Реј Андерсон о пословној логици одрживости

У својој компанији тепиха и подова, Реј Андерсон је повећао продају и удвостручио профит док је истовремено окренуо наглавачке традиционални индустријски систем ”узми/направи/баци.” На нежан, неупадљив начин, он са нама дели снажну визију за одрживу трговину.

Веровали или не, нудим решење

за веома важан део великог проблема,

са неопходним фокусом на климу.

А решење које нудим

је за највећег кривца

у овом огромном малтретирању Земље

од стране човечанства,

чији је резултат погоршана биосфера.

Тај кривац су пословање и индустрија.

И то је управо где сам ја провео последње 52 године

од када сам дипломирао на Џорџија Тек факултету 1956.

Као индустријски инжењер,

био сам амбициозан и, тада, успешан предузетник.

Након што сам ни из чега основао моју компанију ”Интерфејс”

1973., пре 36 година,

са циљем да производим подове и тепихе за Америку,

за пословна и индустријска тржишта,

и након што сам је пропратио кроз почетак и даљи развој

до успеха и светске доминације у свом пољу,

прочитао сам књигу Пока Хокена

под називом ”Екологија трговине”,

лета 1994.

У тој књизи, Пол оптужује трговину и индустрију

као једног највећег кривца

који је проузроковао погоршање биосфере,

и под два, једину институцију која је довољно велика,

утицајна и моћна

да стварно изведе људску врсту из овог нереда.

А успут ме је и осудио као

израбљивача и отимача планете Земље.

Онда сам изазвао људе у мојој компанији - Интерфејсу,

да поведу нашу компанију и цео индустријски свет у одрживост.

То је за нас значило да једног дана водимо нашу компанију,

која јако зависи од нафте, на начин на који

ћемо из Земље узети само

оно што се може природно и брзо обновити;

без иједне свеже капљице нафте,

и да притом не повредимо биосферу.

Не узми ништа. Не нашкоди.

Једноставно сам рекао, ”Ако је Хокинс у праву

и ако привреда и индустрија морају да воде,

ко ће онда водити њих?

Ако неко не поведе, нико неће.”

То је као аксиома. Заштo то не бисмо били ми?

Захваљујући људима из Интерфејса,

постао сам опорављени израбљивач.

(Смех)

(Аплауз)

Једном сам рекао писцу магазина ”Fortune” (Богатство)

да ће људи једног дана желети да идем у затвор.

И то је био наслов његовог чланка.

Описали су ме као најеколошкијег директора у Америци.

Од израбљивача, преко опорављеног израбљивача,

до америчког најеколошкијег директора, све за пет година.

То је искрено био веома тужан коментар

о америчким директорима 1999.

Када су ме касније у канадском документарном филму ”Корпорација” питали

шта сам мислио са тиме ”да идем у затвор”,

рекао сам им да је крађа злочин.

А крађа будућности наше деце ће једног дана бити злочин.

Али схватио сам да, да би то била истина,

да би крађа будућности наше деце била сматрана злочином,

мора постојати јасна, доказива алтернатива

том узми-направи-баци индустријском систему

који доминира цивилизацијом; који је

највећи кривац и нашој деци краде будућност,

тако што ископава Земљу

и претвара је у производе који брзо постају смеће

послато на депонију или спаљено.

Укратко, ископавају земљу и претварају је у загађење.

Према Полу и Ен Ерлик

и према познатој једначини о утицају на природну средину,

утицај, тј. импакт је лоша ствар -

производ популације, богатства и технологије.

Другим речима, импакт стварају људи,

ониме што купују својим богатством,

и начином на који су ти производи напраљени.

Иако је једначина веома субјективна,

можда можемо избројати људе, или израчунати богатство,

технологија је насилна на премного начина да би се измерила.

Дакле, једначина је појмовна.

Ипак, помаже нам да разумемо проблем.

Тако смо 1994. одлучили да Интерфејс

направимо примером

и да променимо начин на који правимо под.

Под је производ чији материјали и енергија веома зависе од нафте.

Све са циљем да променимо наше технологије

и умањимо утицај на природну средину,

уместо да га повећамо.

Јендначина импакта на животну средину Пола и Ен Ерлик гласи:

И = П х Б х Т

Популација пута богатство пута технологија.

Желео сам да Интерфејс промени ту једначину тако да:

И је једнако П пута Б, подељено са Т.

Дакле, они математички настројени ће одмах видети

да Т у бројиоцу повећава импакт - што је лоше.

Али Т у делиоцу умањује импакт.

