YouTube

Got a YouTube account?

New: enable viewer-created translations and captions on your YouTube channel!

Serbian subtitles

← Zašto je jezik najveći izum čovečanstva

Get Embed Code
33 Languages

Showing Revision 14 created 11/28/2019 by Ivana Korom.

  1. Kašike.
  2. Kartonske kutije.

  3. Dečji električni vozići.

  4. Praznični ukrasi.

  5. Dvorci na naduvavanje.

  6. Ćebad.

  7. Korpe.

  8. Tepisi.

  9. Podmetači.

  10. Pametni telefoni.

  11. Klaviri.

  12. Ogrtači.

  13. Fotografije.

  14. Šta sve ove stvari imaju zajedničko,

  15. osim što su to fotografije
    koje sam ja slikao poslednja tri meseca,
  16. te stoga imam autorska prava na njih?
  17. (Smeh)

  18. To su sve izumi

  19. koji su stvoreni zahvaljujući jeziku.
  20. Nijedna od ovih stvari
    ne bi postojala bez jezika.
  21. Zamislite da stvarate
    bilo koju od ovih stvari
  22. ili da zidate celu zgradu, kao što je ova,
  23. a da ne možete da koristite jezik
  24. ili bilo koje znanje koje je stečeno
    kroz upotrebu jezika.
  25. U suštini, jezik je najvažnija stvar
  26. na celom svetu.
  27. Cela naša civilizacija počiva na njemu.
  28. A oni koji posvete život
    njegovom izučavanju -
  29. kako se jezik pojavio,
    u čemu se ljudski jezici razlikuju,
  30. kako se razlikuju od sistema
    komunikacije kod životinja -
  31. su lingvisti.
  32. Formalna lingvistika je, manje-više,
    relativno novo područje.
  33. Otkrila je mnogo izuzetno bitnih stvari.
  34. Kao na primer, da se ljudski
    sistemi komunikacije
  35. veoma razlikuju od sistema
    komunikacije životinja,
  36. da su svi jezici podjednako izražajni,
  37. čak i kada to čine na različite načine.
  38. Ipak, uprkos svemu tome,

  39. postoje brojni ljudi
    koji vole da popuju o jeziku
  40. kao da imaju podjednako razumevanje
    o njemu kao lingvisti,
  41. zato što, bože moj, govore taj jezik.
  42. I ako govorite jezik,
    to znači da imate sva prava
  43. da pričate o njegovoj upotrebi
    kao i bilo ko drugi.
  44. Zamislite da pričate sa hirurgom
  45. i kažete: „Slušaj, drugar.
  46. Ja imam srce, pa, nekih 40 godina.
  47. Mislim da znam par stvari
    o zameni aortnog ventila.
  48. Smatram da je moje mišljenje
    jednako vredno kao i tvoje.”
  49. Pa ipak, upravo to se dešava.
  50. Ovo je Nil de Gras Tajson,
    koji kaže da bi u filmu „Dolazak”

  51. on doveo kriptografa -
  52. nekog ko može dešifrovati poruku
    na jezik koji već zna -
  53. pre nego lingvistu,
  54. da razgovara sa vanzemaljcima,
  55. zato što, šta će nam lingvista -
  56. zašto bi to bilo korisno
    ako pričamo sa nekim
  57. ko govori jezik koji čak i ne znamo?
  58. Iako, naravno, film „Dolazak”
    nije baš bajan.
  59. Mislim, molim vas -
    slušaj, film. Hej, druže:
  60. vanzemaljci dolaze na našu planetu
    u ogromnim svemirskim brodovima,
  61. i ne žele ništa drugo
    osim da razgovaraju sa nama,
  62. i vi angažujete jednog lingvistu?
  63. (Smeh)

  64. Zar je vlada SAD-a spala
    na nizak budžet ili nešto slično?

  65. (Smeh)

