Inteligentni dizajn i evolucija

...

Bilo je veoma mnogo priče nedavno, ili definitivno

tokom poslednjih nekoliko godina, o ideji inteligentnog

dizajna i kako se poredi sa evolucijom.

I moj cilj u ovam videu nije da se uđe u tu

diskusiju, ili, to se zapravo pretvorilo u argument u

mnogim krugovima, ali zaista, moj najbolji pokušaj je da se

pomire ova dva pojma.

Dakle, ideja koja stoji iza inteligentnog
dizajna je zaista da postoje

neke stvari koje vidimo u
našem svetu koje su upravo toliko

neverovatne da je teško da poverujemo da su

proizvod nekoliko slučajnih procesa.

Primer je ljudsko oko,

koje je zaista "uređaj" koji uliva strahopoštovanje.

Možete ga zvati organi ili mašina.

Kako god da ga zovete, ono radi veoma

neverovatne stvari.

Može fokusirati na različitim daljinama.

Svetlo koje prima fokusira na pravom mestu i

potom postoje retinalni nervi i imate dva oka

kao što postoje u stereoskopskoj projekciji.

Možete videti boje, potom se možete adaptirati ne svetlo

i mrak, tako da je ljudsko oko zaista za strahopoštovanje.

A argument je da, gledajte, kako je moguće da je

ovo kreacija mnoštva slučajnih procesa?

I cilj nije da pratim trag evolucije

oka, ali napraviću malu digresiju da evolucija

i prirodna selekcija, i više volim tu reč prirodna

selekcija zato što je

to aktivan proces.

Prirodna selekcija deluje eonima i eonima vremena,

i mi vidimo dokaze o promenama u svetu

drugačijim tipovima očiju.

U stvari, svi dokazi pokazuju da ljudsko oko nije

savršeno, i da ima varijacija.

Mislim, svi znamo da je neko kratkovid, neko je

dalekovid.

Imamo astigmatizam. Vremenom se pogoršava.

Ljudi dobijaju kataraktu, tako da ima niz stvari

koje mogu da se iskomplikuju sa ljudskim okom.

Ne koristim ovo kao pobijanje, samo pokazujem da

postoji varijacija, čak i tamo u šta verujem da je

istinski neverovatan deo biologije.

I čak i ako odete izvan ljudskog sveta, postoji

očigledno širok spektar očiju.

Imate ribe na dnu okeana koje imaju oči koje

su samo senzori za svetlo, koje jedva da mogu da kažu

- i neki insekti su isto takvi - da li je

svetlo ili toplota oko njih, ništa

zapravo više od toga.

I na kraju spektra, daleko bolje od

ljudi, imate neke ptice i neke vrste

noćnih bića koja mogu da vide u mraku.

Znate, možda ima nekih - zapravo, sve mačke

imaju taj reflektujući materijal u njihovom oku
koji im omogućava da

imaju mnogo bolji noćni vid,
tako da su u tom pogledu superiorne

u odnosu na ljude, a vide isto tako dobro kao ljudi tokom

dana.

Imate neke ptice koje mogu da vide sa mnogo više vizuelne

jasnoće na mnogo većoj udaljenosti od ljudi, tako

da, nema savršenog oka.

Tako da, malo ću se osvrnuti na teološke argumente

ovde, i za vas koji gledate moje snimke, znate da

sam ja neko ko je udaljen od teoloških argumentacija,

mada ću možda napraviti i filozofsku play listu jednom,

i hoću da budem veoma oprezan da nekoga ne uvredim

jer mi to zaista, iskreno

iskreno, nije namera.

Cela poenta koju želim da pokažem je da, gledajte, ako vi

verujete u Boga,
i neću sada da se suprotstavljam tom argumentu

u ovom snimku, ali to je donekle, rekao bih,

gotovo nipodaštavajuće da
postoji neko svemoguće biće i reći

da ovo ljudsko oko, tako nekako mnogo daje na važnosti

nama kao individuama..

