Serbian subtitles

← Druga neprijatna istina

Get Embed Code
28 Languages

Showing Revision 24 created 11/08/2016 by Ivana Korom.

  1. Večeras želim da razgovaramo
  2. o neverovatnom svetskom problemu
  3. gde se prožimaju upotreba zemljišta,
    hrana i okruženje,
  4. nešto, što se tiče svih nas
  5. i što sam ja nazvao
    drugom neprijatnom istinom.
  6. Prvo, želim da vas povedem
    na jedno kratko putovanje.

  7. Hajde da posetimo našu planetu,
    ali noću
  8. i iz svemira.
  9. Ovako izgleda naša planeta
    iz svemira noću,
  10. kada biste satelitom putovali oko nje.
  11. Ono što biste, naravno, prvo zapazili,
  12. to je, koliko je dominantno
    prisustvo ljudi
  13. na našoj planeti.
  14. Vidimo gradove, naftna polja,
  15. možemo čak da razaznamo
    ribarske flote na moru,
  16. mnogo dominiramo na planeti,
  17. to se vidi uglavnom
    po korišćenju energije noću,
  18. što ovde vidimo.
  19. Hajde da se vratimo
    i spustimo se malo niže
  20. i pogledajmo šta se dešava danju.
  21. Danju vidimo pejzaže.
  22. Ovo je deo basena Amazon,
    mesto se zove Rondonija,

  23. u južno-centralnom delu
    brazilskog Amazona.
  24. Ako pažljivo pogledate
    u gornji desni ugao,
  25. videćete tanku, belu liniju,
  26. to je u stvari put
    izgrađen sedamdesetih godina.
  27. Ako se vratimo na isto mesto, ali 2001,
  28. naići ćemo na to, da se ovi putevi
  29. razgranavaju na sve više i više puteva,
  30. na čijem kraju je raščišćena prašuma,
  31. na mestu gde je par goveda.
  32. Goveda se koriste zbog mesa.
    Poješćemo ih.
  33. Ova goveda se uglavnom jedu
    u Južnoj Americi,
  34. Brazilu i Argentini.
    Ne dostavljaju se ovamo.
  35. Samo, ovaj model deforestacije
    koji se zove riblja kost,
  36. je nešto što zapažamo
    u tropskim područjima,
  37. naročito u ovom delu sveta.
  38. Ako ovu našu malu turu oko sveta
    produžimo južnije,

  39. možemo da odemo
    do bolivijske ivice Amazona,
  40. ovde 1975, ako zaista pažljivo gledate,
  41. postoji tanka, bela linija na rubu
  42. i tu je usamljeni farmer
  43. nasred prvobitne prašume.
  44. Hajde da se ponovo vratimo u 2003.
  45. i videćemo da pejzaž više liči
  46. na Ajovu nego na prašumu.
  47. U stvari, ovde se vide polja soje.
  48. Soja se isporučuje u Evropu i Kinu
  49. kao stočna hrana, naročito posle straha
    od bolesti ludih krava
  50. pre oko jedne decenije.
  51. Ne želimo da hranimo životinje
    životinjskim proteinima,
  52. jer to može da prenosi bolest.
  53. Umesto toga, želimo da ih
    hranimo biljnim proteinima.
  54. Došlo je do ekspanzije soje,
  55. pokazujući da su trgovina i globalizacija
  56. zaista odgovorni za vezu
    između prašuma i Amazona -
  57. neverovatno čudan i međusobno povezan
    svet koji imamo danas.
  58. Ono što iznova vidimo,
    dok posmatramo svet

  59. u ovoj maloj turi oko sveta,
  60. to je da su pejzaži, jedan za drugim
  61. iskrčeni i izmenjeni
    zbog proizvodnje hrane
  62. i drugih useva.
  63. Jedno od pitanja koje postavljamo