  66. Mnoge ovakve stvari se mogu
    pripisati nerazumevanju

  67. toga šta je jezik,
    kao i formalnog izučavanja jezika,
  68. same lingvistike.
  69. Mislim da postoji nešto što je u osnovi
    dosta ovakvih nerazumevanja,
  70. a što je sažeto u divnom članku Forbsa,
  71. o tome zašto srednjoškolci
    ne bi trebalo da uče strane jezike.
  72. Izvući ću nekoliko citata iz njega,
  73. da vidite da li možete da shvatite
  74. šta se nalazi u osnovi
    nekih od ovih mišljenja i ideja.
  75. „Amerikanci retko čitaju klasike,
    čak i kada su prevedeni.”
  76. Drugim rečima, zašto se mučiti
    učenjem stranog jezika,
  77. kada ionako neće čitati
    klasike u originalu?
  78. U čemu je poenta?
  79. „Učenje stranih jezika u školi
    je gubljenje vremena,
  80. u poređenju sa drugim stvarima
    koje biste mogli raditi u školi.”
  81. „Evropa ima mnogo jezičkih grupa
    svrstanih na relativno malom prostoru.”
  82. Dakle, po Amerikancima, ma,
    u čemu je poenta učenja drugog jezika?
  83. Ionako nećete imati
    neku veliku korist od toga.
  84. Ovo je moj omiljeni:
  85. „Student iz Birminhema
    bi trebalo da putuje
  86. oko 1600 kilometara
    da bi došao do meksičke granice,
  87. pa čak i u tom slučaju,
    naišao bi na dovoljno ljudi
  88. koji govore engleski jezik."
  89. Drugim rečima, ako umete
    da mlatite rukama naokolo,
  90. i to vas može dovesti tamo gde idete,
  91. onda stvarno nema svrhe učiti drugi jezik.
  92. Ono što se ističe u dosta ovakvih stavova
    je konceptualna metafora

  93. da je jezik sredstvo.
  94. Postoji nešto što zvuči
    veoma istinito u ovoj metafori.
  95. Jezik jeste neka vrsta sredstva
    po tome što, ako znate lokalni jezik,
  96. možete da postignete više
    nego kada ne znate.
  97. Ali iz toga proizilazi
    da je jezik samo sredstvo,
  98. što je potpuno netačno.
  99. Kada bi jezik bio samo sredstvo,
    iskreno, bio bi prilično loše sredstvo.
  100. Zamenili bismo ga davno
    nečim mnogo boljim. Evo primera.
  101. Pomislite na bilo koju rečenicu.
  102. Evo rečenice koju sam sigurno
    već izgovarao: „Juče sam video Kina”.
  103. Imam prijatelja po imenu Kin.
  104. Kada ja izgovorim rečenicu:
    „Juče sam video Kina”,
  105. da li stvarno mislite
  106. da je sad sve što mi je na pameti
    presađeno u vaš mozak
  107. putem ove rečenice?
  108. Teško, zato što se tu dešava
    mnogo drugih stvari.
  109. Na primer, kada kažem „juče”,

  110. mogu razmišljati kakvo je vreme
    bilo juče, zato što sam bio tamo.
  111. A ako se prisećam,
  112. verovatno ću se setiti da sam nešto
    zaboravio da pošaljem,
  113. što se upravo i desilo.
  114. Ovo je bila smišljena šala, ali zaista
    sam zaboravio da pošaljem nešto.
  115. Što znači da ću to morati
    da uradim u ponedeljak,
  116. jer se tada vraćam kući.
  117. I naravno, kad pomislim na ponedeljak,
  118. setim se pesme „Manični ponedeljak”
    od Banglsa. Odlična pesma.
  119. Kada izgovorim reč „video”,
    pomislim na izraz:
  120. „'Vidim!', reče slepi čovek dok je kupio
    svoj čekić i testeru.”
  121. Uvek mi to padne na pamet.
  122. Kad god čujem ili izgovorim
    reč „video”, odmah pomislim na to,
  123. zato što je to moj deda
    imao običaj da govori,
  124. pa onda mislim i na njega.
  125. Vraćamo se opet, iz nekog razloga,
    na „Manični ponedeljak”.
  126. Sa Kinom, kada govorim nešto kao:
    „Juče sam video Kina”,
  127. pomisliću na okolnosti
    pod kojima sam ga video.
  128. To bi bio ovaj dan.
    Evo ga sa mojom mačkom.
  129. Naravno, ako razmišljam o Kinu,
  130. misliću o njegovom odlasku
    na Univerzitet Long Bič,
  131. i setiću se da su i moj dobar drug
    Džon i moja majka
  132. diplomirali na Univerzitetu Long Bič,
  133. a moja rođaka Kejti ga upravo pohađa.
  134. I evo opet „Maničnog ponedeljka”.
  135. Ali to je samo delić onoga
    što se odvija u vašoj glavi