Uvek mislim da religija - i zapravo nauka.

Zapravo sve.

Mislim, trebalo bi da budemo skromni u našim životima, i trebalo bi da postoji

shvatanje da mi, kao ljudi, stvarno - ovo nije

savršenstvo, i implicirati da je ovo najbolje što

savršeni svemogući može da

proizvede je zapravo pomalo omalovažavajuće.

Daću vam drugi primer.

Daću vam primer, i upotrebiću svoj inženjerski

šešir ovde.

I opet, želim da budemo veoma jasan.

Moj cilj ovde nije da kažem, znate, hej pogledajte,

evolucija, slučajni procesi, to po sebi, ne postoji

Bog, i morate živeti sa tim.

Ne, to nije moja poenta.

Zapravo pravim suprotan argument, da

vera u Boga ne bi dovela do Boga koji - vera u

univerzalnog, svemogućeg Boga koji

kreira sve, koji dizajnira sve deliće,

I nadalje, nesavršenosti koje vidimo

oko nas bi - i posebno zato što vidimo

varijacije i koje su odabrane za to.

Mislim, ne možemo se fokusirati samo na oko..

Možemo da se fokusiramo i na viruse i rak, i

morali bismo da pričamo o Bogu koji dizanira svaku

verziju dela DNK koje vidimo,

zato što ako neko priča o dizajniranju oka, znamo

da je oko bioprodukt DNK, znamo da je DNK

sekvenca delova parova, znate, ATG, C, A i znate,

milijarde i milijare istih.

I ako pričamo o dizajnu, pričali bismo

zapravo o dizajnu sekvence (jednog delića).

I znamo da u mnogim delovima, postoji

dosta buke tamo..

Znamo da mnogo toga dolazi od primitivnih virusa duboko

u prošlosti.

Dakle argument koji dajem ovde je da damo

kredit svemogućem sistemu,
makar po mom mišljenju, sistemu

koji dolazi veoma jednostavne elegantne osnovne ideje kao

što je prirodna selekcija i varijacije, da u našoj DNK,

mi to zovemo mutacije, u zakonima fizike i

hemije, i onih, od onih jednostavnih i elegantno osnovnih

ideja, stvara se kompeksnost.

Tako da ova ideja i ovo je ono što zaista evolucija

predstavlja je, gledajte, naš univerzum je ovaj dubok

svet, ovo duboko okruženje, je od

ovih osnovnih, divih ideja, imamo ove kompleksnosti

u strukturi koja je istinski,

istinski, zaista inspirativna i zaslužuje strahopoštovanje.

To je ono što po mom mišljenju, o čemu evolucija govori.

I po mom mišljenu, iako sam inženjer, govori o

višoj formi dizajna.

To govori o mnogo dubljem dizajnu.

...

Tako da ceo ovaj snimak, ceo argument,
je da ako neko zaista

veruje u Boga, i, znate, neću da zauzimam

strane u ovom videu, i Bog koji govori o

lepoti i eleganciji i beskrajno je moćan, onda ova

ideja zakona i fizike i hemije i prirodne

selekcije, koje zaista, mislim, znate, kada sam pričao

o prirodnoj selekciji u prethodnom snimku

mislim da ćete shvatiti da se radi o zdravom razumu.

Ovo je veoma dubok dizajn i govori

o umetnosti dizajnera suprotno dizajniranju svakog od

delova ponaosob.

I ono što je još mnogo dublje od samog dizajna je to

da je toliko prilagodljiv.

Ako postoji neki problem u okruženju, onda druge

varijacije prežive češće.

I to je nepromenjivo, ta savršenost, nijedna

instanca ne može da uperi prstom i kaže ovo je najviši

stepen koji dizajn može da dosegne.

To je uvek - ne želim da kažem postaje bolje.