  64. je koliko se sveta koristi
    za proizvodnju hrane,
  65. gde se to tačno nalazi
    i kako to možemo promeniti
  66. u budućnosti i šta to znači?
  67. Naš tim proučava ovo u svetskoj razmeri,
  68. koristeći podatke sa satelita,
    kao i sa terena, da bismo pratili
  69. poljoprivredu u globalnoj razmeri.
  70. Ono što smo saznali je potresno.
  71. Ova karta pokazuje
    prisutnost poljoprivrede
  72. na planeti Zemlji.
  73. Zelena područja su ona
    na kojima gajimo useve,
  74. kao što su soja ili kukuruz
    ili pirinač ili nešto drugo.
  75. To je 16 miliona
    kvadratnih kilometara zemljišta.
  76. Kada bi to skupili na jedno mesto,
  77. to bi bilo veličine Južne Amerike.
  78. Drugo, braon područje,
    to su pašnjaci sveta
  79. i zemljište pod vegetacijom,
    gde žive životinje.
  80. To područje je oko 30 miliona
    kvadratnih kilometara
  81. ili kao otprilike zemljište Afrike,
  82. ogromna količina zemljišta,
    najboljeg zemljišta naravno,
  83. evo, to vidite.
  84. Preostalo je, na primer,
    središnji deo pustinje Sahare ili Sibir
  85. ili središte prašume.
  86. Već sada koristimo dragoceno
    zemljište planete.
  87. Pažljivim posmatranjem shvatićemo
    da je oko 40 posto
  88. površine Zemlje posvećeno poljoprivredi
  89. i to je 60 puta veće
  90. od svih područja koja krivimo
  91. za širenje naših predgrađa
    i gradova u kojima živimo.
  92. Polovina čovečanstva danas
    živi u gradovima,
  93. a za proizvodnju hrane koristi se
    60 puta veće područje od gradskih.
  94. Ovaj neverovatan rezultat
  95. nas je zaista šokirao, kada smo ga videli.
  96. Dakle, neverovatno mnogo zemljišta
    koristimo za poljoprivredu,

  97. a koristimo i mnogo vode.
  98. Ova fotografija je iz Arizone
  99. i kada je pogledate,
    pomislite: "Šta se tu proizvodi?".
  100. Ispostavlja se, da se proizvodi
    zelena salata usred pustinje
  101. i zaliva se odozgo.
  102. Ironija je, da se ona verovatno prodaje
  103. na policama naših supermarketa
    u Mineapolisu i Sent Polu.
  104. Ali ono što je zaista zanimljivo,
    to je da ova voda mora da dođe
  105. sa nekog mesta, a dolazi odavde,
  106. iz reke Kolorado u Severnoj Americi.
  107. Evo, Kolorada jednog
    običnog dana pedesetih godina,
  108. nije ni poplava, ni suša,
  109. nego jedan prosečan dan
    koji izgleda ovako.
  110. Ako se vratimo u sadašnjost,
    u normalne uslove,
  111. na upravo istu lokaciju,
    evo šta je preostalo.
  112. Razlika je zbog zalivanja pustinje,
    da bi se proizvela hrana
  113. ili zbog zalivanja golf terena,
    u Skotsdejlu, izaberite.
  114. Ovo je mnogo vode i ponovo crpimo vodu
  115. zbog proizvodnje hrane.
  116. Kada danas putujete dalje
    niz reku Kolorado,
  117. videćete da je potpuno presušila
    i više se ne uliva u okean.
  118. Potrošili smo, bukvalno,
    celu jednu reku u Severnoj Americi,
  119. na zalivanje.
  120. Ovo nije najgori primer na svetu.

