ću moći da sedim pored vas,

i posmatram svet koji stvaramo
novim alatkama

i nove stvari koje otkrivamo o sebi.

Hvala.

(Aplauz)