Uvek postaje prilagodljivo okruženju kako se

menja, i to je za mene bolji dizajn.

I sada, samo da nastavim, I hoću da budem

veoma jasan.

Ova cela ideja je da se podigne standard od onoga

što se očekuje od dizajna.

Tako da pokaže druga mesta i druge lokacije u

nauci i marematici gde ovo takođe nadolazi.

I najbolji primer za ovo su fraktali.

Mnogi od vas su videli - ovo je Mandelbrot

set, veoma poznat set fraktala.

Neizmerno je kompleksan.

Zapravo, možete zumirati Mandelbroov set

do neviđenih razmera, i odaljiti, postaje beskonačno

kompleksan, i možete ga istraživati neograničeno.

Ali prava lepota, istinska lepota je da se sve ovo

može objasniti jednom jednačinom, jednom skoro

šokantno jednostavnom jednačinom, i to je.
Sledeći Z je jednak

prethodnom Z na kvadrat plus 1.

I vi ste sad kao znaš, Sal, počeo si da pričaš o

inteligentnom dizajnu i evoluciji i sve to.

Zašto sada odjednom prelaziš na fraktale?

Poenta koju želim da dam je ako imate dva

dizajnera i jedan ode da nacrta set isto ovako

fraktal deo po deo i kaže, znate evo ja ću

da ofarbam ovo u braon i ovo u plavo i

ovaj krug ću da nacrtam sa ovim krugom

mislili biste da je neverovatan slikar.

Primer, ako biste otišli kod nekoga 300 godina pre

da mu pokažete ovo, rekao bi da je ovo

najlepše delo koje je ikada iko mogao

da osmisli, zato što je toliko beskrajno kompleksno.

Ali sada znamo da se ovo može kompletno objasniti

jednostavnom jednačinom, bukvalno.

Od vas koje interesuje, sve što rade,

ovo je kompleksno okno, počinju od nule --

izvinite, ne plus 1, plus C.

Dozvolite mi da budem jasan.

Ovo je jednačina plus C.

Dakle, za svaku tačku na kopleksnom oknu, stavite

tačku za C, i onda krenete od nule i nastavite

da radite tako

Tako da kažete nula na kvadrat
plus taj broj, taj kompeksan

broj, je jednak tome.

Onda stavite ovo ovde i "uradite" taj broj

na kvadrat plus taj kompleksan broj. i uradite opet.

I radite tako iznova i iznova.

I ispadne da neki brojevi ne idu do beskraja i ti

brojevi su crni.

Oni su deo Mandelbroovog seta.

A potom brojevi koji idu do beskraja, kako iterirate

na formuli, bojite ih kako brzo odlaze do

beskraja, i to kreira ovaj beskrajno prelep i

kompleksan obrazac (mustru).

E sada, ako kažete da je ovo mnogo dublji dizajn, i

možete pitati bilo kog inženjera, po mom mišljenju, ovo je

najdublji (najsveobuhvatniji) dizajn.

Zbog svoje jednostavnosti i elegancije, opisuje

nešto beskonačne kompleksnosti.

Nije to samo fokus na posebnom, to je fokus

na "meta" nivou.

Fokus je na kreiranju ideje od koje je ovo samo

primer.

Štagod, ovo je možda snimak koji me možda udaljava

od nauke i možda se fokusiram malo na

više rekao bih

metafizičkom ili nečemu za strahopoštovanje.

Ali cela poenta je da nabacim malu

ideju kako da pomirite ove pojmove.

Da evolucija, ta slučajnost, ne priča o

bezbožnom univerzumu, iako neću da

zauzimam strane.

Govori o mnogo dubljem Bogu, po mom mišljenju.

Štagod, izvinite što sam bio slobodan, i

hoću da budem jasan, ne želim da uvredim ničiji

senzibilitet, ali sam hteo da ubacim

tu ideju ovde.

Vidimo se u sledećem snimku.