  121. Ali ovo jeste: Aralsko jezero.
  122. Setićete ga se sa časova geografije.
  123. Ono je u bivšem Sovjetskom Savezu,
  124. između Kazahstana i Uzbekistana,
  125. jedno od velikih mora u unutrašnjosti.
  126. Postoji paradoks, jer izgleda kao
    da je okruženo pustinjom.
  127. Zašto je ovde?
  128. Nalazi se ovde, jer se sa desne strane
    vide dve male reke
  129. kako se spuštaju kroz pesak,
  130. napajajući ovaj basen vodom.
  131. U te reke otiče otopljen sneg
    sa planina daleko na istoku,
  132. gde se sneg topi, sliva se u reku
    kroz pustinju
  133. i formira veliko Aralsko jezero.
  134. 1950. godine Rusi su odlučili
    da preusmere tu vodu
  135. da bi zalivali pustinju
    radi gajenja pamuka,
  136. verovali ili ne, u Kazahstanu,
  137. i da bi ga prodavali
    na međunarodnom tržištu,
  138. da privuku stranu valutu
    u Sovjetski Savez.
  139. Zaista im je bio potreban novac.
  140. Možete zamisliti šta se dešava.
    Prekinete dotok vode
  141. u Aralsko jezero i šta će se desiti?
  142. Evo, 1973,
  143. 1986,
  144. 1999,
  145. 2004.
  146. i pre otprilike 11 meseci.
  147. Prilično je neobično.
  148. Mnogo nas živi na Srednjem zapadu.
  149. Zamislite da se to desilo
    sa Gornjim jezerom.
  150. Ili sa jezerom Hjuron.
  151. To je neverovatna promena.
  152. Nije u pitanju samo voda i položaj obale,

  153. promena je fundamentalna
  154. za okolinu ove regije.
  155. Da počnemo sa ovim.
  156. Sovjetski Savez nije imao organizaciju
    za zaštitu životne sredine.
  157. Da kažem to ovako -
  158. Ono što se vidi na dnu
    Aralskog jezera nije lepo.
  159. Ima mnogo toksičnog otpada,
  160. mnogo tog otpada je sada u vazduhu.
  161. Jedno od malih, udaljenih ostrva
  162. kojem je pristup bio nemoguć,
  163. služilo je za testiranje
    sovjetskog biološkog oružja.
  164. Danas je pristupačno stići tamo.
  165. Vremenski obrasci se menjaju.
  166. 19 od 20 jedinstvenih ribljih vrsta
    koje se nalaze u Aralskom jezeru,
  167. zbrisano je sa lica Zemlje.
  168. Ovo je ogromna katastrofa.
  169. Ali, hajde da se vratimo.

  170. Ovo je slika koju mi je
    Al Gor dao pre nekoliko godina.
  171. To je snimio kada je bio
    u Sovjetskom Savezu pre mnogo godina
  172. i prikazane su ribarske flote
    u Aralskom jezeru.
  173. Vidite li kanale koje su iskopali?
  174. Očajnički su pokušavali
    da uvedu čamce u ostatke vode,
  175. ali na kraju su morali da odustanu
  176. jer stubovi i sidrišta nisu mogli da prate
  177. povlačenje obale.
  178. Ne znam za vas, ali ja sam užasnut,
  179. budući arheolozi će iskopati ovo
    i pisaće priče o našem vremenu,
  180. pitajući se: "O čemu ste mislili?"
  181. Ovakvu budućnost očekujemo.
  182. Već sada koristimo 50 posto
    održive vode Zemlje,

  183. a od toga
  184. 70 posto se troši na poljoprivredu.
  185. Mnogo vode, mnogo zemljišta
    koristimo za poljoprivredu.
  186. Čak i od atmosfere koristimo mnogo.
  187. Obično, kad pomislimo na atmosferu,
  188. mislimo o klimatskim promenama
    i o gasovima staklene bašte
  189. i uglavnom o energiji,
  190. a ispostavlja se, da je poljoprivreda
    jedan od najvećih emitera
  191. gasova staklene bašte.
  192. Ako pogledate ugljen dioksid
  193. iz zapaljenih tropskih prašuma
  194. ili metan koji potiče od goveda i pirinča
  195. ili azotni oksid iz previše đubriva,
  196. ispostavlja se da se 30 posto
    gasova staklene bašte
  197. oslobađa u atmosferu
    zbog ljudske aktivnosti.
  198. To je više od celokupnog saobraćaja.
  199. Više od celokupne električne energije.
  200. U stvari, više od celokupne proizvodnje.
  201. Poljoprivreda je najveći emiter gasova
  202. koji potiče od delatnosti ljudi.
  203. Ipak se ne govori mnogo o tome.
  204. Neverovatno je prisustvo
    poljoprivrede danas,