Питао сам, ”Шта би то померило Т - технологију

из бројиоца, назовимо га Т1,

у коме повећава импакт,

у делилац, назовимо га Т2,

који умањује импакт?”

Помислио сам на карактеристике

прве индустријске револуције,

Т1, као што смо у Интерфејсу предвидели,

и имао је следеће карактеристике.

Извлачење: узимање сировина из Земље.

Линијско: изми, направи, баци.

Покретано енергијом добијеном из фосилних горива.

Расипничко: увредљиво и концентрисано само на продуктивност рада.

Више пода по људском сату.

Размишљајући о томе, схватио сам да сви ти атрибути

морају да се промене да бисмо Т преместили у делилац.

У новој индустријској револуцији извлачење сировина мора бити замењено

обновљивошћу, линеарност цикличношћу,

а енергија из фосилних горива обновљивом енергијом, сунчевом светлошћу.

Расипничко мора бити замењено са ”без отпада”,

увредљиво доброћудним,

а продуктивност рада продуктивношћу сировина.

Схватио сам да ако бисмо могли да направимо такве промене,

и да се потпуно ослободимо Т1,

могли бисмо да смањимо наш импакт на нулу,

укључујући и наш утицај на климу.

То је постао план Интерфејса 1995.

И од тада га следимо.

Строго смо мерили наш напредак.

Могу вам рећи колико смо далеко догурали током 12 година.

Нето емитовање гасова са ефектом стаклене баште

смо смањили за 82% мерено апсолутним тонама.

(Аплауз)

Током истог временског распона

наша продаја се повећала за две трећине, а зарада нам се удвостручила.

Дакле, 82% апсолутног смањења

се преноси у 90% смањења интензитета

гасова са ефектом стаклене баште у односу на продају.

То је количина смањења

коју мора постићи целокупна глобална техносфера

до 2050.,

да би се избега катастрофалан поремећај климе.

То нам научници говоре.

Употреба фосилних горива је опала за 60% по јединици производње,

захваљујући ефикасности обнављајућих ресурса.

Најјефтинији, најбезбеднији барел нафте који постоји

је онај који није искоришћен на ефикасан начин.

Потрошња воде је опала за 75%

у нашем светском послу тепиха и подова.

А за 40% у поризвдњи етисона,

коју смо започели 1993.

управо овде у Калифорнији, граду индустрије,

где је вода веома драгоцена.

25% нашег тотала чине обновљиви и рециклирани матаријали, а тај број брзо расте.

27% наше енергије је обновљиво,

а циљамо на 100%.

Преусмерили смо 148 милиона фунти,

односно 74000 тона

коришћених подова са отпада.

Затворили смо круг протока материјала

путем обрнуте логистике

и технологијама за рециклажу употребљених производа,

које нису постојале када смо почели пре 14 година.

Те нове цикличне технологије су значајно допринеле

томе да смо од 2004. произвели и продали

71 милион квадратних метара подова

који немају утицаја на климу.

То значи да производња подова путем нашег ланца снабдевања

- из рудника, јасним путем, ка потражњи на крају употребног живота -

нема нето доприноса глобалном ремећењу климе.

То је све званично потврђено независним трећим лицем.

Зовемо га ”Cool Carpet”.

Он је постао моћан производ тржишта

који нам је донео повећану продају и профит.

Пре три године смо лансирали кућне подне плочице,

под називом ”Flor”, (Под),

пише се ”F-L-O-R”, уместо ”floor".

Можете посетити сајт ”Flor.com”

и наручити ”Cool Carpet” који ће вам бити достављен на врата за 5 дана.

Практичан је, а и леп.

(Смех)

(Аплауз)

Сматрамо да смо прешли мало више од пола пута

ка нашем циљу - нула утицај, нула отисак.

Поставили 2020. као годину за достизање нуле као нашег циља,

за достизање врха планине Одрживости.

То зовемо Мисија Нула.

То је вероватно наш најважнији аспект.

Открили смо да је Мисија Нула веома добра за посао.

Бољи пословни модел.

Бољи начин за веће зараде.

То је за пословни доказ за одрживост.

Из свакодневног искуства да постигнемо престанак емитовања отпада,

видели смо да трошкови нису порасли, већ опали,

одражавајући се у неких 400 милиона долара избегнутих трошкова.

То је прво лице планине Одрживости.

То је исплатило све трошкове трансформације Интерфејса.

Ово такође руши мит о лажном избору

између природне средине и економије.

Наши производи су бољи него икада,

инспирисани дизајном одрживости,

и неочекиваним извором иновације.

