Stare knjige ponovo rođene kao složena umetnost

Šta raditi sa zastarelom enciklopedijom u eri informcija? Sa skalpelima i okom za dobar remiks, umetnik Brajan Detmer pravi prelepe, neočekivane skulpture koje oživljavaju stare knjige.

Ja sam umetnik i ja sečem knjige.

Ovo je jedan od mojih prvih
radova sa knjigama.

Zove se "Alternativni put ka znanju".

Želeo sam da stvorim gomilu knjiga tako da
kada neko uđe u galeriju

i misli da samo gleda
u običnu gomilu knjiga

kada priđe bliže, vidi ovu grubu rupu
urezanu u nju

i zapita se šta se događa i zbog čega

i razmisli o materijalu knjige.

Dakle, mene zanima tekstura,

ali me više interesuju tekst
i slike koje se nalaze u knjigama.

U većini svojih radova, pričvrstim krajeve
knjige debelim slojem laka

tako da se stvori koža
sa spoljne strane knjige

i postane čvrst materijal,
a stranice unutra su i dalje labave,

i onda režem u unutrašnjost knjige

i ne pomeram niti dodajem bilo šta.

Samo režem oko bilo čega
što mi se učini interesantnim.

Dakle, sve što vidite u gotovom delu

je tačno gde je bilo u knjizi na početku.

O svom radu mislim kao o nekom remiksu,
na neki način,

jer radim sa tuđim materijalom

na isti način na koji didžej
radi sa tuđom muzikom.

Ovo je bila knjiga posvećena slikama
Rafaela, renesansnog umetnika,

i uzimajući njegov rad, remiksujući ga,
rezbareći ga,

činim ga nečim novijim i savremenijim.

Takođe razmišljam da proširim
svoje delo iz tradicionalne knjige

i da proguram linerani format,

i strukturu same knjige

tako da knjiga može u potpunosti
da postane skulptura.

Koristim stege i kanape
i sve vrste materijala, tegove

kako bi stvari stajale na mestu
pre nego što ih prelakiram,

kako bih mogao da poguram formu
pre nego što počnem,

tako da nešto poput ovoga
može postati delo poput ovoga

koje je napravljeno od jednog rečnika.

Ili nešto poput ovoga
može postati delo poput ovoga.

Ili nešto kao ovo,

za koje niko ne zna šta će od njega
ispasti, ili zašto je u mom studiju,

može postati delo poput ovoga.

Tako da mislim da je jedan od razloga
zašto ljude uznemiruje uništavanje knjiga

zašto ljudi ne žele da cepaju knjige

i niko zapravo ne želi da baci knjigu

taj da mi mislimo o knjigama
kao o živim stvarima,

mislimo o njima kao o telima,

i one su stvorene da se povežu
sa našim telima što se dimenzije tiče

ali one takođe imaju potencijal
da nastave da rastu

i da postanu nove stvari.

Dakle, knjige su zaista žive.

Ja o knjigama razmišljam kao o telu,

i knjigu vidim kao tehnologiju.

Vidim knjigu kao alatku.

A vidim je i kao mašinu.

A takođe i kao pejzaž.

Ovo je ceo set enciklopedija koje su
spojene i išmirglane zajedno,

i kako ih rezbarim

odlučujem šta želim da izaberem.

Sa enciklopedijama mogao sam
da izaberem bilo šta

ali sam posebno izabrao slike pejzaža.

Sa samim materijalom, koristim šmirglu

i šmirglam krajeve, tako da nisu samo
slike te koje sugerišu na pejzaž

nego i sam materijal sugeriše na pejzaž.

Jedna stvar koju radim kad rezbarim knjigu

je ta da razmišljam o slikama,
ali i o tekstu

i o njima razmišljam na veoma sličan način

jer je interesantno to
da dok čitamo tekst,

dok čitamo knjigu,

stvaramo slike u glavi

tako da na neki način dopunjujemo to delo.

Stvaramo slike dok čitamo tekst,

i dok gledamo sliku,
mi zapravo korisitimo jezik

kako bismo razumeli u šta gledamo.

Tako da se dešava neka vrsta jing-janga,

neki flip-flop.

Ja kreiram delo koje posmatrač
sam dovršava.

O svom radu mislim
skoro kao o arheologiji.

Iskopavam i pokušavam
da povećam potencijal do maksimuma

i otkrijem što je moguće više

i izložim ga kroz svoj rad.

Ali u isto vreme

razmišljam o ideji brisanja

i o tome što se sada događa da je
većina naših informacija neopipljiva,

i ta ideja o gubitku,

i ideja da nije samo format ono što se
konstantno menja sa kompjuterima,

nego i sama informacija,

i sada kad nemamo
fizičku rezervu podataka,

moramo je stalno ažurirati
kako je ne bismo izgubili.

I ja sam imam nekoliko rečnika
u svom studiju,

i kompjuter koristim svakodnevno,

i ako treba da potražim reč,
otići ću za kompjuter

jer mogu u trenutku direknto da pogledam
ono što tražim.

I mislim da knjiga nikada zapravo

nije bila pravi format
za nelinearne informacije,

i zbog toga referentne knjige

prve postaju ugrožene i izumrle vrste.

Ja ne mislim da će knjige ikada izumreti.

Ljudi misle da će sada kada imamo
digitalnu tehnologiju

knjige izumreti,

i vidimo kako se stvari
menjaju i razvijaju.

Mislim da će se knjiga razviti,

i baš kao što su rekli
da će slikarstvo izumreti

kada su fotografija i štampa postali
svakodnevni materijali,

ali šta se zapravo dogodilo je da

je dozvolilo slikarstvu da napusti
svoj dnevni posao.

Dozvololilo je slikarstvu da prestane da
obavlja svakodnevni posao pričanja priče,

i slikarstvo je postalo oslobođeno i
konačno je moglo da ispriča svoju priču

i tada je iskrsnuo modernizam,

i videli smo kako se slikarstvo
razvija na više grana.

I mislim da je to ono što se
sada događa sa knjigama,

sada je kada većina naše tehnologije,
većina naših informacija,

većina naših privatnih i društvenih zapisa
u digitalnom formatu,

mislim da to zaista dozvoljava knjigama
da postanu nešto novo.

Mislim da je ovo izuzetno uzbudljivo vreme
za umetnika poput mene,

i jako je uzbudljivo videti šta će se
u budućnosti desiti sa knjigama.

Hvala vam.

(Aplauz)