  205. ona dominira našom planetom,
  206. bilo da zauzma 40 posto površine zemlje,
  207. 70 posto vode koju koristimo
  208. ili učestvuje sa 30 posto
    u emisiji gasova.
  209. Duplirali smo kruženje
    azota i fosfora u svetu
  210. samo zbog upotrebe đubriva,
  211. narušavajući kvalitet voda
    u rekama, jezerima, čak i u okeanima.
  212. Poljoprivreda je najveći pokretač
  213. gubitka biodiverziteta.
  214. Bez sumnje, poljoprivreda je
  215. najveća oslobođena snaga
    na ovoj planeti
  216. od završetka ledenog doba.
  217. Bez sumnje.
  218. Po važnosti, rival je klimatskoj promeni.
  219. A obe se dešavaju istovremeno.
  220. Ali, važno je napomenuti,
    nije sve tako loše.

  221. Nije stvar u tome
    da je poljoprivreda loša.
  222. U stvari, u potpunosti zavisimo od nje.
  223. Ona je obavezna. Nije luksuz.
  224. Ona je apsolutna potreba.
  225. Moramo obezbediti hranu za ljude i stoku,
  226. vlakna i biogorivo za današnjih
    sedam milijardi ljudi sveta.
  227. Tražićemo da se poljoprivreda
    čak i uveća u budućnosti.
  228. Potrebe neće prestati,
    mnogo će se uvećati,
  229. uglavnom zbog porasta populacije.
  230. Danas nas ima sedam milijardi,
    ali idemo ka najmanje devet,
  231. možda devet i po dok se osvrnemo.
  232. Što je još važnije,
    menja se način ishrane.
  233. Kako svet postaje bogatiji, a i brojniji,
  234. vidimo porast potrošnje mesa,
  235. što koristi mnogo više resursa
    nego vegetarijanska ishrana.
  236. Više ljudi jede više, bogatiju hranu,
  237. a istovremeno imamo i krizu energenata,
  238. moramo zameniti naftu
    drugim izvorima energije,
  239. što će automatski uključiti
    neke vrste biogoriva
  240. i izvore bioenergije.
  241. Sve to zajedno znači da je teško shvatiti:
  242. teško je predvideti
    kako ćemo stići do kraja veka
  243. bez barem udvostručenja
    svetske poljoprivredne proizvodnje.
  244. Pa, kako ćemo to uraditi?

  245. Kako ćemo udvostručiti
    svetsku poljoprivrednu proizvodnju?
  246. Možemo pokušati
    da obrađujemo više zemljišta.

  247. Ovo je analiza koju smo uradili,
    levo su usevi danas,
  248. desno je gde bi mogli biti
  249. na osnovu zemljišta i klime,
    pretpostavljajući da klimatska promena
  250. ne remeti mnogo od ovoga,
  251. što i nije dobra pretpostavka.
  252. Mogli bismo obrađivati i više zemljišta,
    ali problem je u tome
  253. što je ostatak zemljišta
    u osetljivim područjima.
  254. Ona imaju bogat biodiverzitet,
    mnogo ugljenika,
  255. stvari koje želimo da zaštitimo.
  256. Mogli bismo da proizvodimo više hrane
    uvećanjem obradivog zemljišta,
  257. ali bolje je da to ne radimo,
  258. jer je sa aspekta ekologije
    to veoma opasno.
  259. Umesto toga, mogli bismo
    da zamrznemo uticaj poljoprivrede