Наши људи су узбуђени због те заједничке сврхе.

Она привлачи и окупља

најбоље људе.

А добра воља тржишта је запањујућа.

Ниједна количина реклама, нити паметних, скупих кампања

није могла да створи

толико добре воље.

Трошкови, производи, људи, тржиште.

Чега још има?

То је бољи модел пословања.

А ево наше 14-годишње продаје и зараде.

Овде имамо пад, између 2001. и 2003.:

када су нам продаје опале 17%

током трогодишњег периода.

Али и тржиште је опало за 36%.

Буквално смо добили удео на тржишту.

Можда не бисмо преживели рецесију

да није било предности одживости.

Када би свака фирма пратила планове Интерфејса

да ли би то решило све наше проблеме?

Не верујем.

И даље ме муче исправљене Ерлихове једначине,

И је једнако П пута Б подељено са Т2.

То А је велико А,

које налаже да је богатство циљ само по себи.

Али шта ако Ерлиха још мало променимо?

И ако А претворимо у мало ”а”,

прелажући да је то средство

за постизање среће.

Више среће са мање ствари.

Знате да би то променило саму цивилизацију -

(Аплауз)

и читав економски систем,

ако не зарад наше врсте, онда можда због оне која ће нас наследити.

Одрживе врсте, које живе на Земљи која има крај.

Етички гледано, срећно и еколошки,

уравнотежени са природом

и свим њеним природним системима кроз хиљаду генерација,

или 10000 генерација.

Такорећи, у неодређену будућност.

Али да ли Земља мора да чека да ми, као врста, будемо истребљени?

Па, можда. Али ја не мислим тако,.

У Интерфејсу, заиста намеравамо да у потпуности

направимо прототип за одрживу, индустријску компанију

без икаквог еколошког отиска, до 2020.

Сада видимо наш пут.

Јасно, до врха планине.

Сада су у акцији изазови.

Ако што мој добар пријатељ и саветник, Ејмори Лавинс, каже,

”Ако нешто постоји, мора је могуће.”

(Смех)

Ако заправо можемо то да урадимо, мора да је могуће.

Ако ми, као компанија која интензивно користи нафту можемо, онда свако може.

А, ако свако може, онда следи да сви могу.

Хокинг је испунио пословање и индустрију

удаљујући човечанство од понора.

Ако наставимо са упорпашћивањем биосфере,

свака особа је у опасности.

Искрено, то је неприхватљив ризик.

Ко је та особа?

Не Ви. Не ја.

Али дозволите да вам представим оне који су у највећој опасности.

Ја сам ту особу упознао на самом почетку успона на планину.

У уторак ујутру, марта 1996.

Као по обичају, причао сам са људима тог јутра.

Повео сам их са собом, а често нисам знао да ли остварујем везу са њима.

Пет дана касније у Атланти,

добио сам имејл од Глена Томаса,

једног од мојих људи са састанка у Калифорнији.

Послао ми је оригиналну песму

коју је написао након нашег састанка у уторак ујутру.

Када сам је прочитао, наступио је тренутака једне од највећих инспирација мог живота.

Песма ми је рекла да је бар једна особа схватила оно што сам рекао.

Ево шта је Глен написао. И ево те особе која је у највећој опасности.

Упознајте ”Дете сутрашњице”.

”Без имена, невиђеног лица и не спознавши своје време ни место,

Дете сутрашњице, иако још нерођено,

први пут сам те упознао у уторак ујутру.

Мудар пријатељ нас је упознао.

Кроз његову трезвену тачку гледишта

видео сам дан који ћеш и ти видети, само ти, али не и ја.

Познавати те је променило моје размишљање.

Јер никада нисам ни посмислио

да можда неке ствари које ја данас радим могу једног дана

некако да ти науде.

Дете сутрашњице, моја ћерко, или сине,

бојим се да сам тек почео да размишљам о теби и твом добру,

иако сам одувек знао да је требало о томе да размишљам.

Почећу.

Цена онога што траћим, што сам изгубио,

ако икада заборавим да ћеш и ти

једног дана доћи и овде живети.”

Од тада, сваког дана ми је

”Дете сутрашњице” говорило

једну једноставну, али дубоку поруку,

коју ћу поделити са вама.

Свако од нас је

део мреже живота,

континуитета човечанства. Али у ширем смислу, мреже самог живота.

Током наше кратке посете

овој лепој, плаво-зеленој планети живота,

Можемо да бирамо.

Да је повредимо или да јој помогнемо.

Што се вас тиче, на вама је да одлучите.

Хвала вам.

(Аплауз)