  136. svaki put dok govorite.
  137. Sve što imamo za predstavljanje
    celog tog haosa
  138. koji se odvija u našoj glavi je ovo.
  139. Mislim, to je sve što imamo.
  140. (Smeh)

  141. Zar je čudno što
    nam je sistem tako oskudan?

  142. Zamislite, poređenja radi,
  143. da želite da saznate
    kakav je osećaj jesti tortu,
  144. na taj način što ćete,
    umesto da jedete tortu,
  145. morati da svarite sastojke za tortu,
  146. jedan po jedan,
  147. zajedno sa uputstvima
  148. o tome kako ove sastojke
    treba izmešati da bi se dobila torta.
  149. Morate da pojedete i uputstvo.
  150. (Smeh)

  151. Kada bismo na takav način
    morali da doživimo tortu,

  152. verovatno je nikada ne bismo jeli.
  153. Pa opet, jezik je jedini način -
    jedan jedini način -
  154. da shvatimo šta se to dešava
    ovde, u našim mislima.
  155. To je naša unutrašnjost,
  156. ono što nas čini ljudima,
  157. ono što nas razlikuje
    od ostalih životinja,
  158. sve je to ovde negde unutra,
  159. i sve što nam je potrebno
    da bismo to predstavili je naš jezik.
  160. Jezik je najbolji način da pokažemo
    šta se dešava u našim glavama.
  161. Zamislite da želite da pitate
    neko važno pitanje, na primer:
  162. „Kakva je priroda
    ljudskih misli i osećanja?”
  163. Ono što želite da uradite
  164. je da uporedite što je moguće više jezika.
  165. Jedan neće biti dovoljan.
  166. Da bih vam dao primer,
  167. evo slike malog Romana,
  168. koju sam napravio
    kamerom od 12 megapiksela.
  169. Evo sad iste slike sa mnogo manje piksela.
  170. Očigledno, ni na jednoj
    od ovih slika nije prava mačka,
  171. ali jedna daje mnogo bolji osećaj
    toga šta je mačka, nego ona druga.
  172. Jezik nije samo puko sredstvo.

  173. To je naše nasleđe.
  174. To je naš način saopštavanja
    toga šta znači biti čovek.
  175. Naravno, pod „našim” nasleđem,
    mislim na ceo ljudski rod.
  176. Gubitak samo jednog jezika
    čini sliku mnogo manje jasnom.
  177. Dakle, za posao u prethodnih 10 godina,

  178. a takođe i radi razonode, zabave radi,
  179. ja stvaram jezike.
  180. Oni se zovu „konjezici”,
  181. skraćeno od „konstruisani jezici”.
  182. Predstavljajući ove
    činjenice, rame uz rame,
  183. da gubimo jezike na našoj planeti
  184. i da stvaram potpuno nove jezike,
  185. možete pomisliti da postoji
    neka dublja veza između ta dva.
  186. Zapravo, mnogo ljudi je ovo spojilo.
  187. Ovo je lik koji se mnogo uzdrmao
  188. time da u filmu Džejmsa Kamerona
    „Avatar” postoji konjezik.
  189. On tvrdi:
  190. „Kroz tri godine,
    koliko je trebalo Džejmsu Kameronu
  191. da snimi Avatar, jedan jezik je umro.”
  192. U stvari, verovatno mnogo više od jednog.
  193. „Na'vi, avaj, neće ispuniti prazninu
    tamo gde je ona postojala...”
  194. Istinski duboka i dirljiva izjava -
  195. ako uopšte ne razmišljate o tome.
  196. (Smeh)