  260. i da bolje obrađujemo postojeće zemljište.
  261. Ovde pokušavamo
    da naglasimo mesta u svetu,
  262. gde bismo mogli povećati prinose,
  263. a da ne štetimo okolini.
  264. Zelena područja pokazuju polja kukuruza,
  265. navodimo kukuruz kao primer,
  266. gde su prinosi zaista visoki,
    verovatno maksimalni
  267. za tu klimu i tlo,
  268. a braon i žuta područja su mesta
  269. gde su prinosi samo 20 ili 30 posto
  270. od onoga što bi trebalo da dobijemo.
  271. Ovo se dešava najviše u Africi,
    čak i u Latinskoj Americi,
  272. ali zanimljivo je da u Istočnoj Evropi,
    gde se nalazio Sovjetski savez
  273. i gde su bile zemlje Istočnog bloka,
  274. poljoprivreda još uvek nije uređena.
  275. Potrebna je hrana i voda.
  276. Može biti organska ili konvencionalna
  277. ili neka mešavina i jednog i drugog.
  278. Biljkama je potrebna voda i hrana.
  279. Postoje šanse da uspemo u ovome.
  280. Moramo to uraditi tako da vodimo računa

  281. i zadovoljimo potrebe za bezbednošću
    hrane u budućnosti
  282. i bezbednosti okoline u budućnosti.
  283. Moramo otkriti kako doći do kompromisa
  284. između veće proizvodnje hrane
    i bezbedne delatnosti po okolinu.
  285. Sada je to vrsta plana sve-ili-ništa.

  286. Možemo proizvoditi hranu
    u ovim okolnostima -
  287. ovo su polja soje,
  288. i ovaj dijagram pokazuje
    da proizvodimo mnogo hrane,
  289. ali nemamo mnogo čiste vode,
    ne skladištimo ugljenik,
  290. nemamo razgranat biodiverzitet.
  291. U prvom planu imamo ovo preriju,
  292. koja je divna sa tačke gledišta okoline,
    ali tu ništa nije jestivo.
  293. Šta može ovde da se jede?
  294. Moramo smisliti način kako da spojimo ovo
  295. u jednu novu vrstu poljoprivrede
    koja sve spaja.
  296. Kada o ovome pričam,
    ljudi mi često govore:

  297. "Zar odgovor nije _____?"
    - organska hrana, lokalna hrana,
  298. GMO, nove trgovačke subvencije,
    novi računi za farme -
  299. imamo mnogo dobrih ideja ovde,
  300. ali nijedna nije pravi pogodak.
  301. Više liči na sačmu.
  302. A ja volim pravi pogodak.
  303. Sastavite ih
    i dobijate nešto zaista moćno,
  304. ali potrebno je da ih spojimo.
  305. Ono što moramo uraditi je to
    da otkrijemo novu vrstu poljoprivrede,

  306. mešavinu najboljih ideja
  307. komercijalne poljoprivrede
    i zelene revolucije
  308. sa najboljim idejama
    o organskoj proizvodnji i lokalnoj hrani
  309. i sa najboljim idejama
    o zaštiti životne sredine;
  310. da se ne sukobljavaju jedna sa drugom,
    nego da sarađuju;
  311. da bismo stvorili novu
    vrstu poljoprivrede;
  312. nešto, što ja zovem "zemljokulturom",
    odnosno proizvodnjom za celu planetu.
  313. Pošto je ovo dogovaranje zaista teško