  197. Ali kad sam ja bio ovde na univerzitetu,

  198. diplomirao sam na dva predmeta.
  199. Jedan od njih je bio lingvistika,
    ali je drugi bio engleski jezik.
  200. Naravno, smer engleskog jezika,
    studiranje engleskog,
  201. nije u stvari studiranje engleskog jezika,
    kao što vam je poznato,
  202. to je studiranje književnosti.
  203. Književnost je divna stvar,
  204. zato što u suštini, književnost
    u širem smislu je kao umetnost:
  205. spada u kategoriju umetnosti.
  206. A u književnosti se dešava
  207. da autori stvaraju
    kompletna nova bića i istorije.
  208. Nama je interesantno da gledamo
  209. kakve misli i osećanja,
    kao i jedinstveni duh,
  210. autori mogu uložiti u ova izmišljena bića.
  211. Toliko mnogo da, mislim - pogledajte ovo.
  212. Postoje čitavi serijali knjiga
  213. koje su napisane o izmišljenim likovima.
  214. Cela knjiga samo o jednom
    izmišljenom, lažnom ljudskom biću.
  215. Postoji čitava knjiga o Džordžu F. Babitu,
  216. iz knjige „Babit” Sinklera Luisa,
  217. i kladim se da je knjiga
    duža nego „Babit”,
  218. koja je kratka knjiga.
  219. Da li se iko uopšte seća te knjige?
  220. Veoma je dobra, mislim čak
    da je bolja od „Glavne ulice”.
  221. Eto, rekoh svoje mišljenje.
  222. Dakle, nikad nismo dovodili u pitanje
    da je književnost interesantna.
  223. Ali uprkos toj činjenici,
  224. čak ni lingvisti nisu
    zainteresovani da saznaju
  225. šta nam to stvoreni jezici mogu reći
  226. o dubinama ljudske duše
    kroz umetničko nastojanje.
  227. Daću vam jedan mali primer.

  228. Postojao je jedan članak o meni
  229. u magazinu Kalifornijski alumni,
    pre dosta vremena.
  230. Kada su pisali taj članak,
  231. želeli su da dovedu nekog
    ko se ne slaže sa mnom,
  232. što, iz ove perspektive,
    izgleda malo čudno.
  233. Pričaš o nekoj osobi,
  234. i želiš da nađeš nekog
    ko se ne slaže sa tom osobom.
  235. (Smeh)

  236. U suštini, to je samo
    promotivni članak, ali nema veze.

  237. Tako se desilo da su došli
  238. do jednog od najsjajnijih
    lingvista našeg vremena,
  239. Džordža Lejkofa, koji je lingvista
    ovde na Berkliju.
  240. Njegov rad je, u suštini,
    zauvek promenio oblasti lingvistike
  241. i kognitivne nauke.
  242. Kada su ga pitali o mom radu
    i o stvaranju jezika uopšte,
  243. on je rekao: „Postoji toliko stvari koje
    treba da se prouče o pitanju jezika.
  244. Treba da trošite vreme
    na nešto što je stvarno."
  245. Aha.
  246. „Nešto stvarno”.
    Da li vas ovo podseća na nešto?
  247. Da upotrebim isti okvir
    koji je on lično izmislio,
  248. vratiću se ovoj konceptualnoj metafori:
  249. jezik je sredstvo.
  250. A on, izgleda, radi pod ovom
    konceptualnom metaforom,
  251. što znači da je jezik koristan kada može
    biti upotrebljen za komunikaciju.
  252. Jezik je beskoristan kada ne može
    biti upotrebljen za komunikaciju.
  253. Možda vam padne na pamet:
    šta da radimo sa mrtvim jezicima?
  254. Ali nije bitno.
  255. Zbog ove ideje,

  256. može se činiti prilično apsurdno
  257. imati na Duoligu kurs valirijskog jezika
  258. koji sam stvorio za seriju
    „Igra prestola” na HBO-u.
  259. Možda se onda zapitate
    šta to onda 740 000 ljudi uči?
  260. (Smeh)

  261. Pogledajmo.

  262. Šta to oni uče?
  263. Šta bi uopšte mogli da uče?
  264. Imajući u vidu drugi jezik za ovo -
  265. to je za ljude sa engleskog
    govornog područja -
  266. oni koji govore engleski jezik
    uče baš dosta toga.
  267. Evo rečenice koju verovatno nikad
    neće upotrebiti u komunikaciji
  268. za ceo svoj život:
  269. „Vala abre urnes.”
  270. „Čovek vide ženu.”
  271. Mala srednja linija je napomena,
  272. poručuje da je u pitanju
    doslovno ono što piše.
  273. Oni u stvari uče
    neke prilično fascinantne stvari,
  274. posebno ako govore engleski jezik.
  275. Uče da se glagol može staviti
    i na sam kraj rečenice.
  276. To baš i ne može u engleskom jeziku
    kada imate složeniju rečenicu.
  277. Uče da, ponekad,
  278. jezik nema svoj paritet za određeni član -
    on je potpuno odsutan.
  279. To je nešto što može
    da se desi sa jezikom.
  280. Uče da dugi samoglasnici
    mogu zaista biti duži u trajanju,
  281. umesto razlike u kvalitetu,
  282. što naši dugi samoglasnici i rade:
    oni su u stvari iste dužine.
  283. Uče da postoje one male promene.
  284. Hm? Hm?
  285. Postoje promene zvane „padeži”
    na kraju imenice -
  286. (Smeh)

  287. koje vam govore
    ko šta radi kome u rečenici.

  288. Čak i ako ostavite isti red reči,
  289. ali zamenite krajeve,
  290. to menja ko kome šta radi.
  291. Ono što uče jeste da jezici
    rade iste stvari na različite načine.
  292. I da učenje jezika može biti zabavno.
  293. Ono što uče je poštovanje
    prema Jeziku, sa velikim slovom „J”.
  294. S obzirom na činjenicu da 88% Amerikanaca
    govori samo engleski jezik kod kuće,
  295. ne mislim da je to nužno loše.
  296. Znate li zašto jezici umiru
    na našoj planeti?

  297. Ne zato što vlade nametnu
    jedan jezik manjoj grupi,
  298. niti zato što je cela grupa
    govornog jezika zbrisana.
  299. To se svakako dešavalo u prošlosti,
    a dešava se i danas,
  300. ali to nije glavni razlog.
  301. Glavni razlog je
    što se dete rodi u porodici
  302. koja govori jezik koji nije široko
    rasprostranjen u njihovoj zajednici,
  303. i dete ga ne nauči.
  304. Zašto?
  305. Zato što taj jezik nije cenjen
    u njihovoj zajednici.
  306. Zato što taj jezik nije koristan.
  307. Zato što to dete ne može naći posao
    ako govori taj jezik.
  308. Zato što, ako je jezik samo sredstvo,
  309. onda je učenje njihovog maternjeg jezika
  310. korisno otprilike kao i učenje
    visoko valirijskog,
  311. pa zašto se mučiti onda?
  312. Sad...

  313. Možda izučavanje jezika neće dovesti
    do znatnog lingvističkog ovladavanja.
  314. Ali možda to i nije tako bitno.
  315. Možda će, ako više ljudi
    bude učilo više jezika,
  316. to dovesti do veće jezičke tolerancije
  317. i smanjiti jezički imperijalizam.
  318. Možda, ako budemo poštovali
    jezik zbog onog što on zapravo i jeste -
  319. bukvalno, najveći izum
    u istoriji čovečanstva -
  320. tada u budućnosti
  321. možemo slaviti ugrožene jezike
    kao žive jezike,
  322. a ne kao deo muzejske zbirke.
  323. (Visoko valirijski) Kirimvose. Hvala.

  324. (Aplauz)