  314. i ozbiljno smo se trudili
    da damo ove ključne tačke ljudima,
  315. da smanjimo polemiku,
  316. a povećamo saradnju.
  317. Želim da vam pokažem kratak video
    koji pokazuje naše napore
  318. da približimo obe strane u jedan razgovor.
  319. Dozvolite da vam to prikažem.
  320. (Muzika)
  321. [Institut za zaštitu okoline,
    Univerzitet u Minesoti:
  322. Podstaknut za otkrivanjem]
  323. (Muzika)
  324. [Svetsko stanovništvo uvećava se
  325. svake godine za 75 miliona ljudi.
  326. To je skoro veličina Nemačke.
  327. Danas smo se približili broju
    od 7 milijardi ljudi.
  328. Ovim tempom, do 2040. godine
    biće 9 milijardi ljudi.
  329. Svima nam je potrebna hrana.
  330. Ali kako?
  331. Kako ćemo hraniti svet,
    a da ne uništimo planetu?
  332. Već znamo da je klimatska promena
    veliki problem.
  333. Ali nije jedini.
  334. Moramo se suočiti
    sa "drugom neprijatnom istinom".
  335. Sa svetskom krizom poljoprivrede.
  336. Porast stanovništva + potrošnja mesa
  337. + potrošnja mleka + cena energije
    + proizvodnja bioenergije
  338. = pritisak na prirodne resurse.
  339. Više od 40 posto obradive zemlje
    je nestalo zbog poljoprivrede.
  340. Njive u svetu pokrivaju 16 miliona km².
  341. To je skoro veličina Južne Amerike.
  342. Pašnjaci pokrivaju 30 miliona km².
  343. To je veličina Afrike.
  344. Poljoprivreda koristi 60 puta
    više zemljišta
  345. od gradskih i prigradskih
    područja zajedno.
  346. Zalivanje je najveći potrošač vode
    na planeti.
  347. Svake godine koristimo 2800 km³
    vode za zalivanje useva.
  348. To je dovoljno da se napuni 7.305 zgrada
    Empire State svakog dana.
  349. Danas mnoge velike reke
    imaju smanjen protok.
  350. Neke se skroz isuše.
  351. Pogledajte Aralsko jezero,
    pretvorilo se u pustinju.
  352. Reka Kolorado se više ne uliva u okean.
  353. Đubriva su više nego udvostručila
    količinu fosfora i azota u okolini.
  354. A posledica toga?
  355. Zagađenje vode širom sveta
  356. i masovna degradacija jezera i reka.
  357. Začudo, poljoprivreda najviše
    doprinosi klimatskoj promeni.
  358. Ona stvara 30% emisije
    gasova staklene bašte.
  359. To je više od emisije celokupne
    električne energije i industrije
  360. ili od emisije svih aviona,
    vozova i automobila na svetu.
  361. Većina poljoprivrednih emisija
    dolazi od krčenja tropskih šuma,
  362. metana životinjskog porekla
    i sa pirinčanih polja
  363. i od azot oksida
    zbog preterane upotrebe đubriva.
  364. Ništa ne transformiše svet
    više od poljoprivrede.
  365. I ništa od ovoga nije sudbonosnije
    za naš opstanak.
  366. Evo dileme...
  367. pošto se svet uvećava
    za nekoliko milijardi ljudi,
  368. moraćemo udvostručiti ili čak utrostručiti
    svetsku poljoprivrednu proizvodnju.
  369. Kuda da idemo odavde?
  370. Potreban nam je opširniji razgovor,
    međunarodni dijalog.
  371. Moramo investirati u prava rešenja:
    podsticaje za farmere,
  372. preciznu poljoprivredu,
  373. stvaranje novih vrsta useva,
    navodnjavanje kap po kap,
  374. recikliranje otpadne vode,
    bolju praksu oranja, pametniju ishranu.
  375. Potrebno je da se svi okupe.
  376. Zagovornici komercijalne poljoprivrede,
  377. očuvanja životne okoline
  378. i organske proizvodnje...
  379. svi moraju raditi zajedno.
  380. Nema prostog rešenja.
  381. Potrebna nam je saradnja,
  382. mašta,
  383. odlučnost,
  384. jer ne smemo pogrešiti.
  385. Kako ćemo hraniti svet,
    a da ga ne uništimo?]
  386. Suočavamo se sa jednim
    od najvećih izazova
  387. u ljudskoj istoriji danas:
  388. to je ishrana devet milijardi ljudi,
  389. a da to bude održivo,
    ravnopravno i pravedno,
  390. a istovremeno i da zaštitimo
    našu planetu za ovu,
  391. a i sledeće generacije.
  392. Ovo će biti jedna od najtežih stvari
  393. koju smo ikada uradili u ljudskoj istoriji
  394. i moramo ovo apsolutno tačno uraditi
  395. i to iz prvog i jedinog pokušaja.
  396. Hvala mnogo.
    (Aplauz)